Sombor.info

Ne postoji bolji način da započnete novu godinu od toga da pomognete onima kojima je pomoć najpotrebnija. Crveni krst Sombor, u saradnji sa partnerima iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine, akciju dobrovoljnog davanja krvi organizuje u utorak, 5. januara 2021. godine. Akcija će se odvijati u terminu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Podršku akciji dobrovoljnog davanja krvi mogu da daju svi zdravi punoletni građani do navršenih 65 godina života.

Prilikom organizacije akcija dobrovoljnog davanja krvi poštuju se procedure i preventivne mere radi sprečavanja prenosa virusa na akcijama prikupljanja krvi, u skladu sa propisima i donetim merama i to:

• pre akcije vrši se dezinfekcija prostorija i radnih površina
• postavlja se dezobarijera i vrši se dezinfekcija ruku svi učesnika akcije
• svi zaposleni u Crvenom krstu, kao i volonteri koriste zaštitna sredstva
• ekipa Zavoda za zaštitu krvi koristi svoju zaštitnu opremu
• po završetku akcije ponovo se radi dezinfekcija prostora

Skoro da nema dana a da napušteni psi u centru Apatina nekog ne napadnu. Društvene mreže su pune informacija o problemima koje ovi psi prave, a reakcije sugrađana brojne.

Poslednja u nizu je od pre nekoliko dana, kada je objavljeno da su psi u „esovima“ izujedali jednog dečaka, nanevši mu nekoliko ozbiljnih povreda. Brojni komentari ogorčenih Apatinaca bili su usmereni na nadležne opštinske službe, koje već duže vremena ne nalaze adekvatno rešenje za ovaj veliki problem.

-Ima nekoliko čopora, ali najopasnija su dva psa, koja su već nekoliko puta napadala prolaznike. Psu koji napadne, nije mesto na ulici, već u azilu. Međutim, ovi su i dalje tu. Često su u pratnji nekoliko devojčica. Pošto ih one hrane, prema njima su „prijateljski“ raspoloženi, ali zato nasrću na prolaznike, posebno bicikliste. Kako sam saznala, nedavno je bio pokušaj da se oni uklone sa ulice u prihvatilište, ali su zahvaljujući toj deci sklonjeni pre akcije, te su uhvaćeni neki drugi psi. Ovo je postao veoma ozbiljan problem, naročito u centru grada, najviše u „esovima“, gde je svaki prolaznik bukvalno u opasnosti od njihovog napada, kaže naša sagovornica, aktivna u rešavanju problema oko napuštenih pasa i njihovog udomljavanja.

Juče nam je, uz fotografiju, stigao i apel iz Vojvođanske banke, gde, kako kažu, ceo dan nisu uspeli da oteraju nekoliko pasa sa ulaza u banku.

-Klijenti ceo dan nisu mogli prići ulazu u banku od pasa, a mi nismo uspeli nikako da ih oteramo. Režali su na svakog ko bi pokušao da priđe stepenicama. Bilo je vrlo neprijatno i po nas, zaposlene i po naše klijente, požalili su nam se iz Vojvođanske banke.

Sve u svemu, činjenica je da problem postoji i da je svakog dana sve veći, sa povećanjem broja napadnutih i ugriženih sugrađana. Vreme je i da se reši. Trajno.

Izvor: apatinskenovine.rs

Krenula je iz Sombora, a stigla do Graca, Pariza, Amsterdama, Atine, Berlina. Dobitnica je Gran prija Marije Kalas na međunarodnom takmičenju solo pevača u Atini. To je samo deo uspešne karijere Sonja Šarić.
Nemački, italijanski, francuski i korejski- jezici su na kojima je pevala Somborka Sonja Šarić.

Sonja je mlada sopranistkinja koja je studije solo pevanja završila u Manhajmu i nakon toga svoju karijeru nastavila uspešno da gradi u evropski operskim kućama. Ova godina ipak je zbog pandemije bila drugačija, jer su mnogi projekti otkazani.

"Ova godina je po planu trebala biti jedna od najzaposlenijih, sa najviše velikih angažmana do sada. Međutim, desilo se šta se desilo i sve je stalo. Do marta sam pevala u Lincu, za proleće je bio zakazan Pariz, što se nije desilo", priča Sonja.

Pozornice su ostale prazne, ali su umetnici našli načina da dođu do publike. Tako je Sonja bila deo projekta francuskog radija Frans muzik.

