Sombor.info

Pašina kula u Somboru najstarija je sačuvana građevina u Somboru.

Kula predstavlja deo nekadašnje turske tvrđave, koja je verovatno podignuta na temeljima nekadašnje srednjovekovne tvrđave braće Cobor.

Oni su 1469. godine od ugarskog kralja Matije Korvina dobili dozvolu da podignu utvrđenje načinjeno od kamena i drveta.

Danas, zajedno sa Krušperovom palatom, predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.

Somborska Osnovna škola "Nikola Vukićević" nekada je bila među prvima u gradu po broju učenika. Međutim, u poslednje tri godine broj upisanih je prepolovljen. Šta je uzrok i kako pokušavaju da reše taj problem, u ovoj 123 godine staroj školi?

U svom višedecenijskom trajanju, OŠ Nikola Vukićević koja se nalazi u strogom centru Sombora, izrodila je mnoštvo znamenitih ličnosti. Slikari Milan Konjović i Sava Stojkov, košarkaš Radivoj Korać, te vokalni solista Zvonko Bogdan, samo su neka od imena koja su pohađala ovu školu. Nekada najbrojnija škola u gradu, danas se susreće sa brojnim problemima - piše RTV.

„Imajući u vidu nedostatak učionica, imajući u vidu nedostatak sportskih terena, tako da smo bili prinuđeni da se od ove godine na različite načine kako bi izašli u susret pre svega roditeljima koji sve češće zahtevaju da deca idu u školu samo u jednoj smeni. Tri škole koje su u neposrednom okruženju škole „Nikola Vukićević" su prešla na jednosmenski rad i time su naravno privukli veliki broj učenika koji je prešao u te škole bez obzira na teritorijalnu pripadnost", kaže Đuro Bulović, direktor OŠ „Nikola Vukićević" Sombor.

Somborska Crkvena opština, ustupila je jednu prostoriju školi i time je rešen problem đaka od prvog do četvtog razreda koji sada pohađaju nastavu samo u prepodevnim časovima. Ono što OŠ „Nikola Vukićević" danas nedostaje to su sportski tereni, trpezarija i osam učionica kako bi škola prešla na jednosmenski rad. Koliko je to bitno za ovu obrazovnu ustanovu, govori činjenica da je u poslednjih nekoliko godina izgubila oko 50% upisanih učenika.

Đuro Bulović, direktor OŠ „Nikola Vukićević" ističe da su bili - što se broja učenika tiče - jedna od najbrojnijih škola u gradu i u upisivali su negde između 80 i 100 učenika. “Unazad tri godine mi upisujemo do 40 učenika što naravno stvara mnoštvo problema za dalje funkcionisanje. Pre svega što se tiče zaposlenih, gubitka norme i tome slično, koje će doći do izražaja tek od sledeće godine kada taj mali broj odeljenja krene u više razrede, jer će veliki broj nastavnika ostati bez norme ili bez dela norme. Mi smo već u pregovorima, razgovorima sa Somborskim pevačkim društvom koje se nalazi ovde u neposrednoj blizini naše škole. Naše dvorište i njihovo deli jedan zid. Oni su pokazali interesovanje iz jednostavnog razloga što imaju prostor koji ne koriste u potpunosti, a školi bi to bilo od izuzetnog značaja”, ističe direktor OŠ “Nikola Vukićević”.

Škola je u međuvremenu ostala i bez upisanih učenika u izdvojenom odeljenju u salašarkom naselju Rančevo, usled nedostatka dece, što je svakako karakteristika ne samo za Sombor već i za druge gradove u Srbiji. Iako sve ide u pozitivnom pravcu za sada ne postoji definitivno rešenje kako bi se rešili prostorni problemi i kako bi OŠ „Nikola Vukićević" bila ravnopravni učesnik u obrazovnom procesu sa drugim osnovnim školama u gradu.

Grad Sombor dobio je sredstva u iznosu od 391.680,00 dinara za projekat „Oprema za digitalizaciju biblioteke u Galeriji Milan Кonjović", a ugovor sa Ministarstvom pravde potpisao je u ponedeljak, 8.9.2025. godine, u Beogradu, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić.

Sredstva su dodeljena na osnovu Javnog konkursa za dodelu sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, koji je raspisalo Ministarstvo pravde. Projekat podrazumeva nabavku opreme za digitalizaciju fonda galerijske biblioteke koja obuhvata stručnu literaturu o slikarskom radu i životu maestra Milana Кonjovića.

