Dok se direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić hvali pokretanjem 5G mreže u Crnoj Gori, u Srbiji se i dalje odlaže uvođenje ove tehnologije pete generacije. Tako smo, na mapi Evrope, ostali "crna rupa" - uz Bosnu i Hercegovinu i Albaniju, kao jedine države bez 5G mreže. A ne tako davno - krajem 2020, tadašnja premijerka Ana Brnabić je, najavljujući odlaganje uvođenja 5G mreže rekla da "Srbija ne zaostaje i da većina evropskih zemalja takođe nije uvela 5G mrežu".
Dok svet uveliko priča o 6G – tehnologiji šeste generacije, Srbija je i dalje uskraćena za dobrobiti koje donosi 5G mreža.
Prvi čovek Telekoma Srbije Vladimir Lučić je, u intervjuu za Bankar.rs, naveo da je kćerka kompanija Telekom grupacije pokrenula 5G mrežu u Crnoj Gori i istakao kako se nada da će vrlo brzo u toj zemlji „implementirati određeni broj praktičnih servisa, gde će građani videti i praktičnu primenu 5G mreže u svakodnevnom životu, a ne samo kroz ubrzani internet“, ocenjujući da je reč o, praktično – četvrtoj industrijskoj revoluciji.
Lučić je najavio da će u Srbiji 5G mrežu „pustiti“ sledeće godine, a 2026. i u BiH, te da sada, uz Crnu Goru, 5G mrežu imaju u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj (gde se prodaju Telekomove sim kartice sa određenom količinom prenosa podataka).
Najavio je i širenje na američko tržište i „pokrivenost čitave teritorije SAD sa 5G signalom do kraja godine“ (iako je sredinom aprila Lučić najavio tek „ulazak“ na tržište SAD do kraja 2024 – „Kurir„, 16.4.2024).
Samo u Srbiji od 5G mreže u ovoj godini još – nema ništa.
A, novac za uvođenje 5G mreže Telekom Srbija je od Evropske investicione banke zajmio još – 2021. godine.
Novac za 5G u Srbiji Telekom dobio još 2021.
Podsetimo, Telekom Srbija je još 2021. godine dobio kredit od Evropske investicione banke EIB sa namenom uvođenja 5G mreže u Srbiji.
„EIB je sa Telekomom Srbija potpisala kredit od 70 miliona evra 2021. godine za projektovanje i uvođenje 5G mobilne telekomunikacione mreže širom Srbije, kao i za nadogradnju komercijalne 4G mreže. Ovaj projekat podržava Digitalnu agendu Evropske unije, tako što obezbeđuje sredstva za razvoj digitalne infrastrukture koja će većem broju korisnika omogućiti pristup naprednijim ultrabrzim širokopojasnim uslugama. Projekat je prošao sve standardne faze procesa procene i odobrenja uzimajući u obzir tehničke, ekološke, socijalne, finansijske i dobavljačke aspekte, u skladu sa standardima EU koji se primenjuju na sve projekte koje EIB finansira“, rečeno je u maju 2023. godine za portal N1 u Evropskoj investicionoj banci.
Zajam EIB je, kako je navedeno, regulisan finansijskim ugovorom kojim se obezbeđuje usklađenost projekta sa našim standardima i sa važećim zakonom.
„Zajam EIB koristi garanciju Evropske unije u okviru mandata za eksterno kreditiranje“, naveli su tada u EIB.
Gavrilović: Kaskanje za Evropom – na štetu potrošača
Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, za portal N1 ističe da je svako „kaskanje“ za razvojem, posmatrano iz ugla potrošača – mana.
„Za potrošače bi bilo dobro da imaju pristup savremenoj 5G mreži. Ako bi se pojavio i četvrti operator, porasla bi konkurencija, a to je za potrošače uvek dobro, jer se operatori više trude oko korisnika. Rast konkurencije bi, tako, doveo do povećanja kvaliteta usluge, što bi, verovatno, uticalo i na smanjenje cena“, pojašnjava Gavrilović.
On dodaje da je u svakom slučaju loše kada god kasnimo za naprednijom Evropom.
„Gde god da kaskamo za naprednijom Evropom – to je na štetu potrošača“, ističe Gavrilović.
