Ljilja Tica, zamenica gradonačelnika Grada Sombora

* Zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica danas je u zgradi Pokrajinske vlade potpisala ugovor za dodelu sredstava za sufinansiranje izrade planova razvoja jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine

Gradu Somboru su na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu dodeljena sredstva u iznosu od 1.000.000,00 dinara za projekat izrade Plana razvoja Grada Sombora 2022-2028.

Pokrajinska vlada je na ovom konkursu dodelila sredstva u ukupnom iznosu od 34.226.200,00 dinara.

------------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Izložba

* Izložba "Parteon praiskona" Novaka Novakovića biće otvorena u utorak, 20. aprila u 19 časova u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor

Posetioci će biti u prilici da, uz poštovanje mera prevencije, posete izložbu neposredno nakon zvaničnog obraćanja koje će biti dostupno na Facebook stranici i YouTube kanalu Kulturnog centra, putem prenosa uživo. 

Postavka izložbe, koja predstavlja vizuelizaciju iskonske želje da se spoznaju tajne misteriozne prošlosti, će trajati do 8. maja.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Realizovana debata „Sezonski rad u Srbiji“
* Fondacija Centar za demokratiju, u okviru projekta „Radna prava su naša prava“, organizovala je u petak, 16. aprila debatu na temu „Sezonski rad u Srbiji“
 
Uvodničari su bili: Saša Dimitrijević (UGS Nezavisnost), Marija Srdić (Unija poslodavaca Vojvodine), Aleksandra Lakić (Udruženje “Zajedničko”), Sarita Bradaš (FCD). Moderator: Miloš Đajić (CMV.)
 
U pripremi su izmene i dopune Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima na kojima radi radna grupa formirana u okviru Ministarstva rada. Usvajanjem predloženih izmena dejstvo Zakona bi se proširilo na sektore građevinarstva, ugostiteljstva, turizma, kućnih poslova i kreativne industrije.
 
Kakvi su efekti primene ovog Zakona do sada? Čime su motivisane planirane izmene i dopune? U kakvom su položaju radnici angažovani po ovom Zakonu - koja radna prava ostvaruju, a koja ne? Ova vrsta radnog angažmana predstavlja oblik privremenog i povremenog zapošljavanja koji je normiran kao rad van radnog odnosa. Zakonom o sezonskim poslovima, prava radnika svedena su na minimum i praktično su nezaštićeni u odnosu na poslodavce, a Zakon im ne garantuje ni adekvatne i sigurne uslove rada.
 
Debata je organizovana u okviru projekta „Radna prava su naša prava“ uz finansijsku podršku Međunarodnog centra Olof Palme.
 
Možete da pogledate tok debate održane na ZOOM platformi, na sledećem linku:
 
 
------------
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Distribucija prehrambenih paketa za socijalno ugroženo stanovništvo

*U utorak, 20. aprila u 9 časova  počinje distribucija druge tranše prehrambenih paketa za socijalno ugroženo stanovništvo.

Distribucija tranše će se vršiti u naseljenim mestima i salašarskim naseljima na teritoriji Grada Sombora, a kreće iz prostorija Crvenog krsta na adresi Apatinski put broj 19.

 

 

 

 

 

..........prati, beleži ...........

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

 

Akril na platnu - jedna od omiljenih slikarskih Ljubicin vokacija

* U organizaciji Udruženja likovih stvaralaca u Somboru, u subotu 17. aprila biće otvorena prva samostalna izložba vojvođanske slikarke Ljubice Knežević

Ljubica Knežević je rođena 11. marta 1946. u Somboru, poreklom po majčinoj liniji iz poznate slikarske porodice Stojkov. Pristupa ULS-u, "Likovna grupa  76" - 2018. godine.

Na izložbi, Ljubica  Knežević će se predstaviti sa 18 postavki, novijeg datuma, rađenih u tehnici ulja i akrila na platnu.

Izložba će biti otvorena od 17 časova u Somboru, Kralja I br. 24 u pasažu.

Smelost je iskazati život na slici. Iskrenost je veliki životni iskorak, nas je ovaj dan zajedno poveo u iskrenu smelost!

