Prema podacima Eurostata, radnici u Srbiji su u poslednjem kvartalu 2022. radili prosečno 42,1 sat nedeljno što je 6,4 sati više od proseka svih zemalja Evropske unije.
To znači da su građani naše zemlje na poslu ostajali duže od zakonski definisanih 40 radnih sati nedeljno, zbog čega se postavlja pitanje iz kog razloga su ljudi radili prekovremeno.
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, objašnjava da do toga dolazi jer se ne primenjuju zakoni koje Skupština i Vlada predlažu, te da se zadovoljavaju interesi sveta kapirala i političke elite – nauštrb radnika.
„Srbija ne poštuje sopstvene zakone u tom pogledu. Redovna radna nedelja kod nas je propisano da ima 40 radnih sati. Najodgovornija za primenu zakona je izvršna vlast kroz svoje organe. Kada bi inspekcija vršila nadzor i kažnjavala sve poslodavce koji teraju radnike da rade duže od redovnog radnog vremena, onda bi radna nedelja u Srbiji trajala u Srbiji kao i u Evropi. Ipak, standard i praksa u našoj zemlji pokazuju da politička elita i svet kapitala uopšte ne cene radnike, i dovode ih u takav položaj da zadovoljavaju njihove interese“, smatra Vuković.
Činjenica da Srbija ima najdužu radnu nedelju u Evropi ne izenađuje ni Čedanku Andrić, predsednicu UGS Nezavisnost, koja pojašnjava da problem u prekomernom radu nije neplaćanje, već i iscrpljenost radnika.
„To je samo jedan od dokaza da su ljudi u našoj zemlji vredni, ali i da se maksimalno izrabljuju u radno-intenzivnim industrijama. Beležimo jako puno prekovremenih sati, kao i zloupotrebe preraspodele radnog vremena. Ovo se posebno odnosi na firme u kojima nema sindikata. U njima je teško ispratiti da li se poštuju odluke o radnom vremenu. Problem sa prekovremenim satima i zloupotrebom preraspodele nisu samo pare, već ljudi se razbole od preteranog napora. A obično je reč o industrijama u kojima su plate oko 20 odsto iznad minimalca, gde se radnici izrabljuju za male pare“, kaže naša sagovornica.
I predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović sugeriše da se nalazimo na početku surovog kapitalizma, u kom se radnici maksimalno eksploatišu – što uzrokuje opšte nezadovoljstvo.
„Uglavnom je propisanih 40 radnih sati plaćeno, dok se prekovremeni rad ne plaća. To uzrokuje da svi budu nezadovoljni – i radnici i poslodavci, jer radnici odlaze preko, te nastaje problem na tržištu radne snage. Pohlepa kapitala je nemilosrdna u Srbiji, a zakon se ne primenjuje što ide na ruku ovakvoj praksi. IsIskorišćavanje radnika na maksimumu odražava se u odlasku radnika, što svedoči sve više radnika iz Indije i Nepala, dok se naši trude da pobegnu“, zaključuje Torodović.
Izvor: danas.rs
