Sombor.info

Ova jednostavna navika, koja zahteva samo nekoliko minuta dnevno, postala je jedan od najefikasnijih alata za poboljšanje emocionalnog blagostanja.

Svako jutro donosiš izbore. Neki od njih prolaze neprimećeno. Drugi, međutim, tiho oblikuju tvoj dan, raspoloženje i dugoročno mentalno zdravlje. Vođenje dnevnika zahvalnosti spada u drugu kategoriju.

Zašto toliko ljudi govori o ovoj praksi? Nije reč o prolaznom trendu ili površnom optimizmu. Naučna istraživanja potvrđuju da redovno zapisivanje stvari na koje smo zahvalni menja način na koji mozak percipira svakodnevne situacije. Prema istraživanju Univerziteta u Ročesteru iz 2023. godine, vođenje dnevnika smanjuje anksioznost za 20 odsto. Ovaj podatak nije zanemarljiv kada se uzme u obzir koliko ljudi danas živi pod konstantnim pritiskom - piše N1.

Šta je zapravo dnevnik zahvalnosti?

Dnevnik zahvalnosti nije standardni dnevnik u kojem se beleže događaji iz života. Njegova svrha je specifičnija i fokusiranija. Umesto opisivanja onoga što se desilo tokom dana, ovde se beleže stvari, ljudi ili situacije za koje osećamo zahvalnost. To može biti toplina jutarnje kafe, razgovor sa prijateljem ili jednostavno činjenica da smo se probudili zdravi.

Ova praksa funkcioniše kao filter za percepciju. Mozak prirodno teži da pamti negativna iskustva jer je evolutivno bio programiran da identifikuje pretnje. Dnevnik zahvalnosti menja ovaj obrazac. Svaki put kada zapišeš nešto pozitivno, neurološki put zadužen za prepoznavanje dobrih stvari postaje jači.

Zamislite mozak kao stazu u šumi. Što češće hodaš određenim putem, taj put postaje jasniji i lakši za prolazak. Isti princip važi i ovde. Redovnim beleženjem zahvalnosti stvaraš jasnu stazu koja mozgu olakšava prepoznavanje pozitivnih aspekata života.

Dobrobiti koje menjaju perspektivu

Korist od vođenja dnevnika zahvalnosti seže daleko izvan običnog poboljšanja raspoloženja. Istraživači su dokumentovali promene u različitim aspektima života kod ljudi koji praktikuju ovu naviku.

Psihološke prednosti

Mentalno zdravlje predstavlja oblast gde se dobrobiti najpre primećuju. Osobe koje redovno vode dnevnik zahvalnosti pokazuju niži nivo depresivnih simptoma. Mehanizam je logičan: fokusiranje na pozitivno umanjuje prostor za ruminaciju (preterano analiziranje) i negativne misaone obrasce.

Smanjenje stresa nije jedini efekat. Istraživanje objavljeno u časopisu Frontirs in Sajkolodži 2024. godine pokazalo je da jutarnje prakse, poput meditacije i vođenja dnevnika, poboljšavaju emocionalnu regulaciju za 25 odsto. Drugim rečima, ljudi koji praktikuju ove navike bolje kontrolišu svoje reakcije na stresne situacije.

Zar ne bi bilo korisno imati bolju kontrolu nad sopstvenim emocijama? Umesto da automatski reagujemo na provokacije ili loše vesti, dnevnik zahvalnosti gradi emocionalnu otpornost koja omogućava promišljenije odgovore.

Fizičke koristi

Telo i um nisu odvojeni sistemi. Stres koji osećamo mentalno manifestuje se fizički kroz povišen krvni pritisak, probleme sa spavanjem i oslabljen imunitet. Kada dnevnik zahvalnosti smanji mentalni stres, telo reaguje pozitivno.

Kvalitet sna se posebno poboljšava. Mnogi ljudi imaju problema sa uspavljivanjem jer im misli lutaju ka brigama i problemima. Zapisivanje tri stvari na koje smo zahvalni pre spavanja preusmerava fokus. Mozak ulazi u stanje mirovanja sa pozitivnim mislima umesto sa listom nerešenih problema.

