Sombor.info

Svi znamo za parove koji su pre ljubavne veze bili prijatelji. Takva je situacija i sa ova tri horoskopska znaka koja često uspeju da izađu iz prijateljske zone i postanu nešto više svojim prijateljima.

Oni su poznati po sposobnosti da izgrade duboke emocionalne veze koje često vode do zaljubljenosti i ljubavi. Evo o kojim je znakovima je reč.

Rak

Rakovi su poznati po emocionalnoj dubini, brižnosti i zaštitničkoj prirodi. Njihova sposobnost da se povežu s drugima na emocionalnom nivou često dovodi do toga da prijateljstva prerastu u ljubavne veze. Emotivne veze s prijateljima često se mogu pretvoriti u vezu jer se lako povezuju s tuđim osećanjima.

Kada brinu o nekome kao o prijatelju, često razvijaju dublja osećanja i žele da pruže još više ljubavi i podrške. Cene intimnost i bliskost u svojim odnosima. Njihova želja za dubokom emocionalnom povezanošću često ih vodi prema zaljubljivanju u svoje prijatelje.

Vaga

Vage imaju sposobnost stvaranja ravnoteže i lepote u svojim odnosima, što često dovodi do toga da prijateljstva prerastu u ljubavne veze. One su izuzetno šarmantne i privlačne, a njihova sposobnost da očaraju svoje prijatelje često vodi do razvoja dubljih osećanja. Kada pronađu prijatelja s kojim se osećaju harmonično, često se zaljube jer žele zadržati tu ravnotežu.

Vage su prirodni romantici. Njihova sklonost prema romantici i lepoti često ih vodi u zaljubljivanje u prijatelje s kojima već dele duboku povezanost.

Riba

Ribe se mogu povezati na duhovnom i emotivnom nivou, što često dovodi do toga da prijateljstva prerastu u ljubavne veze. Sposobne su stvoriti duboke, duhovne veze, što često vodi do zaljubljenosti. Ribe su vrlo osetljive na tuđe emocije. Njihova sposobnost da rezonuju s osećanjima svojih prijatelja često vodi do razvoja dubljih emocija.

Sklonost prema romantičnim fantazijama često ih vodi ka zaljubljivanju u prijatelje s kojima već dele emotivne i duhovne povezanosti, piše Index.hr.

Velika Meridianova košarkaška letnja turneja započela je upravo u gradu Nikole Jokića. U nadi da će nam grad sa zapada Bačke u budućnosti dati još mnogo talentovanih sportista, postavili su table i koševe u Nikolinom rodnom Somboru.

Meridian fondacija i kompanija Meridianbet tokom prošle godine započeli su veliku akciju pod nazivom „Gde je nestao koš?“, tokom koje su se pojedinci, udruženja i ustanove, širom Srbije prijavljivali, u želji da im Meridian obezbedi table i koševe u njihovom mestu. U mesecu kada je košarkaška reprezentcija obradovala naciju bronzanom medaljom sa Olimpijskih igara, započeta je postavka koševa u rodno gradu Nikole Jokića, našeg najuspešnijeg košarkaša. Prve postavljene koševe obišla je predstavnica Meridian fondacije, Jelena Jocić, koja je tom prilikom istakla da je njihova Fondacija usmerena ka ulaganju u sport, a poseban akcenat stavljaju na pomoć mladima, kojima je neophodno obezbediti uslove za neometano treniranje. „Nakon Sombora, sledi postavka koševa u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Leskovcu, Požarevcu i mnogim drugim mestima, obići ćemo čitavu državu i čak i tamo gde za našu akciju nisu čuli, mi ćemo ponuditi da im obezbedimo uslove za treniranje“ – dodala je Jelena Jocić.

Terene sa novopostavljenim koševima, zajedno sa predstavnicom Meridian fondacije, obišao je i član Gradskog veća za oblast sporta Ognjen Andričin, koji se tom prilikom zahvalio na donaciji i istakao dobro poznatu činjenicu, da je Sombor grad koji je našoj zemlji dao mnoga velika imena, a pogotovo iz oblasti sporta.

