Sombor.info

U nedelju 19.10.2025. godine održano je 29. izdanje Dunavskog polumaratona u Apatinu. Trka koja će sledeće godine proslaviti jubilej dug tri decenije uspešno se od samog početka realizuje podržana entuzijazmom i velikom energijom Gorana Čegara i njegovog tima. Lepo vreme i idealni uslovi okupili su više od 700 takmičara iz 12 država. Trčano je na distancama od deset kilometara, nordijsko hodanje na deset kilometara kao i glavna polumaratonska trka na 21 kilometar.

Atletsko rekreativni klub ‘’Somaraton’’ iz Sombora bio je klub sa najviše trkača na ovoj trci! Ciljnu ravninu prelepe Apatinske trke prešlo je više od trideset Somaratonaca. U polumaratonskoj trci najviše uspeha imali su Đuka Čeljuska koji je zauzeo prvo mesto u svojoj starosnoj kategoriji i bio je najbrži član ‘’Somaratona’’, Vesna Bjelan koja je istrčala drugo u mesto kategoriji kao i Arpad Šarkezi dok je Boško Jerković zauzeo treće mesto u svojoj kategoriji.

Svoj prvi polumaraton istrčale su dve Somaraton dame i to Tamara Berleković i Maja Đukić. Na trci na deset kilometara Danica Grujić Firanj istrčala je prvo mesto u svojoj starosnoj kategoriji, Radmila Milašinović drugo mesto, a Dejan Deki Nikolić treće mesto u kategoriji, dok je legendarni Milenko Popić u svojoj osamdesetoj godini istrčao drugo mesto u starosnoj kategoriji! U takmičenju u nordijskom hodanju Bogdan Nikolić zauzeo je četvrto mesto.

„Molim vas, nemojte, nemojte, ne psujte, molim vas, nije fer. Večeras nemojte, o samo večeras, ne psujte fijaker”, stih je iz pesme „Fijakerist”, posvećene somborskom fijakeristi Jagri i njegovom konju Riđanu.

Sombor je grad zelenila i varoš fijakera. Vlast je još 1910. u centru varoši izgradila plac i zasadila 27 bođoša (vrsta drveta) da prave hlad fijakerima i konjima. Dok sam ranije odlazio u Sombor, taj plac sa nekoliko fijakera u plavičastom sumraku podsećao je na sliku Eduara Monea sa pariskim bulevarom, masom šetača i redovima crnih fijakera, takođe u sumraku. Pesmu o fijakeristi Jagri napisao je somborski pozorišni i filmski glumac, pesnik i dramaturg Velimir Velja Subotić (1925–2013) rodom iz Silbaša. Lično sam poznavao Velju. Jedne davne noći rapsod mi je „u tom Somboru” maestralno kazivao odlomke iz svog speva „Dudovo, moje Dudovo”. To Veljino „Dudovo” mnogo je voleo i pesnik Miroslav Mika Antić - piše Politika.