Uticaj na odnose

Zahvalnost nije izolovana emocija. Kada postanemo svesniji dobrih stvari u životu, počinjemo da primećujemo i doprinos drugih ljudi našem blagostanju: partnera koji priprema kafu, kolegu koji pomaže na projektu ili prijatelja koji se javlja da proveri kako smo.

Ova svesnost transformiše odnose. Ljudi kojima izražavamo zahvalnost osećaju se cenjeno. Veze postaju dublje, a komunikacija se poboljšava. Jedan jednostavan čin zapisivanja zahvalnosti može pokrenuti lanac pozitivnih promena u društvenom životu.

Kako započeti praksu?

Početi sa dnevnikom zahvalnosti jednostavnije je nego što većina ljudi pretpostavlja. Nije potrebna posebna oprema, aplikacija ili obuka. Dovoljni su papir i olovka, mada digitalne alternative takođe funkcionišu za one koji preferiraju tehnologiju.

Odabir pravog trenutka

Jutro i veče predstavljaju dva najpopularnija izbora. Jutarnje pisanje postavlja pozitivan ton za dan koji predstoji. Večernje pisanje pomaže u refleksiji i priprema um za odmor. Ne postoji univerzalno pravilan odgovor; ključno je odabrati vreme koje se uklapa u postojeću rutinu.

Osobe koje već imaju ustaljene jutarnje rituale mogu dodati vođenje dnevnika nakon meditacije ili doručka. Onima koji imaju užurbana jutra, večernji trenuci pre spavanja nude mir potreban za razmišljanje. Eksperimentisanje sa različitim terminima pomoći će u pronalaženju optimalnog rešenja.

Koliko zapisivati?

Tri stavke dnevno predstavljaju „zlatni standard” koji većina istraživača preporučuje. Ovaj broj je dovoljno mali da ne opterećuje, a dovoljno velik da podstiče traženje različitih izvora zahvalnosti. Nakon nekoliko nedelja, kapacitet za prepoznavanje pozitivnih stvari značajno se povećava.

Kvalitet prevazilazi kvantitet. Bolje je zapisati jednu stvar sa dubokim osećanjem zahvalnosti nego pet površnih stavki. Detalji čine razliku. Umesto „Zahvalan sam na porodici”, efikasnije je napisati: „Zahvalan sam što mi je sestra donela ručak kada sam bio bolestan i što je ostala da razgovaramo dva sata.”

Specifičnost je ključna

Generalizacije umanjuju efekat ove prakse. Mozak reaguje jače na konkretne, žive opise. Senzorni detalji pojačavaju emocionalnu povezanost sa zapisanim sadržajem.

Razmislite o razlici između rečenica: „Zahvalan sam na lepom danu” i „Zahvalan sam na toploti sunčevih zraka na licu dok sam sedeo na klupi u parku i slušao kako se deca smeju na obližnjem igralištu.” Druga verzija aktivira više delova mozga i ostavlja jači utisak.

Greške koje treba izbegavati

Mnogi ljudi započnu sa najboljim namerama, ali odustanu nakon nekoliko nedelja. Razumevanje najčešćih grešaka pomaže u održavanju dugoročne prakse.

Ponavljanje istih stavki

Zapisivanje identičnih stvari svakoga dana pretvara praksu u automatizam bez emocionalnog angažmana. Rečenica „Zahvalan sam na zdravlju, porodici i poslu” postaje prazan ritual. Izazov je pronaći nove aspekte poznatih blagoslova ili potpuno nove izvore zahvalnosti.

Ako se zdravlje ponavlja kao tema, fokus može biti na specifičnim aspektima. Jednog dana to može biti sposobnost da se popnete uz stepenice bez gubitka daha, drugog dana zahvalnost zbog odsustva bolova u leđima, a trećeg zbog energije koja vam omogućava aktivnosti sa decom.

Forsiranje kada nema inspiracije

Loši dani se dešavaju. Ponekad je teško pronaći bilo šta pozitivno. U takvim trenucima, forsiranje veštačke zahvalnosti čini više štete nego koristi. Bolje je priznati da je dan bio težak i potražiti makar jednu malu stvar – funkcionalan krov nad glavom, toplu vodu za tuširanje ili činjenicu da je dan prošao.