Beleži, najavljuje i koordinira: Dragan Knežević

-------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Tri pvoplasirana tima na najprestižnijem takmičenju u sveopštoj sferi lepote u regionu

* Tim studenata Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu osvojio je drugo mesto na regionalnom finalu jednog od najznačajnjih i najvećih svetskih studentskih takmičenja - L’Oréal Brandstorm. Mladi inovatori sa FON-a pokazali su svoju viziju budućnosti lepote i predstavili inovativna tehnološka rešenja zahvaljujući kojima bi kupovina i odabir kozmetičkih proizvoda uskoro mogli da postanu zanimljiva i zabavna korisnička iskustva, ali u digitalnom svetu

Drugoplasirani tim „Creative Whisperers“ jedan je od ukupno četiri predstavnika Srbije, koji su u konkurenciji od 77 timova iz čitavog regiona, izborili mesto u finalu. Pobednička ideja, koja će naš region predstavljati na svetskom polufinalu i dobiti priliku da pokuša da izbori mesto u finalu, dolazi od studentkinja Ekonomskog fakulteta iz Zagreba, koje su takođe  istraživale mogućnosti kreiranja potpuno novih iskustava za kupce.

Na ovogodišnjem 29. izdanju Brandstorma, kompanija L’Oréal je pozvala studente širom sveta da osmisle iskustvo kupovine beauty proizvoda kroz zabavu, istražujući svet maloprodaje i e-trgovine. U skladu sa temom, na regionalnom finalu studenti su predstavili različite inovativne ideje zasnovane na VR i AR tehnologijama, ekološki održivim rešenjima i osmišljavanju potpuno novih proizvoda na tržištu.

Lubomira Rochet, Chief Digital Officer u kompaniji L’Oréal, kaže: „Igre, striming uživo, proširena realnost i digitalne usluge transformisaće iskustvo online kupovine u nešto potpuno novo, mnogo zanimljivije, interaktivnije, što bi se moglo smestiti u mešavinu formata poput TV emisija, live muzičkih festivala i video igrica“.

Upravo takve ideje našle su svoje mesto u finalu takmičenja, a studentima je po prvi put ove godine ponuđeno da odaberu tri podteme za svoje projekte: da osmisle nove proizvode ili usluge; nove poslovne modele ili nova iskustva inspirisana zabavom.

Vanya Panayotova, Generalna direktorka L’Oréala Adria Balkan: „Izuzetno sam počašćena što sam imala priliku da vidim izvanredne ideje kreativnih mladih ljudi koji su već samim ulaskom u finale pokazali koliko se trud i posvećenost dobroj ideji isplate. Sigurna sam da će neki od njih dobiti priliku da postanu deo tima L’Oréala.“ 

L’Oréal je više nego ikad posvećen pružanju podrške mladim ljudima na početku njihovog profesionalnog života, nudeći im profesionalno iskustvo koje će im omogućiti da se razvijaju i rastu. Tokom proteklih godina, Brandstorm se od marketinškog takmičenja pretvorio u tehnološki izazov koji odražava L’Oréalovu ambiciju da postane „Beauty Tech kompanija“.

Svake godine Brandstorm okuplja desetine hiljada studenta iz čitavog sveta, koji pokušavaju da osmisle kreativno rešenje za jedan od stvarnih izazova određenog brenda, ili grupe proizvoda unutar L'Oréal grupacije. Pobednički tim globalnog finala, osvojiće L’Oréal Intrapreneurship nagradu i priliku da razvije svoj projekat u sedištu kompanije u Parizu, kao i u okviru mentorske prakse u najvećem svetskom startup kampusu, Station F.

O Brandstormu

Pokrenut pre 29 godina, L’Oréal's Brandstorm je izrastao u najveće svetsko takmičenje u inovacijama za studente, koje okuplja učesnike iz 65 zemalja. Takmičenje je otvoreno za studente iz svake zemlje i svake discipline i svake godine privuče više od 48.000 učesnika podeljenih u tročlane timove studenata dodiplomskih studija iz iste ili različitih škola / univerziteta. Studenti imaju nekoliko meseci na raspolaganju za razvoj koncepta i rad na njegovoj izvodljivosti.

