Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su O. A. (1994) iz Sombora zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga.

Policija je, prilikom pretresa stana i drugih prostorija osumnjičenog, pronašla 22 paketića sa oko 65 grama sasušene biljne materije za koju se sumnja da je marihuana, 29 tableta sa liste psihoaktivnih supstanci, kao i vagicu za precizno merenje.

O. A. je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega je, uz krivičnu prijavu, priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru.

Sudija za prethodni postupak odredio mu je pritvor do 30 dana.

Gradska biblioteka „Кarlo Bijelicki” Sombor objavila je novu knjigu Veljka Petrovića – Vremena i događaji, 8. knjigu Sabranih dela ovog književnika.

Do sada je objavljeno pet knjiga pripovedaka, jedna knjiga proze i dve knjige poezije. Osma knjiga sabranih dela sadrži spise u prozi i publicističku delatnost – novinarske članke, izveštaje, oglede i takozvane podlistke – Veljka Petrovića iz razdoblja 1903–1954, uređene prema izdanju Matice srpske iz 1954. godine.

Кnjiga je dostupna na Pozajmnim odeljenjima biblioteke i u Кnjižari.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 12.02.2026. godine, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će biti organizovana u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor, Apatinski put 19, u periodu od 09,00 do 13,00 časova.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija, s obzirom da je zimski period kada su rezerve krvi drastično smanjene.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 11. februar

Način na koji ljudi danas konzumiraju zabavu značajno se razlikuje od modela koji su dominirali pre samo jedne decenije. Linearni sadržaji, poput televizijskih programa sa fiksnim rasporedom, ustupili su mesto digitalnim formatima koji nude fleksibilnost, interaktivnost i stalnu dostupnost.

U tom okruženju, korisnici sve češće biraju oblike zabave koji se mogu uklopiti u svakodnevni ritam, bez dugog pripremanja ili vremenskih obaveza. Upravo tu se pojavljuju online igre koje nude trenutnu interakciju i jasno definisane cikluse pažnje.

Online rulet se prirodno uklapa u ovaj model, jer kombinuje jednostavna pravila, brz tok igre i osećaj kontinuiteta koji je karakterističan za savremene digitalne platforme.

Kako funkcioniše online rulet u digitalnom okruženju

Za razliku od klasičnih kazino igara, online rulet je prilagođen digitalnom okruženju i ponašanju korisnika na internetu. Interfejsi su dizajnirani tako da budu intuitivni, a proces igranja jasan čak i korisnicima koji nemaju prethodno iskustvo.

Tehnička infrastruktura omogućava stabilnu vezu, brz prenos podataka i vizuelnu doslednost, što je ključno za održavanje poverenja korisnika. Upravo zato platforme koje nude rulet ne naglašavaju samo igru, već i način na koji je ona predstavljena i organizovana.

Analiza strukture i sadržaja dostupnog na platformama kao što je parimatch live roulette pokazuje kako online rulet funkcioniše kao digitalni proizvod, a ne samo kao igra. Vrednost ovakvih stranica leži u jasnoći informacija, preglednosti opcija i tehničkoj stabilnosti, što korisnicima omogućava da se fokusiraju na iskustvo, a ne na tehničke prepreke.

Ovakav pristup objašnjava zašto je online rulet zadržao relevantnost čak i u konkurenciji sa drugim oblicima digitalne zabave.

Online rulet i ekonomija pažnje

Savremeni digitalni prostor karakteriše snažna konkurencija za pažnju korisnika. Društvene mreže, video platforme, informativni portali i igre funkcionišu unutar istog vremenskog okvira, često se smenjujući tokom jednog dana.

Online rulet se u tom kontekstu izdvaja jer nudi:

• kratke i jasno definisane sesije
  
  
• predvidivu strukturu igre
  
  
• kontinuiranu vizuelnu i zvučnu povratnu informaciju
  

Ovi elementi omogućavaju korisnicima da uključe rulet u svoj digitalni raspored bez potrebe za dugotrajnim angažmanom, što je jedna od ključnih karakteristika uspešnih digitalnih proizvoda.

Veza između lokalnih medija i digitalne zabave

Lokalni informativni portali, poput sombor.info, sve češće prate teme koje se tiču digitalnih navika građana, tehnologije i online usluga. Razlog za to leži u činjenici da digitalna zabava više nije izdvojena kategorija, već deo šireg društvenog i ekonomskog konteksta.

Online rulet se u tom smislu može posmatrati kao primer kako globalni digitalni trendovi postaju dostupni lokalnim zajednicama, bez geografskih ili vremenskih ograničenja. Korisnici iz manjih sredina imaju pristup istim digitalnim platformama kao i korisnici iz velikih urbanih centara.

Ova demokratizacija pristupa digitalnoj zabavi menja način na koji se zabava percipira i konzumira.

Tehnološki aspekti i korisničko iskustvo

Jedan od ključnih faktora uspeha online ruleta jeste tehnološka pouzdanost. Stabilna serverska infrastruktura, optimizacija za mobilne uređaje i brz odziv sistema direktno utiču na zadovoljstvo korisnika.

Za donosioce odluka u digitalnim projektima, važno je razumeti da korisničko iskustvo nije samo pitanje dizajna, već i tehničke osnove. U online igrama, svaki prekid ili kašnjenje postaje vidljiv i utiče na percepciju pouzdanosti.

Zbog toga se online rulet često koristi kao pokazatelj kvaliteta digitalne infrastrukture.

Online rulet kao deo šire digitalne industrije

Online rulet nije izolovan fenomen. On je deo šire industrije digitalne zabave koja obuhvata igre, streaming, interaktivne platforme i mobilne aplikacije.

Ono što ove segmente povezuje jeste potreba za:

1. stalnom dostupnošću
   
   
2. jasnom strukturom interakcije
   
   
3. tehničkom stabilnošću
   

Platforme koje uspešno odgovore na ove zahteve imaju veću verovatnoću da zadrže korisnike i izgrade dugoročno poverenje.

Odgovornost i informisanost korisnika

Sa rastom digitalne zabave raste i potreba za informisanim korišćenjem. Mediji, platforme i zajednice imaju ulogu u pružanju jasnih informacija o digitalnim uslugama, njihovim mogućnostima i ograničenjima.

Transparentnost i edukacija korisnika doprinose održivosti celog ekosistema, uključujući i online igre.

Zaključak

Online rulet se danas može posmatrati kao sastavni deo savremenog digitalnog ekosistema zabave. Njegova popularnost ne proizilazi samo iz same igre, već iz načina na koji se uklapa u digitalne navike, tehnološke standarde i ekonomiju pažnje.

Za profesionalce i donosioce odluka, razumevanje ovog fenomena pomaže u sagledavanju šire slike digitalne transformacije, u kojoj se zabava, tehnologija i mediji sve više prepliću.

Ova godina donosi najveći potres na tržištu konektora i punjača još od uvođenja USB-C standarda.

Od 2026. godine, način na koji koristimo USB portove prestaje da bude "samo prenos podataka i struje". Tehnologija dostiže tačku u kojoj će portovi postati pametniji, ali i univerzalniji nego ikada pre.

Jedna od najzanimljivijih novina koju donosi 2026. jeste prodor veštačke inteligencije u USB hardver. Kompanija ASUS je već probila led sa svojim UGen300 modelom. Radi se o prvom eksternom AI akceleratoru koji se povezuje putem običnog USB porta.

To znaći da korisnici više neće morati da kupuju skupocene laptopove sa najnovijim AI čipovima. Biće dovoljno da u slobodan USB slot ubacite modul koji će vašem starom računaru dati "mozak" potreban za lokalno pokretanje složenih AI modela i generisanje sadržaja u realnom vremenu.

Iako smo se navikli na USB-C, mnogi su iskusili frustraciju kada njihov skupi telefon puni sporo jer ne koriste "originalni" kabl ili punjač istog brenda. Od aprila 2026. godine, takva praksa u Evropskoj uniji postaje protivzakonita.

Kada je reč o punjenju, krajem aprila 2026. godine na snagu stupaju novi, stroži propisi Evropske unije. Iako je USB-C već postao standard, nova pravila donose dodatnu transparentnost i zaštitu potrošača:

Obavezan USB-C: Svi uređaji koji se prodaju u EU moraju da koriste isključivo USB-C port.

Jasno označavanje snage: Proizvođači će morati jasno da naznače energetske potrebe uređaja, tako da potrošači tačno znaju koji im je punjač potreban.

Zabrana usporavanja punjenja: Proizvođači više neće smeti da "veštački" ograničavaju brzinu brzog punjenja samo na svoje originalne (proprietary) punjače. To znači da će bilo koji standardni brzi punjač morati da puni uređaj maksimalnom podržanom brzinom, bez obzira na brend.

Pored AI-ja i propisa, 2026. donosi i sirovu brzinu. Nova generacija USB fleš memorija koristiće kontrolere koji brišu razliku između eksternih diskova i običnih "stikova". Sa brzinama koje pariraju internim SSD diskovima, prebacivanje 4K filmova ili ogromnih baza podataka trajaće bukvalno nekoliko sekundi, i to po cenama koje će biti pristupačnije nego ikada.

Vlasnik Tesle i kompanije SpejsEks Ilon Mask izjavio je da se prioritet kompanije promenio i da je sada cilj da se naseli Mesec, a ne Mars.

U objavi na društvenoj mreži "Iks", Ilon Mask je rekao da bi to moglo da se dogodi za manje od 10 godina, prenosi CNN.

"Najvažniji prioritet je osiguranje budućnosti civilizacije, u tom smislu Mesec je brži. Putovanje na Mars je moguće samo kada se planete poravnaju svakih 26 meseci (vreme putovanja od šest meseci), dok na Mesec možemo da letimo svakih 10 dana (vreme putovanja od dva dana)", napisao je Mask.

Istakao je i da kompanija ostaje posvećena izgradnji grada na Marsu i da će to početi za otprilike pet do sedam godina, kao i da je to vodeći cilj SpaceEks kompanije od osnivanja kompanije 2002. godine.

Ovogodišnjom Uredbom o subvencionisanoj kupovini novih električnih vozila, Vlada Srbije predvidela je podsticaje u iznosu od 250 do 5.000 evra, objavljeno je u Službenom glasniku.

Pravo na ove subvencije imaju sva pravna lica i fizička lica, isključivo na nova vozila na električni pogon koja ranije nisu bila registrovana - piše Nova ekonomija.

Visina subvencije zavisi od kategorije vozila:

Za mopede i lake tricikle (vrste L1 i L2) podsticaj iznosi 250 evra;
Za motocikle, teške tricikle i četvorocikle (vrste L3–L7) predviđeno je 500 evra;
Za putnička vozila (do devet sedišta) i laka teretna vozila (vrste M1 i N1) subvencija iznosi 5.000 evra;

Svi iznosi se isplaćuju u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate, a subvencija se može koristiti i kao učešće za finansijski lizing.

Novina u ovogodišjem programu je da će se zahtevi podnositi elektronskim putem preko Portala eUprava, počev od 1. marta 2026. godine.

Novac za ove namene će se deliti do 30. septembra 2026. godine, po redosledu pristizanja urednih zahteva, ili do utroška ukupno raspoloživog novca.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov prethodno je izjavila da će to ministarstvo blagovremeno obavestiti javnost ukoliko predviđena sredstva od 170 miliona dinara budu utrošena pre isteka roka.

„Potrudićemo se da postupak dodele subvencija, kao i prethodnih godina, bude nastavljen, odnosno da obezbedimo i dodatna sredstva u te svrhe“, izjavila je Pavkov.

Ovo je šesta godina zaredom kako Srbija subvencioniše nabavku električnih vozila, a i prošle godine je iz budžeta bilo izdvojeno 170 miliona dinara.

Navike poput lutanja mislima ili spontanog „isključivanja“ često procenjujemo kao mane. Većina ljudi ih vidi kao znak loše koncentracije, slabe discipline ili čak kognitivnog opadanja.

Međutim, ono što često zanemarujemo jeste da su naše procene oblikovane kulturom neprekidne produktivnosti i opipljivih rezultata koja nas okružuje. Iz te perspektive ove mentalne navike deluju kao smetnje koje treba ispraviti, umesto kao kognitivni procesi koje treba razumeti, piše Mark Travers, doktor nauka za psychologytoday.com.

Psihološka istraživanja pokazuju da, u odgovarajućim okolnostima, ovakva naizgled neproduktivna ponašanja mogu odražavati kognitivnu fleksibilnost, kreativno rešavanje problema i sposobnost mozga da se prilagodljivo prebacuje između načina razmišljanja. Drugim rečima, umesto mentalnih „grešaka“, ona mogu biti znak aktivnog uma koji obavlja važan rad u pozadini.

Evo dve uobičajene navike koje mnogi odbacuju ili pokušavaju da potisnu – i šta one zapravo znače, kada mogu biti korisne i kako im pristupiti sa više psihološke nijanse.

Navika maštanja

Lutanje misli, odnosno skretanje pažnje sa trenutnog zadatka ka sopstvenim mislima, dugo se smatralo jasnim znakom nepažnje. Ipak, novija istraživanja pokazuju da ono može podstaći kreativno razmišljanje i kognitivnu fleksibilnost.

Na primer, studija iz 2025. koja je obuhvatila više od 1.300 odraslih pokazala je da namerno lutanje misli – kada osoba svesno sebi dozvoli da mašta – predviđa bolje kreativne rezultate. Podaci neuroimaginga sugerišu da je ovaj efekat povezan sa jačom povezanošću velikih moždanih mreža zaduženih za izvršnu kontrolu i tzv. podrazumevane mreže, sistema povezanog sa maštom i samostalnim stvaranjem misli.

Ljudi koji spontano češće „odlutaju mislima“ takođe postižu bolje rezultate u zadacima koji zahtevaju brzo prebacivanje između aktivnosti, što je jasan znak fleksibilnog razmišljanja.

Još jedna navika blisko povezana sa ovim jeste sposobnost spontanog mišljenja. Studija iz 2024. objavljena u časopisu PNAS Nexus analizirala je spontane misli više od 3.300 učesnika uz pomoć obrade prirodnog jezika. Rezultati su pokazali da se neizazvane misli često organizuju oko informacija važnih za ciljeve i pomažu konsolidaciju pamćenja. Drugim rečima, „besposleno“ razmišljanje često ima adaptivnu funkciju, a nije nasumična mentalna buka.

Ipak, lutanje misli nije čarobno rešenje. Njegove koristi dolaze do izražaja samo kada su u ravnoteži sa kontrolom pažnje. Ako vam misli često lutaju, ali imate i dobar fokus i samosvest, moguće je da koristite mentalni režim koji podstiče kreativnost i rešavanje problema.

Navika razgovora sa sobom

Razgovor sa samim sobom – bilo u mislima ili tihim izgovaranjem – spolja može delovati čudno ili neurotično. Međutim, savremena psihološka istraživanja ukazuju da unutrašnji govor može pomoći samoregulaciji, planiranju i metakogniciji – razmišljanju o sopstvenom razmišljanju.

Prema studiji iz 2023. na studentima, objavljenoj u časopisu Behavioral Sciences, postoji značajna povezanost između učestalosti unutrašnjeg govora i mera samoregulacije i jasnoće samopoimanja. Drugim rečima, oni koji su češće „razgovarali sa sobom“ imali su jasniji osećaj identiteta i bolju samokontrolu.

Naravno, to ne znači da razgovor sa sobom direktno ukazuje na višu inteligenciju. Pre bi se moglo reći da unutrašnji govor služi kao kognitivna potpora – način da se organizuju složene ideje, redosled radnji i ciljevi.

Eksternalizovanjem misli, makar tiho, mozak lakše smanjuje mentalni šum i efikasnije uvodi strukturu u apstraktne ili emotivno zahtevne probleme. Ako se zateknete kako mrmljate sopstvene misli, to može biti način na koji vaš mozak uređuje haotično razmišljanje i pretvara ga u plan ili samorefleksiju.

Šta učiniti ako imate ove „dosadne“ navike

Ako imate jednu ili obe od ovih navika, važno je da znate da s vama nije ništa pogrešno – one su česte i potpuno normalne. Ipak, uprkos koristima, nisu ni siguran znak genijalnosti.

Veza između ovih navika i produktivnog ponašanja zavisi od konteksta. Misli koje lutaju sa svrhom, unutrašnji govor usmeren na planiranje, i odmor uravnotežen sa trudom najčešće doprinose boljem razmišljanju i kreativnosti.

S druge strane, ako prerastu u hroničnu rasejanost, anksioznost ili neorganizovanost, mogu postati problem. Kada se koriste svesno i umereno, mogu biti dragocen alat. Evo tri koraka:

Obratite pažnju na kontekst. Primetite kada vam misli počnu lutati ili kada pričate sa sobom. Da li maštate tokom monotonih zadataka? Razgovarate li sa sobom kad pokušavate da se fokusirate? Dajte sebi deset minuta mentalnog odmora pa se vratite zadatku.

Koristite unutrašnji govor svesno. Kada planirate ili razrađujete ideje, govorite sebi kao da se usmeravate – to može pomoći jasnoći.

Dozvolite mentalni odmor. Planirajte kratke pauze za razmišljanje. Najbolje ideje često dolaze kada um ima prostora da luta.

Kada idealizujemo fokus, disciplinu i tišinu u umu, zanemarujemo šire sposobnosti ljudskog mozga. Sledeći put kada primetite da vam misli lutaju ili čujete tihi unutrašnji glas, nemojte to odmah tumačiti kao lenjost ili manjak kontrole. Ponekad je to samo vaš um koji razmišlja jezikom koji prevazilazi zadatke i rokove.