Sombor vesti

Ako volite biljke, evo još jednog razloga da svoju kuću pretvorite u zelenu oazu.

Zbog svoje sposobnosti pročišćavanja vazduha i upijanja toplote, trebalo bi samo malo da se potrudite da sanseverija, poznata i kao svekrvin jezik, preživi, piše elle.com.es.

Među svim vrstama biljaka, neke imaju neverovatne sposobnosti da budu puno više od običnog lepog cveta, prenosi City Magazine.

Na primer, poznata sanseverija – biljka zelenih listova intenzivnih boja, kruta i uspravna, koja osim što je dekorativna, ima sposobnost pročišćavanja vazduha u kući, uspeva na skrovitim mestima, dobro se prilagođava gotovo svakom prostoru, zahteva malo pažnje i upija malo letnje toplote.

Sanseverija, ili svekrvin jezik, kako je još zovu, popularna je biljka koja ne zahteva mnogo održavanja.

Poreklom iz tropske Afrike i Azije, ova vrsta je postala vrlo cenjena biljka u čitavom svetu zbog svoje sposobnosti prilagođavanja različitim svetlosnim i temperaturnim uslovima. Jedna od najistaknutijih odlika ove biljke je njena sposobnost fotosinteze noću, za razliku od većine biljaka koje to rade danju.

Ovaj noći proces podrazumeva da sanseverija tokom noći oslobađa kiseonik i apsorbuje ugljen dioksid, što doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha u prostoru u kojem se nalazi.

Osim sposobnosti filtriranja vazduha, sanseverija takođe pomaže u rashlađivanju okoline. Tokom vrelih dana ona kroz lišće ispušta vlagu u vazduh, što ima prirodni efekat hlađenja.

Još jedna prednost ove biljke je njena sposobnost upijanja toksina rasprostranjenih u vazduhu. Dokazano je da ova biljka može da ukloni nepoželjna hemijska jedinjenja, poput benzena, trikloretilena i formaldehida, koja emituju proizvodi za čišćenje, boje ili nameštaj.

Poboljšanjem kvaliteta vazduha sanseverija doprinosi stvaranju zdravijeg životnog prostora.

Održavanje sanseverije

Srećom, to je biljka koja zahteva malo nege i pažnje. Prilagođava se različitim tipovima osvetljenja, ali najbolje je da ne bude izložena direktno suncu.

Takođe, može da preživi u uslovima umerene temperature i ne treba je često zalivati. Otpornija je na nedostatak vode nego na višak, pa je važno izbegavati preterano zalivanje koje može da ošteti njen koren.

Učenici Osnovne škole „Moša Pijade“ iz Bačkog Brega danas su zajedno sa svojim učiteljima, profesorima i rukovodstvom škole organizovali veliku akciju čišćenja sela.

Akcija se odvijala na nekoliko lokacija: prvo je očišćeno dvorište škole, zatim su podeljeni u ekipe prošli kroz nekoliko glavnih ulica u selu, a potom se akcija nastavila na lokalnom kupalištu na Bajskom kanalu.

Кako ističu organizatori, ovo je sada već tradicionalna ekološka akcija, koja za cilj prvenstveno ima podizanje svesti o značaju očuvanja životne sredine, sa posebnim osvrtom na edukaciju najmlađih.

„Danas smo se okupili u Bačkom Bregu kako bi podržali učenike Osnovne škole Moša Pijade u ekološkoj akciji koja se sprovodi, kako u selu tako i na kupalištu na Bajskom kanalu. Ova škola tradicionalno već dugi niz godina sprovodi ovakve akcije, koje su veoma plemenite, utiču na zaštitu životne sredine, u saradnji sa Mesnom zajednicom Bački Breg i Gradom Somborom. u cilju očuvanja životne sredine i zaštite prirode moramo da delujemo zajedničkim snagama, a prvi korak u tome jeste da uključujemo što veći broj mladih i dece, koja ustvari predstavljaju budućnost ove planete, zato mi je izuzetno drago i čast što smo danas ovde i što ova deca utiču na podizanje ekološke svesti, a ujedno predstavljaju i primer dobre prakse“ rekla je Maja Rakas iz Odeljenja poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Ekološku akciju podržali su Mesna zajednica „Bački Breg“, Grad Sombor i JP „Vojvodinašume“ koje je malim čuvarima prirode omogućilo da se nakon akcije provozaju katamaranom i vide čari Bajskog kanala iz druge perspektive.

Predsednik Skupštine grada Sombora Vladislav Živanović zakazao je 7. sednicu Skupštine za utorak, 17. jun 2025. godine, u Velikoj sali zgrade Županije, sa početkom u 9.00 časova.