„Inspiracija za pesmu ’Fijakerist’ bila je Veljina vožnja Jagrinim fijakerom jednog zimskog dana”, iznosi Milan Stepanović, publicista i zavičajni istoričar iz Sombora. Stepanović je dosad napisao i objavio 47 knjiga, od toga devedeset odsto o Somboru i njegovoj okolini. Pored toga, pokrenuo je i uredio sajt „Ravnoplov” sa gotovo sedamsto, tačnije 695, napisanih priloga o kulturno-istorijskoj baštini Sombora, okoline ovoga grada i panonskog podneblja uopšte. Na „Ravnoplovu” je i prilog „Fijakerista Jagra”. Ovih dana čuo sam se mobilnim sa Milanom Stepanovićem. On je izneo pojedinosti o opevanom somborskom fijakeristi Jagri. „Po porodičnom nadimku Jagrini, Milisava Mirosavljevića meštani i poznanici nazvali su Jagra. Potomak je stare somborske srpske porodice, koja se od 1740. sve do kraja XIX veka beležila kao Milisavljev. Jagrini su generacijama živeli u somborskom predgrađu Prnjavoru. Završio je četiri razreda osnovne škole i postao vredan i čestit ratar. Kraljevsku jugoslovensku katanu služio je kao pešadinac u Prištini. ’Strelac 9. čete 24. pešadijskog puka!’ U aprilskom ratu 1941. je mobilisan, posle kapitulacije zarobljen, pa je dospeo u logor – ’Stalag IV-a, selo Elsterhorst iznad Drezdena’”, navodi Stepanović. „Po povratku iz zarobljeništva Jagra je kupio fijaker i postao somborski fijakerista. Već 1947. dobio je dozvolu, njegov fijaker imao je registarsku numeru ’1207’. Tada je Somborom već kaskalo pedesetak konja upregnutih u fijakere... Jagra je revnosno razvozio Somborce u noćni život ili na noćni voz, kao što ih je vraćao iz bircuza i sa železničke stanice u kasne sate kući. Drugovao je Jagra sa mnogobrojnim uglednim Somborcima svog vremena – glumcima, piscima, lekarima. Često je vozio i poznatog dugovečnog zdravstvenog prosvetitelja Radivoja Radu Simonovića, kućnog lekara Laze Kostića. Simonović je bio pisac i sjajan svetlopisac. Za sobom je ostavio mnoštvo vrednih, autentičnih fotografija.”

Dok se Jagra bavio u bircuzu, njegov Riđan stojao je na placu ispod bođoša upregnut u fijaker. Sa namaknutom zobnicom na oglavu čekao je mušterije. „Ponekad Jagra nije želeo da prekine partiju karata sa drugarima, pa bi mušteriji govorio da se sami odvezu gde žele, a Riđan će već sam umeti da se vrati na polazno odredište! ’Prid stanicom samo okreni mog Riđana na ovamo i kaži mu Đi! i sedi u voz brez po brige!’, davao je Jagra uputstvo mušterijama koje su se vozile do železničke stanice ili već na neko drugo mesto. Tako je i bilo: mušterije bi sa Riđanom otišle gde žele, ostavili bi pod pokrovac prednjeg sedišta novac za vožnju, a pametni Riđan bi se vratio na svoje mesto na fijakerplacu ispred hotela ’Kasina’... Kad dovrši sa tablićem, Jagra bi, onako u drvenim klompama ili papučama, došao do fijakera, pokupio pazar ostavljen ispod pokrovca, pomilovao Riđana po grivi i šapnuo mu: ’Rićko, dobro si pazario. Aj sad na mesto, matorko moj...”

Velja Subotić se mnogo puta vozio sa Jagrom i njegovim fijakerom. Jednom je, po sopstvenim rečima, bio svedok Riđanovog zamalo kobnog pada. Išli su prema železničkoj stanici, bila je zima. Sneg je padao „kao da je Bog sve jastuke poderao”! Prema stanici Riđan se okliznuo i pao na bok. Ispustio je neki strašni njisak, koji se Velji urezao u sećanje. Videvši onako bespomoćnog konja, skočio je s fijakera, zgrabio za rudu i oglavnik i pomogao Riđanu da se digne. Ta slika bespomoćnog konja i zebnja u očima Jagre šta će se dogoditi njegovom hranitelju ostala mu je duboko urezana u pamćenje. Događaj mu je bio inspiracija za pesmu „Fijakerist”. Nastala je na kuhinjskom stolu za kojim je, dok je Velja pisao, njegova supruga Vera mesila testo. Napisana je za Jagrinog života. Velja je fijakeristi tekst pesme pročitao ispod granatog bođoša, za stolom u bašti Zanatskog doma. Kad je čuo pesmu, Jagra je zaplakao i zamolio Velju „da ništa ne popravlja”, iznosi Milan Stepanović.

