19. AVGUST – SVETSKI HUMANITARNI DAN

Na Svetski humanitarni dan 19. avgusta sećamo se svih humanitarnih radnika koji su izgubili život ili su povređeni tokom svog rada i pružamo podršku svim saradnicima, volonterima i zaposlenima koji uprkos toj činjenici nastavljaju da pružaju podršku i zaštitu ljudima kojima je to najpotrebnije.

U svojoj istoriji Crveni krst Srbije je imao mnogobrojne uspehe i brojne volontere i zaposlene koji su svojim radom davali primer svima nama, ali i na globalnom planu zbog svog rada bili nagrađeni najvećim priznanjem Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca medaljom Anri Dinan. Dobitnici ovog priznanja su Dr Dragan Hercog, Krista Đorđević, Dr Olga Milošević i Dr Boško Jakovljević.

Ekstremni vremenski uslovi postaju sve uobičajenija pojava širom sveta a rezultat su klimatskih promena. Samo su ove godine hiljade ljudi izgubile svoje živote u poplavama, toplotnim talasima i šumskim požarima. Ovog leta, katastrofalne poplave pogodile su zapadnu Evropu, a na drugom kraju sveta, ciklonski vetrovi su uništili delove Indije, požari haraju Mediteranom, Sjedinjenim Američkim Državama, na Dalekom istoku u Sibiru. Ipak, javnost u velikoj meri još uvek vidi klimatske promene kao problem koji će se možda dogoditi nekad i nekom drugom u budućnosti.

Činjenica je da se klimatske promene dešavaju VEĆ DANAS i menjaju naše živote.
Zato je Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca ove godine posvetila Svetski humanitarni dan, 19. avgust, upravo klimatskim promenama. One utiču na sve nas, a naročito na najosetljivije kategorije građana.

U „Svetskom izveštaju o nesrećama i prirodnim katastrofama za 2020. godinu“ koji redovno objavljuje Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca jasno je dokazano da je svaki sedmi stanovnik u svetu bio na različite načine pogođen nesrećama i prirodnim katastrofama koje su posledica klimatskih promena.
U poslednjih 10 godina čak 1,7 milijardi ljudi je pogođeno negativnim posledicama klimatskih promena.

Jedan od ključnih problema je pitanje dostupnosti pijaće vode i samo ovog leta u sedam opština u Srbiji je proglašeno vanredno stanje zbog prekida snabdevanja pijaćom vodom.
Crveni krst Srbije sa mrežom svojih organizacija ima svoju nezamenljivu ulogu i u redovnim okolnostima u skladu sa Zakonom o Crvenom krstu ostvarujući u praksi svoju pomažuću ulogu javnim vlastima u humanitarnoj oblasti. Tako pozicioniran Crveni krst Srbije je u situaciji krize izazvane pandemijom mogao da se brzo adaptira i da pomažuću ulogu javnim vlastima u humanitarnoj oblasti ostvari na najbolji mogući način.
Kada god su vremenski uslovi nepogodni, rezerve krvi padaju.

A bez davalaca krvi, nema transfuzije krvi i mnogih medicinskih intervencija. Klimatske promene kako u vidu poplava, požara, tako i zemljotresa i ekstremnih niskih ili visokih temeratura remete planove prikupljanja krvi, a kada nema dovoljnog broja akcija i građana koji mogu dati krv, smanjuju se i rezerve krvi. A transfuzija krvi se može primeniti isključivo i samo ako damo krv.

Kada se dogode požari, nemoguće je sprovesti akcije davanja krvi na uobičajeni način a treba znati da i se krvna plazma primenjuje kod saniranja posledica kod pacijenata sa opekotinama, neke od povreda koje prouzrokuju zemljotresi leče se samo uz transfuziju krvi, itd.

Odavno je poznato da ekstremne temperature objektivno utiču na slabiji odziv davalaca na akcije, tada govorimo o sezonskim nestašicama krvi. Jednu od njih živimo danas, zbog izrazito visokih temperatura.

Epidemija korona virusa takođe ne utiče povoljno na prikupljanje dovoljnih rezervi krvi.
Jasno je već danas da ono što je bilo ekstremno i retko, postaje naša svakodnevica. Zato se moramo boriti protiv klimatskih promena ali i učiti da živimo u ekstremnim uslovima, jer život ne može da čeka.

The post 19. AVGUST – SVETSKI HUMANITARNI DAN appeared first on Naše Mesto.