Na pregled nefrologa upućuju se pacijenti kod kojih postoji osnovana sumnja da imaju neki problem sa bubrezima i mokraćnim putevima.

Procenjuje se da skoro 2 miliona ljudi godišnje umre zbog posledica akutne bubrežne slabosti.  Poražavajući je i podatak da će se broj pacijenata na dijalizi utrostručiti do 2030. godine.

Ozbiljni poremećaji u radu bubrega mogu se sprečiti ranom dijagnozom i preventivnim sistematskim pregledom nefrologa.

Nefrolog je lekar iz oblasti interne medicine koji se bavi proučavanjem, dijagnozom i lečenjem oboljenja bubrega, ali i posledicama disfunkcije bubrega na ostatak tela.

Lekar opšte prakse može uputiti pacijenta na pregled nefrologa kada pacijent pokazuje znakove i simptome problema sa bubrezima.

Nefrolog je ukratko specijalista za bubrege.  Specijalista iz oblasti nefrologije leči i dijagnostifikuje oboljenja bubrega, ali i onih stanja koja su povezana sa bubrezima.

Najčešće su to sledeća stanja:

• autoimune bolesti koje uključuju bubrege
• infekcije bubrega
• pesak, kamen u bubregu
• metabolički poremećaji poput dijabetesa
• visok krvni pritisak
• vaskularna stanja bubrega
• neoplazme bubrega ili izrasline
• tubularni defekti
• vaskulitis
• strukturne ili funkcionalne abnormalnosti bubrega, bešike ili sistema za sakupljanje urina, kao što je nefrolitijaza
• poremećaj elektrolita
• hronična bolest bubrega
• i drugo

Bubrezi služe da filtriraju vodu i štetne materije iz krvi pretvarajući ih u urin.

Zbog toga su analiza krvi i urina osnovni pokazatelji rada bubrega, odnosno mogućih problema u njihovom radu.

Bubrezi su izuzetno važan deo našeg tela i bez pravilnog rada bubrega, čitav organizam ne može normalno da funkcioniše.

Nefrologija je dakle jedna složena oblast koja se bavi ne samo radom i poremećajima u radu bubrega već i problemima koji zbog toga mogu da se jave kod pacijenta sa drugim organima.  Oboljenja bubrega su nažalost sve češća pojava, stoga je potrebno apelovati na pacijente o važnosti preventivnih pregleda i testova koji prate rad bubrega.

Ukoliko se bolesti bubrega uoče na vreme, lečenje je mnogo lakše, a sam tok bolesti mnogo lakši.

Pregled nefrologa preporučuje se osobama sa porodičnom istorijom bolesti bubrega kao prevencija za sprečavanje nastanka ozbiljnih i hroničnih problema sa ovim organima.  Najčešći razlog zbog koga se pacijenti javljaju nefrologu jeste problem sa mokrenjem.

Kada pacijent ima problema sa mokrenjem on se najčešće manifestuje nekim od sledećih simptoma:

• sporo ili slabo mokrenje
• često mokrenje
• nevoljno mokrenje
• bol ili peckanje pri mokrenju

Pacijenti se urgentno javljaju nefrologu ukoliko imaju simtpome upale izazvane dejstvom bakterija ili gljivica.  Poslednjih godina sve je više pacijenata koji se hitno javljaju nefrologu zbog kamena ili peska u bubrezima.

Neka od ozbiljnih stanja do kojih dolazi zbog poremećaja u radu bubrega su:

• giht
• ciste na bubrezima
• nefroza
• bubrežna hipertenzija
• Hronična bubrežna insuficijencija
• karcinom

Kako izgleda pregled nefrologa?

Pregled nefrologa nije bolan i ne zahteva pripremu i traje otprilike 30 minuta.

Kao i drugi specijalistički pregledi i pregled nefrologa počinje uzimanjem anamneze od pacijenta.

• Preporučuje se da pacijent na pregled sa sobom ponese svu neophodnu medicinsku dokumentaciju uključujući i rezultate testova krvi i urina ukoliko ih poseduje.
• Nakon toga nefrolog prelazi na fizički pregled pacijenta koji obuhvata merenje krvnog pritiska, palpaciju, inspekciju i auskultaciju.
• Osim toga, ukoliko je potrebno nefrolog može preporučiti i neku drugu metodu testiranja i snimanja pacijenta.
• Obično je to predlog da se uradi ultrazvuk abdomena, skener ili magnetna, ali i dodatne laboratorijske analize.

Koji se testovi najčešće rade kako bi se dobila precizna dijagnoza bolesti bubrega?

Najčešće se prvo rade testovi krvi i urina.  Uobičajeni testovi krvi podrazumevaju proveru nivoa  kreatinina u krvi, jer je previsok nivo kreatinina u krvi obično znak progresivne bolesti bubrega.

Brzina glomerularne filtracije (GFR) testira koliko dobro bubrezi mogu da filtriraju višak tečnosti i otpada iz krvi. Nefrolozi mogu da odrede ovu vrednost izračunavanjem nivoa kreatinina u serumu i uzimajući u obzir starost, pol i rasu.

Takođe, često se kontroliše i nivo azota uree u krvi. Azot uree je otpadni proizvod iz tela koji razlaže proteine u hrani i pićima.

Obično se nivoi azota ureje u krvi povećavaju sa smanjenjem funkcije bubrega.

Što se testova urina tiče, važno je obratiti pažnju na analizu urina pod mikroskopom.

Analiza urina takođe može uključivati test štapićem, tokom kojeg će nefrolog umočiti malu, hemijski tretiranu traku u uzorak urina.

Traka će promeniti boju, ako reaguje sa abnormalnim nivoima proteina, krvi, bakterija, šećera ili gnoja. Ovo pomaže u otkrivanju mnogih stanja bubrega i urinarnog trakta. Može se od pacijenta zahtevati da odradi i 24 časa test urina.

Tokom ovog testa pacijent će tokom 24 časa sakupljati mokraću kako bi lekar mogao da vidi koliko urina stvaraju bubrezi, kao i koliko proteina i elektrolita ispuštaju u urin.

Ovaj test može biti od velikog značaja da bi se potvrdila funkcionalnost bubrega.

Ultrazvuk bubrega se radi kako bi se dobila jasna slika stanja bubrega u realnom vremenu.  Pregled je bezbolan i najbolje je da se ujedno odradi i kolor dopler kako bi se uočile abnormalnosti i protok krvi što je veoma važno za postavljanje dijagnoze i dalje lečenje.  U nekim slučajevima nefrolog može predložiti i skener kako bi se dobila što jasnija slika bubrega, ali i biopsiju sumnjivog tkiva.

Na osnovu svih pomenutih analiza i testova, nefrolog može postaviti preciznu dijagnozu i dati savet i terapiju svom pacijentu.

Bolesti bubrega ne treba zanemarivati, neke od njih mogu biti veoma teške i rizične po život pacijenta.

Ukoliko imate bilo kakvih problema sa bubrezima ili mokrenjem obavezno već danas zakažite pregled neurologa u Poliklinici Dr. Rončević kako biste sebi dali više šansi za brzo i lako izlečenje.

Pregled nefrologa možete zakazati na broj telefona: +381 63 384 940