Sombor.info

Godina 2026. donosi više prilika za produžene vikende i mini-odmore. Donosimo kompletan pregled neradnih dana.

Godina je počela sa dva neradna dana 1. i 2. januar (četvrtak i petak), koji su se nadovezali za vikend.

Vlada Srbije preporučila je da Badnji dan 6. januar bude neradan dan, a odluku o primeni donosi svaki poslodavac pojedinačno.

Božić, 7. januara (sreda), praznuje se neradno.

Sledeći praznici dolaze nam u februaru i to je Dan državnosti - 15, 16. i 17. (nedelja - utorak) februar.

Petak 20. mart je prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) - neradan dan.

Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) obeležiće se neradno 3, 4, 5. i 6. aprila (petak - ponedeljak).

Uskršnji praznici (pravoslavni) biće 10, 11, 12. i 13. april (petak–ponedeljak) i to su neradni dani.

Praznik rada 1. i 2. maj (petak i subota) praznuje se neradno.

Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) 27. maj - neradan dan.

U spetembru će neradni dan imati pripadnici jevrejske zajednice - 20. septembar, prvi dan Jom Kipura.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležićemo 11. novembra u sredu i to je neradan dan.

25. decembar (petak) – Božić (katolici i druge hrišćanske zajednice), neradni dan.

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje u periodu od 05. do 07. januara, kada se u jutarnjim, prepodnevnim i večernjim satima na jugu Bačke, u Sremu, zapadnoj Srbiji, na širem području Beograda, u južnom Banatu, Šumadiji, Pomoravlju i na istoku Srbije, očekuje lokalna pojava ledene kiše, dok se dalje značajnije povećanje visine snežnog pokrivača očekuje u toku noći utorak na sredu i u sredu (07.01.) na severu i zapadu zemlje.

Ova pojava može da izazove probleme u saobraćaju i snabdevanju toplotnom i električnom energijom, štetu na prenosnim sistemima – dalekovodima, oštećenje stabala – štete na šumama, drveću u parkovima i individualnom drveću (lomljenje grana).

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 6. januar

Prvi sneg je zabeleo puteve, a noćne temperature spuštaju se i do –10 stepeni Celzijusa, što značajno povećava rizik od poledice na kolovozu, naročito tokom noći i u uslovima susnežice koja se zadržava na asfaltu i pretvara u tanak, gotovo nevidljiv sloj po kojem je automobil izuzetno teško kontrolisati.

Takvi uslovi dodatno otežavaju vožnju, posebno na saobraćajnicama koje putarske službe ne stignu na vreme da očiste u slučaju iznenadnih padavina.

Krajem decembra takozvani crni led na jednoj autoputevskoj deonici u Japanu izazvao je tešku lančanu saobraćajnu nesreću u kojoj su poginule dve osobe, dok je 26 ljudi povređeno. Slična situacija dogodila se i u američkoj saveznoj državi Kanzas, gde je crni led doveo do masovnog proklizavanja vozila, do te mere da su pojedini ljudi, u panici, iskakali iz automobila u pokretu.

Crni led je posebno opasan jer ga je gotovo nemoguće uočiti golim okom. Reč je o izuzetno tankom sloju leda koji nastaje nakon ledene kiše ili kada se mokar kolovoz ponovo zaledi usled naglog pada temperature.

Saobraćaj dodatno doprinosi ovom fenomenu, jer topli pneumatici vozila delimično otapaju sneg i led, koji se potom, kada se intenzitet saobraćaja smanji, ponovo smrzava i formira providan, klizav sloj. Poseban oprez neophodan je na slabije prometnim putevima, kao i tokom noći i u ranim jutarnjim satima, piše Auto klub.

Šta uraditi ako na putu naiđete na crni led

Stručnjaci iz Američkog auto-kluba (AAA) i američke Nacionalne agencije za bezbednost saobraćaja (NHTSA) upozoravaju da je najčešća greška vozača instinktivno naglo kočenje. Upravo to gotovo uvek dovodi do potpunog gubitka kontrole nad vozilom.

