Jedanaest srpskih gradova imalo je tokom prošle godine vazduh sa većom koncentracijom PM2.5 čestica od Slavonskog broda u Hrvatskoj, najzagađenijeg grada u Evropskoj uniji, dok je u Valjevu, Leskovcu i Arilju disanje u proseku bilo štetno po zdravlje svakog drugog dana, pokazuju podaci iz novog Godišnjeg izveštaja o kvalitetu vazduha u Srbiji. Vazduh u zemlji ostao je gotovo jednako zagađen kao i prethodnih godina, zbog čega i će i dalje godišnje prevremeno umirati oko 12.000 stanovnika Srbije, upozoravaju stručnjaci za list „Nova“.
Tokom prošle godine, prekomerna visoka srednja godišnja koncentracija najfinijih čestica prašine, veličine 2,5 mikrometra, zabeležena je u čak 13 gradova Srbije. Počevši od najzagađenijeg, u pitanju su: Novi Pazar, Užice, Valjevo, Pančevo, Smederevo, Pirot, Beograd (Veliki Crljeni, Lazarevac, Zemun, Ovča, Novi Beograd, Obrenovac, Bežanijska kosa), Kraljevo, Čačak, Kosjerić, Subotica, Niš i Novi Sad, pokazuje izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). U svim pomenutim gradovima, osim Novog Sada i Niša, bile su prisutne veće koncentracije ovog zagađivača nego u Slavonskom brodu, gradu sa najvećim čestičnim zagađenjem u Evropskoj uniji.
Pojedine merne stanice u Srbiji, međutim, registruju samo četiri puta krupnije čestice od pomenutih, takozvane PM10. Kad se dodaju podaci koje su one prikupile, spisak gradova sa zagađenim vazduhom u Srbiji postaje mnogo duži. Zapravo, od svih gradova u kojima postoji praćenje koncentracija PM10 čestica u realnom vremenu, samo u Kikindi i Vršcu zabeleženo je manje od 35 dana bez prekoračenja graničnih vrednosti. To znači da samo za ova dva grada možemo pouzdano reći kako su imala čist vazduh.
Najgore je tokom prošle godine bilo građanima Valjeva, gde je vazduh bio nezdrav čak 178 dana, slede Popovac sa 136 zagađenih dana, Novi Pazar sa 136, zatim Zaječar, Smederevo, Užice, Kraljevo, Kosjerić, Pirot, Loznica, Novi Beograd i Zemun sa po više od 100 dana.
– Ljudi u Valjevu su skoro pola godine bili izloženi prekomernim dnevnim koncetracijama PM čestica. Najverovatnije su tokom zime postojali periodi od po desetinu dana u kojima srednje dnevne koncentracije nisu padale ispod 50 mikrograma po metru kubnom. Zamislite da deset dana ne izlazite iz zadimljene prostorije, to je taj efekat. Ti ljudi su praktično u stanju intoksikacije – kaže za list „Nova“ Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), autor aplikacije xEco Vazduh.
Objašnjava da u Godišnjem izveštaju za 2022. postoje i rezultati indikativnih merenja, koja se vrše određen broj dana godišnje, odabranih tako da se dobije prava slika kvaliteta vazduha. Ona pokazuju da je u Leskovcu od 57 dana, koliko je mereno, vazduh bio zagađen 37 dana, a u Arilju od 56 dana 28.
– Iz ovoga vidimo da je u Leskovcu najverovatnije čak 65 odsto dana u godini postojalo prekoračenje, u Arilju 50 odsto, što ih svrstava u gradove u kojima je stanje još lošije nego u Valjevu – objašnjava naš sagovornik.
Leskovac cele zime u toksičnoj „magli“
Indikativna merenja, po zakonu, ne ulaze u zvaničnu ocenu kvaliteta vazduha, zbog čega Leskovac, kao i Arilje, na papiru ima čist vazduh. Stanovnici Leskovca, kojima je zimi 2,5 puta češće potrebna pomoć pulmologa nego van grejne sezone, znaju da je stvarnost daleko sivlja od papira.
– Već duže vreme ukazujemo na to da je vazduh u Leskovcu zapravo izuzetno nezdrav i bezuspešno pokušavamo da nateramo institucije da se bave ovim problemom. Ako čekamo da dobijemo kontinuirana merenja, pa Plan kvaliteta vazduha za Leskovac, dok dođe do njegove primene već smo izgubili nekoliko godina i zdravlje i živote – kaže za „Novu“ Ana Pecarski iz leskovačkog udruženja Tim 42. Podseća da Zavod za javno zdravlje Leskovac u godišnjim izveštajima još od 2017. godine upozorava da je stopa oboljevanja građana od respiratornih bolesti veća u grejnoj sezoni i to povezuje sa povećanim zagađenjem vazduha.
– Tokom zimskih meseci prve tri bolesti po učestalosti u Leskovcu su respiratorna oboljenja, koja su u tom periodu oko 2,5 puta učestalija. Kod nas se cele zime vazduh vidi golim okom. Grad izgleda kao da se nalazi u magli, ali to nije magla, to je zagađenje“, kaže Pecarski.
Opasnost po zdravlje
Izveštaj za 2022. godinu pokazuje da nema vidljivog poboljšanja u odnosu na prethodne godine, tako se ne može očekivati ni bolja situacija kad su u pitanju negativni efekti po zdravlje, kaže za list „Nova“ prim. dr Elizabet Paunović, nekadašnja direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije.
– Vlada Srbije je u decembru prošle godine usvojila Program zaštite vazduha do 2030. godine. U njemu se zvanično osvrnula i na situaciju u poslednjih nekoliko godina – da u Srbiji postoji nešto više od 12.000 prevremenih smrti godišnje zbog izloženosti zagađenom vazduhu, uzimajući u obzir najvažnije polutante, pre svega PM2.5 i PM10 čestice, zatim sumpor-dioksid, azotne okside i prizemni ozon. Ne možemo očekivati da to sad bude bolje. Može da bude bolje za četiri, pet godina ukoliko Plan bude striktno sprovođen – ističe prim. dr Elizabet Paunović.
Ključno je, kaže, smanjenje prosečnih srednjih godišnjih koncentracija PM2.5 i PM10 čestica i broja dana sa njihovim prekoračenjem, jer dugotrajno, kontinuirano izlaganje njima ima najveći negativan uticaj.
– PM2.5 čestice su toliko male, da kad udahnemo vazduh, iz pluća direktno ulaze u krvotok i talože se u krvnim sudovima. Kad gledamo na duge staze, nakon višedecenijske izloženosti, zato imamo tako visok udeo kardiovaskularnih bolesti, šloga. Tu su i bolesti pluća i rak pluća. Još 2013. godine je Međunarodna agencija za ispitivanje raka zagađen vazduh stavila na listu dokazanih kancerogenih materija – objašnjava.
Plan kvaliteta vazduha Srbije predviđa mere koje bi trebalo da dovedu do poboljšanja kvaliteta vazduha, između ostalog smanjenja emisija PM2.5 čestica za 58 odsto, te rezultuju opadanjem broja prevremenih smrti za 41,4 odsto, što je 4.500 spasenih života godišnje. Kako primećuje Lekić, zabrinjava to što ovaj planski dokument u Izvešaju o kvalitetu vazduha nje ni pomenut, a namera države da ga sprovodi ne očitava se ni u budžetu za narednu godinu. Kakve su namere i planovi Ministarstva zaštite životne sredine po tom važnom pitanju, od istog nismo uspeli da dobijemo odgovore.
Izvor: nova.rs