„Veliko hvala Meridian fondaciji što je svojom nesebičnom donacijom dodatno pomogla Somborcima, koji su poznati po sportu, a naročito po košarci. Grad Sombor će nastaviti da ulaže u sve sportske klubove na svojoj teritoriji, a samo tokom ove sezone, podržali smo rad 90 sportskih udruženja i nastavićemo sa tom praksom i ubuduće“, rekao je Andričin.

U zemlji košarke kakva je Srbija, igra pod obručima mnogo je više od sporta i fizičke aktivnosti. Mnogi nezaboravni trenuci u istoriji naše košarke započinjali su na terenima u kraju, kvartu, između zgrada i parkova. Svako kome je narandžasta lopta u srcu, seća se svojih početaka i terena na kome je napravio prve košarkaške korake. Ti tereni sa sobom nose istoriju, pričaju neku priču i odgovorni su za stvaranje mnogih velikih košarkaških uspeha. Pobednici i pobednički timovi u bitnim momentima prave razliku, preuzimaju odgovornost i idu do samog kraja, bez kalkulacija. Takvi igrači se vole, njih istorija pamti, a medalja oko vrata sa lakoćom ih svrstava ih u red šampiona. Jedan od takvih svetlih primera upravo je i Somborac Nikola Jokić, koji već dugi niz godina sa uspehom prenosi slavu svoga grada i njegove košarkaške tradicije. O Nikolinom košarkaškom umeću ne treba trošiti reči, sve je dovoljno rečeno, kao ni o uspesima njegovog Košarkaškog kluba “Džoker”, koji niže pobede u KLS ligi, elitnom košarkaškom rangu takmičenja.

Izvor: odsrcasaljubavlju.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 14. avgust

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 15. avgusta, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Imajući u vidu da počinje vreme godišnjih odmora i da su u letnjim mesecima rezerve krvi uvek smanjene, Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Mozak, kao kontrolni centar našeg tela, zahteva stalno snabdevanje hranljivim materijama da bi funkcionisao optimalno.

Dok su uravnotežena ishrana i redovno vežbanje osnova zdravlja mozga, nova istraživanja naglašavaju važnost specifičnih minerala u podršci kognitivnim funkcijama i zaštiti od bolesti.

Minerali igraju vitalnu ulogu u mnogim biohemijskim procesima u mozgu. Oni doprinose sintezi neurotransmitera, nervnom prenosu i zaštiti moždanih ćelija od oksidativnog stresa. Nedostaci određenih minerala su povezani sa povećanim rizikom od kognitivnih oštećenja i neurodegenerativnih stanja.

Magnezijum

Broj jedan je magnezijum, koji je kritičan mineral uključen u preko 300 enzimskih procesa u telu, uključujući i one koji se odnose na zdravlje kostiju i mozga. Lav ukazuje na istraživanja koja pokazuju da pacijenti sa Alchajmerom često imaju manjak magnezijuma.

"Istraživačke studije o seciranju pacijenata sa Alchajmerovom bolešću otkrile su da je veća verovatnoća da će oni koji imaju manjak magnezijuma imati Alchajmerovu bolest", objašnjava on.

Selen

Selen je još jedan ključni mineral koji preporučuje dr Lav.

"Volim da dodajem selen u svoju vodu. Takođe volim da jedem brazilske orahe. Selen služi kao prekursor glutationa, poznatog kao glavni antioksidant u telu. Obezbeđivanje adekvatnih nivoa glutationa je od vitalnog značaja za održavanje zdravlja mozga i sprečavanje oksidativnog stresa, koji je povezan sa kognitivnim padom", dodaje on.

On sugeriše da suplementacija selena može biti korisna za mnoge ljude.

Fulvična kiselina

Treći sastojak koji je dr Lav nedavno počeo da dodaje u svoju vodu je fulvična kiselina.

"Poslednje sam počeo da dodajem nedavno, to je fulvo kiselina, ovo poboljšava apsorpciju vitamina i minerala", dodaje on.

Fulvicčna kiselina poboljšava sposobnost tela da apsorbuje i koristi različite hranljive materije, čime podržava opšte zdravlje, uključujući funkciju mozga.

Izvor: klix.ba

Obrati pažnju, možeš ovo da sprečiš, biraj kako započinješ dan, a neke navike očigledno su nezdrave.

