Sombor.info

Stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, među kojima je i hipertenzija, viša je od stope smrtnosti od malignih oboljenja.

U Evropi 30 odsto svih uzroka smrti su kardiovaskularne bolesti. Najviša stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, već više decenija unazad, registruju se u Rusiji, Ukrajini i bivšim socijalističkim republikama.

„Srbija je u rangu zemalja sa najvišom stopom smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti”, ističe specijalista interne medicine dr Marija Krišto za Stetoskop.

Hipertenzija je prvi na listi uzroka preuranjenih smrti u razvijenom svetu i taj trend se nastavlja već decenijama unazad.

Šta predstavlja hipertenzija?

Arterijska hipertenzija, povišen krvni pritisak ili samo hipertenzija, je stanje povišenih vrednosti pritiska krvi u arterijskim krvnim sudovima iznad normalnih vrednosti. Granica normalnih vrednosti krvnog pritiska je 140/90 mmHg.

Prema poslednjim preporukama American College Heart Association (ACC/AHA) iz 2017. godine, promenjena je klasifikacija hipertenzije.

Normalnim vrednostima se smatraju vrednosti <120/80 mmHg* Hipertenzija I stadijuma:130-139/80-90 mmHg* Hipertenzija II stadijuma: >140/90 mmHg*

ili, klinički kriterijum preporučen od Practice Changing UpDates:

Dnevna srednja vrednost: >ili=130/80mmHg*Izolovana sistolna hipertenzija: >130mmHg i <80 mmHg*

Izolovana dijastolna hipertenzija:<130mmHg i >80mmHg*

*srednja vrednost najmanje 3 uzastopna merenja

Hipertezija i krvni sudovi

Naši krvni sudov i trpe uticaj sile pritiska krvi koja teče kroz njih. Kada je krvni pritisak normalan, oni se svojim elastičnim zidom lako prilagodjavaju fiziološkoj razlici u pritiscima tokom srčanih ciklusa (sistola, dijastola).

Pod uticajem povišenog pritiska krvi, arterijski krvni sudovi gube svoju elastičnost i postaju krute cevi. Tako izmenjeni, ne mogu adekvatno da odgovore na promene u pritiscima tokom rada srca.

Zid arterije najpre gubi svoju elastičnost da bi odgovorio na povišen pritisak krvi u njemu, zadebljava, a ukoliko je prisutan neki od faktora rizika, pokreće stvaranje aterosklerotskog plaka.

Usled suženja (stenoze) krvnog suda aterosklerotskom plakom, smanjuje se dopremanje kiseonika i hranljivih materija različitim organima, što postepeno narušava njihovu funkciju.

Neravna površina plaka i turbulentno kretanje krvi kroz suženja unutar krvnog suda, dovode do pojave krvnih ugrušaka (tromb) na njegovoj površini.

Delovi tako nastalog tromba mogu se otkinuti i nošeni strujom krvi mogu zaustaviti bilo gde u zoni snabdevanja krvnog suda iz kog je tromb potekao. Prekid u snabdevanju kiseonikom organa i tkiva neminovno vodi ka njihovom oštećenju i gubitku funkcije.

Upravo zbog uticaja na krvne sudove svih vitalnih organa, hipertenzija je jedna od najkompleksnijih bolesti, jer svaki organ koji izmenjena arterija snabdeva kiseonikom - može biti pogođen.

Po najnovijoj globalnoj statistici koju je objavila Svetska zdravstvena organizacija, izmedju 33 i 46 odsto* ljudi ne zna da boluje od hipertenzije.

Više od 50 odsto ljudi nema regulisan arterijski pritisak uprkos propisanoj terapiji. Procenat varira u zavisnosti od razvijenosti zdravstvene zaštite.

Hipertenzija je jedan od ključnih faktora za nastanak:

aneurizme abdominalne aorte,
bolest perifernih arterija,
infarkt srca,
moždani udar,
gangrenu ekstremiteta,
gangrenu creva,
slepilo,
bolesti bubrega.

Iz svega navedenog hipertenzija zahteva multidisciplinarni pristup.

„Rano otkrivanje komplikacija hipertenzije, od ključne je važnosti za ishod ove multisistemske bolesti”, navodi dr Krišto.