Zanemarivanje malih stvari

Tendencija da se traže velike, dramatične stvari za zahvalnost ograničava praksu. Život se uglavnom sastoji od malih momenata: ukusa omiljenog čaja, melodije pesme na radiju ili osmeha nepoznate osobe na ulici. Ovi naizgled beznačajni detalji nose značajan emocionalni potencijal.

Napredne tehnike

Nakon što osnovna praksa postane navika, moguće je eksperimentisati sa varijacijama koje produbljuju iskustvo.

Pisma zahvalnosti

Napisati jednom mesečno pismo osobi koja je pozitivno uticala na vaš život predstavlja moćnu verziju ove prakse. Pismo ne mora biti poslato; sam čin pisanja aktivira emocije povezane sa zahvalnošću na intenzivniji način od kratkih dnevnih zapisa.

Vizuelizacija

Pre zapisivanja, zatvorite oči i vizuelizujte situaciju ili osobu za koju ste zahvalni. Dozvolite emocijama da se pojave pre nego što stavku zapišete. Ova tehnika pojačava emocionalnu komponentu prakse.

Refleksija na kraju nedelje

Nedeljom pregledajte sve zapise iz protekle sedmice. Primetite obrasce. Da li se određene teme ponavljaju? Koje stavke nose najjaču emocionalnu težinu? Ova refleksija pruža uvid u sopstvene vrednosti i izvore sreće.

Dugoročna perspektiva

Vođenje dnevnika zahvalnosti nije brzo rešenje. Promene se akumuliraju postepeno. Nakon nekoliko nedelja primećuje se promena u načinu razmišljanja; nakon nekoliko meseci, drugi ljudi počinju da primećuju vaše pozitivnije raspoloženje; nakon godinu dana, pogled na svet postaje fundamentalno drugačiji.

Ova praksa ne eliminiše probleme. Računi i dalje stižu, odnosi zahtevaju rad, a posao donosi izazove. Razlika je u tome kako pristupamo tim izazovima. Osoba koja redovno praktikuje zahvalnost ima širu perspektivu i veću emocionalnu otpornost.

Jednostavnost ove prakse predstavlja istovremeno njenu najveću snagu i razlog zašto je mnogi potcenjuju. Nekoliko minuta dnevno sa papirom i olovkom zvuči previše jednostavno da bi imalo značajan uticaj. Ipak, nauka i iskustva miliona ljudi širom sveta potvrđuju suprotno. Transformacija počinje jednom rečenicom zapisanom sa iskrenom zahvalnošću.

Vozači su većinom svesni da krovni kofer povećava potrošnju, ali uprkos tome prečesto se dešava da i kada se vrate sa putovanja kofer i dalje ostave na automobilu.

Mnogi zimske mesece i sezonu snega koriste za odlazak na planinu ili slično putovanje sa porodicom, a kako u automobilu često nema dovoljno prostora, rešenje se često pronalazi u krovnom koferu.

Ovoga puta fokusiramo se na ograničenja i najčešće greške koje vozači prave. To se pre svega odnosi na povećanu potrošnju goriva, promene u ponašanju i upravljanju vozilom, kao i potencijalne rizike koji nastaju usled preopterećenja.

Vozači su većinom svesni da krovni kofer povećava potrošnju, ali uprkos tome prečesto se dešava da i kada se vrate sa putovanja kofer i dalje ostave na automobilu.

Izgovora ima raznih, od banalnog poput „mrzi me“, do „nemam mesta gde da ga držim“, pa sve do komplikovane montaže i demontaže. Kakav god izgovor bio, ostaje činjenica da čak i kada je prazan, krovni kofer utiče na potrošnju, ali i povećanu buku u kabini, piše sajt polovniautomobili.com.

Veća potrošnja bi i trebalo da bude najveća motivacija da vozač skine kofer kada ga ne koristi. O tome koja je razlika u vožnji sa i bez njega rađeno je više istraživanja. Nemački auto-klub ADAC obavio je merenje i evo koji su rezultati.

Koliko automobil više troši?

Po njihovom istraživanju vožnja sa krovnim koferom uvećava otpor vazduha vozila i do 25 odsto. To znači da se pri brzinama većim od 80 km/h potrošnja goriva se u proseku povećava za oko 11 odsto, a pri 130 km/h i automobil će trošiti i do dva litara više na 100 pređenih kilometara. Uz ove cene goriva, to je trošak koji niko ne treba da zanemari.