Opojan miris najpopularnijeg napitka na svetu i kofein, koji sadrži najbolji su način da započnomo dan. Ili možda ipak nisu?

Ustajanje iz kreveta, teturanje do kuhinje, pristavljanje kafe, kupatilo, ispijanje prvog gutljaja kafe - i tek onda ustvari mnogi od nas počnu da se bude. Ovaj napitak s razlogom je jedan od najpopularnijih na svetu, ali treba znati vreme i meru kako bi delovao u našu korist.

Zašto rano ispijanje kafe loše utiče na žene?

Studija objavljena u digitalnom izdanju biblioteke Američkog medicinskog nacionalnog instituta pokazala je da kafa na prazan želudac, posebno kod žena, loše deluje na zdravlje.

Zbog prirodnog biološkog ritma, nivo kortizola u telu najviši je ujutro kada se budimo i najniži uveče kada idemo da spavamo.

- Ispijanje kafe rano ujutro, kada je nivo kortizola najviši, remeti hormone u organizmu i narušava cirkadijski ritam. Kortizol loše deluje na ovulaciju, hormonalni balans i kilograme - objašnjava za portal PureWow nutricionista i lekar Karlin Rozenblum.

- Konzumiranje kofeina kada je nivo kortizola najviši podstiče pojačano lučenje kortizola. Iako zasad nije objašnjeno zbog čega se ovo događa, verujemo da ima veze uticaj kafe na određene vitamine i minerale u telu - zaključuje dr Rozenblum i upozorava:

- Kortizol je kao i svi ostali hormoni nužan za funkcionisanje organizma, ali problem nastaje kada smo neprestano pod stresom i kada ga telo stalno luči. Ovo može da dovede do povećanog nivoa šećera u krvi i do insulinske rezistencije.

Osim što će podstaći dodatno lučenje kortizola, kafa na prazan želudac može da uzrokuje probavne probleme i poveća nivo želudačne kiseline. Ako imate problema sa želucem, dobro je znati da je hladna kafa za 70 % manje kisela od tople.

Kada popiti prvu jutarnju kafu?

Ako ustajete oko sedam sati ujutro, najbolje je popiti prvu kafu između 9.30 i podneva - kada je nivo kortizola prirodno nizak. Naravno, važno je pre toga jesti.

​S obzirom na kiselost kafe, dobro je doručkovati namirnice bogate kalcijumom poput badema, jogurta ili čia semenki koje neutrališu kiselost, savetuje Rozenblum. Ako pijete kafu u ovo vreme, dobićete potrebni podsticaj i energiju.

Izvor: sd.rs

Hepatitis može nastati zbog različitih uzroka, uključujući virusne infekcije, prekomernu konzumaciju alkohola, upotrebu određenih lekova i određene autoimune bolesti. Neki od simptoma koji ukazuju na probleme sa jetrom često se mogu javiti i tokom noći. Evo na šta treba da obratite pažnju.

Hepatitis je ozbiljna upala jetre, vitalnog organa odgovornog za mnoge važne funkcije u ljudskom telu, uključujući detoksikaciju, sintezu proteina i varenje.

Postoji razlika između akutnog i hroničnog hepatitisa. Akutno stanje je iznenadna, kratkotrajna upala jetre koja može biti teška i preći u hronično stanje, za koje se smatra da nastaje ako zapaljenje jetre traje duže od šest meseci.

Simptomi kao što su žutica i bolovi u stomaku su već dobro poznati kada je u pitanju oboljenje jetre, ali ima i onih koji su manje poznati, a mogu se pojaviti na nogama i stopalima, naročito noću, u vidu sledećih znakova:

Oticanje nogu i stopala

Hepatitis može uticati na sposobnost jetre da reguliše tečnost u telu, što dovodi do nakupljanja tečnosti i vidljivog otoka. Ako imate dugotrajne otoke, važno je da se obratite lekaru.

Neobičan bol i nelagodnost

Hepatitis može izazvati bol i nelagodnost u nogama i stopalima, posebno noću. Može da varira od blagog do jakog pulsirajućeg i stalnog bola.

Hepatitis može uticati na sposobnost jetre da reguliše tečnost u telu što dovodi do otečenih nogu.