Za više informacija posetite:

https://brandstorm.loreal.com

O L'Orealu

L’Oréal je više od 100 godina posvećen lepoti. Sa svojim jedinstvenim međunarodnim portfoliom od 35 raznolikih i komplementarnih brendova, Grupa je 2020. godine ostvarila prodaju u iznosu od 27.99 milijardi evra i zapošljava 85.400 ljudi širom sveta. Kao vodeća svetska kompanija za lepotu, L’Oréal je prisutan u svim distributivnim mrežama: masovno tržište, robne kuće, apoteke i drogerije, frizerski saloni, putnička maloprodaja, brendirana maloprodaja i e-trgovina.

Istraživanje i inovacije i posvećeni istraživački tim od 4.000 ljudi nalaze se u centru L’Oréalove strategije, radeći na ispunjavanju težnji za lepotom širom sveta. L’Oréal postavlja ambiciozne ciljeve održivog razvoja širom Grupe za 2030. godinu i ima za cilj osnaživanje svog ekosistema za inkluzivnije i održivije društvo. Više informacija:

https://www.loreal.com/en/mediaroom/

Pratite nas na Twitteru @loreal www.loreal.com

--------------------

(Još dve zanimljive fotografije pogledajte u slajdovima ispod teksta)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Svečana dodela auto sedišta u velikoj sali zgrade Županije, zajednički snimak i uspomena

* Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i članovi Saveta za bezbednost saobraćaja grada Sombora uručili su danas 100 auto sedišta roditeljima koji su sedište dobili putem javnog poziva koji je prethodno raspisao Grad

Javni poziv je bio raspisan od 7. do 9. aprila ove godine, a sedišta je dobilo prvih 100 roditelja koji su se prijavili i ispunili propisane uslove.

Član Saveta za bezbednost saobraćaja Luka Milanović istakao je da je Sombor jedan od vodećih gradova u Srbiji koji čini sve kako bi povećao stepen bezbednosti saobraćaja u svom gradu.

Za jedan od glavnih prioriteta u svom radu Savet za bezbednost saobraćaja postavio je unapređenje bezbednosti najmlađih učesnika u saobraćaju. Ove godine dodeljeno je 200 auto sedišta za bezbednu vožnju najmlađih sugrađana (za prvih 100 beba koje su rođene u 2021. godini i još 100 putem konkursa). Osim ovog darivanja, nastavljene su i druge korisne aktivnosti usredsređene somborskoj budućnosti, opremanje vrtića u gradu i naseljenim mestima, uređenje zona škole, podela prvarica, edukacija predškolaca i školaraca, a u planu za ovu godinu je i postavljanje dva brzinska displeja u Konjovićevoj ulici i na Staparskom putu.

Prilikom svečane dodele gradonačelnik Antonio Ratković je najavio da će Grad Sombor i ove godine, tokom maja ili juna, organizovati i javni poziv za dodelu sedišta za vožnju dece biciklom, jer su prošle godine sugrađani iskazali veliko interesovanje za ovu akciju.

Sredstva pomoću kojih su finansirane sve aktivnosti Saveta za bezbednost saobraćaja obezbeđena su iz naplate kazni nesavesnim vozačima na teritoriji Grada Sombora.

Izvor: sombor.rs

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(U fotogaleriji pogledajte i druge zanimljive fotografije koje svedoče o brizi lokalne samopurave prema najmlađim sugrađanima kada je prvenstveno reč o bezbzednosti u saobraćaju)

Direktori svih regiona Srbije prisustvovali konferenciji

*  U hotelu "Cepter" u Vrnjačkoj Banji, održana je od 26 - 28. marta trodnevna konferencija Mreže RC i CSU Srbije za direktore i sekretare ustanova u obrazovanju i sve profile nastavnika i vaspitača, pod nazivom: "Aktuelnosti u obrazovnom sistemu Republike Srbije 3" i Sajam obrazovanja "Vrnjačka Banja, 2021"

Centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor sa direktorom Milanom Stakićem je, kao član Mreže, uključen u organizaciji konferencije.