Ako posumnjate da ste na crnom ledu – jer automobil „pluta“, volan postaje lagan ili vozilo ne reaguje kako očekujete – odmah skinite nogu sa gasa, ali bez naglih pokreta. Vozilo treba pustiti da se samo usporava, koristeći inerciju.

Ako dođe do proklizavanja:

• Ne kočite naglo, čak ni ako imate ABS. Lagani, pulsirajući pritisak je jedina dozvoljena opcija.
• Volan okrećite u pravcu u kom želite da se automobil kreće, a ne suprotno od klizanja. Ovo je savet koji posebno naglašava britanski RAC (Royal Automobile Club).
• Kod vozila sa manuelnim menjačem, prebacivanje u nižu brzinu pomaže usporavanju bez dodatnog klizanja.
• Kod automatskog menjača, prebacivanje u „L“ ili „2“ režim (ako postoji) može pomoći u zadržavanju kontrole.

Američki stručnjaci takođe savetuju da se poveća razmak između vozila i da se izbegavaju preticanja, jer i kratko kočenje na crnom ledu može imati ozbiljne posledice. Posebno rizična mesta su mostovi, nadvožnjaci, senoviti delovi puta i ulazi u tunele – jer se tu kolovoz najbrže zaledi.

Ako se vozilo potpuno otme kontroli, savet je da ostanete u automobilu, sa vezanim pojasom, dok se ne zaustavi, osim ako ne postoji neposredna opasnost od sudara s drugim vozilima. Iskakanje iz automobila u pokretu, iako se viđa na viralnim snimcima, stručnjaci ocenjuju kao izuzetno opasno i potencijalno smrtonosno.

Na kraju, i AAA i NHTSA naglašavaju da je najbolja odbrana od crnog leda – preventiva: smanjena brzina, zimske gume, izbegavanje noćne vožnje kad god je moguće i dodatni oprez u ranim jutarnjim satima.

Zimska jutra često počinju istim prizorom – automobil potpuno prekriven snegom i ledom.

Iako mnogi vozači razviju sopstvene „brze metode“ čišćenja, nepravilno uklanjanje snega može dovesti do oštećenja vozila, ali i do ozbiljnih bezbednosnih problema u saobraćaju. Postoje, međutim, efikasni i sigurni načini da se automobil očisti pre polaska na put.

U nastavku su četiri osnovna saveta koja pomažu da se sneg i led uklone pravilno, bez rizika po vozilo i druge učesnike u saobraćaju.

1. Prvo uključite grejače i proverite auspuh

Pre nego što počnete sa bilo kakvim fizičkim uklanjanjem snega, važno je proveriti da li je izduvna cev (auspuh) potpuno slobodna. Ako je zapušena snegom ili ledom, postoji rizik da se ugljen-monoksid vrati u unutrašnjost vozila, što može biti izuzetno opasno.

Nakon toga, preporučuje se da se uključe prednji i zadnji grejači stakala. Oni postepeno zagrevaju spoljašnje površine i pomažu da se led lakše odvaja, čime se smanjuje potreba za grubim struganjem i mogućim oštećenjima.

2. Nikada ne koristite toplu vodu

Sipanje tople ili vrele vode po zaleđenom vetrobranu može delovati kao brzo rešenje, ali u praksi često dovodi do pucanja stakla. Nagla promena temperature stvara naprezanje u materijalu, što može rezultirati ozbiljnim oštećenjima i skupim popravkama.

Iz istog razloga ne preporučuje se korišćenje otvorenog plamena ili improvizovanih grejnih uređaja. Ako su zaleđeni delovi vozila koji nisu od stakla – poput kvaka na vratima – može se koristiti mlaz hladne vode uz pažljivo uklanjanje leda mekanom četkom.