Krajem maja 1962. godine Jagra je iznenada preminuo. Tek je bio napunio 48 godina. Velja Subotić se kasnije sećao tog dana. „Koračam ulicom, kad najedared grunuše zvona. Po navici naših starih, upitam poznanika koga sretoh: ’Jel, koga to oglašavaju?’ ’Ti ne znaš? Umro naš Jagra sinoćke. Došo siroma s jaroša, dono po običaju friške deteline fijakerom za Riđana i sam’ tako, odjedared.’ Potrčim ka ’Slobodi’. Pločnik prazan. Da poverujem? Uđem u ’Kasinu’, svi ćute...” „Poetski zapis o Jagri i Riđanu godinama je stojao gotovo zaboravljen među spisima autora. A onda je, početkom sedamdesetih, Velja Subotić dobio poziv da za Festival tamburaške glazbe Jugoslavije – ’Zvuci Panonije’ u Osijeku pošalje jednu svoju pesmu, što je i učinio. Bila je to pesma o Jagri. Muziku na tekst Subotića načinio je novosadski kompozitor i tamburaš Sava Vukosavljev. Velja je morao još da dopiše refren. Napisao je ono sada već čuveno „Aj đi, aj đi, aj đihaj đe” i uvodne reči posvete Jagri ’najdivnijem fijakeristi na svetu’... Pesmu je prvi izveo i snimio Dušan Jakšić, uz pratnju tamburaškog orkestra isto toliko slavnog Janike Balaša”, izneo je Milan Stepanović, podanik somborski.

A šta je bilo sa Riđanom? Ubrzo posle Jagrine smrti Riđan je bio prodat. Od tog novca njegove sestre podigle su Jagri nadgrobni spomenik.

Košarkaši "Vojvodine mts" sinoć su na domaćem terenu u okviru trećeg kola MeridijanBet Košarkaške lige Srbije savladali Joker 361 rezultatom 87:81 (29:20, 26.25, 21:13, 11:23).

Novosađani su otvorili susret trojkom Stoimenova, a ubrzo su odgovorila i braća Šuput, pa se na terenu odvijala prava borba za poen više. U osmom minutu Vojvodina je ušla u svoj ritam i do kraja desetog minuta napravila zalihu od devet poena (29:20). Nastavili su izabranici Marka Dimitrijevića u istom ritmu i tokom drugog kvartala. Somborci su pokušavali da sustignu domaće, ali su borbeni Novosađani uspeli da odbrane prednost stečenu u prvoj četvrtini i na pauzu odu sa dvocifrenom prednošću (55:45).

Ozbiljniju odstupnicu, čak 18 poena, domaći su napravili u trećoj deonici, pa je već tada bilo jasno da će bodovi iz vojvođanskog derbija ostati u Spensu. Poslednjih deset minuta pripalo je gostima, koji su ovu deonicu dobili dvocifrenom prednošću, ali je to ipak bilo nedovoljno da se dođe do bodova. U poraženom sastavu najbolji pojedinac bio je Dušan Popović sa 21 poenom. Uroš Šuput je ubacio tri poena manje, a tome je pridodao i šest asistencija. Njegov brat Milan postigao 15 poena, uz šest skokova. Dvocifren je bio i Jovan Savić sa 12 poena (8 skokova).

Somborski sastav upisao je treći uzastopni poraz, koliko imaju i zemunska Mladost, te Dynamic Balkan Bet. Narednog vikenda u Somboru gostuje drugoplasirana sastav lige Zlatibor Mozzart iz Čajetina - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 20. oktobar

Kako se zima približava, mnogi traže jednostavne i ekonomične načine da u zatvorenom prostoru osuše mokar veš, a da pri tom ne povećaju značajno troškove za struju i vodu.

Mišel Feng, menadžerka marketinga proizvoda u Hisense UK, otkrila je trikove i dala korisne savete za The Sun o sušenju odeće tokom hladnih dana kako bi se uštedeo novac i održalo da odeća miriše sveže, prenosi danas.rs

3 trika za sušenje veša u zatvorenom

Mišel je objasnila da troškovi rada mašine za sušenje veša zavise od njene vrste. „Sušilica sa toplotnom pumpom je obično najjeftinija za rad, dok je kondenzaciona i ventilaciona sušilica skuplja. Troškovi rada mašine za sušenje veša takođe mogu mnogo zavisiti od energetske efikasnosti određenog modela, zajedno sa lokalnim troškovima struje“, rekla je.

