Sombor.info

SEKU SE SAMO SUVA, PREZRELA, TRULA I OŠTEĆENA STABLA

Na pojavu sumnje da se na poluostrvu obavlja totalna seča šume, te da će stradati i zdravo drveće, a samim tim poluostrvo biti ugroženo od poplava, u Šumskoj upravi Apatin, pod čijom ingerencijom se obavlja seča, odgovaraju da nema mesta strahu, da se radi o sanitarnoj, a ne totalnoj seči šume i da će, na mestu posečenih biti posađena nova stabla.

STANKOVIĆ: POSAO GOTOV DO LETA

-Na poluostrvu (u našoj terminologiji Apatinski rit, Sedmo odeljenje, Odsek A), na ukupnoj površini od 28,45 ha radi se sanitarna seča za koju VŠ ŠU Apatin ima odobrenje od strane pokrajinskog lovno-šumskog inspektora. Stručnjaci su obeležili stabla za seču (obavljena je tzv. doznaka). Seku se samo suva, prezrela, trula i stabla koja su oštećena antropološkim uticajem (paljenjem vatre pored stabla ili zakucavanjem velikih eksera, većeg broja i na veću površinu).U tom odseku nalazi se šuma bele vrbe, crne i bele topole, američkog jasena i ostali tvrdi lišćari. Prosečna starost vrbe iznosi 50 godina, što jasno ukazuje na njenu prezrelost, objašnjava Predrag Stanković, šef Šumske uprave Apatin.

On dodaje da je seča poverena građanima i da svako zainteresovan može da se javi u ŠU da bi dobio određeni raster (parcelu).
-Do sada je podeljeno preko 50 rastera, a plan je da ih, do kraja bude 70. Trenutno je zastoj u seči zbog popisa koji imamo u ŠU, nakon čega ćemo nastaviti i nadamo se da će ceo posao biti završen do leta naredne godine, kaže Stanković.

On još naglašava da ŠU nikom ne može da garantuje bezbednost u šumi, zbog same starosti šume od 50 godina. Po njegovim rečima, usled jakih vetrova i padavina može doći do vetroizvala i vetroloma, prilikom čega može doći do neželjenih povreda građana. ŠU gazduje šumama i nikom ne zabranjuje prisustvo u šumi. Još naglašava da je, nakon ovog posla, u planu pošumljavanje poluostrva, popunjavanjem mesta sa kojih su posečena stabla.

POLUOSTRVO NEĆE BITI UGROŽENO

Pecaroši i česti posetioci poluostriva se pitaju da li će poluostrvo biti ugroženo ukoliko se poseče većina stabala, čiji koreni ga, tvrde, čuvaju od Dunava.

Briga zbog erozije je realna, smatraju oni koji gazduju šumama i, svesni toga, veoma pažljivo biraju šta i kad će da seku.

-Mnogo je bolje kad posečemo stablo uz vodu dok je još živo, jer će koren ostati živ i iz panja će biljka poterati nove mladice i taj korenov sistem će odigrati svoju ulogu u vezivanju zemljišta. Mnogo je gora situacija kad se biljka osuši u dubećem stanju ili kad se zbog ogromne krošnje i ispranog zemljišta obruši i time načini još veću štetu, objašnjavaju šumari.

SPREČITI UZURPACIJU OBALE

Niko nema pravo da uzurpira obalu na jednoj od najlepših lokacija uz Apatin, smatra većina Apatinaca, bez obzira da li je reč o kamperima, izletnicima ili, prosto, ljubiteljima prirode i reke.

-To parče prirode treba da pripada svim građanima i posetiocima. Naravno da se deo površine može planski nameniti za kampere, ali to mora biti ograničena površina sa jasnim pravilima i pravičnim mogućnostima za sve. Jedan od načina, koji se praktikuje u tim situacijama je putem licitacije. Najčešće te poslove vode predstavnici udruženja kampera i predstavnici upravljača. Naravno, poželjno je da kampovi budu tako postavljeni da obala bude svima pristupačna, ne može se deo obale privatizovati. Potrebno je omogućiti što većem broju kampera što atraktivniju lokaciju. To se može postići ili sistemom rotacija ili pravičnom cenom zakupa, smatra Miodrag Perović, dosadašnji šef ŠU Apatin, koji je radio na ovom poslu, pre predaje dužnosti kolegi Stankoviću.