Od „ne zaostajemo za evropskim zemljama“ do – zaostajemo i te kako
U decembru 2020, nakon prvog udara kovid-krize, tadašnja premijerka Ana Brnabić najavila je odlaganje uvođenja 5G mreže u Srbiji, rekavši da „Srbija ne zaostaje i da većina evropskih zemalja takođe nije uvela 5G mrežu„.
„Posebno je važno napomenuti da građani Srbije u ovom trenutku nemaju nikakvu potrebu za 5G mrežom. Za 5G eventualno ima potrebu naučna zajednica, oni koji koriste superkompjutere za veštačku inteligenciju. Ali, nama kao običnim građanima 5G mreža nije potrebna“, navela je tada premijerka.
Potom je, 2021. godine, uvođenje tehnologije pete generacije najavljeno za prvu polovinu 2022.
„Aukcija licenci za 5G tehnologiju biće održana u prvoj polovini 2022“, najavila je u oktobru 2021. Tatjana Matić, tadašnja ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija.
Sredinom 2023. godine Ana Brnabić je, u svojstvu premijerke, optimistično najavljivala uvođenje vozila bez vozača.
„Mi smo pre nekih mesec dana izdali prvu dozvolu za vozilo bez vozača stepena 3. U tome smo jedna od prvih pet zemalja u Evropi koja je to uradila“, pohvalila se u avgustu 2023. tadašnja premijerka.
Ta dozvola je, inače, bila izdata samo za testiranje vozila bez vozača, a da bi ono funkcionisalo – neophodna je opet tehnologija pete generacije.
Tada je profesorka Elektrotehničkog fakulteta Irini Reljin za N1 pojasnila da bez 5G mreže takav podvig nije lako sprovesti, „jer aktuelni 4G sistemi ne mogu da odgovore na rizične situacije u saobraćaju“.
Sredinom septembra 2023. godine je bivši ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović za RTS da je 2024. godine „moguće uvođenje 5G mreže u Srbiji“, te da „narednih dana počinje javna rasprava o pravilniku o 5G mreži, a nakon toga kreće nadmetanje za dodelu frekvencija“.
Jovanović je tada za RTS naveo da je do uvođenja 5G mreže u Srbiji potrebno nekoliko koraka, te da je prvi napravljen prošle godine kada je parlament, na predlog Vlade, usvojio Zakon o elektronskim komunikacijama „koji definiše postojanje tih mreža sledeće generacije i obavezu da svim građanima obezbedimo brz i siguran internet“.
Drugi korak je, rekao je – pravilnik koji je od sledeće nedelje (septembar 2023) na javnoj raspravi.
„I postoji dobar razlog zašto je sada, rekao bih, pravi trenutak da polako krenemo u pripremu za 5G mrežu, očekujući da do kraja 2024, dakle naredne godine dobijemo i prve korisnike. Jedan od bitnih razloga što nismo ranije je taj što nismo u smislu zakona i podzakonskih akata bili spremni. Naime, ove godine (2023) smo doneli zakon o elektronskim komunikacijama. U aprilu 2023. je Narodna skupština usvojila ovaj zakon i on je bazični zakon o telekomunikacijama koji definiše ovu oblast i u skladu sa tim zakonom naredne godine očekujem da na javnoj raspravi bude pravilnik koji će bliže odrediti kako ćemo raditi tu 5G aukciju“, rekao je Jovanović u septembru 2023.
Potom je došla i 2024.
U martu ove godine je Mihailo Jovanović izjavio da će u naredne dve godine 5G signal pokriti najveće gradove u Srbiji, mesta okupljanja turista i auto-puteve, a projekcija je da će cela zemlja biti obuhvaćena do 2029. Kako su prenele Večernje novosti, Jovanović je naveo da je preduslov za ovaj proces donošenje Zakona o telekomunikacijama – što je već urađeno, a da „novoj Vladi Srbije ostaje da usvoji pripremljeni Pravilnik o aukciji za 5G mrežu, koji će govoriti o uslovima za tu aukciju“.
„Pravilnik će reći koliko će dozvola biti podeljeno, kakva je pokrivenost teritorije i koliku cenu treba da plate mobilni operatori“, kazao je tadašnji ministar.
Na pravilnik Ministarstva informisanja i telekomunikacija se, inače – još čeka.
Izvor: n1info.rs