1. Trik sa peškirom

Mišel je rekla da postoji jednostavan način da smanjite vreme rada mašine za sušenje, što je čini isplativijom. A dobra vest je da je potpuno besplatno, jer verovatno već imate sve što vam je potrebno kod kuće.

„Ako stavite čist peškir u mašinu za sušenje, to će pomoći da se apsorbuje višak vlage iz mokre odeće i poboljša protok vazduha u bubnju. Takođe će pomoći da se smanji vreme potrebno za rad“, objasnila je stručnjakinja.

 2. Malo poznati program za mašinu za pranje veša

Mišel je rekla da malo poznati program za mašinu za pranje veša može pomoći u smanjenju vremena sušenja vlažne odeće u zatvorenom prostoru tokom zime.

„Korišćenje ciklusa centrifuge na mašini za pranje veša pre sušenja može pomoći u uklanjanju viška vlage, što može pomoći u smanjenju vremena koje je potrebno da vaša sušilica radi“, savetovala je.

3. Kuglice za sušenje veša

Mišel je preporučila kuglice za sušenje veša, koje se mogu kupiti za samo jedan evro po komadu u nekim onlajn prodavnicama.

„Kuglice za sušenje mogu pomoći u odvajanju odeće, što poboljšava protok vazduha i ubrzava proces sušenja unutar bubnja. Takođe mogu pomoći u smanjenju bora i prirodno omekšati tkanine u sušači za bolji krajnji rezultat“, objasnila je Mišel.

Kada je najbolje vreme za korišćenje mašine za sušenje veša?

Preporučuje se da svako ko ima dvotarifno brojilo električne energije koristi mašinu za sušenje veša tokom perioda niske tarife (NT).

„Ovo će smanjiti troškove električne energije potrebne za rad uređaja po ciklusu“, objasnila je Mišel, naglašavajući važnost osiguravanja da mašina za sušenje veša nije preopterećena ili nedovoljno opterećena.

„Punjenje do oko tri četvrtine će osigurati slobodno kretanje odeće, a istovremeno će optimizovati prostor i energiju koja se koristi za rad uređaja. Postoje i manji zadaci održavanja poput pražnjenja filtera za vlakna, čišćenja izmenjivača toplote i osiguravanja da ima dovoljno prostora oko sušare za ventilaciju“, rekla je Mišel.

„Za dugoročnu uštedu, ulaganje u novu, energetski efikasnu mašinu za sušenje biće mnogo isplativije“, napomenula je.

Na koju temperaturu treba da podesim mašinu za sušenje veša?

Mišel je napomenula da izbor pravog podešavanja za materijale u vašoj mašini za sušenje veša može pomoći u smanjenju potrošnje energije i novca. Neke mašine za sušenje nude podešavanja za hladnu, nisku, srednju i visoku temperaturu kako bi zaštitile tkanine i uštedele energiju.

„Ne postoji univerzalna temperatura za sušenje u mašini za sušenje veša, jer to zavisi od materijala u bubnju. Najbolje je da proverite etiketu za održavanje odeće za konkretna uputstva kako biste bili sigurni da vaša odeća neće biti oštećena tokom sušenja“, objasnila je Mišel.

Dok mnogi krive kofein, stres ili loše jastuke za neprospavane noći, stručnjaci upozoravaju na mnogo jednostavniji razlog – način na koji sedimo i stojimo tokom dana.

Zbog sati provedenih pogrbljeni nad ekranima, naše telo gubi prirodnu ravnotežu, a napetost u vratu i leđima direktno utiče na kvalitet sna, upozorava britanski stručnjak za san Liza Artis.