Odbornici će na 7. sednici Skupštine grada Sombora odlučivati o 18 tačaka dnevnog reda, između ostalog, o predlogu Odluke o drugim izmenama Odluke o promeni osnivačkog akta JКP „Parking servis Sombor“ Sombor, o predlozima rešenja o davanju saglasnosti na statute ustanova kultura Gradske biblioteke „Кarlo Bijelicki“, Istorijskog arhiva Sombor i Gradskog muzeja Sombor, kao i o nekoliko imovinsko – pravnih predmeta, izbora i imenovanja.

Saziv 7. sednice Skupštine grada možete pogledati ovde.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 43. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 12 tačaka.

U okviru finansijskih pitanja Gradsko veće prihvatilo je predlog finansijskog plana razmene učenika sa bratskim gradovima Кišpeštom (Mađarska) i Istočno Sarajevo (Bosna i Hercegovina). Program razmene đaka sa Кišpeštom sprovodi se od 2007. godine, u okviru kog đaci iz Sombora tokom leta imaju priliku da posete Mađarsku, gde su im domaćini deca iz Кišpešte, a zatim deca iz Кišpešte imaju uzvratnu posetu Somboru i Srbiji gde će im domaćini biti deca iz OŠ „Bratstvo jedinstvo“ Sombor. Ove godine program posete Somboru po prvi put uključiće i đake iz bratskog grada Istočno Sarajevo. Deca iz bratskih gradova boraviće u Somboru od 23. do 31. jula.

Na današnjoj sednici Gradsko veće prihvatilo je i predlog za regresiranje troškova prevoza učenika srednjih škola sa teritorije Grada Sombora za školsku 2025/2026. godinu. Кao i u prethodnim godinama, iznos regresa za putovanje učenika u 1 i 2 zoni iznosiće 40%, dok u 3 i 4 zoni 50%, i 100% za učenike iz porodica koje su korisnici novčane socijalne pomoći ili su bez roditeljskog staranja. U gradskom budžetu za ovu svrhu izdvojeno je 25 miliona dinara, dok je putem javnog konkursa koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise i upravu obezbeđeno još oko 8 miliona dinara.

Gradsko veće prihvatilo je i predlog Odluke o sprovođenju javnog konkursa za imenovanje direktora Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo“ Sombor, i predlog za prestanak mandata direktora JКP „Čistoća“ Sombor i imenovanje vršioca dužnosti direktora ovog preduzeća. Ovi predlozi naći će se pred odbornicima na nekoj od narednih sednica Skupštine grada.

Pozorišni maraton, 33. po redu, biće održan 12,13. i 14. juna u Narodnom pozorištu Sombor pod sloganom "O, mladosti! O, da, mladost! Oda mladosti!".
Za tri festivalska dana biće odigrano 11 predstava na dve scene, od čega su dve predstave za decu, a Maraton će biti upotpunjen i pratećim programom koji će biti besplatan za sve posetioce Festivala, saopštili su organizatori.

U okviru pratećeg programa posetioce očekuje izložba Muzeja pozorišne umetnosti Srbije "Nebojša Glogovac (1969-2018) iz pozorišnog albuma", koja će biti otvorena u četvrtak u 18.30, u Foajeu Narodnog pozorišta Sombor.

U subotu, 14. juna u 17:30 u dvorištu Gradskog muzeja Sombor biće predstavljena knjiga Slavimira Stojanovića "Merino tigar", navodi se u saopštenju.

Kompletan program Festivala nalazi se na sajtu Narodnog pozorišta Sombor, gde je stalno dostupna onlajn prodaja ulaznica.

Ulaznice se prodaju i na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor koja u toku Festivala radi po izmenjenom radnom vremenu – radnim danom od 10.00 do 14.00 i od 18.00 do 20 časova, subotom od 10 do 13 i od 18 do 20 časova.

Izvor: rtv.rs

Članovi Društva za podvodne aktivnosti „Apatin“ započeli su ronilačke vežbe i ispitivanje stanja potopljenog broda „Liberland“ u akvatorijumu zaliva kod lokacije Napredak u Apatinu.

Akcija se sprovodi u periodu od 5. do 15. juna, a cilj je pregled korita zaliva i konstrukcije broda u uslovima nulte vidljivosti.

Кako se navodi u obaveštenju dostavljenom nadležnim institucijama, u vežbama učestvuju ronioci obučeni za intervencije u izuzetno teškim uslovima, pri dubinama od 4 do 6 metara. Lokacija je propisno obeležena bovama, a u akciji se koristi vojno-desantni čamac.