Promene na koži

Promene u boji ili neobični tragovi na nogama i stopalima mogu ukazivati na probleme sa jetrom. Hepatitis može dovesti do brojnih problema sa kožom, uključujući tamnjenje ili žutilo kože zbog disfunkcije jetre.

Sindrom nemirnih nogu

Hepatitis može izazvati sindrom nemirnih nogu, stanje u kojem osećate nekontrolisanu želju da pomerite noge, često praćenu nelagodnošću.

Noćni grčevi

Grčevi u nogama koji se često javljaju noću mogu biti suptilan pokazatelj problema sa jetrom. Hepatitis može uticati na ravnotežu elektrolita u telu, što dovodi do grčeva u mišićima.

Prevencija

Prevencija hepatitisa uključuje praktikovanje dobre higijene, izbegavanje rizičnog ponašanja kao što je nezaštićen seksualni odnos. Preventivne mere i vakcinacija mogu u velikoj meri smanjiti rizik od hepatitisa.

Izvor: direktno.rs

Minimalna cena rada po satu u Srbiji u narednoj godini treba da iznosi 364,28 dinara, ocenila je danas Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).

Po računici tog sindikata minimalna zarada za 168 sati rada mesečno trebalo bi bude 61.286 dinara, za 176 sati 64.209 dinara, a za 184 sata 67.123 dinara.

Kako je objašnjeno, predlog nove cene rada napravljen je na osnovu procene troškova života, inflacije, rasta zarada i očekivanih ekonomskih kretanja do kraja ove godine i u 2025.

Pregovori predstavnika Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije o iznosu „minimalca“ u narednoj godini počeće 15. avgusta.

Minimalna zarada u Srbiji sada je oko 47.000 dinara, a po zvaničnim podacima prima je oko 99.000 radnika, dok sindikati tvrde da je mnogo više onih koji toliko zarađuju.

Izvor: danas.rs

Doručak je najvažniji obrok, ali ako je vaše prvo jelo pecivo na pogrešan način ste započeli dan.

Dr Monika Tejo sa Univerziteta Harvard kaže kako je to baš kao da ste pojeli desert za doručak. Ako „desertu“ dodate i pečenu slaninu i kupovni sok od pomorandže sa mnogo šećera, ova doktorka bi se najradije rasplakala – napisala je nedavno na svom blogu.

Ovo je najbolji doručak

Doktorka ističe da peciva, palačinke i mafini nisu idealan doručak jer sadrže prerađene ugljene hidrate i šećere. Umesto toga, objašnjava za Today.com, za doručak bi trebalo da birate obroke bogate vlaknima, proteinima i zdravim masnoćama kako biste se osećali zadovoljno i držali nivo šećera u krvi stabilnima.

Ona je objasnila i kako izgleda njen savršen doručak od samo tri sastojka, koji možete i da ponesete sa sobom na posao:

Voće

Voće je sastavni deo doručka doktorke Tejo i obično pripremi oko tri šoljice voća. Veliki je fan smrznutog voća jer je manje skupo i dostupno cele godine.

„Voće je predivno. Bogato je vitaminima i antioksidansima“, kaže Tejo.

Jogurt

Grčki jogurt je odličan za početak dana Foto: BRETT STEVENS / ImageSource / Profimedia
Jogurt je odličan izvor proteina i probiotika. Birajte običan jogurt sa smanjenim udelom šećera i pomešajte ga s pripremljenim voćem. Doktorka izbegava verzije jogurta bez masnoća jer malo masnoća je zapravo dobro za nas.

Orašasti plodovi

Uzmite šaku omiljenih orašastih plodova ili semenki, ili njihovu mešavinu. Dr Tejo bira bademe ili indijske orahe.

„Orašasti plodovi bogati su zdravim masnoćama i vlaknima, i daju nam energiju“, kaže ona.

Ipak, doktorka ne smatra da je doručak najvažniji obrok u danu.

„Mnogo ljudi jednostavno ne oseća glad čim se probudi i to je u redu. Mnogim zdravim ljudima njihovo telo kaže kada im je potrebno „gorivo“. I kada uzimate „gorivo“, ono mora da bude zdravo, pogotovo ako se radi o prvom obroku u danu, bez obzira kada je“, zaključuje dr Monik Tejo, prenosi „Ordinacija.hr“.