3. Koristite odgovarajuće alate

Jedna od najčešćih grešaka jeste korišćenje neadekvatnih alata. Metalni strugači, iako dostupni u prodaji, mogu izgrebati staklo ili oštetiti lak na vozilu. Slično važi i za razne „kućne mešavine“, poput sirćeta i vode, koje mogu ostaviti trajna oštećenja.

Najbolja opcija je kombinacija plastičnog strugača i mekane, neabrazivne četke namenjene upravo za uklanjanje snega. Četke koje nisu predviđene za tu svrhu mogu ostaviti sitne ogrebotine koje se vremenom gomilaju i narušavaju izgled automobila, piše rochestermazda.com.

4. Čistite automobil odozgo nadole

Prilikom uklanjanja snega važno je krenuti od krova automobila i raditi prema dole. Povlačenjem snega ka sebi, umesto guranja, smanjuje se rizik da se sneg nagomila na već očišćenim površinama.

Posebnu pažnju treba obratiti na vetrobran, zadnje staklo, haubu i gepek. Cilj je da na vozilu ne ostanu veće naslage snega ili leda koje bi tokom vožnje mogle da skliznu i ugroze vidljivost ili bezbednost drugih vozača. Manji ostaci koji će se otopiti uz pomoć grejača su prihvatljivi, ali krupni komadi nisu.

Zašto je temeljno čišćenje važno

Uzimanje nekoliko dodatnih minuta za pravilno čišćenje automobila ne samo da štiti vozilo od oštećenja, već doprinosi i bezbednosti u saobraćaju. Sneg i led koji tokom vožnje spadnu sa krova ili haube mogu predstavljati ozbiljnu opasnost za vozila koja se kreću iza.

Strpljenje i odgovarajuća oprema ključni su saveznici u zimskim uslovima – i dugoročno pomažu da automobil ostane u dobrom stanju, bez nepotrebnih troškova popravki.

Možda ne čudi previše što sa pretežnom delatnošću vađenje prirodnog gasa u Srbiji nije registrovano nijedno preduzeće. A prirodnog gasa nije da baš nema nimalo. Ima ga i eksploatišemo ga još od 1949. godine. Taj posao, međutim, vodi Naftna industrija Srbije. Koja je ujedno i jedino prduzeće u Srbiji regsitrovano za eksploataciju nafte.

Forbes Srbija, je koristeći dostupne podatke, pokušao da otkrije koje su to delatnosti kojima se niko ne bavi. Ili se bavi relativno mali broj preduzeća. Uslov je i da su aktivna privredna društva.

Metodološki problem u istraživanju je činjenica da se firme vode pod pretežnom delatnošću. To ih, međutim, ne sprečava da se bave i drugim sferama. U okvirima zakonom dozvoljenih aktivnosti. Tako da, iako pod nekom šifrom nema nijednog registrovanog privrednog subjekta, ne mora automatski da znači da se tom vrstom posla baš niko u zemlji i ne bavi.

Odakle stižu koks i kaučuk

Glavna delatnost nijedne firme u Srbiji ne nosi šifru 191. To je proizvodnja produkata koksovanja. NIS se bavi proizvodnjom naftnog koksa, ali potrebe Železare u Smederevu, makar do skoro, zadovoljavala je koksara u susednoj Bosni i Hercegovni, u Lukavcu kraj Zenice.

Koksara Lukavac je i nastala da bi sa rudom koksa snabdevala železare u Zenici i Smederevu. Pauzirala je tokom rata, a i ovih dana je neizvesno hoće li opstati. Za njom je ne tako uspešna privatizacija, pa dolazak novog vlasnika. I problemi koji je dugo drže na ivici stečaja i gašenja „baterija“, kako se zovu pogoni za proizvodnju koksa.