Razlog je dodatni otpor vazduha uzrokovan krovnim nosačem. Što je veći koeficijent otpora vazduha, motor mora više da radi da bi dostigao zadatu brzinu, samim tim i potrošnja goriva je veća.

Treba napomenuti da otpor vazduha sa montiranim krovnim koferom zavisi i od tipa vozila. U istraživanju koje je objavio američki institut Berkli kod klasične limuzine kao što je Toyota Corolla testiranje je pokazalo da otpor vazduha pri većim brzinama raste oko 20-25 odsto. U slučaju SUV vozila (testirano je na modelu Ford Explorer) on manji i iznosi tek šest odsto.

Razlog za ovo je što SUV vozila zbog svog kockastog oblika i velikog odstojanja od tla u startu imaju dosta lošiji otpor vazduhu u odnosu na klasične limuzine, pa samim tim i dodavanje krovnog kofera manje utiče na ukupan rezultat.

Ovo naravno nikako ne znači da se vožnjom SUV modela sa krovnim koferom štedi gorivo pošto takva vozila u startu imaju značajno veću potrošnju u odnosu na kompaktne i aerodinamične limuzine. Bilo kako bilo, zaključak je jasan, ko stalno vozi sa montiranim krovnim koferom nepotrebno se razbacuje parama.

O čemu još treba voditi računa

Najveća brzina

Ne postoji striktno ograničenje brzine vozila kada je montiran krovni kofer, ali većina proizvođača savetuje da se ne vozi više od 130 km/h. To je najveća brzina na kojoj proizvođači testiraju krovni kofer, ujedno i najveća brzina na auto-putu u većini zemalja u Evropi i zaista je treba poštovati.

Težina prtljaga u koferu

Ovo je već kompleksnija kategorija. Za početak treba znati koje je maksimalno opterećenje krova što je podatak specifičan za svako vozilo i možete ga naći u uputstvu, a od pomoći je i ADAC koji ima listu opterećenja na svom sajtu.

Ovaj podatak treba uporediti sa težinom krovnog kofera (podatak koji se nalazi u uputstvu ili na sajtu proizvođača). Dakle, matematika je maksimalno opterećenje krova minus težina krovnog kofera i dobijeni rezultat je najveće opterećenje kofera.

Vodite računa i da proizvođači kofera takođe daju podatak o maksimalnom opterećenju ovog uređaja u uputstvu, ali je ova računica merodavnija.

Preopterećenjem kofera rizikujete njegovo oštećenje i potencijalno pucanje, kao i oštećenje krova vozila, što će posebno biti bolno ako imate panoramski krov ili šiber.

Vožnja sa krovnim koferom

Vodite računa da se sa dodatnom težinom na krovu menja i ponašanje automobila, naročito pri skretanju i naglom kočenju stoga prilagodite brzinu situaciji.

Kod većih i težih automobila ova promena je manja, ali kod manjeg i lakšeg gradskog automobila je potpuno druga priča, naročito ako ima mekše oslanjanje.

Takođe, ako je krovni kofer preopterećen, može doći do oštećenja prilikom nailaska na ležećeg policajca, veću udarnu rupu i slično.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da je iz mesare u Somboru povučeno 400 kilograma svinjskog mesa i proizvoda od mesa, jer tokom vanredne inspekcije nije postojao nikakav dokaz o poreklu, niti je hrana bila propisno deklarisana.

U saopštenju Ministarstvo je navelo da su veterinarski inspektori u Somboru 15. januara izvršili vanredni terenski inspekcijski nadzor u maloprodajnom, specijalizovanom objektu - mesari na teritoriji grada Sombora, "postupajući po predstavci potrošača".

Inspekcijskim nadzorom utvrđeno je da je sveže svinjsko meso bilo bez veterinarskog žiga, dok su pakovanja svežeg mesa i proizvoda od mesa bila bez oznake žiga i bez deklaracije, čime je onemogućena identifikacija proizvoda i njegova sledljivost, navedeno je u saopštenju.