Položaj tela može izazvati nesanicu

„Ako vam je vrat iskrivljen nakon dana provedenog pogrbljenog nad telefonom ili laptopom, veća je verovatnoća da ćete se noću prevrtati u krevetu i buditi umorni. A ako već imate bolove, manje je verovatno da ćete dostići dubok san koji je vašem telu potreban da se oporavi - to je začarani krug“, rekla je za Daily Mail.

Sindrom tehnološkog vrata

Novo istraživanje kompanije Simba pokazuje da milioni Britanaca pate od takozvanog tehnološkog vrata – napetosti u gornjem delu leđa uzrokovane dugotrajnim pogrbljebost nad ekranima.

Prema istraživanju, svaka druga osoba redovno doživljava bol u vratu ili leđima koji im ometa san, prenosi Tportal.

Stručnjaci upozoravaju da se ovaj bol ne pojavljuje samo kada legnemo, već da tada postaje izraženiji – jer se telo konačno opušta, a nepravilno držanje se „isplaćuje“ kroz bol i nelagodnost.

„Ako vam je vrat ukočen od gledanja u telefon, spavanje na stomaku pogoršava situaciju jer dodatno uvija kičmu“, objašnjava Artis.

Ona smatra da se spavanje na boku bez odgovarajuće potpore jastuka takođe nije rešenje. Najzdraviji položaji su na leđima ili boku, sa pravom linijom između glave, vrata i kičme.

Loše držanje, loš san – začarani krug

Loš san je povezan sa nizom ozbiljnih bolesti – od visokog krvnog pritiska i dijabetesa do moždanog udara i oštećenja bubrega.

Naučnici ističu da san nije samo odmor, već proces tokom kojeg mozak uklanja toksine i pretvara kratkoročna sećanja u dugoročna – što znači da hronični nedostatak sna takođe može uticati na pamćenje i povećati rizik od demencije.

Posledice „naginjanja nad ekranom“

Držanje glave u neprirodnom položaju stvara ogroman pritisak na vrat – do 22 kilograma dodatnog opterećenja na pršljenove između lobanje i ramena.

„Kada se satima naginjete nad telefonom, opterećujete ne samo vrat i ramena već i donji deo leđa. Ova lančana reakcija izaziva napetost i bol koji vremenom mogu postati hronični“, kaže Artis.

Kako poboljšati držanje i poboljšati san

Dobra vest je da se držanje tela može poboljšati, ali je potrebno malo truda i discipline.

„Pravilno držanje pomaže da vaša kičma bude neutralna, mišići uravnoteženi, a nivo energije viši. Ali ako sedite predugo, sve se zateže – posebno vrat i ramena“, upozorava stručnjak.

Ona preporučuje da pravite kratke pauze svakih 45 do 60 minuta: ustanite, istegnite se ili provucite ramena.

„Ovo pomaže da se pokrene cirkulacija i opusti telo pre nego što se napetost nakupi“, kaže Artis.

Ona smatra da način na koji sedimo, krećemo se i koristimo tehnologiju tokom dana direktno utiče na to kako spavamo noću.

"Male promene u navikama mogu napraviti veliku razliku u vašem snu“, zaključuje ona.

Dobro poznato da su psi najbolji prijatelj čoveka, ali nova studija pokazuje da su posebno korisni za žene.

Istraživači su otkrili da provođenje vremena sa psima može usporiti starenje na ćelijskom nivou. Čak i jedan sat nedeljno proveden sa psima može imati pozitivan efekat na zdravlje žena, piše Daily Mail.

Naučnici tvrde da bi psi mogli biti jednostavan i pristupačan oblik terapije za žene, jer pomažu u smanjenju negativnog uticaja stresa i poboljšanju ćelijskog zdravlja, prenosi Index.hr.

Još nije poznato da li imaju isti efekat na muškarce, ali to bi se moglo ispitati u budućim studijama.

Psi kao oblik terapije

Autorka studije, dr Šeril Krauze-Parelo, vanredna profesorka nege na Univerzitetu Florida Atlantik, objasnila je da životinje pozitivno utiču na mentalno i fizičko zdravlje žena.