Na osnovu učešća na navedenom konkursu sredstva u iznosu od 612.140,00 dinara su dodeljena i Osnovnoj školi „Ivan Goran Кovačić“ iz Stanišića za realizaciju projekta „Savremena učionica“.

Preduzeće „ORIS“ doo Sombor i „Ciklonizacija“ AD će u periodu od 10. do 15. septembra 2025. godine sprovesti tretmane suzbijanja odraslih komaraca sa zemlje u naseljenim mestima Bezdan, Bački Monoštor i Bački Breg.

Suzbijanje komaraca će se sprovoditi u danima sa povoljnom meteorološkom situacijom, preparatom na bazi aktivne materije deltametrin.

Upozoravaju se pčelari da je preparat štetan za pčele, te da košnice zatvore ili udalje najmanje pet kilometara od mesta tretiranja.

Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na fb i internet stranici preduzeća „ORIS“ doo Sombor, gde se mogu pratiti najave i precizni termini radova. Dostupan telefon za sva pitanja je: 025/ 515 50 55.

U subotu, 6. septembra u Sarajevu je održan 9. Memorijalni međunarodni turnir u rvanju.

Rvači somborskog "Radničkog" su nastupili sa sedam takmičara koji su osvojili i toliko medalja. U uzrastu mlađih pionira Danijel Bojanić (34 kg) je osvojio zlatnu medalju, dok je Viktor Horvat (57 kg) osvojio bronzanu medalju. U uzrastu starijih pionira Uroš Ilić (75 kg) osvaja zlatnu medalju, kao i Mladen Batalo u kategoriji do 92 kg.

U uzrastu kadeta do 65 kg Kristian Dobi osvaja zlatnu medalju, a Srđan Todorović (92 kg) srebrnu. U istoj kategoriji Milan Majski osvojio bronzanu medalju – saopštio je klub, a prenosi somborsport.org.

U utorak, 16. septembra 2025. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Posterizacija”, umetnice Magdalene Miočinović Andrić, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 24. oktobra 2025. godine.

POSTERIZACIJA

Odlučila sam da im napravim reklamnu kampa nju. One su objekti, ali ne puki predmeti. Kao što Džon Berdžer u svojim „Portretima“ kaže, govore ći o Henriju Muru: “Umetnik stvara predstavu nečega. Predmet je naprosto ono što jeste. Predstava asocira i govori o nečemu što nije ona sama. Zanatlija je prevas hodno zainteresovan za stvar koju pravi; umetnik je prevashodno zainteresovan za svoju viziju, koju jednom napravljena stvar mora iskazati.” One su skulpture, one iskazuju, one su zapra vo nešto drugo od svoje pojavnosti. To se teško prihvata danas, u dvadeset prvom veku. Danas je sve u treptaju oka.

Danas su reklame koje se smenjuju, treptaji nametnute ekspozicije. Moja, takozvana, reklamna kampanja je niz po stera koji prezentuju skulpture. Ako bi to bili veliki bilbordi postavljeni uočljivo svuda pored glav nih saobraćajnica, nasumični pogledi prolaznika – nesuđene publike – prihvatili bi ih onako kako su se izveštili da to čine, pa bi same skulpture, otelovljenja umetnikove (moje) vizije, postale to što zaista jesu, ono jezgro pojma na koje upućuju izložene slike.

Magdalena Miočinović

Magdalena Miočinović Andrić je rođena u Beo gradu gde i danas živi i radi kao samostalna umetnica. Diplomirala je Vajarstvo na Fakultetu likovnih umetno sti u Beogradu u klasi profesora Nikole Vukosavljevića. Tokom studija dvaput je nagrađivana godišnjom Nagra dom fakulteta za skulpturu u materijalu – za skulpturu u drvetu i skulpturu u metalu. Dobitnica je Specijalne nagrade žirija za inovaciju u strip umetnosti na 21. međunarodnom salonu stripa u SKC-u Beograda 2024. godine i Nagrade prijatelja Salona – iz davačke kuće „Besna kobila“ na 17. Međunarodnom salo nu stripa u SKC-u Beograda 2019. godine. 2025. godine ULUPUDS joj dodeljuje Godišnju nagradu za stvaralaštvo u 2021. godini. Njene skulpture velikog formata postavljene su na otvo renim prostorima u različitim gradovima u Sloveniji – tri skulpture u kamenu i jedna u drvetu. LINEA ALBA, poster, kombinovana tehnika, 32 x 45 cm (50 x 70 cm), 2020. U decembru 2022. godine njene bronzane skulpture ve likog formata – „VELIKO UDVARANJE” i „VELIKO DA” – postaju deo kolekcije javnih skulptura grada Čestertauna (Merilend, SAD) https://chestertownpublicarts.com/art/the-great-yes/ https://chestertownpublicarts.com/art/the-big-courtship/ Član je ULUS-a. i ULUPUDS-a.