Iz društva upozoravaju na problem neodgovorng ponašanja pojedinih vozača plovila, naročito tokom vikenda. Naime, neretko se gliseri, čamci i skuteri približavaju ronilačkoj lokaciji na manje od 10 metara i glisiraju velikom brzinom, čime direktno ugrožavaju bezbednost učesnika akcije.

Iz DPA „Apatin“ apeluju na rečnu policiju, lučku kapetaniju i Centar za vanredne situacije da pojačaju kontrolu vodenog saobraćaja na ovom delu Dunava i preduprede moguće nesreće.

Inače, ronilački klub iz Apatina broji oko 30 aktivnih članova, a njihov sastav čini okosnicu CJ3 voda za spasavanje na vodi i pod vodom pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, Sektoru za vanredne situacije, Odeljenju u Somboru.

Izvor: radiodunav.com

One nemaju barove, ali to ne umanjuje uživanje. Prelepa priroda i nestvarno plavo more ovde su sasvim dovoljni.

Na Jadranu postoji mnogo plaža na kojima ćete se osećati kao da ste dotakli komadić raja, ali takva mesta zahtevaju malo truda.

Daleko od civilizacije i okruženi čistom prirodom tri prekrasne hrvatske plaže nemaju barove, i to se ne smatra manom, prenosi punkufer.hr.

Plave grote na Cresu

Svi su puni hvale za čuvene Lubenice, koje se često pominju kao jedna od najlepših plaža na hrvatskom primorju, ali malo ko zna za plažu koja se nalazi u uvali pored nje – Plave grote.

Ova prelepa plaža, kao sa razglednice, lako može da stane pored Lubenica, a ima i malu tajnu koja će oduševiti sve posetioce. To je fenomenalna pećina koja svoj ulaz krije među stenama.

Iako ćete morati da se potrudite za te fantastične scene, sigurno nećete zažaliti. Probudite avanturistu u sebi i ponesite svoj mobilni telefon, masku i peraje da zauvek zabeležite nezaboravne trenutke unutar pećine gde sunce otkriva nestvarno plavo more.

Nakon što ste istražili zanimljivo podmorje Kvarnera i izronili nekoliko školjki koje ćete poneti kući kao suvenire, zavalite se na šljunak sa vrhunskim pogledom na plavetnilo ispred sebe i uživajte na prelepoj plaži sa ekipom.

Mali Bok, Cres

Kada ste već na ostrvu, ne propustite plažu Mali bok. Ova plaža je zaista vredna znojenja jer iako nema parkinga, kafića ili restorana, ima savršeno kristalno plavo more čije se dno jasno vidi i na velikim dubinama.

Do plaže se stiže strmom stazom koja je idealna za one koji uživaju u planinarenju i aktivnom odmoru. Za razliku od šljunka, posebno će vas oduševiti savršeno okrugli kamenčići pod nogama, koje nećete odoljeti da ponesete kući kao suvenir.

Međutim ono što će vas zaista očarati su beloglavi supovi, čije je stanište upravo tu.

Ostrvo Cres jedno je od retkih mesta gde žive, a pogled na njih samo će pojačati utisak divljine.

Mali Bok je izložen pučini, pa vas često mogu dočekati visoki talasi gde ćete morati da se pomučite da držite glavu iznad vode. Pravi avanturisti će zaista uživati, a sa sobom možete poneti dasku za surfovanje i okušati se u ovoj popularnoj aktivnosti na vodi.

Strme stene koje okružuju plažu odaju utisak zaštićenosti, a takođe su odlična kulisa za neverovatne fotografije.

Sveta Nedilja, Hvar

Hvar je poznat po svojim barovima i noćnom životu, ali postoji i skrivena plaža okružena zelenilom i stenama koju vredi posetiti.

Plaža Sveta Nedilja kombinuje spektakularan pogled sa mirnom atmosferom. Ova šljunkovita plaža udaljena je od živopisnog ribarskog sela, a pošto na plaži nema bara, preporučujemo da sa sobom ponesete omiljeno piće i lagane zalogaje koji će vas osvežiti.

Nekim ljubavnim vezama je potrebno vreme da procvetaju, a nekima se to dogodi na samom početku.

Pogled, osmeh i to je to. Horoskopski parovi kod kojih se ljubavne varnice dogode u samom startu su sledeći:

Ovan i Lav

On ulazi u sobu, ona ga odmah primećuje. Dva vatrena znaka ne gube vreme, ni u životu ni u ljubavi prenosi Index.hr.

Strastvena razmena pogleda, međusobno divljenje i taj osećaj kao da se poznaju oduvek.

Ovan voli Lavovo samopouzdanje, a Lav pada na Ovnovu neustrašivost. Ljubav? Trenutna. Drama? Neizbežna. Dosada? Nikada.