„Netradicionalni pristupi, poput povezivanja sa životinjama, mogu pružiti značajnu podršku. Ovi odnosi nude emocionalnu sigurnost i stabilnost, što je posebno korisno za žene“, rekla je ona.

Kako je studija sprovedena

U studiji je učestvovalo 28 žena starosti od 32 do 72 godine. Sve su bile američke veteranke sa dijagnozom posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Učesnice su bile podeljene u dve grupe i učestvovale su u jednočasovnim sesijama jednom nedeljno tokom osam nedelja.

Jedna grupa žena aktivno je učestvovala u dresuri pasa za pomoć drugim veterankama. Druga grupa, kao kontrolna, gledala je video zapise na istu temu. Tokom studije mereni su biološki indikatori stresa, uključujući varijabilnost srčane frekvencije, a uzeti su i uzorci pljuvačke kako bi se odredila dužina telomera.

Telomere su zaštitne strukture na krajevima hromozoma koje štite genetski materijal svaki put kada se ćelije dele. Kako starimo, telomere postaju kraće, što na kraju dovodi do propadanja i starenja ćelija. Duže telomere su povezane sa boljim zdravljem i dužim životom.

Pozitivni efekti rada sa psima

Rezultati su pokazali da su žene koje su se dobrovoljno prijavile za dresuru pasa imale povećanu dužinu telomera, što ukazuje na sporije starenje ćelija. Ovaj efekat je bio posebno izražen kod žena sa borbenim iskustvom.

Nasuprot tome, žene koje su gledale video zapise imale su smanjenu dužinu telomera, što ukazuje na ubrzano starenje.

Međutim, obe grupe su prijavile smanjenje PTSP-a, anksioznosti i simptoma stresa, što ukazuje da je samo učešće u studiji imalo terapeutski efekat.

Nalazi, objavljeni u časopisu Behavioral Sciences, ukazuju da rad sa životinjama može biti efikasan dodatak standardnim oblicima lečenja. Nije neophodno imati svog psa, ali čak i povremeno druženje sa životinjama može biti korisno.

Terapija dostupna svima

„Žene veterani se suočavaju sa jedinstvenim izazovima po povratku u civilni život, a tradicionalni oblici lečenja ne zadovoljavaju uvek njihove potrebe“, rekla je dr Krauze-Parelo i dodala da „ne mogu svi da priušte psa za pomoć, ali volontiranje sa životinjama može imati sličan lekoviti efekat bez dodatne obaveze“.

Autori napominju da rezultate treba tumačiti sa oprezom zbog malog broja učesnika i činjenice da su sve bile žene sa PTSP-om. Buduće studije bi mogle da istraže efekte ove vrste terapije na muškarce i širu populaciju.

Takođe, deo studije je sproveden pre pandemije kovida-19, što je moglo uticati na nivo stresa kod učesnika.

Odbornici somborske Skupštine grada usvojili su rebalans budžeta u iznosu koji je za 3,19 odsto veći.

Uz sredstva viših nivoa vlasti, kao i preneta sredstva iz prethodne godine, gradska kasa bi, tako, do kraja godine prihodovala 5,8 milijardi dinara. U okviru dnevnog reda izabrani su direktori ovdašnjih komunalnih preduzeća. Na funkciju direktora JKP „Čistoća“ imenovan je Dragan Radojčić, dok je za direktora JKP „Zelenilo“ izabran Marko Terzin. Za vršioca dužnosti direktora JKP „Parking servis Sombor“ postavljen je Bojan Đikanović, a na čelo Apotekarske ustanove kao v.d. direktorka Dušanka Đenadija.

Najviše polemika se vodilo oko imenovanja novog gradskog ombudsmana, nakon isteklog, drugog po redu, mandata Čarni Petričević. Naime, dok je predlog vladajuće koalicije bila Tamara Tomanić, ovdašnja pravnica, opozicioni odbornici su predložili još jedan mandat za dosadašnju ombudsmanku Petričević. Kako je većinom glasova Tomanić ipak izabrana na funkciju gradske ombudsmanke, nakon čega je i položila zakletvu, iz redova opozicije su najavili da će poslednju reč o somborskoj zaštitnici građana dati sudski organi - pše Dnevnik.rs.