Zvanično u poslovnom registru nije upisna nijedna fabrika čiji je posao proizvodnja sintetičkog kaučuka. Ali nije istina da ga u Srbiji niko ne pravi. Ovakav pogon postoji u Elemiru, ali pripada većem sistemu – Petrohemiji.

I video trake

Kasete, audio i video, preživele su u našem šifrarniku delatnosti, a u životu ih ima još u zaboravljenim fiokama, kutijama. Čast kolekcionarima koji ih se i dalje ne odriču. Tek, u Srbiji zvanično nikome nije posao da proizvodi magnetne i optičke nosioce zapisa. Makar nikome to nije osnovna delatnost. S obzirom na to da je reč o audio, video kasetama i magnetnim trakama – nije ni čudo. Zapravo je ova proizvodnja drastično opala u čitavom svetu, jer je digitalna trehnologija davno zamenila.

Predstavnika, moglo bi se pogrešno zaključiti, nema ni sanacija, rekultivacija i druge usluge u oblasti upravljanja otpadom. To su aktivnosti od sakupljanja, transporta, skladištenja, ponovnog iskorišćenja, do odlaganja otpada, pa čak i monitoring lokacija nakon odlaganja. Izvesno je da se sve ove aktivnosti obavljaju u Srbiji, ali se očigledno vode pod srodnom šifrom.

Ko zapošljava batlera, guvernantu i kuvara

Elita u Srbiji, ako bi se verovalo poslovnom registru, ne angažuje ozbiljnu pomoć u kući. Makar ne onu kojoj su direktni poslodavci. U Srbiji nema nijedno zvanično registrovano domaćinstvo koje zapošljava poslugu.

To bi podrazumvalo da domaćinstvo nastupa kao poslodavac spremačicama, kuvaricama, batlerima, guvernantama… Niko ne sumnja da u Srbiji određen broj ljudi angažuje poslugu. Ali to rade drugačije. Preko agencija, na „crno“, a mnogi se možda sećaju i oglasa od pre nekoliko godina kojim je jedna poznata domaća kompanija tražila dadilju. I nudila stalno zaposlenje. Ne u domu, nego u kompaniji. Kada se vidi spisak obrisanih firmi sa ovom šifrom, vidi se da bi pod njom mogle da se registruju i oni koji pružaju pomoć u kući.

Građani Srbije još nisu shvatili i u kojoj to situaciji bi trebalo da registruju delatnost – domaćinstvo koje proizvodi robu i usluge za sopstvene potrebe. A prave mnogi zimnice, idu u lov, sakupljaju plodove. Te aktivnosti uključuju i baštovanstvo, šivenje odeće i ostalu proizvodnju za sopstvene potrebe. Uslov je da to ne rade komercijalno, već isključivo za sebe. Ako domaćinstvo proizvodi robu za tržište, ono se razvrstava prema pretežnoj delatnosti koju obavlja.

Posao radi makar jedan predstavnik

Pivare bez slada nema. Proizvodio ga je i BIP, a verovatno i druge pivare. Trenutno, jedina zvanično registrovana sladara se nalazi u Bačkoj Palanci.

Mnogo je destilerija, ali samo jedna firma proizvodi „ostala nedestilovana fermentisana pića“. Iako Srbija nema more, ima jednu firmu registrovanu za primorski i priobalni prevoz putnika.

Samo dve firme su registrovane sa pretežnom delatnošću – proizvodnja staklenih vlakana. Šuplje staklo je glavna delatnost za pet preduzeća. Toliko je i pretežnih proizvođača sirovog gvožđa, čelika i ferolagura. Pet je i firmi registrovanih za proizvodnju ostalih tehničkih proizvoda od keramike. Čisto primera radi, proizvođača računara i periferne opreme u Srbiji je – 333.

Na teritoriji Grada Sombora, od danas do petka 9. januara, dežurna apoteka biće Prva narodna apoteka na Glavnoj ulici.

Kontakt telefon je: 025/419-079.