Do sada je učestvovala na više od 70 grupnih izložbi, če tiri međunarodna vajarska simpozijuma i imala je više od trideset samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Društvo za borbu protiv raka Sombor i Udruženje osoba lečenih od raka “Nada” Apatin, a uz podršku apatinskog Kulturnog centra, pripremaju predstavu naziva “Naše putovanje”. Scenario za predstavu napisala je Biljana Benić, na osnovu svoje putopisne priče “Naše putovanje u Banju Koviljaču” i knjige kratkih priča Milice Marinković “Živeti kao pre”. Režiju potpisuje Dušan Gladić, dok je za tehničku podršku zadužen Danko Ćopić. Kako saznajemo iz “Nade”, pored 10 članova iz oba udruženja, u predstavi učestvuje i Biljana Šarčević, te Predrag Cvjetićanin.

“Predstava je svojevrsni omaž ljudima koji su poslednjih petnaestak godina i pored svoje bolesti imali dovoljno snage, volje i empatije da pomognu drugima u svojim sredinama da što lakše prođu kroz proces lečenja, kao i da izbegnu malignu bolest. Kroz svoje životne ispovesti, oni su poslali poruke ohrabrenja, vere i nade u mogućnost pobede nad bolešću”, izjavila je za Radio Apatin Biljana Benić, predsednica Udruženja osoba lečenih od raka “Nada” Apatin.

Prema njenim rečima, svi učesnici uživaju u probama i raduju se što će svoje delo uskoro predstaviti apatinskoj publici.

“U nadi da ste nas razumeli, čekamo vreme kada će ova sedmoglava aždaja biti pobeđena. Do tada se družimo, pomažemo razumevanjem i toplim zagrljajem, slikamo, pišemo, šetamo i putujemo, a eto, igramo se i pozorišta”, kažu glumci ove predstave.

Premijera predstave zakazana je za 15. septembar, sa početkom u 19 sati, u Velikoj sali Kulturnog centra Apatin. Ulaz je besplatan za sve posetioce, a prisutni će, ukoliko su u mogućnosti, moći priložiti novčanu donaciju za pomoć obolelih.

Biletarnica Narodnog pozorišta Sombor počinje sa radom u ponedeljak, 15. septembra. Biletarnica će raditi svakog radnog dana i subotom, od 10 do 12 i na dan igranja predstave od 18 do 20 časova.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 10. septembar

Ulaganje je reč koja budi različite asocijacije, nekome priziva slike berzanskih grafikona, nekome štednih računa, a sve većem broju ljudi misao na nekretnine. Kada se govori o sigurnosti i stabilnosti, malo koja investicija može da se meri sa imovinom u vidu zemljišta, stana ili kuće. Za razliku od drugih oblika ulaganja, nekretnine imaju dugoročnu vrednost i mogućnost da generišu dodatne prihode kroz izdavanje, čime postaju dvostruko isplative.

Istorija finansijskih kriza širom sveta pokazuje da nekretnine uglavnom opstaju i posle ozbiljnih poremećaja na tržištu. Dok akcije mogu drastično pasti, a štedni ulozi gubiti vrednost zbog inflacije, stan ili kuća ostaju realan resurs. Upravo ta otpornost čini da se ulaganje u nekretnine percipira kao najpouzdaniji način očuvanja i uvećanja kapitala.

Zašto tržište opstaje i u krizama

Jedna od najvećih prednosti nekretnina jeste konstantan rast vrednosti kroz duži vremenski period. Čak i kada dođe do stagnacije ili manjih oscilacija, tržište se obično brzo oporavlja. Potražnja za stanovima i kućama nikada u potpunosti ne prestaje, jer su ljudi uvek u potrazi za sigurnim mestom za život. Poredeći sa drugim oblicima ulaganja, nekretnine pružaju sigurnost koju retko šta drugo može da obezbedi. Na primer, investiranje u akcije ili kriptovalute može doneti brz profit, ali i jednako brze gubitke.