Usledila su i brojna odbornička pitanja, od kojih se posebno aktuelno odnosilo na današnju izložbu i predavanje „Policijsko nasilje i urušavanje ljudskih prava“. Naime, Gradska uprava je odbila ili ignorisala zahteve Zbora medicinskih radnika da se to predavanje i izložba održe u nekom od gradskih prostora.

DOSADAŠNJA OTKRIĆA POTVRĐUJU DA JE OVAJ PROSTOR DUŽI VREMENSKI PERIOD BILO POPULARNO MESTO ZA ŽIVOT

Šta je, tokom hiljada i hiljada godina, ljude dovodilo u ovaj kraj, da li su više voleli da budu bliže vodi u bronzanom dobu ili srednjem veku, u kakvim objektima su živeli, samo su neka od aktivnih pitanja na koje pokušavaju da pronađu odgovore članovi tima angažovani na projektu arheoloških iskopavanja na lokalitetu “Magareći mlin”, udaljenom oko 4,5 km od Apatina, između Prigrevice i Svilojeva.

Ovaj lokalitet, inače, predstavlja izuzetan spomenik arheološkog kulturnog dobra koji, pored ostataka iz srednjeg veka, antičkog perioda, kasnog i srednjeg bronzanog doba, ranog neolita, sadrži i jedini antropološki nalaz iz perioda mezolita na teritoriji Republike Srbije, pronađen van Đerdapske klisure.

Dr Kristina Penezić iz Instituta Biosens, Univerziteta u Novom Sadu, koja uz arheologa Anđelku Puticu, muzejskog savetnika iz Gradskog muzeja Sombor, rukovodi projektom, je zadovoljna tokom ovogodišnjih iskopavanja, započetim pre nedelju dana - pišu apatinskenovine.rs.

-Otvorili smo jednu sondu sa nekoliko objekata i upravo istražujemo jedan od njih. Najverovatnije se radi o sarmatskom objektu koji je u kasnijim fazama verovatno služio kao otpadna jama, što nam govori o intenzivnom korišćenju celog ovog prostora duži vremenski period. Imamo naznake da su ovi ostali objekti koje vidimo iz perioda praistorije, iz bronzanog doba, što govori u prilog tome da su se ljudi dosta dugo nastanjivali na ovoj, inače jako velikoj površini. Glavni utisak je da ono što smo znali o lokalitetu 80-ih jako malo, da je lokalitet mnogo veći, da ima skoro kilometar u dužinu sa ostacima iz najrazličitijih perioda, od praistorije do ranog srednjeg veka, što znači da je ovo bilo popularno mesto za boravak i život. Zanimljivo nam je da vidimo da li su, recimo, u bronzanom dobu voleli više da budu bliži vodi, a u srednjem veku dalje od kanala ili ne, tako da su to neka od aktivnih pitanja kojima se bavimo tokom ovih naših istraživanja, objasnila je dr Penezić.

Nakon rada na terenu, kako je rekla, uslediće druga, duža faza - laboratorije, materijali, obrada, pranje, mapiranje, dokumentovanje...

-Svake godine konkurišemo za sredstva kod Ministarstva kulture i već nekoliko godina zaredom ih i dobijamo i, uz logistiku i finansijska sredstva, koje nam pruža opština Apatin, u kontinuitetu nastavljamo istraživanje ovog lokaliteta. Započeli smo i neke međunarodne saradnje, već su nas prepoznale kolege iz Mađarske za neka dalja zajednička istraživanja, tako da se nadamo da ćemo sa više frontova nastaviti iskopavanja “Magarećeg mlina”, dodala je dr Penezić.

Rezultati jučerašnjeg iskopavanja potvrdili su da je na sondi, otvorenoj ove godine, nekoliko objekata u kojima se odvijao život jedne sarmatske zajednice.