Preporučeni pregledi za osobe sa hipertenzijom

Redovne kontrole kardiooga 2 puta godišnje ili po preporuci doktora
Kolor-dopler kontrole krvnih sudova vrata, aorte, donjih ekstremiteta
Pregled specijaliste dijetoterapije
Godišnja kontrola nefrologa
Godišnji pregled endokrinologa
Godišnji pregled oftalmologa
Pregled neurologa po indikacii
Pregled vaskularnog specijaliste
Psihoterapija u cilju otklanjanja faktora rizika (pušenje, alkohol)

„U 50-tim godinama života, očekivani životni vek je za pet godina duži kod ljudi sa normalnim krvnim pritiskom. Do 64. godine života hipertenzija je nešto češća kod muškaraca, od 65. godine žene se sa muškarcima izjednačavaju u stopi oboljevanja”, objašnjava dr Krišto.

Uzroci hipertenzije

Esencijalna hipertenzija se javlja u 90-95 odsto slučajeva, nepoznatog je specifičnog uzroka uz prisustvo jednog ili više sledećih faktora rizika:

porodična predispozicija,
ishrana bogata zasćenim mastima,
ekscesna količina soli u ishrani,
gojaznost,
poremećaji spavanja,
alkohol i cigarete,
hronični stres, akutna bol i akutni stres,
insulinska rezistencija,
dijabetes,
povišene masnoće u krvi (holesterol, trigliceridi),
nedostatak kretanja.

Sekundarna hipertenzija

Kod pet odsto pacijenata uzrok je poznat i njegovo lečenje dovodi i do lečenja hipertenzije:

stenoza bubrežnih arterija, policistična bolest, glomerulonefritisi,
tumori nadbubrežnih žlezdi, Cushing-ov sindrom, primarni aldosteronizam,
bolesti štitaste žlezde i paraštitastih žlezdi- hiper- i hipotireoidizam, primarni hiperparatireoidizam,
sleep apnea sindrom,
malformacije krvnih sudova,
upotreba kortikosteroida, NSAIL, oralnih kontraceptiva, hormonske terapije.

Simptomi hipertenzije

Simptomi povišenog krvnog pritiska mogu da budu diskretni do neprepoznatljivosti, često se za ovu bolest kaže da je tiha, bezbolna i nepredvidiva.

Sledeći simtomi mogu ukazati na hipertenziju:

glavobolja,
daha ili otežano disanje,
zamućen vid,
krvarenje iz nosa,
ezorijentisanost,
konfuznost.

Komplikacije hipertenzije

„69 odsto onih koji dožive srčani udar (Infarkt srca)- ima povišen krvni pritisak”, ističe dr Krišto.

Najčešće komplikacije povišenog pritiska su na sledećim organima:

Srce: Srčana slabost (hipertrofija leve komore), infarkt srca, angina pectoris, plućni edem, aritmije

Arterije: Periferna bolest arterija (PAD) koja se pojavljuje sa grčevima u nogama i čija je krajnja komplikacija gangrena donjih ekstremiteta, Angina pectoris, Infarkt srca (AIM), Disekcija aorte (raslojavanje aortnog zida usled njegove slabosti i pritiska struje krvi), stvaranje aneurizme (trajno proširenje arterijskog krvnog suda za više od 50 odsto)

Mozak: Šlog ili moždani udar (CVI),RIND, TIA, vaskularna demencija, hipertenzivna encefalopatija, subarahnoidno krvavljenje

„77 odsto onih koji dobiju moždani udar (šlog) imaju povišen krvni pritisak, a povišen krvni pritisak povećava rizik od moždanog udara 4-6 puta”, ističe dr Krišto.

Bubrezi: Hronična bubrežna insuficijencija (HBI)

Reproduktivni sistem: Erektilna disfunkcija, impotencija

I pored jednostavnog načina utvrđivanja i praćenja, više od 1/3 obolelih ne zna da boluje od hipertenzije, pa tako ni da je u (najmanje) dvostrukom riziku za nabrojane komplikacije u odnosu na ljude sa krvnim pritiskom normalnih vrednosti.

U svetu, oko osam miliona smrtnih ishoda i 100 miliona invalidnosti potiču od komplikacija povišenog i nelečenog krvnog pritiska.

„Antihipertenzivna terapija nedvosmisleno redukuje rizik od kardiovaskularnih i bubrežnih komplikacija”, navodi dr Krišto.

Da li ste znali da se 69 odsto srčanih udara i 77 odsto moždanih udara mogu sprečiti? - Šta preduzeti?

Proveriti sledeće:

• Izmeriti krvni pritisak, samostalno ili u lekarskoj ambulanti.
• Ponoviti merenje u različito doba dana. Potvrditi postojanje povišnog pritiska u više merenja.
• Merenje izvršiti na obe ruke, na sobnoj temperaturi.

Menjati:

Životne navike, odnos prema zdravlju, životne prioritete.
Informišite se preko kompetentnih izvora.
Ne verujte u instant rešenja.

Dajte sebi vremena i napravite plan budućih promena:

Smanjite telesnu težinu postepeno i uz pomoć stručnog lica – specijaliste nutritivne dijetoterapije, koji će sagledati Vaše celokupno zdravstveno stanje i odrediti individualni dijetetski režim.
Smanjite unos soli
Alkohol smanjite na meru do 2 doze za muškarce odnosno do 1 doze za žene dnevno.
Potražite stručnu pomoć tokom prekida pušenja ili podršku grupe.
Uvedite minimum 30 minuta šetnje brzim hodom nekoliko puta nedeljno

Kontrolisati:

Kontrola šećera, masnoća i krvnog pritiska uz kontrole interniste-kardiologa i lekara drugih specijalnosti (vaskularni specijalista, endokrinolog, nefrolog, neurolog, oftalmolog, spec. dijetoterapije ) uz upotrebu propisane terapije (medikamentima i / ili higijensko-dijetetskim režimom), kao samostalno praćenje vrednosti krvnog pritiska, ključni su i neophodni za povoljan ishod ove kompleksne bolesti.
Razumevanje mehanizama kojim povišen pritisak ispoljava svoje negativno dejstvo, unapredjenje kolor dopler dijagnostike za ranu detekciju promena na krvnim sudovima, razvoj novih lekova koji nedvosmisleno utiču na prevenciju nepovoljnih kardiovaskularnih dogadjaja i komplikacija na ostalim organskim sistemima, moraju biti udruženi sa najvažnijim faktorom – odgovornim odnosom pacijenta prema svojoj bolesti.

Smernice za skrining pacijenta sa hipertenzijom:
Za pacijenta kod koga je postavljena sumnja na hipertenziju, savetuje se detaljna klinička evaluacija stanja srca i krvnih sudova, a po indikaciji i drugi specijalistički pregledi:

Laboratorijske analize:

Pregled prvog jutarnjeg urina sa analizom na prisustvo krvi, proteina i glukoze.
Urea, kreatinin i elektroliti u krvi (Na, K)
Glukoza (šećer) u krvi.
Ukupni holesterol i njegove frakcije (HDL i LDL), trigliceridi.
Enzimi jetre (AST, ALT, GGT)
Specijalistički pregledi:
Kardiološke pregled sa 12-channel EKG
EHO kolor-dopler ultrazvuk srca
CDS Kolor dopler karotidnih arterija
Kolor dopler abdominalne aorte
Kolor dopler krvnih sudova donjih ekstremiteta
24h Holter monitoring krvnog pritiska
24h Holter monitoring EKG-a
Pregled nefrologa
Pregled endokrinologa
Pregled specijaliste dijetoterapije
Pregled oftalmologa
Pregled neurologa
Pregled vaskularnog specijaliste (internista, angiolog, vask.hirurg)

„Postaviti dijagnozu hipertenzije je relativno jednostavno, savremeno medikamentozno lečenje je visoko efikasno, ali kontrolisanje multisistemskih komplikacija direktno je srazmerno stepenu razumevanja bolesti od strane samog pacijenta”, poručuje dr Krišto.

U nedelju 23. novembra 2025. godine u sportskoj hali „Hram“ u Kaću održan je tradicionalni međunarodni karate turnir „Panter Open 2025“ za mlađe uzrasne kategorije.

Karate klub „Dušan Staničkov“nastupio je u disciplini kate i ostvario sjajan rezultat – čak 7 osvojenih medalja.

Spisak osvajača medalja:

• Milan Radmilović – 2 zlatne medalje (CB klasa i APS nivo)
• Lola Vulinović – zlatna medalja (ED nivo)
• Iva Karimović – srebrna medalja (ED nivo)
• Vladimir Radmilović – srebrna medalja (ED nivo)
• Jovana Golubović – srebrna medalja (C klasa)
• Radić Georgije – bronzana medalja (ED nivo).

U subotu, 29. novembra od 19 časova, u Sivcu će se održati 41. Festival akustičarske muzike, nadaleko poznati FAMUS.

Program će otvoriti prošlogodišnja pobednica, Kristina Afić iz Ruskog Krstura, nakon čega će uslediti takmičarski deo programa u kojem će publika uživati u predstavljanju sjajnih muzičara kantautora. Za vreme glasanja stručnog žirija publici će se predstaviti jedan od najboljih vokala na polju zabavne muzike i autor nekih od najlepših balada, pevač Saša Vasić.

Uvod u FAMUS biće peta Izložba ručno izrađenih gitara koja će biti otvorena u petak, 28. novembra, sa početkom u 19 časova. Na njoj će učestvovati izlagači: Nenad Nikolić iz Novog Sada, Željko Manojlović iz Osijeka, Veljko Petković iz Novog Sada, Radovan Jovičić iz Rumenke, Dejan Baić iz Novog Sada, Vojin Marić iz Novog Sada, Goran Lazić iz Sivca i Branko Šubić iz Stare Pazove.

Ulaz na obe večeri je slobodan!

Izvor: Naše Mesto

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 25. novembar

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 24. novembar

Prosečni prihodi domaćinstava u Srbiji u 2024. godini iznosili su 95.050 dinara, dok lična potrošnja domaćinstava prelazi prihode i iznosi 98.165 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku u najnovijoj Anketi o potrošnji domaćinstava, a prenosi Nova ekonomija.

Kada su u pitanju prihodi, oni iz redovnog radnog odnosa iznose 52.153 dinara u proseku, van redovnog radnog odnosa 2.249 dinara, prosečne penzije 29.937 dinara, dok su prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova u proseku 3.824 dinara, piše Nova ekonomija.

U toku 2024. godine lična potrošnja u proseku iznosila je 98.165 dinara po domaćinstvu, od čega su na hranu i bezalkoholna pića porodice davale u proseku 35.919 dinara, na alkoholna pića i duvan 4.363 dinara, a na odeću i obuću 4.601 dinar.

Na stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva porodice su u proseku davale 16.027 dinara mesečno, na zdravlje 4.053 dinara, rekreaciju i kulturu 5.104 dinara, a na restorane i hotele 3.199 dinara.

Prosečna primanja domaćinstava na mesečnom nivou deljena po regionima izgledala je ovako:

Beogradski 111.728
Vojvodina 91.310
Šumadija i Zapadna Srbija 87.744
Južna i Istočna Srbija 86.988

Kada su u pitanju primanja iz inostranstva, region Beograda i Šumadije i Zapadne Srbije ima najmanja primanja. Region Vojvodine i Južne i Istočne Srbije ima skoro duplo više primanja iz inostranstva.

Beograđani troše najmanje na alkohol i duvan

U najnovijem statističkom izveštaju RZS-a navodi se i podatak na šta stanovnici različitih regiona Srbije troše najviše novca.

Tako je zanimljivo da na alkoholna pića i duvan stanovnici Beogradskog regiona troše u proseku na mesečnom nivou 3.722 dinara, dok stanovništvo drugih regiona troši mnogo više.

Stanovništvo Južne i Istočne Srbije u proseku 813 dinara mesečno potroši na pivo, 362 dinara na vino, 283 dinara na žestoka alkoholna pića, a na cigarete i duvan 3.271 dinar.

Stanovnici Zapadne Srbije i Šumadije potroše 4.165 dinara na cigarete i duvan, 533 dinara na pivo, 152 vino i 179 dinara na žestoka alkoholna pića.

Vojvođani mesečno u proseku za cigarete i duvan daju 2.959 dinara, za pivo 560 dinara, za vino 252 dinara i žestoka alkoholna pića 323 dinara.

U Beogradu se na žestoka alkoholna pića da mesečno u proseku 304 dinara, na vino 187 dinara, pivo 298 dinara i cigarete i duvan 2.933 dinara.

U kategoriji restorani i kafei, najviše u proseku troše porodice u Beogradskom regionu 4.402 dinara, dok domaćinstva u drugim regionima troše skoro duplo manje- Vojvodina 2.770 dinara, Zapadna Srbija i Šumadija 2.450 dinara i Južna i Istočna Srbija 2.321 dinar.

Za ostale predmete za ličnu negu (sapun, četkica za zube, šampon) najmanje troše Vojvođani 2.655 dinara u proseku mesečno, dok stanovnici Južne i Istočne troše najviše 3.578 dinara.

Kada su u pitanju troškovi stanovanja, koji podrazumevaju i vodu, struju, gas i ostala goriva, za to mesečno u proseku najviše novca izdvajaju stanovnici Beogradskog regiona 17.4612 dinar. Iza njih su stanovnici Šumadije i Zapadne Srbije 15.811 dinara, Vojvodine 15.565 dinara i na kraju Istočne i Južne Srbije 14.995 dinara.

Najviše se jedu piletina, suhomesnato i krompir

Na godišnjem nivou, u proseku se po domaćinstvu u 2024. godini jelo oko 163 kilograma hleba i peciva, 581 jaje i popilo 83,6 litara mleka, kažu podaci.

Kiselog mleka, jogurta i sličnih proizvoda domaćinstva u Srbiji su u toku 2024. godine popila u proseku 83,6 litara.

U kategoriji povrća 76,3 kilograma krompira je prosečna porodica pojela u toku 2024. godine, kupusa 38,1 kilograma, paradajza 32,6 kilograma, paprike 24 kilograma, pasulja 10,3 kilograma, šargarepe, peršuna, cvekle i celera 22 kilograma, dok su crnog i belog luka i praziluka pojedene količine od 34,3 kilograma.

Od navedenih podataka može se zaključiti da su porodice u Srbiji najviše jele pileće meso, suhomesnate proizvode i prerađevine od mesa a od povrća najviše krompira, zaključuje Nova ekonomija.

Znate li da dužina prstiju može otkriti svašta o vašem karakteru, ali i sklonosti bolestima? Ako uporedite, na primer, dužinu kažiprsta i domalog prsta otkrićete i koliko dugo ćete živeti.

Uporedite dužinu kažiprsta i domalog prsta i otkrijte podudara li se s nekim od vaših karakteristika.

Duži prstenjak

Kažu da su ljudi kojima je prstenjak duži od kažiprsta – vrlo lepi. Oni zrače šarmom koji drugi ljudi smatraju neodoljivim.

Odlučni su i preduzetni, čak agresivni i za njih ne predstavlja problem ući u rizik. Njihove profesije su uglavnom: vojnik, inženjer, matematičar, a vrlo su uspešni u rešavanju ukrštenica i šahu.

Naučnici su otkrili da ljudi s dužim prstenjakom od kažiprsta zarađuju i više novca. Osobe s dužim prstenjakom imaju predispozicije za bavljenje sportom.

Oni koji imaju duži prstenjak imaju dva puta veće šanse da obole od osteoartritisa kolena otkriva istraživanje sa Univerziteta Nottingham koje je sprovedeno na 2.000 ljudi s takvim oboljenjem.

Osobe s dužim domalim prstom takođe su sklonije osteoartritisu koljena i prstiju. Isto istraživanje u Americi potvrdilo je tezu.

Duži prstenjak znači da imate više šanse da obolite od anoreksije, ali manji rizik od razvoja bulimije.

Profesor Menig kaže da osobe obolele od anoreksije imaju izrazito dugačak prstenjak.

Ljudi s dužim prstenjakom češće obolevaju od prehlada nego oni s dužim kažiprstom. Ovo je pokazao mali uzorak na 200 studenata Univerziteta Liverpul.

Dobra vest je da su osobe s dužim prstenjakom manje sklone porocima poput pušenja, prenosi Novi.ba.

Duži kažiprst

Ljudi s kraćim prstenjakom od kažiprsta imaju veliko samopouzdanje, ponekad znaju da budu i arogantni. Uživaju u samoći i ne vole da ih neko uznemirava u slobodno vreme.

Nisu tip osobe koji će napraviti prvi korak kada je u pitanju odnos, ali uvek prihvate i cene pažnju koju dobijaju.

Žene u dobi od 35 do 75 koje su obolele od raka dojke uglavnom su imale duži kažiprst od domalog prsta, kaže profesor Menning koji je proučavao 200 osoba.

Ovo je verovatno zbog velike izloženosti hormonu estrogenu koji se povezuje s određenim tipom raka dojke. Jedna studija pokazala je takođe povezanost između dužine kažiprsta i raka grlića maternice.

Muškarci s dužim kažiprstom u opasnosti su od srčanog udara, i to pre 50. godine.

‘Što je duži kažiprst kod muškarca, sigurniji je od ranog srčanog udara’, kaže profesor Mening.

Visoke temperature, astma, alergije – ove bolesti i stanja uobičajeniji su kod ljudi s dužim kažiprstom.

To je verovatno zbog velike izloženosti organizma hormonu estrogenu, zbog kojeg te osobe imaju jači imunološku sistem.

Samim tim burnije reaguju na određene namirnice ili druge alergene te tako razvijaju alergije.

Dobra vest je da osobe s dužim kažiprstom imaju manje šanse da obole od raka prostate.

Ista dužina

Osobe kojima je dužina domalog i kažiprsta ista su miroljubivi i osećaju se neprijatno kad se nađu u sukobu.

Dobro su organizovani i pokušaće da budu u dobrim odnosima sa svima.

Odlikuje ih velika vernost u vezama, puni su nežnosti i brige prema svojim partnerima.

Što se tiče bolesti, nema posebnih istraživanja i upozorenja.

Naučnici su otkrili efikasnu metodu da navedu ljude da piju manje alkohola.

U studiji sprovedenoj na skoro 8.000 ljudi, istraživači su otkrili da kombinacija isticanja povećanog rizika od raka i metode brojanja svakog pića može biti korisna za promociju dobrog zdravlja u populaciji.

„Govoriti ljudima da alkohol izaziva rak je samo deo rešenja – takođe im moramo pružiti načine da preduzmu mere kako bi smanjili rizik“, objasnila je ekonomistkinja i psihološkinja Simon Petigru iz Instituta Džordž za globalno zdravlje u Australiji 2021. godine, kada su objavljeni nalazi.

Preterivanje s alkoholom, naravno, ne povećava samo rizik od raka, već je povezano sa čitavim nizom problema, uključujući prevremenu smrt, srčane bolesti, probleme sa varenjem i povećan rizik od demencije. Ipak, izgleda da strah od raka „najbolje radi“, prenosi Nova.rs.

Reklama koja povezuje alkohol i rak najefikasnija

Za studiju su popunjene tri ankete: 7.995 ljudi je popunilo prvu, 4.588 njih je popunilo drugu tri nedelje kasnije, a 2.687 ljudi je završilo poslednju anketu tri nedelje nakon toga. Učesnici su bili podeljeni u različite grupe i prikazane su im različite reklame i poruke o piću.

Jedna kombinacija se izdvojila, u poređenju sa kontrolnom grupom: TV reklama koja povezuje alkohol i rak, zajedno sa predlogom da se vodi računa o količini popijenih pića, bila je jedna od najefikasnijih u podsticanju ljudi da pokušaju da smanje unos alkohola.
To je takođe bila jedina kombinacija gde su ljudi zapravo značajno smanjili konzumiranje alkohola tokom šest nedelja.

Drugi pristupi – poput podsticanja ljudi da se odluče za određeni broj pića i da se toga drže – podstakli su neke od volontera da pokušaju da smanje, ali je postojao jasan pobednik, piše Science Alert.

„Mnogi ljudi ne znaju da je alkohol kancerogen. To su važne informacije kojima bi konzumenti trebalo da imaju pristup“, kaže Petigru. „Otkrili smo da je uparivanje informacija o alkoholu i raku sa određenom praktičnom akcijom – brojanjem svojih pića – dovelo do toga da konzumenti smanje količinu alkohola koju konzumiraju.“

SZO: Čak 7% prevremenih smrti zbog alkohola

Konzumiranje alkohola može se pripisati čak 7% prevremenih smrtnih slučajeva širom sveta, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, a podizanje svesti o zdravstvenim rizicima kod konzumenata alkohola jedan je od načina za rešavanje tog problema.

Iako su zdravstvene agencije takođe razmatrale načine da alkohol učine manje dostupnim i skupljim, na kraju krajeva, lični izbori će odrediti da li će se ponašanje u vezi sa alkoholom promeniti na duži rok.

U ovoj konkretnoj studiji, učesnici su odabrani da budu „široko demografski reprezentativni za australijsku publiku koja konzumira alkohol“. To nije pristup koji će garantovano funkcionisati negde drugde – ali čini se da bi brojanje pića mogla biti jedna od opcija koju treba isprobati ako želite da smanjite konzumiranje.

„Postoje ograničeni resursi za kampanje za smanjenje štete od alkohola, tako da je važno otkriti koje poruke najbolje rezonuju kako bi se osiguralo da imaju najbolje šanse da uspeju“, ističe Petigru.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Addictive Behaviors.

Psorijaza je hronična, nezarazna, sistemska, inflamatorna bolest koja zahvata približno dva odsto svetske populacije.

Može se javiti u svim uzrastima, a najčešće između 15 i 30 godine i 50 i 60 godine.

Najčešći „okidači“ psorijaze koji iniciraju kliničku pojavu bolesti su faktori iz spoljašnje sredine i to su:

fizički i emocionalni stres koji i pogoršava postojeće stanje bolesti,
povrede kože,
virusne, bakterijske i gljivične infekcije,
pušenje,
prekomeran unos alkohola,
hormonski poremećaji.

Psorijaza - lokalizovanost na telu

Psorijaza zahvata:
laktove,
kolena,
zadnji deo kičme i poglavinu, ali i ostale delove tela.

Može se manifestovati samo na jednom delu tela, pa imamo pacijente sa promenom na jednom noktu, jednoj nozi, iza uva.

Način ispoljavanja

Ispoljava se u vidu uzdignutih crvenih plaža prekrivenih beličastim skvamama (naslagama), ljuspanja, svraba, nekada i bola.

Promene su jasno ograničene, najčešće ovalnog oblika, dimenzija od nekoliko cm do većih površina kože.

Upala uzrokovana psorijazom može zahvatiti i druge organe i tkiva, pa su osobe koje boluju od psorijaze, podložnije razvoju i drugih bolesti. Jedna od tri osobe razvije psorijazni artritis.

Poslednjih desetak godina je jasno da pacijenti sa psorijazom mnogo češće imaju infarkt srca, dijabetes i češće su gojazni u odnosu na druge pacijente.

Lečenje psorijaze

Lečenje psorijaze nije univerzalno - zavisi od tipa psorijaze i prilagođava se svakom pacijentu ponaosob.

Ukoliko se bolest nalazi na većem delu tela, preko 10 odsto, nije moguće koristiti terapiju u vidu masti i kreme već se uključuje sistemska terapija. Topikalna sredstva uključuju i preparate za negu psorijatične kože koja smanjuju subjektivne tegobe.

Za dejstvo sunca na psorijazu zna se od davnina, pa se u fototerapiji koriste UVB i UVA zraci. UVB zračenje prodire u površnije slojeve kože i koristi se kod lakših oblika psorijaze, dok UVA zraci prodiru u dublje slojeve i primenjuje se sa fotosenzibilizatorskim supstancama.

Danas je na pozitivnoj listi lekova, na teret RFZO, biološka terapija koja utiče na povlačenje simptoma i zaustavlja progresiju bolesti.

Pravo na ovu terapiju imaju pacijenti sa umerenim i težim oblikom bolesti, ukoliko je zahvaćeno više od 10 odsto površine kože i oni koji nisu zadovoljni postignutim rezultatom lečenja sistemskom terapijom (metotreksat, retinoidi, ciklopsorin i fototerapija).

Biološka terapija se daje i u slučaju značajno narušenog kvaliteta života pacijenta.

U narodu postoji zabluda da je psorijaza zarazna bolest, pa je shodno tome, najvažija edukacija i pravilna informisanost javnosti jer ćemo tako najbolje biti od pomoći obolelima i pomoći im u savladavanju svakodnevnih problema poput anksioznosti i depresije.

„Za pacijente je važno da prate promene simptoma, da se drže propisane terapije od svog dermatologa koja podrazumeva i zdrav način ishrane, fizičku aktivnost kao i regulisanje telesne težine”, kaže za Stetoskop, dermatolog, dr Jelene Bojčević Milosavljević.