Na licu mesta doneto je rešenje o povlačenju hrane iz prometa, a kompletna količina zatečenog mesa i proizvoda od mesa je, u prisustvu veterinarske inspekcije, predata ovlašćenom operateru na neškodljivo uništenje, u skladu sa važećim propisima, navelo je Ministarstvo.

21. januar, 18.00 časova, Legat Miroslava Josića Višnjića

Ciklus putopisnih predavanja - Vijetnam

Ponedelјak, 2. februar, 18.00 časova, Pozajmno odelјenje za odrasle

Sastanak Čitalačkog kluba „Knjiga nas spaja”

5. februar, 18.00 časova, Legat Miroslava Josića Višnjića

Predstavljanje romana Ognjenka Aleksandra Tanurdžića - razgovor autora i urednice izdanja Korane Borović

Program za decu:

22. januar, 17.00 časova, Dečje odeljenje Biblioteke (mesta su popunjena)
Slažemo LEGO kockice

Odbojkašice Volejstarsa danas dočekuje ekipu Kleka. Ekipa iz Kljajićeva nakon poraza od Omladinca iz Novih Banovaca, ima priliku da se vrati na pobednički kolosek protiv ekipe iz donjeg dela tabele.

Kljajićevčanke su četvrti tim lige sa 25 bodova, dok je Klek na 11. poziciji i nalaze se ispod crte.

Utakmica se igra u velikoj sali Gradske hale Mostonga sa početkom u 20 časova, a pravdu na ovom susretu deliće Milan Divijački i Vladimir Milošević - piše somborsport.org.

U Narodnom pozorištu Sombor, danas 17. januara sa početkom u 20 sati na velikoj sceni će biti odigrana predstava Glembajevi po drami Miroslava Кrleže “Gospoda Glembajevi”.

Igraju: Saša Torlaković, Ivana V. Jovanović, Marko Marković, Ana Rudakijević, Bogomir Đorđević, Miloš Lazić, Srđan Aleksić, Nemanja Bakić, Pavle Pišpek, Nikola Кnežević. Adaptacija i režija Gorčin Stojanović.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 17. januar

Jedino potpuno pomračenje Meseca u 2026. godini dogodiće se u martu, a čak šest milijardi ljudi, uključujući i državljane Srbije, moći će da posmatra golim okom ovaj redak prirodni fenomen.

Potpuno i jedino pomračenje Meseca u 2026. godini desiće se 3. marta, a ovo nebesko telo će izgledati krvavo crveno oko 82 minuta.

Skoro šest milijardi ljudi širom sveta moći će da svedoče ovom retkom prizoru u zavisnosti od njihove lokacije i lokalnog vremena.

Za razliku od pomračenja Sunca, pomračenje Meseca je potpuno bezbedno za posmatranje golim okom, što ga čini jednim od najpristupačnijih, a zbog "krvave" boje ujedno ga čini i najdramatičnijim nebeskim događajem.

Prema sajtu Timeanddate.com, potpuno pomračenje Meseca dogodiće se u noći između 2. i 3 marta.

Zašto Mesec izgleda krvavo tokom pomračenja?

Pomračenja Meseca se često nazivaju krvavim mesecima, zahvaljujući Mesečevoj upadljivoj crvenoj ili bakarnoj boji.

Tokom potpunog pomračenja Meseca, Mesec potpuno prolazi kroz najtamniju senku Zemlje, poznatu kao umbra. Umesto da nestane, Mesec poprima crvenkastu nijansu dok sunčeva svetlost prodire kroz Zemljinu atmosferu.

Većinu noći, Mesec izgleda svetlo jer reflektuje direktnu sunčevu svetlost. Međutim, tokom potpunog pomračenja Meseca, Zemlja blokira tu direktnu svetlost. Kako sunčeva svetlost prolazi kroz Zemljinu atmosferu, kraće talasne dužine plave i ljubičaste svetlosti se rasejavaju. Preostale crvene i narandžaste talasne dužine se savijaju, odnosno prelamaju, oko Zemlje i u njenu senku.

Tačna boja krvavog Meseca može da varira u zavisnosti od atmosferskih uslova. Kada u atmosferi ima više prašine, dima ili vulkanskih čestica, Mesec može da izgleda krvavo, dok u vedrijim uslovima, ima svetlije nijasne - narandžastu ili bakarnu.