Konferencija je podržana od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Korisnom skupu za dalje sistemsko usavršavanje obrazovanja u državi prisustvovali su direktori iz svih regiona Republike Srbije.

(U slajdovima ispod teksta pogledajte dodatak - osim naslovne gore, i fotografije u toku rada konferencije; Logo CSU Sombor)

------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Ilija Lalić i Predrag Mandić predstavljali su Sportski savez grada Sombora

* Savez Sport za sve Vojvodine sve više je prisutan na međunarodnoj sceni, kada su u pitanju evropski projekti. Posredstvom Erasmus+ sport programa Savez učestvuje u realizaciji pet evropskih projekata, u partnerstvu sa organizacijama širom Evrope. Kako se kod organizacija u oblasti Sporta za sve - članica Saveza javlja sve veći interes za učešćem u evropskim projektima, organizacija Savez Sport za sve Vojvodine u okviru edukativnog programa organizovao je info sastanak za predstavnike članica, na temu apliciranja za EU projekte

Sastanku, koji je održan u Novom Sadu, 22. aprila, u ime Saveza prisustvovali su prof. dr Milena Mikalački, predsednica, Milorad Perišić, potpredsednik, Olivera Jovanović, generalni sekretar, Marko Adamović, član Upravnog odbora i saradnik za međunarodne projekte i Aleksandar Božić, stručni saradnik dok su edukaciju pratili predstavnici 16 organizacija Sporta za sve sa teritorije APV. U ime Sportskog saveza grada Sombora bili su prisutni Ilija Lalić i Predrag Mandić.

U susret novom pozivu za podnošenje projekata u okviru Erasmus+ sport programa za 2021. godinu, čije se objavljivanje očekuje narednih dana, na sastanku se govorilo o mogućnostima finansiranja sportskih organizacija kroz navedeni program, načinu apliciranja za projekte, mogućnostima iznalaženja partnerskih organizacija i jačanju organizacionih kapaciteta.

Učesnicima info sastanka prezentovani su i aktuelni evropski projekti u kojima Savez Sport za sve Vojvodine učestvuje, Active healthy lifestyle through consultations for you, Aktivni građani u evropskim gradovima, “ELISA - Entrepreneurial Learning in Sport to support Athletes employability development”, “STYLE - Sport Tradition Youth Linked Elderly”, “iSER - Integrated Sport Educational Plan to tackle Racism of Youth”, gde je Savez preneo članicama svoja dosadašnja iskustva u njihovoj realizaciji.

U daljoj diskusiji i razmeni informacija, predstavnicima članica date su konkretne smernice, uputstva kao i linkovi putem kojih se mogu kompletno informisati o aktuelnom pozivu za konkurisanje ali i o svim drugim pitanjima od značaja za uspešno podnošenje projekata.

(U dodatku: Još nekoliko fotografija sa ovog korisnog sastanka)

-------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Najčešći uzroci povređivanja nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, nepropisan rad sa opremom, neosposobljenost radno angažovanih za bezbedan rad, angažovanje znatnog broja lica na

Autorski tekstovi: Branislav Božić

* Na Svetski dan bezbednosti na radu, koji se obeležava od 28. aprila 2003. na inicijativu Međunarodne organizacije rada, stručnjaci i sindikalci ukazuju da je virusna epidemija u Srbiji dodatno pokazala ogroman raskorak između zakona i prakse i jasnu razliku između odgovornih i neodgovornih poslodavaca, navodi se u tekstu objavljenom danas na portalu UGS Nezavisnost

Najvažnije i najtragičnija je promena koju je prouzrokovala epidemija, jer je među više od 6.280 zvanično preminulih zbog kovida-19, najmanje trećina zaposlenih, među kojima i više od stotinu lekara. Sindikati i profesionalna udruženja veliki deo odgovornosti za takvu smrtnost u radno aktivnom stanovništvu nalaze u nespremnosti države i njenih institucija. U tom kontekstu navode da se još ne zna kada će biti usvojen novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je u skupštinskoj proceduri još od kraja 2019. godine.