"Snimali smo operu Riharda Vagnera Valkira. Zamišljeno je bilo da se izvodi ceo Prsten Nibelunga, a ja sam dobila ulogu jedne od Valkira, koju sam prethodne godine pevala i u Amsterdamu, a posrećilo mi se da to bude i u Parizu", kaže Sonja.

Pozornice, kontakti sa publikom ono su što svakom umetniku fali, pa i Sonji.

"Fali mi taj kontakt, motivacija, da imam prilike i da vežbam i da pokažem to šta mogu. Uopšte ta izvođačka energija i komunikacija sa publikom je nešto što mi jako nedostaje", priča ova mlada umetnica.

Tokom svoje karijere osvojila je brojne nagrada, ali joj je jedna najdraža, jer joj je kako kaže otvorila mnoga vrata.

"Uloga Eleonore u Trubaduru. Odvela me je na mnoge pozornice i donela mi nagradu za najbolju mladu pevačicu u Austriji", objašnjava Sonja.

Sada ima status slobodne umetnice. Odabrala je to, jer želi sama kreirati svoju karijeru.

"To su angažmani koje dobijem preko agenture. Odlazim po projektu, gde se dogovorimo. Ali sve ima svoje i dobre i loše strane. Za mene je dobro jer ovaj status znači da mogu da biram uloge i da sama kreiram svoj put. Rekla bih da je ovo neka vrsta slobode i do pandemije bili su veliki planovi i nadam se da će tako i ostati i posle ovoga", kaže Sonja.

Vreme u kome nema nastupa, koncerata, turneja, premijera Sonja koristi za duži odmor u rodnom Somboru. Kaže prija joj somborski mir i druženje sa porodicom.

Izvor: RTV

U naselju Lenija kod Sombora okupilo se devet poznatih somborskih harmonikaša da bi, kako i dolikuje veselo, u salašarskom duhu ispratili 2020.godinu. Devetoricu Somboraca, osim ljubavi prema popularnom instrumentu, bez kojeg nema ni jedne proslave, veže detinjstvo, zajednička ljubav prema tradiciji, folkloru, starim pesmama i salašima. Godina iza nas povezala ih je nakon mnogo vremena kako bi sa devet harmonika uz pesmu što pre dočekaju Novu godinu.

Na Dedinom salašu harmonikaša Strahinje Rašića nakon dugo vremena se okupulo devet somborskih harmonikaša. Veselo i prazničnom rapoloženju, puni nadahnuća kažu da i pored svega lošeg, pozitivnog duha ne manjka kada je pored njih pesma i harmonika, a tada prsti po dirkama sami lete. Tako su ispratili staru i dočekali novu godinu.

“Poruka ove naše muzike je da ispratimo ovu godinu na najbolji mogući način upravo sa svime onim što nam je falilo cele ove godine, a to je muzika i veselje. To znači da želimo da ovu godinu što pre ispratimo i da narednu dočekamo u zdravlju i veselju”, kazao je Strahinja Rašić, harmonikaš iz Sombora.

”Sviram od desete godine harmoniku, ovaj instrument volim, jer volim narodnu muziku, a harmonika i narodna muzika uvek idu zajedno”, rekao je Antun Suvalj, harmonikaš iz Sombora.

Nije ni malo lako biti harmonikaš, jer to zahteva godine truda, neumorne prste i sate vežbanja.

“Sviram harmoniku od 11 godine zato što sam odrastao uz zvuke harmonike.Detinjstvo uz harmoniku bio je prelomni ternutak da se opredelim za ovaj instrument i evo godinama mi ide već lepo”, izjavio je Ognjen Nastasić, harmonikaš iz Sombora.

“Harmonike sam se latio sa 16 ili 17 godina i tako eto sve do sada. Zaljubio sam se u ovu harmoniku toliko da svaki dan sviram makar za svoju dušu. Ove godine je bilo malo svirki, vrlo retko smo se skupljali, malo je bilo zabave ali i smeha, svega pozitivnog je bilo malo ove godine, pa da ispratimo staru godinu uz zvuke koje volimo i kako dolikuje”, saopštio je Ivan Tadić, harmonikaš iz Sombora.

Harmonka je njihov stil života, bez nje se nigde ne ide, jer kažu, nikad se ne zna kada će da zatreba. Na isteku stare godine somborski harmonikaši kažu da je njena melodija i te kako potrebna, da uđemo u Novu godinu sa više vedrine i nadanja...

“Volim muziku, prvenstveno harmoniku, a posle sve ostalo. Ova muzika je za raspoloženje svakog čoveka, jer u principu bez muzike bi život nekako bio dosadan.. ”, rekao je Milan Mirosavljev, harmonikaš iz Sombora.

“Harmoniku sviram od desete godine, a prvi koraci su počeli u folklornom društvu, a bio je običaj da idu svi iz moje generacije. Najviše sviram po KUD-ovima, a ove godine nije bilo toga, pa se nadam da će Nova godina vratiti naše narodne manifestacije i folklore”, napomenuo je Zlatko Vuković, harmonikaš iz Sombora.

“Ovu godinu bi trebalo što pre da zaboravimo i da se nadamo da u sledećoj godini neće biti ovakvih problema, pa da možemo da se vratimo uživanjima u narodnim veseljima”, kazao je Bojan Šop, harmonikaš iz Sombora.

“Ovu godinu, želim kao i svi oko mene da što pre zaboravim...harmoniku sam zavoleo tako što sam išao na folklor, pa kasnije kod Strahinje na časove..i taklo je sve počelo…”, rekao je Vladimir Vukičević, harmonikaš iz Sombora.

“Harmoniku sam počeo da sviram baš u godini koju je obeležila korona. Ovaj instument je bio stalno pored mene, eto zbog korone je bilo dosta vremena da vežbam kod Strahinje, pa sam tako počeo i dobro napredujem. Ovu godinu bih želeo što pre da zaboravim i ako sam počeo u njoj da sviram harmoniku”, izjavio je Siniša Lugomerski, harmonikaš iz Sombora.

Strahinju i Zorku, domaćine Dedinog salaša,u naselju Lenija kod Sombora, spojila je ljubav prema muzici, salašima i konjima. Strahinja deceniju živi na salašu koji su mu ostavili baka i deka.

“Sastavni deo mog života na salašu su moji hobiji, koji su prerasli u velike ljubavi i profesije. Harmonika je bila moja velika ljubav, a kasnije je to preraslo u ozbiljan posao I danas živim od toga, zatim psi, pošto imam odgajivačnicu i moji konji”, saopštio je Strahinja Rašić, harmonikaš iz Sombora.

“Život na salašu donosi nešto lepo, pozitvno i veselo i puno lepih stvari. Ovakve atmosfere je sve manje i manje, što se tiče ovog broja ovih divnih ljudi koji su ovde sa nama. Strahinja i ja često pravimo ovakve atmosfere, za nas nije bitno da li je noć ili dan ili praznik, mi nama uvek napravimo atmosferu. Jako mi je drago što smo uspeli ove divne ljude da prikupimo, ovih devet harmonikaša, koji su svojim divnim melodijama harmonika uspeli da rasteraju ovo sivilo”, rekla je Zorka Soković, medicinski radnik.

Izvor: RTV

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Miroslav Kovačić posetili su danas Reciklažni centar JKP „Čistoća“ Sombor u koji je stiglo prvih 100 kontejnera za odlaganje staklene ambalaže. Nabavka kontejnera deo je projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji je pokrenula Nemačka razvojna saradnja – GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak. Projekat se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini i implementiraju ga NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije.

„Grad Sombor i Grad Niš su jedini gradovi koji su prepoznati kroz ovaj pilot projekat. U gradu će, pored ovih 100 kontejnera koji su stigli, stići još 50, tako da očekujemo da u januaru krenemo i sa postavljanjem. Očekujemo posle praznika da stigne i vozilo i da ovih 150 kontejnera bude postavljeno kako u gradu tako i u svih 15 naseljenih mesta i prigradskim naseljima. Svakako, cilj celog projekta je da se prikupljanje staklene ambalaže poveća za 20%“ istakao je ovom prilikom gradonačelnik Ratković.

Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ sprovodi se u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini sa ciljem da se poveća količina prikupljene i reciklirane staklene ambalaže za 20%. Grad Sombor i Grad Niš su odabrani u okviru projekta kao prvi gradovi u Srbiji u kojima će biti postavljeni reciklažni kontejneri za staklenu ambalažu.

Zamislite tri žene u kuhinji, ispred TV-a, one pričaju i pričaju... I nije neka zamisao?