-Pronašli smo delove sive, glačane zdele, sa blagim ukrasima, gorele životinjske kosti i nekoliko fragmenata za koje ne možemo da pretpostavimo od kojih su posuda, ali je, u svakom slučaju, u pitanju kućna keramika. Materijala za sada nema mnogo, ali smo zadovoljni, pošto se anomalija, koja je detektovana geomagnetnim snimanjima lokaliteta, pokazuje u svom obimu koji smo i očekivali, navodi arheolog Viktorija Uzelac, viši kustos Gradskog muzeja Sombor.

“Magareći mlin”, kao jedan od potencijalno najznačajnijih lokaliteta iz perioda mezolita posle Đerdapske klisure, istraživan je u tri kampanje tokom 80-ih godina prošlog veka, kada je otkriven potencijal tog lokaliteta koji obuhvata naselja iz različitih perioda ljudske prošlosti, kako iz praistorijskih, tako i istorijskih perioda. Lokalitet je površine od preko 10 hektara. Ime je dobio 80-ih godina, od arheologa koji ga je tada prvi istraživao, a na osnovu priče o žitnim mlinovima koje su, u periodu 18 i 19. veka, okretali magarci.

-Istraživanjem je utvrđeno da je neolitsko naselje na „Magarećem mlinu“ bilo u upotrebi između 6200. i 5700. g. p.n.e. što ga čini jednim od najranijih na teritoriji Vojvodine. Pored novih značajnih podataka o trajanju neolitskog naselja na “Magarećem mlinu”, ekonomiji i ishrani, dobijeni su i prvi dokazi o ljudskom prisustvu tokom mezolita. LJudska temena kost datovana u raspon 7595.–7538. godina p.n.e., što je čini prvim i za sada jedinim antropološkim nalazom iz perioda mezolita van Đerdapa na celoj teritoriji Srbije, rekla je arheolog Anđelka Putica, na konferenciji za novinare održanoj u Apatinu pre dve godine.

Učesnici projekta se nadaju da će se, s obzirom da se radi o jednom od najvažnijih arheoloških i kulturnih nasleđa opštine Apatin, nastaviti finansiranje iskopavanja na lokalitetu “Magareći mlin”.

Dodajmo, na kraju, da je ova godina, povodom obeležavanja 160 godina od prvih arheoloških iskopavanja u zemlji, od strane Srpskog arheološkog društva proglašena Godinom arheologije u Srbiji, sa ciljem podizanja svesti o značaju arheologije i prošlosti u savremenom društvu.

Okružni derbi 10. kola Vojvođanskog Severa pripao je ekipi Mladosti. Naime, lider je gostovao u Ratkovu gde je slavio nad domaćim Radničkim 1918 sa 2:5. Ratkovčani su poveli u 10. minutu pogotkom iskusnog Žarka Vlajića. Sedam minuta pre odlaska na odmor izjednačio je Pavle Zorić.

U drugom delu meča bilo je mnogo zanimljivije. Mreže su mirovale do 72. minutu kada je Marko Desnica zatresao mrežu Igranjatovića. Samo pet minuta kasnije Marko Uzelac je povisio prednost svog tima, da bi isti igrač u 81. minutu svojim drugim golom na meču obezebedio pobedu svog tima. U poslednjih deset minuta meča viđena su još dva pogotka. Po jedan na obe strane. Prvo je Nemanja Jelić (84) smanjio zaostatak ekipe iz Ratkova, da bi Uroš Mandić u drugom minutu nadoknade postavio konačnih 2:5 u korist lidera prvenstva.

Novom pobedom Apatinci su stekli pet bodova prednosti u odnosu na prvog pratioca iz Gložana koji se sutra dočekuje ekipu Bečeja 1918. Staparski Hajduk očekuje gostovanje u Bačkom Gradištu - piše somborsport.org.

U preostalim mečevima ovog kola snage će još odmeriti: Oblić – Tisa, Sutjeska – Hajduk 1912, Mladost (BP) – Iskra, Bajša – Proleter, Radnički 1905 – Budućnost (M).