Nekretnine, s druge strane, rastu postepeno i dugoročno, pružajući vlasnicima stabilan povraćaj. Ova predvidivost čini ih atraktivnim za sve koji žele da u budućnosti osiguraju finansijsku sigurnost. Osim same vrednosti imovine, tu je i činjenica da stan ili kuća mogu biti dodatni izvor prihoda. Davanje u zakup ne samo da pokriva troškove održavanja, već često donosi i višak sredstava koji vlasniku omogućava da ulaže u druge oblasti.

Stambeni krediti kao najčešća forma dugoročne investicije

Za mnoge ljude, ulazak u svet nekretnina moguć je upravo zahvaljujući stambenim kreditima. Iako su finansijski obavezujući, stambeni krediti omogućavaju da se već u mladosti stekne sopstveni dom, a time i sigurnost koju posedovanje nekretnine donosi. U tom smislu, stambeni krediti predstavljaju najrasprostranjeniji oblik dugoročne investicije. Kada se stambeni krediti posmatraju u dužem vremenskom okviru, jasno je da oni omogućavaju postepeno građenje kapitala.

Umesto da mesečno izdvajate novac za kiriju, koja nikada ne postaje vaša imovina, otplatom kredita ulažete u nešto što ostaje u vlasništvu porodice. To dugoročno menja perspektivu i čini ulaganje u nekretninu racionalnim izborom. Naravno, odluka o stambenom kreditu mora biti pažljivo doneta. Potrebno je razmotriti visinu kamatnih stopa, stabilnost prihoda i potencijalne promene u budućnosti. Ipak, u poređenju sa drugim načinima investiranja, stambeni krediti nude jedinstvenu mogućnost da se na kontrolisan način dođe do sigurnog oblika imovine.

Prednosti posedovanja fizičke imovine u odnosu na rizične fondove

Dok investicioni fondovi i akcije zavise od svetskih ekonomskih kretanja, posedovanje fizičke imovine daje potpuno drugačiji osećaj kontrole. Kada imate stan ili kuću, posedujete nešto opipljivo, resurs koji možete koristiti, renovirati ili izdavati. Investitori se često osećaju nesigurno kada svoje bogatstvo ulažu u instrumente koje ne razumeju do kraja. Kod nekretnina, taj osećaj nestaje, jasno je šta posedujete, kakav potencijal ono ima i kako može da se iskoristi. Ova transparentnost daje sigurnost čak i onima koji nemaju veliko iskustvo u svetu finansija. Dok fondovi mogu trpeti zbog promena u industrijama ili geopolitičkim dešavanjima, stan na dobroj lokaciji uvek ima svoju vrednost. Time se rizik smanjuje, a investitor dobija stabilnost koja je ključna za očuvanje kapitala.

Kako odabrati lokaciju koja donosi najveću sigurnost ulaganja

Lokacija je ključni faktor koji određuje vrednost nekretnine. Čak i ako je stan savršen, ukoliko se nalazi u manje razvijenom delu grada, njegova vrednost može stagnirati. Nasuprot tome, imovina u blizini univerziteta, poslovnih centara ili atraktivnih delova grada gotovo uvek beleži rast. Zato se pre svake kupovine savetuje detaljno istraživanje tržišta i prognoza budućeg razvoja područja. Osim same cene, treba obratiti pažnju i na infrastrukturu, škole, bolnice, saobraćajne veze i sadržaje koji podižu kvalitet života. Investicija u lokaciju sa perspektivom često se pokaže isplativijom od kupovine većeg prostora na manje atraktivnom mestu. Stan u traženom delu grada gotovo nikada neće biti prazan, a to znači stabilan i pouzdan prihod za vlasnika. Biranje lokacije često ima jednaku, ako ne i veću važnost od samog objekta.

Ulaganje u nekretnine je i strateški potez koji donosi dugoročnu stabilnost. Za razliku od drugih oblika investiranja, nekretnine pružaju sigurnost kroz realnu vrednost, otpornost na krize i mogućnost dodatnih prihoda. Bilo da se radi o kupovini doma ili investiciji radi izdavanja, ovaj oblik ulaganja ostaje najpouzdaniji način da se obezbedi stabilna budućnost. Iako postoje izazovi, benefiti značajno prevazilaze rizike. Upravo zato, sve veći broj ljudi odlučuje da svoje ušteđevine usmeri ka nekretninama, svesni da je reč o investiciji koja nadilazi trenutne trendove i ostaje trajna vrednost za generacije koje dolaze.