KAMPERIMA NAĆI MESTO, ALI PRE TOGA PROPISATI PRAVILA

Kamperi su vrsni poznavaoci i ljubitelji prirode i mora im se omogućiti adekvatan prostor za boravak u prirodi, smatra naš sagovornik i dodaje da je cilj da se što više približi priroda posetiocima, a naročito najmlađoj populaciji. Sa druge strane, smatra on, mora se voditi računa o preteranom pritisku na prirodu. Preveliki broj posetilaca bez jasnih pravila, vrlo lako mogu naruštiti osetljive prirodne ekosisteme.

-Ako vremenski posmatramo ovo područje, činjenica je da na ovom prostoru pojedinci borave duže od decenije. U poslednje vreme, broj posetlaca je naglo porastao i pojedinci su počeli samoinicijativno da krče delove šume i zauzimaju neosnovano prirodni prostor. Ovaj način ophođenja sa prirodom je nedopustiv i neshvatljiv u doba kad svi upozoravaju na značaj zdrave životne sredine, dodaje Perović.

On se nada da će se u dogovoru predstavnika udruženja kampera i predstavnika upravljača naći rešenje kojim će obe strane biti zadovoljne, ali i ona, treća, ne manje važna - brojni pecaroši, biciklisti, šetači i svi drugi ljubitelji prirode.
-Postoje planovi za ovo područje koji će doći na red kad se imenuje upravljač ovog prostora. Prostor ima potencijal da bude zaista turistička atrakcija i zbog svoje lokacije i zbog prirodnih vrednosti, zaključuje Perović.

Izvor: apatinskenoivne.rs

Osnovna škola „Ivo Lola Ribar” iz Sombora dobila je plaketu „Prof. dr Stjepan Han“ novosadskog Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menayment.

Ovu nagradu popularni „Lolinci“ su dobili u okviru projekta „Dani informatike u školama Vojvodine 2020” Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menayment u Novom Sadu.

Sama plaketa se dodeljuje za najbolju školu na polju promocije i primene informacionih tehnologija, a svečanost proglašenja najboljih održana je, u skladu sa prilikama izazvanim pandemijom koronavirusa, onlajn. Pored Somboraca brojnim nagrađenim školama, nastavnicima i učenicima ovog takmičenja pripremljene su prigodne nagrade za postignute rezultate u različitim kategorijama. Tako su uspešni učesnici ove akcije nagrađeni školskim vebsajtovima, radom na interaktivnim tablama, realizacijama stručnog usavršavanja, razvojem obrazovnih softvera, oblasti robotike, oblasti informatike, inovacije....

Četrnaesti „Dani informatike u školama Vojvodine” realizovani su pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menayment, dok je organizator i realizator projekta Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike.

Izvor: dnevnik.rs

Tim sa Severa Srbije slavio sa 14:8 na startu sezone.

Duelom Naissus - Sombor počela je nova sezona najkvalitetnije bokserske lige Srbije.

Mnogo mečeva je bilo u fokusu, poput megdana teškaša Sanela Hasanovića iz Niša i Vladana Babića iz Sombora, ali je izostao potencijalno najtraktivniji duel. Naime, Veljku Ražnatoviću se još pre meča predao rival iz Niša. Konačan rezultat 14:8 za BK Sombor.

- Bio sam spreman da pokažem da sam u punoj snazi, ali nažalost ekipa Naissus nije imala adekvatnog borca u mojoj kategoriji. Najbitnije je da je moj BK Sombor zabeležio prvu pobedu, a nadam se da ću već u sledećem kolu najkvalitetnije bokserske lige Srbije i ja imati meč i doprineti cilju mog kluba - plasmanu u samu završnicu prvenstva i borbu za titulu šampiona - izjavio je Ražnatović posle meča.

Sa Naissusom i Somborom u grupi su još Vojvodina i Rokica Loznica, dok drugu grupu čine Crvena zvezda, Partizan, Radnički Beograd i Radnički Kragujevac.

Izvor: srbijadanas.com

Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 je na današnjoj sednici odlučio da radno vreme svih ugostiteljskih i maloprodajnih objekata, tržnih centara, prodavnica, kao i uslužnih delatnosti, za predstojeći vikend bude do 20 časova.

Takođe, za predstojeći vikend do 20 časova mogu da rade frizerski i kozmetički saloni, saloni za negu lepote, objekti iz oblasti sporta i rekreacije, kao i dečije igraonice (u igraonicama je zabranjeno organizovanje rođendana i drugih proslava).

Podsećamo da do 21.00 čas mogu da rade trgovinske i druge radnje i prodajna mesta na kojima se vrši prodaja prehrambenih proizvoda (namenjenih za ljude ili životinje) i samostalni maloprodajni objekti u kojima se trgovina, po pravilu, obavlja tako da kupac ne ulazi u objekat (trafike tj. kiosci), kao i pozorišta, bioskopi, muzeji i galerije. Van ograničenog radnog vremena mogu da rade apoteke (uključujući i one u kojima se vrši promet robe namenjen za životinje ili poljoprivredu), benzinske pumpe u obavljanju delatnosti prodaje goriva, kao i ugostiteljski objekti u kojima se priprema hrana i piće koje se dostavlja korisnicima ili u kojima se prodaju hrana i pića preko šaltera, odnosno bez ulaska kupca u sam objekat.

Grad Sombor i Štab za vanredne situacije grada Sombora još jednom apeluje se na sve građane da se ponašaju odgovorno i da vode računa o svom i zdravlju svojih najmilijih. Poštovanje preventivnih mera i dalje ostaje jedini siguran i dokazan način zaštite od koronavirusa. Nošenje maske u zatvorenim prostorima i održavanje razdaljine, od ključnog su značaja i jedini put do očuvanja zdravlja.

Vanpretresno veće Višeg suda u Somboru potvrdilo je optužnicu somborskog Višeg javnog tužilaštva koja je podignuta protiv Pavla H. (67) iz Odžaka, zbog opravdane sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo, saznaje “Dnevnik”.

Kako se sumnja on je 19. maja nožem usmrtio prijatelja Zorana Tomića (60) i od tada se nalazi iza rešetaka.

- Pritvor prema P. H. je poslednji put produžen rešenjem vanpretresnog veće Višeg suda u Somboru od 10. decembra 2020. godine i po tom rešenju može trajati najduže do 14. februara 2021. godine . Pritvor je produžen zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi, u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo za koje je u konkretnom slučaju opravdano sumnjiv - pojašnjava za “Dnevnik” portparol Višeg suda u Somboru Manela Operta Podunavac.

Podsetimo, zločin dogodio se 19. maja oko 20 časova u Knez Mihailovoj ulici, u kući u kojoj je pokojni Zoran Tomić stanovao. Prema rečima komšija, Tomić i Pavle H. su se kobne večeri družili i pili alkohol, da bi u jednom trenutku došlo do svađe, nakon čega je Pavle zgrabio nož i nasrnuo na prijatelja.

Do eskalacije je došlo u dvorištu, kada je Pavle, najverovatnije, zadao smrtonosan udarac Zoranu, nakon čega je nesrećni čovek preminuo.

Po rečima komšinice Dušanke Č., koja stanuje u dvorišnom stanu iza kuće u kojoj je živeo stradali, negde između 20 i 21 čas čula se galama i vika. Kada je izašla u dvorište, ugledala je Zorana i Paliku, kako zovu Pavla, kako se tuku.
- Pretpostavljam da su se Zoki i Palika posvađali u kući, a onda nastavili svađu u ajnfortu – rekla je dan nakon nemilog događaja za „Dnevnik” Dušanka i dodala da je Pavle bio prilično agresivan. – Palika je u ruci držao nož. Bez razmišljanja sam potrčala ka njima, a prijateljica Marija, koja je bila kod mene na kafi, pozvala je policiju. Umešala sam se i pokušala da ih razdvojim. Udarila sam Paliku u ruku i izbila mu nož, ali ga je on ponovo dohvatio. Dok su se njih dvojica rvali, pokušala sam da stanem na ruku u kojoj je Palika držao nož i nekako sam uspela, još jednom, da mu ga izbijem. Ne znam kada i kako je ubo Zorana, jer nigde nije bilo krvi. Zoki je ležao na zemlji, a ja sam pokušavala da mu pomognem. Okrenula sam ga na stranu, dala mu vode… Došli su Hitna pomoć i policija, ali Zokiju nije bilo spasa – rekla je tada komšinica stradalog Tomića.

U Odžacima kažu da su pokojni Zoran i Pavle poslednjih meseci često pili zajedno. U alkoholisanom stanju su, kako kažu, umeli i da se posvađaju, pobiju, a potom i pomire.

- Zoran je bio poznat kao čovek koji je često tražio pomoć za lečenje, jer je bio psihički bolesnik, ali nije bio nasilan. Živeo je sam u jednoj sobi bez struje i vode - ispričao je za “Dnevnik” jedan od komšija i dodao da je reč o staroj kući koja je podeljena na nekoliko stanova.

Za razliku od Zorana, Pavle je bio problematičan. Voleo je da popije i gotovo svakodnevno je bio u alkoholisanom stanju. Većinu vremena provodio je na ulici, gde je faktički i živeo. Niko nije znao da kaže da li ima porodicu i dom. On je, prema rečima žitelja Odžaka, višestruko osuđivano lice. Inače, za ovo krivično delo, koje mu se stavlja na teret, propisana je kazna preko deset godina zatvora.

Izvor: dnevnik.rs

Bimal sunce iz Sombora rekonstruisaće i dograditi rafineriju u kompleksu fabrike na Staparskom putu bb. Izgradiće se i temelji spoljašnjih tankova.

Rekonstrukcija postojećeg objekta broj 83 radi se u cilju modernizacije, zadovoljavanja novih propisa i dodavanja nove opreme, navedeno je u dokumentaciji. Cilj je i povećanje kapaciteta prerade sirovog ulja.

Dogradnja nove rafinerije se vrši u produžetku istočne strane objekta broj 83-postojeće rafinerije. Planirana je dogradnja uz severoistočnu fasadu pogona rafinerije u gabaritu 12,20m x 10,04m. Deo objekta uz samu rafineriju bi bio spratnosti P+2. U okviru druge etaža predviđene su dve platforme. Na suprotnoj strani rafinerije, uz liftovsko okno, predviđa se dogradnja gabarita. 4 x 4,80. Spratnost ovog dela objekta je P+2. Zbog promene opreme i zahteva za većom spratnom visinom predviđena je rekonstrukcija dela krova rafinerije.

Tornjevi-tankovi za hlađenje se pozicioniraju sa jugoistočne strane istog objekta. Na jugozapadnoj strani objekta, uz odeljenje kristalizera je predviđena izgradnja temelja četiri spoljašnja tanka za skladištenja polu-proizvoda nakon vodene deguminacije i belјenja, odnosno, povećanje efikasnosti i kapaciteta odvoštavanja (vinterizacije) ulja. Ovim će se smanjiti potrošnja bunarske vode.

Dimenzije platoa na koji se postavljaju tankovi-rashladni tornjevi je 8mx 20m. Bruto površina dogradnje temelja tankova i temelja rashladnih tornjeva je 210,45 m2.

Razvijena bruto površina dogradnje je 439,25 m2. Neto površina dogradnje je 394,50 m2.

U postojećem delu objekta zameniće se obloga zidova od keramičkih pločica. Adaptiraće se prostorije za radnike, kancelarije i prostor laboratorije. Izvešće se novi sanitarni čvor i garderobe za radnike. Saniraće se postojeći podovi i prilagoditi novoj opremi.

Rekonstrukcija takođe podrazumeva:

- demontažu postojeće opreme;
- izmenu postojeće opreme;
- demontažu cevi (približno 70% svih cevi);
- ugradnju nove opreme;
- ugradnju novih cevi sa ventilima i instrumentima;
- ugradnju izolacije;
- instalaciju elektro kablova.

Studija za koncept proširenja rafinerije, koju je izradila firma B+B Engineering GmbH zasniva se na sledećim specifikacijama za proširenje rafinerije:

- kapacitet vodenog degumiranja se povećava sa 180 t/d na 250 t/d;
- neutralizacija sa hladnom rafinacijom povećava kapacitet sa 150 t/d na 250 t/d;
- izbeljivanje sa dodacima za postizanje rada postrojenja i povećanjem kapaciteta sa 110 t/d na 200 t/d;
- povećavaju se performanse deodorizacije sa 120 t/d na 200 t/d;
- hlađenje: zamena postojećeg sistema za hlađenje koji koristi bunarsku vodu, novim hlađenjem-sistem sa
rashladnim tornjevima-tankovima.

Za urbanistički projekat bio je zadužen AE projekt centar iz Sombora, a javni uvid traje do 4. januara 2021. u zgradi Gradske uprave.

Izvor: eKapija

Na području Zapadnobačkog okruga je 2.300 osoba inficirano korona virusom, kažu za RTV u Zavodu za javno zdravlje Sombor.

Ova brojka predstavlja pad, jer je početkom nedelje bilo oko 100 više slučajeva.

Prema današnjem preseku, u Zavodu za javno zdravlje saopštavaju da je u Apatinu 321 osoba inficirana virusom Kovid -19, u Somboru 722, u Odžacima 407, a u Kuli 850 aktivnih slučajeva, što je i najviše obolelih od svih opština u okrugu.

Izvor: RTV

Naši sugrađani koji proslavljaju Badnji dan, praznik obeležavaju uglavnom u krugu porodice. U Bačkom Monoštoru, kod Sombora, mnoga domaćinstva i dalje neguju stare običaje.

Čorba od pasulja sa domaćom testeninom, papula ili pasirani pasulj sa paprikom i belim lukom, poslastice sa makom ili orasima, sastavni su deo posne trpeze kod porodice Pašić za Badnje veče.

Eva Pašić iz Bačkog Monoštora kaže da kada dođu gosti, nema ko ne jede papulu, jelo koje je naučila pa pravi od svoje majke.

"Godinama to radim. Ne znam da ima koja kuća da pravi papulu, ali ja to napravim od dve, tri litre graha", ispričala je Eva Pešić.

Ispod trpezarijskog stolnjaka nalazi se slama, a ispod stola se često nađe kukuruz, alatke za rad i sve ono što je značajno za porodicu.

Na ovaj način se ukućani mole da godina bude plodna i uspešna. Za stolom se okupi porodica, koja posle večere dočeka ponoć i ide na ponoćnu misu u crkvu.

U crkvama će božićna misa biti služena u skladu s preporučenim epidemiološkim merama.

Sveštenstvo apeluje na vernike da je ova godina pravo vreme da se okrenemo porodici i porodičnim vrednostima.

Izvor: RTS

Radovi na parternom uređenju atrijuma zgrade „Županije“ završeni su pre roka. Izvršeno je popločanje partera, renovirana je atmosferska kanalizacija, postavljene su klupe i novi mobilijar, a postavljena je i dekorativna rasveta fasade, koja će dati novu dimenziju ovom prostoru u večernjim satima. Fontana je zadržala stari oblik i kao takva uklopljena je u novi izgled partera atrijuma.

Renovirani prostor predstavlja još jedan turistički potencijal Sombora, a posetioci koji dolaze da vide sliku „Bitka kod Sente“ imaće priliku i da obiđu prostor atrijuma.

„Imali smo priliku da obiđemo završene radove u atrijumu zgrade „Županije“. Ja bi pohvalio izvođače, s obzirom da su pre roka završili ove radove. Nama je izuzetno drago što konačno imamo reprezentativan atrijum, s obzirom da u decembru 2018. godine smo završili kompletnu fasadu. Sada smo uradili i ovo parterno uređenje, zajedno sa rasvetom, klupama i ostalim mobilijarom koji se nalazi ovde, tako da smo dobili još jedan reprezentativan atrijum u našem gradu. Svakako da ovaj prostor će moći da koriste svi turisti koji budu dolazili da pogledaju sliku Bitka kod sente i svakako svi naši sugrađani koji koriste usluge Gradske uprave“ izjavio je gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković.

Pri uređenju partera strogo se vodilo računa o zaštiti postojećeg zelenila. JKP „Zelenilo“ izvršilo je izdizanje najnižih grana, u cilju zaštite „tisa“. Izvođenje radova svo vreme nadzirao je i Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin, a koji je izradio i odobreni Projekat parternog uređenja. Izvođač radova je „SOMBORELEKTRO“. Sombor, a podizvođač „Džimi Commerce“ d.o.o Prigrevica.

Radnici građevinskog sektora Javnog komunalnog preduzeća “Prostor” Sombor, nastavljaju radove na gradskim grobljima

Ovih dana privedeni su kraju radovi na izgradnji raka sa betonskim okvirom - opsegom, na Velikom katoličkom groblju. Izgrađeno je ukupno deset grobnica u nizu.

Sve grobnice su predviđene za dve osobe.

Izvor: Novi Radio Sombor