Prema podacima Ministarstva za rad, u prošloj epidemijskoj godini u Srbiji je na radnom mestu smrtno stradalo 47 osoba, od kojih svaka treća u građevinarstvu19 odsto ih je bilo u industriji, 16 procenata u agraru, a isto toliko stradalih bilo je u saobraćaju i skladištenju. Zbog smanjenih ekonomskih aktivnosti manji je bio i broj poginulih u odnosu na 2019, kada su zabeležena 54 smrtna slučaja.

U 2020. godini broj inspekcijskih nadzora povodom smrtnih i teških povreda na radu smanjen je za 12 odsto u odnosu na 2019. godinu, kada su izvršena 33 nadzora povodom smrtnih slučajeva na radu i 16 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda na radu sa smrtnim ishodom.

Utvrđeno je da su najčešći uzroci povređivanja nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, nepropisan rad sa opremom, neosposobljenost radno angažovanih za bezbedan rad, angažovanje znatnog broja lica na "crno"...

Vera Kondić, viši savetnik UGS Nezavisnost za bezbednost i zdravlje na radu, kaže da se stanje u toj oblasti nije poboljšalo, odnodno da je epidemija dodatno pokazala da se norme u praksi ne poštuju.

- To se naročito videlo u periodu vanrednog stanja i lutanja po mraku' u vezi sa reagovanjem na pojavu virusa, kada su se neki poslodavci pravili 'ludi', na primer u kompaniji Jura, svesno rizikujući zdravlje i živote zaposlenih i to ne samo neizdavanjem ličnih zaštitnih sredstava, već i načinom organizacije posla i nepoštovanjem drugih mera - izjavila je Kondić, koja je članica radne grupe za izradu novog Zakona o bezbednosti na radu.

Na pitanje da li je sve što se dešavalo pokazalo da ni stari, a ni predlog novog zakona nisu u skladu sa problemima u praksi, naša sagovornica objašnjava da promena Zakona o bezbednosti na radu nije toliko prioritet, već je najvažnija primena i kontrola koja počinje od Inspekcije rada i završava se u neefikasnim sudskim postupcima.

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), takođe član pomenute radne grupe, ističe da sindikalci još od 2010. vode aktivnosti i kampanje upozoravajući državne organe i poslodavce da su bezbednost i zdravlje na radu na veoma niskom nivou.

- O tome svedoči veliki broj tragičnih nesreća, prosečno oko 50 zaposlenih godišnje pogine na poslu, a 800 se povredi. Osim toga, broj profesionalnih bolesti koji se godišnje evidentira se može izbrojati na prste jedne ruke. Sve to je posledica velike pravne nesigurnosti i društvene neodgovornosti, veoma izraženog rada ‘na crno’ i gotovo nikakvih ulaganja u bezbednost na radu - ističe Vuković.

Ovaj naš sagovornik ocenjuje da sve to utiče da se bezbednosti i zdravlju na radu pristupa formalistički. - Štancuju se razni akti o proceni rizika, a zaposleni se ne obučavaju, ni teorijski ni praktično za bezbedan rad i ne pripremaju se za moguće rizike - objašnjava Vuković.

Profesori Fakulteta zaštite na radu u Nišu Momir Praščević i Ivan Krstić, takođe članovi radne grupe za izradu novog Zakona o bezbednost na radu, ukazuju da postojeći zakon treba da se menja zbog usklađivanja sa međunarodnim obavezama, ali da je najbitnije to da novi zakon suštinski ne bude kao prethodni - „polumrtvo slovo na papiru“.

Praščević i Krstić ukazuju da u Srbiji približno 400 hiljada privrednih subjekata kontroliše samo 247 inspektora za rad. To znači da jedan inspektor rada "pokriva" više od 1.550 preduzeća. Stručnjaci navode da je neophodno više pažnje posvetiti organizaciji poslova zaštite na radu.

Preporuka je, zavisno od vrste delatnosti, da poslodavac koji upošljava od 251 do 500 zaposlenih, angažuje najmanje dva saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, firme sa 500 do 1000 zaposlenih treba da imaju najmanje tri takva saradnika a kompanije sa više hiljada zaposlenih treba da imaju najmanje još jednog saradnika na svakih 1000 zaposlenih.

Izvor: UGS "Nezavisnost"

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor