Sombor.info

U Gradskom muzeju u Somboru otvorena je izložba "Atelje Stanišić - od zanata do umetnosti i natrag". Prikazan je put porodične radionice "Stanišić", od kraja 19. veka do danas, odnosno život i rad četiri generacije te porodice.

Vitraž je tehnika koja se radi ručno. Proces izrade je dug, od skice, sečenja raznobojnog stakla, sastavljanja, pa do postavljanja na određeno mesto. Vitraži se pojavljuju u srednjem veku za gradnju katedrala, a postepeno su postali umetnost. Atelje "Stanišić" neguje ovu umetnost od 1908. godine. Na izložbi "Atelje Stanišić - od zanata do umetnosti i natrag" prikazani su pribor i alati za izradu vitraža, kao i gotovi radovi. Posetilac ima priliku da vidi skup svih podataka uobličenih u izložbu - piše RTS.

Aleksandra Stanišić, atelje "Stanišić" Sombor, kaže: "Moći će da pročita priču o našoj porodici, o porodičnoj tradiciji, o načinu izrade vitraža, moći će da vide originalne skice iz 1930-ih godina. Moći će da vidi i način iz kojih se sastavlja vitraž. Moći će da vidi uživo neke minijature vitraža jer malo ljudi ima priliku da im priđe, da ih opipa, pošto stoje obično na nekim visinama u crkvama. Tako da mislim da je ovo jedinstvena prilika gde će moći da se vidi sve na jednom mestu i shvati kako se radi vitraž."

Autori izložbe uspeli su da sistematizuju sve Stanišiće koji su radili od 1898. godine, kada su se bavili prodajom ramova, čaša, porcelanskih i staklenih predmeta, pa do danas kada se neguje umetnost stvaranja vitraža.

Čedomir Janičić, jedan od autora izložbe, dodaje: "Veoma inspirativno, budući da je ovo jedna poprilično neistražena tema, i vitraž i porodični biznis. Mnoštvo tema koje su pokrenute ovim projektom, tako da na više nivoa smo funkcionisali sve vreme i mogu reći da je to bilo jedno predivno putovanje."

David Firanj, direktor Gradskog muzeja, Sombor, objašnjava: "Izložba na kojoj smo posvećeno radili duže od godinu dana. U toj izložbi su naši kustosi, uključili smo dva odeljenja, tako da je izložba dobila interdisciplinarni karakter. Pre nešto duže od godinu dana došao sam na ideju da realizujem ovu izložbu jer reč je o izuzetno značajnoj, i somborskoj, ali istovremeno i svetskoj priči".

Izložba "Atelje Stanišić - od zanata do umetnosti i natrag" u Gradskom muzeju Sombor, biće otvorena za posetioce do kraja janura naredne godine.

Srpsko kulturno – umetničko društvo „Đurđevak“ u subotu, 6.12.2025. godine organizovalo je 31. Festival folklora u Кljajićevu.

U Sali centra za kulturu Кljajićevo zaigrale su se i zapevale tradicionalne pesme iz Кorduna, Gruže, Gnjilana, Niša, Prnjavora, Banara, Pirota, Vladičinog Hana, Halova, Кrajišta i Crnorečja, sa kojima su se publici predstavili Folklorni ansambl Doma kulture „Vrbas“ Vrbas, КUD „Mokrin“ Mokrin, SPКD „Prosvjeta“ Prnjavor, КUD „Branko Radičević“ Sirig i domaćini SКUD „Đurđevak“ Кljajićevo.

Ispred lokalne samouprave festival je posetila članica Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja Sanja Bojić.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. decembar

U nedelju 07. decembra na Petrovaradinu u organizaciji triatlon kluba "Dyinamic" iz Novog Sada održano je deveto izdanje memorijalnog polumaratona "Prof. dr Franja Fratrić". Ova trka je specifična jer se trči po "hendikep sistemu" gde se izjednačavaju vremena trkača svih starosnih kategorija.

Prva dva mesta na 21 km. osvojili su članovi ARK Somaraton iz Sombora. Đuka Čeljuska pobedio je i ove godine a drugo mesto pripao je klubskom drugu Robertu Laliću. Istu trku uspešno je istrčao i Zoran Nikolić.

Mozak neurotipične dece mlađe od pet godina prolazi kroz ubrzanu fazu razvoja, zbog čega je posebno zabrinjavajuće to što veliku grupu ove dece nenamerno izlažemo ogromnim količinama štetnog digitalnog sadržaja, koji remete taj ključni period.

Kako se navodi u izveštaju istraživača britanskog Centra za socijalnu pravdu (CSJ), Uticaj ovog masovnog, nekontrolisanog procesa već se oseća, deca pate od "anksioznosti i poremećaja spavanja" zbog naleta niskokvalitetnih video-zapisa i drugog sadržaja na društvenim mrežama, prenosi Futurism.com.

Druga istraživanja pokazala su da deca koja koriste društvene mreže postižu lošije rezultate na testovima pamćenja i čitanja, kao i da produženo vreme provedeno pred ekranom izaziva depresiju i zavisničko ponašanje u svim starosnim grupama.

"Ovo istraživanje je duboko zabrinjavajuće", izjavio je lord Džon Neš, član britanskog Doma lordova i bivši državni sekretar za škole, navodi CSJ u izveštaju.

"S obzirom na to da se stotine hiljada dece mlađe od pet godina sada nalazi na ovim platformama, deca koja još nisu naučila da čitaju izložena su sadržajima i algoritmima dizajniranim sa ciljem da navuku odrasle, to bi trebalo sve da nas zabrine", istakao je on.

CSJ je svoj rad zasnovao na izveštaju britanskog regulatornog tela za komunikacije (Ofcom) iz maja 2025. godine, koje je istraživalo stavove britanskih roditelja i navike njihove dece kada je reč o medijima.

Kontakt sa strancima

Ofkom je utvrdio da otprilike jedno od petoro dece uzrasta od tri do pet godina samostalno koristi društvene mreže, kao i da je četvrtina dece od osam do devet godina koja igraju igre na internetu stupila u kontakt sa strancima u tim interaktivnim okruženjima, što ih čini popularnim mestima za predatore koji vrebaju decu.

Isti Ofkomov izveštaj pokazao je da je 37 odsto anketiranih roditelja priznalo da njihova deca od tri do pet godina imaju pristup društvenim mrežama, što je zapanjujući porast u odnosu na ionako visokih 29 odsto pre oko tri godine.

CSJ je tu brojku uzeo, primenio populacione proračune i procenio da je reč o 814.000 britanske dece koja sada "prže mozak" najglupljim memovima i video-klipovima.

"Zabrinuti smo zbog porasta anksioznosti i identitetskih kriza povezanih sa konstantnom stimulacijom ekranima, dok škole izveštavaju o padu koncentracije i pogoršanom ponašanju pod uticajem onlajn normi", naveli su istraživači.

CSJ stoga preporučuje da se starosna granica za korišćenje društvenih mreža podigne na 16 godina, da škole zabrane mobilne telefone na nastavi i da se pokrene nacionalna kampanja za podizanje svesti o opasnostima koje vrebaju na društvenim mrežama i o uticaju upotrebe interneta na javno zdravlje.

Vitamin D je neophodan za zdravlje, ali je često teško dobiti ga dovoljno samo iz ishrane, zbog čega su suplementi toliko popularni.

Međutim, da biste izvukli maksimum iz njih, važno je znati kada i kako ih uzimati. Dok mnogi ljudi više vole da ih uzimaju ujutru, dok drugi više vole da ih uzimaju uveče, ključ leži u pravilnoj apsorpciji, piše Healthline.

Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima, što znači da se ne rastvara u vodi, već se najbolje apsorbuje u krvotok kada se uzima sa hranom bogatom mastima. Stoga se preporučuje uzimanje suplemenata vitamina D uz obroke kako bi se poboljšala njegova apsorpcija.

Jedna starija studija na 17 ljudi pokazala je da uzimanje vitamina D uz najveći obrok u danu povećava nivo vitamina u krvi za oko 50% nakon samo dva do tri meseca. Slično tome, studija iz 2014. godine na 50 starijih osoba otkrila je da konzumiranje vitamina D uz obrok sa visokim sadržajem masti povećava njegov nivo u krvi za 32% u roku od 12 sati u poređenju sa obrokom bez masti - prenosi B92.

Za bolju apsorpciju, uključite zdrave izvore masti u ishranu, kao što su avokado, orasi, semenke, masna riba poput lososa ili sardina, mlečni proizvodi sa punim sadržajem masti i jaja.

Jutro kao najpraktičniji tajming

Mnogi ljudi biraju da uzimaju vitamin D ujutru jer je to praktičnije i lakše za pamćenje, posebno ako uzimate više suplemenata. Raspoređivanje uzimanja suplemenata tokom dana može biti izazovno, pa je stvaranje navike uzimanja vitamina D uz doručak odlično rešenje.

Da biste osigurali doslednost, možete isprobati nekoliko jednostavnih trikova: koristite kutijicu za tablete, podesite alarm na telefonu ili jednostavno držite suplemente blizu trpezarijskog stola kao vizuelni podsetnik.

Uticaj na san

Neki ljudi više vole da uzimaju vitamin D kasnije tokom dana, ali pitanje je da li to utiče na san. Dokazi o tome su pomešani. Na primer, pregled nekoliko studija iz 2021. godine sugeriše da vitamin D može uticati na proizvodnju melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja. Niži nivoi vitamina D pre spavanja mogu biti povezani sa povećanom konverzijom serotonina u melatonin, što znači da uzimanje vitamina D neposredno pre spavanja može smanjiti nivo melatonina i potencijalno poremetiti san.

S druge strane, novija istraživanja, uključujući pregled i analizu iz 2024. godine, pokazuju da suplementacija vitaminom D zapravo može poboljšati kvalitet sna. Pošto vitamin D može različito uticati na pojedince, najbolje je eksperimentisati i pronaći vreme koje vam najbolje odgovara.

Koje je idealno vreme?

Iako uzimanje vitamina D uz obrok može značajno poboljšati njegovu apsorpciju i efikasnije podići nivo u krvi, istraživanja još uvek nisu dala definitivan odgovor na pitanje da li je bolje uzimati ga ujutru ili uveče. Najvažniji korak je uključiti vitamin D u vašu dnevnu rutinu i uzimati ga dosledno kako biste osigurali maksimalnu efikasnost.

Bez obzira da li ga uzimate uz doručak ili večeru, ključno je pronaći vreme koje vam odgovara i ne ometa vaš san. Doslednost je važnija od tačnog doba dana. Suplementi su efikasan način za povećanje nivoa vitamina D, a ako vam je potrebna pomoć u izboru doze ili načina unosa, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Sa više od 18 miliona posetilaca, Pariz se u 2025. godini našao na samom vrhu na spisku najatraktivnijih gradova na svetu, pokazalo je istraživanje koje je sprovela analitička kompanija Euromonitor International.

Turistički bum prestonica Francuske doživela je zahvaljujući ponovnom otvaranju Notr Dama, ali i fudbalskom klubu Pari Sen-Žermen, koji je osvojio titulu Lige Šampiona prvi put u istoriji ove zemlje.

Francuska metropola je veliki priliv posetilaca dočekala potpuno spremna: gradska infrastruktura je na zavidnom nivou, a turistička politika potpuno usklađena, navedeno je u godišnjem izveštaju analitičke kompanije.

Evropa i ove godine ubedljivo dominira, azijski gradovi sve atraktivniji za turiste

I ove godine, kao i prethodnih, evropski gradovi dominiraju na spisku najatraktivnijih: na drugom mestu našao se Madrid, dok u TOP 5 ulaze i Rim i Milano. Visoko četvrto mesto zauzeo je Tokio, koji je najbolje rangiran grad azijskog kontinenta.

Njujork se ove godine našao na šestom mestu po atraktivnosti, dok su odmah iza njega Amsterdam i Barselona, na sedmom, odnosno osmom mestu na listi. TOP 10 zatvaraju Singapur i Seul, preneo je Si-En-En Travel.

Akcenat na onim turistima koji bi da ostanu duže

Tokom godine koja je na izmaku u sferi turizma primećen je trend koji ranije nije toliko dolazio do izražaja: sve veći broj gradova nastoji na tome da se reši problem prevelike posećenosti i restrukturira, redefiniše strategiju turizma.

Akcenat se sada stavlja na vrednost koju posetioci dobijaju tokom posete nekom gradu i na to da se njihov boravak produži i učini ispunjenijim, a ne na broj turista koji bi u grad došli samo na dan ili dva i nastavili svoje putovanje dalje.

Izvor: B92

Zamislite da život ide svojim ritmom, obaveze se nižu jedna za drugom, a onda primetite da vam… strast nestaje!

Da, seks više nije na vrhu liste prioriteta i energija jednostavno izmiče. Nije neobično – mnoge žene i muškarci osećaju pad seksualne želje, a često za to nisu krive ni godine ni partner.

Krivci su sitnice koje svakodnevno radimo, a da toga ni nismo svesni.

Prvi problem? Ishrana

Brza hrana, prerađeni proizvodi, trans-masti i razni aditivi mogu da poremete hormonalnu ravnotežu. Rezultat – manja želja, slabija energija i opšti osećaj "neraspoloženosti" u spavaćoj sobi.

Umesto toga, telo obožava zdrave masti, omega-3, šarenilo voća i povrća i dovoljno vode. Kada organizmu daš ono što mu treba, hormonima se vraća balans, a libido polako oživljava.

Sledeći krivac je svima dobro poznat – ekrani

Mobilni, laptopovi, tablet… stalno su tu. Plavo svetlo usporava hormon sna, a poređenje sebe sa savršenim telima na društvenim mrežama stvara stres i osećaj "nisam dovoljno dobra".

Sve to potajno guši želju za intimnošću. Jedan digitalni detoks noću i fokus na stvarni život može čuda da učini.

Ne smemo zaboraviti ni alkohol

Par čaša vina može da opusti, ali previše često uništava osetljivost, komunikaciju i kod žena i kod muškaraca. Efekat? Manja intimna povezanost i osećaj udaljenosti u krevetu.

Još jedan tihi saboter je – hemija oko nas

Kozmetika, dezodoransi, šamponi i razni proizvodi često kriju parabene, BPA i druge toksine koji prave haos sa hormonima.

Rezultat je smanjena energija i pad libida. Rešenje? Prirodni, nežni proizvodi koji ne remete telo i hormonsku ravnotežu.

I na kraju, stres i nedostatak sna

Najčešći neprijatelji svake seksualne energije. Kada telo radi na opstanak, seks je poslednja stvar na koju misli. Kortizol, hormon stresa, "guši" dopamin i testosteron, a bez njih – nema ni prave strasti. Minimalno sedam sati sna noću, a idealno devet za žene, čini čuda.

Bitno je zapamtiti da libido nije prekidač koji se pali i gasi sam od sebe. On je ogledalo opšte ravnoteže tela i uma.

Male, pažljivo odabrane promene – kao što su veče bez ekrana, nedelja bez alkohola, šaren obrok prepun prirodnih namirnica – mogu da vrate energiju, osveže strast i podsete telo i um koliko je zapravo uživanje važno.

Libido je tu – samo ga treba podsetiti da postoji.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (Yuta) Aleksandar Seničić kaže da interesovanje građana Srbije za proslavu Nove godine i dalje beleži stabilan rast, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, a čemu doprinosi tek umereni rast cena novogodišnjih aranžmana u odnosu na prethodnu godinu.

“Kada pričamo o autobuskim aranžmanima, koji se najviše traže, to je nekih 10-15 odsto više nego što je bilo prošle godine“, kaže Seničić, piše „N1 Srbija„.

Dodaje da su avionski aranžmani nešto skuplji jer su tu cene 20 odsto veće u odnosu na prošlu godinu.

Ove godine interesovanje građana Srbije poraslo je za novogodišnja putovanja u zemljama regiona koje nisu članice Evropske unije nakon uvođenja Sistema evidentiranja ulazaka i izlazaka iz država-članica Evropske unije (EES) koji povećava čekanje i delimično usmerava putnike ka alternativnim destinacijama.

Zato putnici češće biraju Bosnu i Hercegovinu čije su popularne destinacije Trebinje, Banjaluka i Sarajevo, ali i Severnu Makedoniju, posebno Ohridsko jezero.

Crna Gora je ove godine u fokusu i zbog muzičkog programa koji je najavljen u većim gradovima, od Bara do Herceg Novog, a koji je, kako ocenjuje Seničić, usklađen sa ukusima mlađe populacije u Srbiji.

“Ove godine ima dosta interesovanja za Crnu Goru, a nekoliko je razloga. Jedan je što je muzički program od Bara do Herceg Novog dosta dobar, očigledno je pogođen muzički ukus mlađe publike ovde u Srbiji. I ono što je drugi razlog je uvođenje EES sistema koji pravi gužve na granicama, iako smo mi i ranije, bez tog sistema, jako puno čekali na graničnim prelazima u ovim prilikama, oko novogodišnjih praznika. Sada će to biti još više zbog ovog sistema i to možda, ove mlađe putnike, usmerava na neke druge destinacije”, objašnjava Seničić.

Seničić kaže da postoji interesovanje i za “egzotične” iliti “toplije alternative” kod onih koji Novu godinu žele da provedu u sunčanijem okruženju, ali logistički i finansijski, većina putnika i dalje bira evropske ili regionalne gradove i banje.

“Naravno uvek ima interesovanja za neke dalje destinacije kao sto su Dubai, Kipar, Malta, Egipat, Tunis, to postoji u ponudi i ima nekog interesovanja, to su neke toplije destinacije, međutim, ne očekujemo veliki broj putnika”, kaže Seničić.

Prema rečima Seničića, naši putnici najčešće biraju velike evropske gradove, koji nude organizovane dočeke, a najtraženije destinacije su Istanbul, Solun, Sofija, Temišvar, Budimpešta, Beč, Prag i severna Italija.
Zima u Srbiji – planine, banje i „autobus iznenađenja“

Interesovanje građana da Novu godinu dočekaju u Srbiji postoji i ono sa godinama samo raste usled, kako kaže sagovornik portala N1, migracija stanovništva unutar zemlje, što je postalo uobičajeno.

“Ono što smo primetili poslednjih godina jeste da stanovnici Beograda idu u Novi Sad ili Niš, ili isto tako Nišlije odlaze u Kragujevac, Novi Sad, Beograd. To zavisi od događaja koji se dešavaju na gradskim trgovima”, objašnjava Seničić.

Ali ono što je ovde zanimljivo jeste klasičan doček Nove godine, to su banje, planine, zato što zima kreće – Zlatibor, Kopaonik, Stara planina, Jahorina koju doživljavamo kao našu planinu.

Seničić napominje da planine i banje ostaju simbol zimskog odmora i klasičnog dočeka Nove godine, te da tradicionalne destinacije poput Zlatibora, Kopaonika, Stare planine, Jahorine i Vrnjačke Banje i dalje dominiraju što je potvrđeno i interesovanjem turista.

“Vrnjačka Banja tradicionalno je najpopunjenija za Novu godinu, dosta će biti tamo i stranaca, ali i domaćih turista, kažu da je negde oko 70 odsto kapaciteta već rezervisano. Slična situacija je i u Soko Banji”, kaže Seničić.

Poslednjih godina posebno su postale zanimljive tzv. “autobus ture iznenađenja” – aranžmani koji uključuju jedno noćenje i čija se destinacija putnicima saopštava tek po ulasku u autobus.

“U poslednjih par godina postoji interesovanje za te tzv. autobuse iznenađenja, koji idu po Srbiji i uključuju uglavnom jedno noćenje. Ljudi znaju samo okvirno na koju stranu idu: da li je Vojvodina, Banat, Srem, centralna Srbija, ali ne znaju konkretno objekat i turu. Tek kada uđu u autobus, onda im vodič saopšti gde se čeka Nova godina. To ima svoju klijentelu, pogotovo negde ta srednja ili malo starija generacija voli te ture”, objašnjava naš sagovornik.

Više stranih turista u odnosu na prošlu godinu

Iako su neke zemlje izdale preporuke protiv putovanja u Srbiju zbog društveno-političke krize, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (Yuta) kaže da hotelijeri očekuju porast broja stranih gostiju.

“Od kolega iz hotelijerstva imamo informacije da je dosta dobra najava stranih gostiju i da se očekuje talas stranih turista koji će doći u Beograd, Novi Sad, Niš i Vrnjačku Banju”, kaže za portal N1 Seničić.

Ministarstvo turizma: Promet u 2024. nastavio rast

Turistički promet u Srbiji nastavio je rast krajem 2024. godine nakon zabeleženog pada u 2023. godini. U decembru je zabeleženo 331.692 dolazaka, što je oko 4% više nego godinu ranije, dok su noćenja porasla na 883.307. Strani gosti beleže najbrži skok – u decembru ih je bilo 122.090, oko 14% više nego 2023. Najizraženiji rast vidljiv je tokom prazničnog perioda 25. decembar–10. januar: u sezoni 2024/25. ostvareno je 217.455 dolazaka, što je 21% više u odnosu na prethodnu godinu, navelo je ministarstvo u odgovoru portalu N1.

Za doček Nove 2026. godine hoteli u prestonici već sada imaju oko 60 odsto rezervisanih kapaciteta, što je i očekivano, kaže Seničić, navodeći Beograd tradicionalno beleži više od 50 odsto dolazaka stranaca.

“Za sada najave su takve da ima nešto više od pet odsto očekivanog broja stranaca nego što je bilo prošle godine”, kaže sagovornik N1.

On kaže i da strani turisti biraju lokalne klubove i restorane za proslavu koje unapred plaćaju, za razliku od naših građana koji u inostranstvu najčešće žele da uštede, te Novu godinu provedu u šetnji i na gradskim trgovima.