Još kad vam pisac poručuje: „U komadu se radi da je Zemlja okrugla, kao i o tome da Sunce izlazi i zalazi, zato što se okreće oko Zemlje...“? Ipak, u „Predsednicama“ Vernera Švaba, u režiji Jane Maričić (Narodno pozorište Sombor), pisac poručuje i da je „reč o tome da ništa ne želi da bude funkcija, već samo razbibriga“. Plus, da je jezik koji „Predsednice“ generišu – to su one same, a da se otpor generisanju tog jezika kao tumačenju samog sebe treba osetiti kao napor. E, tu je drama!

Istina, nije lako razumeti. Ali, da opet pojednostavimo. Erna je penzionerka kod koje su došle drugarice Greta i Marijedl (Marica u prevodu Relje Dražića). Od religije, oblačenja, zabave, odnosa sa svojim bližnjima u malom mestu u kojem žive, pa do politike, smisla života, one razgovaraju o svemu i svačemu sa „samopouzdanjem“ – predsednica. Slika i prilika, malih, neuspešnih i neostvarenih žena ne bi bila toliko zanimljiva da ne pokazuje univerzalno - kako se ispod kostima i šminke jezika, kriju sve moguće patologije jednog društva.

Erna (Biljana Keskenović) je tvrdica, tako ispoljavajući frustriranost svojim statusom, koji je još grđi zahvaljujući sinu koji je ne sluša. Zato ima drugarice! Greta (Ivana V. Jovanović) je prividno laka, vrckava, što groteskno potcrtavaju njeni telesni gabariti – gojaznost – u somborskoj predstavi. Spremnost da sluša, nemoć da razmišlja svojom glavom, pokazuju duboku nesigurnost i istraumiranost. Marica (Milijana Makević), masne kose, „nikakva“, nartikulisana i u jeziku, tu je više da se Erna i Greta osećaju bolje, zadovoljnije sobom. Marica jedina radi, i to šta! Specijalitet su joj klozetske šolje koje otpušuje, sa neskrivenim zadovoljstvom, što je čak i prikazano u jednoj živopisnoj sceni.
Sve tri glumice i fizički i verbalno odišu likovima koje igraju. Mladi bi rekli – likušama, potpuno nakaradnim kreaturama s kojima može lako da se identifikuje, dok i ta zabava ne poprimi opasne obrise.
Drama počinje spremanjem večere u scenografiji Gorčina Stojanovića, kreiranoj da predstava podseća na neki od televizijskih šou-programa. Prva naznaka rituala žrtvovanja, kojim će se „šou“ naizgled naprasno završiti, već je ovde prisutan, u sceni kada Marica dobija samo ostatke od hrane. Rediteljka Jana Maričić već ovde počinje da naglašava nesvest, trans u kojem izgovoreni iskazi sve više odmiču od realnosti – postupkom da svako malo zatrepere svetla, a tri protoganostkinje se hipnotisano zagledaju u pravcu publike.

Posle večere (i nekoliko piva), ritam se zahuktava i predstava od realnih sve više počinje da poprima obrise nadrealnosti, u kojoj se razdvajaju i kuhinjski elementi, postajući govornice za apsurdistički režirane i odigrane solo tačke. Ovde se jasno vide unutrašnji problemi i previranje sa kojima se svaka od njih ponaosob ne može da nosi u okvirima normalnosti.

U finalu se sve totalno rasturi, platno sa slikom crkve i idiličnog pejzaža u pozadini zamenjuju slika grada iz ptičje perspektive, bilo Božje ili gugl mapa, otvoreno je. Ideja je ista, tamo negde dole, na delu je zločin koji, kao što je i Švab upućivao, od intimnog, prema sebi, do drugih, u kućnoj atmosferi i radinosti, vrlo lako može da preraste i u zločin protiv čovečnosti.

Predstavu „Predsednice“ i pored vrhunskog umeća tri glumice i pažljivog odabira ritma, postupaka rediteljke, nije lako gledati. Teško je i razumeti. Ono što je najvažnije, ljudi u publici joj se mogu prepustiti, uključiti, poverovati da neće sve (samo od sebe – prosto govoreći) biti u redu.

Izvor: dnevnik.rs

Poslednja anketa koju je Privredna komora Srbije sprovela među 1.038 kompanija pokazuje da je broj zaraženih radnika virusom Kovid-19 u padu u odnosu na prošlu nedelju.