Prelazak sa raznovrsne ishrane na ishranu sa raznim orašastim plodovima, voćem i povrćem je prilično bezbedan način da ljudi sa rizikom od srčanih oboljenja smanje nivoe telesne masti.

Međutim, za neke pojedince, dodavanje dobre kapi ekstra devičanskog maslinovog ulja može ugroziti inače zdrav način života, piše Science Alert.

Tim istraživača sa Univerziteta Florida i Nacionalnog instituta za dijabetes i bolesti digestivnog i bubrežnog sistema detaljnije je razmotrio zdravstvene prednosti biljne ishrane za pojedince u riziku od razvoja aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti, prenosi N1 Zagreb.

Nedavna promocija veganske ishrane hvalila je prednosti ekstra devičanskog maslinovog ulja (EVOO) kao sredstva za snižavanje zabrinjavajućeg nivoa holesterola.

Mediteranska ishrana uključuje masti životinjskog porekla, a dodavanje često preporučene količine maslinovog ulja znači da potrošnja masti može dostići skoro polovinu energetskog unosa u organizam.

Studije su pokazale oprečne rezultate o prednostima različitih delova mediteranske ishrane, a dokazi o tome da li maslinovo ulje u kombinaciji sa ishranom biljnog porekla sa niskim sadržajem masti zaista koristi ljudima sa faktorima rizika od srčanih oboljenja su slabi.

Da bi to istražili, istraživači su analizirali 40 odraslih osoba starosti od 18 do 79 godina koji su proveli ukupno osam nedelja na pažljivo osmišljenoj veganskoj ishrani: četiri nedelje na dijeti koja je uključivala četiri dodatne kašičice EVOO dnevno i četiri nedelje na niskoj ishrani.

I niske i visoke EVOO dijete dovele su do poboljšanja kardiometaboličkih profila (holesterol, šećer u krvi i pokrivenost upalom) u poređenju sa merama pre dijete. Zanimljivo je da je redosled kojim su se dijete odvijale uticao na promenu nivoa holesterola u poređenju sa osnovnom vrednošću na samom početku studije.

Dijeta sa relativno liberalnim količinama maslinovog ulja, a zatim prelazak na obroke sa malo ili bez maslinovog ulja dovela je do pada nivoa lipoproteina niske gustine (LDL) ili „lošeg“ holesterola kod dobrovoljaca.

Rizik od moždanog i srčanog udara

Istraživački tim veruje da male količine zasićenih masti koje se nalaze u ekstra devičanskom maslinovom ulju mogu uticati na preradu LDL-a u jetri, uzrokujući njihovo povećanje u krvi gde mogu povećati rizik od moždanog i srčanog udara.

„Smanjeni unos ekstra devičanskog maslinovog ulja može dovesti do većeg smanjenja lipida od relativno veće potrošnje“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.

Ovde postoje neka upozorenja: dok su istraživači uzeli u obzir razlike u polu i težini u svojim proračunima, svi učesnici su ocenjeni kao granični visoki rizik za aterosklerotsku kardiovaskularnu bolest (ASCVD), koja se može razviti kao rezultat previše LDL holesterola koji začepljuje arterije.

Štaviše, razlike u relativnom smanjenju LDL holesterola nisu bile tako velike, posebno kada je praćena niskom EVOO dijetom. Sa ili bez maslinovog ulja, ove biljne dijete su se još jednom pokazale kao dobre za telo.

„Iako su obe dijete poboljšale metabolički fenotip, niska EVOO intervencija može obezbediti smanjenje LDL-C kod osoba sa najvećim rizikom“, pišu istraživači.

Ukratko, ukidanje dodatnih porcija maslinovog ulja moglo bi biti nešto što treba uzeti u obzir za one sa većim rizikom od srčanih bolesti, kažu istraživači. Buduće studije bi mogle da razmotre kako bi se ova asocijacija mogla odigrati među većim grupama učesnika i tokom dužih vremenskih perioda, ali to je još jedan podsetnik da smo ono što jedemo.

„Dodavanje ekstra devičanskog maslinovog ulja nakon konzumiranja malih količina u celoj biljnoj ishrani može sprečiti smanjenje rizika“, pišu istraživači.

Izvor: n1info.rs