Blizanci i Vaga

Dva znaka koja se upoznaju na zabavi i počnu da razgovaraju... tri sata kasnije, oni i dalje razgovaraju, smeju se i dele svoje omiljene pesme sa svoje plejliste.

Kombinacija intelekta, šarma i međusobnog razumevanja stvara hemiju koju čak ni univerzum ne može ignorisati.

Ako neko zna kako da pobedi očima i rečima, to su oni.

Ribe i Škorpija

Ovo je spoj koji deluje kao scena iz romantičnog filma. Pogledi su puni emocija, tišina govori više od reči.

Ribe osećaju kao da su pronašle nekoga ko ih razume bez reči, a Škorpija oseća dubinu i čistotu duše Ribe.

Intenzitet je trenutan, skoro da se može osetiti elektricitet u vazduhu.

Životinjska carstva Azije i Australije su kao odvojeni svetovi, zahvaljujući nevidljivoj liniji koja se proteže tačno između dva susedna kontinenta.

Većina divljih životinja nikada ne prelazi tu zamišljenu granicu, čak ni ptice. I tako je već desetinama miliona godina, uz evoluciju životinja na različite načine sa svake strane. Sve je počelo pre oko 30 miliona godina, kada se australijska tektonska ploča udarila u evroazijsku tektonsku ploču i stvorila arhipelag, preusmeravajući okeanske struje i stvarajući nove regionalne klime prenosi RTS.

Na jednoj strani, u Indoneziji i Maleziji, evoluirali su majmuni, čovekoliki majmuni, slonovi, tigrovi i nosorozi; dok na drugoj strani, u Novoj Gvineji i Australiji, žive torbari, glodari i kakadui.

Ova neobična podela nazvana je Volasova linija – po prirodnjaku Alfredu Raselu Volasu, koji je prvi primetio oštru razliku u životinjskom svetu (uglavnom među sisarima) dok je istraživao region sredinom 19. veka.

„Možemo smatrati utvrđenim da Lombokski moreuz, između Balija i Lomboka, širok samo 24 kilometra, označava granicu i naglo razdvaja dva velika zoološka regiona planete“, napisao je Volas.

Prirodnjak je kasnije samostalno razvio teoriju evolucije otprilike u isto vreme kada i Čarls Darvin. Linija koju je nacrtao na mapi pre više od jednog veka i dalje se smatra hipotetičkom evolutivnom barijerom, iako se rasprave o njenoj tačnoj lokaciji i mehanizmima nastavljaju.

Generalno govoreći, Volasova linija razdvaja pojas azijskog kontinenta od pojasa australijske tektonske ploče. To je geološka linija, ali je takođe i klimatska i biološka.

Jedno od objašnjenja za podelu leži u klimatskim promenama izazvanim drevnim geološkim događajima.

„Kada se Australija odvojila od Antarktika, stvorila se oblast dubokog okeana koja je danas poznata kao Antarktička cirkumpolarna struja. Ta promena dramatično je uticala na klimu cele planete i dovela do značajnog zahlađenja“, objasnio je autor jedne od studija koje se bave Volasovom linijom, Aleks Skils.

Ekstremne klimatske promene vrste s obe strane linije, su drugačije podnele, što je dovelo do jasne biogeografske razlike kakvu danas uočavamo.

Smatra se da se tako životinjski svet u potpunosti adaptirao na ekosistem u kojem prebiva da nije želeo da ga na pusti, niti da pređe „liniju“ koju su mogli, česti su zaključci istraživanja.

Duboki okeanski kanali poput Lombokskog moreuza razdvajaju svaki pojas, što životinjama otežava prelazak. Čak i kada su nivoi mora u dalekoj prošlosti bili mnogo niži nego danas, ovaj ponor je i dalje postojao.

Iako je Volasova nevidljiva linija najočiglednija kada se upoređuju sisari u Aziji i Australiji, ona postoji i kod ptica, gmizavaca i drugih životinja.

Vrlo malo mešanja i među ribama

Čak i u okeanu neke vrste riba i mikroba pokazuju genetske razlike na jednoj strani granice u poređenju sa drugom, što ukazuje na vrlo malo mešanja između populacija.

Naučnici još nisu shvatili koje nevidljive barijere sprečavaju ove vrste na veću pokretljivost. Međutim, stanište i klima su verovatno faktori koji naglašavaju evolutivni jaz.

Godine 2023, analiza više od 20.000 vrsta kičmenjaka otkrila je da su se linije jugoistočne Azije razvile u relativno tropskom drevnom okruženju koje im je omogućilo da se prošire prema Novoj Gvineji na vlažnim ostrvskim „stepenicama“.