Od ukupno 380.051 radnika zaposlenih u više od hiljadu preduzeća, u Srbiji je zbog zaraze koronavirusom sa posla odsutno 17.912 radnika, odnosno 4,71 odsto, što predstavlja pad u odnosu na prethodnu sedmicu, kada je zbog virusa odsustvovalo 5,06 odsto radnika.

Istraživanje pokazuje i da je ovo druga nedelja zaredom u kojoj se beleži pad broja radnika odsutnih sa posla zbog Kovid-19. Podaci se odnose na radnike zaražene koronavirusom, kao i one koji su zbog sumnje na zarazu, u izolaciji.

Najmanje odsutnih je u kompanijama na području regionalnih privrednih komora (RPK) Zrenjanina, Sombora i Požarevca, a najviše u firmama na području RPK Užice, Novi Sad, Kraljevo i Beograd.

Na području RPK Užice, u 191 anketiranoj kompaniji sa ukupno 17.250 radnika, odsutnih zbog koronavirusa je 1.115 ili 6,46 odsto.

Broj kovid odsutnih opada u svim kategorijama anketiranih firmi, pa je tako za nedelju dana, od srede 23. do srede 30. decembra, i u firmama koje imaju do stotinu zaposlenih registrovano manje zaraženih radnika.

Zanimljivo je da je u sektoru trgovine, od 132 anketirane kompanije sa 27.231 zaposlenih, zbog Kovida-19 s posla odsutno svega 3,71 odsto (1.009 radnika), dok je relativno visok broj kovid odsutnih u sektoru saobraćaja, gde je od 73 anketirane kompanije, u kojima je zaposleno 32.154 radnika, odsutno njih 2.114, ili 6,57 odsto.

Izvor: srbijadanas.com

Zbog epidemiološke situacije, danas su do mališana iz Ruskog Krstura paketići stizali na kućne adrese, a sve to uveličao je Deda Mraz koji je stigao na kočijama.

Organizator podele oko 180 paketića je bila Mesna zajednica, koja je donirala deo slatkiša u svakom paketiću, a deo su omogućili roditelji.

-Na podelu paketića kočijama smo se odlučili prvenstveno zbog epidemiološke situacije ali i da se podsetimo kako se to nekada radilo, rekao je Mihajlo Pašo, sekretar Mesne zajednice Ruski Krstur.

Nesvakidašnji prizor obradovao je mališane, ali i roditelje. Roditelji su sa decom čekali Deda Mraza ispred svojih kuća i bili su, kao i deca, veoma zadovoljni i srećni onim što su danas videli na ulicama Ruskog Krstura.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su S. V. (1983) iz okoline Odžaka zbog postojanja osnova sumnje da je, u protekla tri meseca, izvršio seriju razbojništava na području zapadnobačkog okruga.

On se sumnjiči da je u oktobru, uz pretnju pištoljem, od radnice jedne pošte u okolini Sombora oteo oko 296.000 dinara.

Takođe sumnja se da je, u prethodna tri meseca, na isti način od radnica četiri prodavnice u okolini Sombora, Apatina i Kule uzeo novac i cigarete ukupne vrednosti 282.000 dinara, kao i dva mobilna telefona.

S. V. je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden u Osnovno javno tužilaštvo u Somboru.

Zamenica gradonačelnika Sombora Ljiljana Tica u utorak, 29. decembra, u zgradi Pokrajinske vlade potpisala je ugovor sa Pokrajinskim sekretarijatom za energetiku građevinarstvo i saobraćaj, kojim se Somboru dodeljuju bespovratna sredstva za razvoj saobraćaja i putne infrastrukture.

Sredstva su namenjena za izradu tehničke dokumentacije, a prema Odluci Pokrajinske vlade, Gradu Somboru su dodeljena bespovratna sredstva u iznosu od 1.706.688,00 dinara za rekonstrukciju raskrsnice Prvomajski bulevar, Sonćanski put i Dubrovačke ulice u kružni tok saobraćaja, kao i 341.338,00 dinara za projekat izgradnje saobraćajne signalizacije – semafora na raskrsnici ulica Milete Protića i Gruje Dedića.

Ugovore je predstavnicima lokalnih samouprava uručio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Nakon izrade dokumentacije, lokalne samouprave konkurisaće kod republičkih i pokrajinskih fondova za nastavak realizacije ovih projekata.