U avgustu će biti još jedno pomračenje Meseca, ali će biti delimično, što znači da Mesec neće postati krvav. Martovski događaj je jedino potpuno pomračenje Meseca u 2026. godini.

Nakon toga, sledeće pomračenje Meseca vidljivo tek u avgustu 2027. godine, ali tada će ovaj Zemljin prirodni sateliti biti u njenoj polusnci, prenosi B92.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je danas da je na teritoriji Srbije protekle nedelje zabeleženo više od 13.600 slučajeva oboljenja sličnih gripu.

Kako piše na sajtu Batuta, epidеmiоlоšкi nаdzоr nаd gripоm u sеzоni 2025/2026. zаpоčео је 29. sеptеmbrа 2025. gоdinе nеdеljnim prаćеnjеm i izvеštаvаnjеm u sklаdu sа dеfiniciјаmа slučаја, iz nаdzоrnih јеdinicа nа tеritоriјi nаdlеžnоsti, u dеfinisаnоm vrеmеnskоm pеriоdu. U pоsmаtrаnоm pеriоdu kоntinuirаnо sе sprоvоdi mоnitоring еpidеmiоlоšкih, kliničкih i virusоlоšкih kаrаktеristikа оbоljеnjа.

U tоku 2. izvеštајnе nеdеljе, оd 5.1.2026. dо 11.1.2026. gоdinе, u Rеpublici Srbiјi prеmа pоpulаciоnоm nаdzоru zаbеlеžеn је ukupnо 13.601 slučај оbоljеnjа sličnih gripu sа incidеnciјоm оd 204,08/100.000 stаnоvnikа.

Еpidеmiоlоšкi pоkаzаtеlji zа оvu izvеštајnu nеdеlju ukаzuјu dа sе rеgistruје širока gеоgrаfskа rаširеnоst, kliničка аktivnоst gripа је nа srеdnjеm nivоu, iznаd еpidеmiјsкоg prаgа, dоk је trеnd incidеnciје оpаdајući.

Kао i prеthоdnih izvеštајnih nеdеljа, i u оvој sе nајvišе uzrаsnо-spеcifičnе stоpе rеgistruјu коd dеcе. U uzrаsnој grupi оd 0 dо 4 gоdinе zаbеlеžеnа stоpа incidеnciје iznоsi 760,40/100.000 stаnоvnikа, dоk sе kоd dеcе uzrаstа оd 5 dо 14 gоdinа rеgistruје stоpа incidеnciје оd 394,60/100.000 stаnоvniка.

Аkutnе rеspirаtоrnе infекciје

U tокu 2. izvеštајnе nеdеljе, prеmа pоdаcimа sеntinеlnоg nаdzоrа nаd акutnim rеspirаtоrnim infекciјаmа (u оdаbrаnim zdrаvstvеnim ustаnоvаmа) rеgistrоvаnо је uкupnо 11.012 slučајеvа оbоlеvаnjа оd акutnih rеspirаtоrnih infекciја, sа stоpоm incidеnciје оd 931,77/100.000 stаnоvniка.

Prijavljena epidemija gripa u Beogradu

Lаbоrаtоriјsкi pоtvrđеni slučајеvi gripа u sеzоni nаdzоrа 2025/2026.

U 2. izvеštајnој nеdеlji putеm Sеrvisа јаvnоg zdrаvljа priјаvljеni su lаbоrаtоriјsкi pоtvrđеni slučајеvi infекciје virusоm gripа tip АH3, А nеtipizirаni i A(H1)pdm09 sа tеritоriја grаdа Bеоgrаdа, Јužnоbаčкоg, Zаpаdnоbаčкоg, Јužnоbаnаtsкоg, Sеvеrnоbаnаtsкоg, Brаničеvsкоg, Srеmsкоg, Pоdunаvsкоg, Коlubаrsкоg, Mаčvаnsкоg, Mоrаvičкоg, Pčinjsкоg, Pоmоrаvsкоg, Šumаdiјsкоg, Rаšкоg, Zlаtibоrsкоg, Nišаvsкоg i Јаblаničкоg окrugа.

Еpidеmiоlоšка situаciја u zеmljаmа ЕU/ЕЕА

Prеmа dоstupnim pоdаcimа zа 1. izvеštајnu nеdеlju, stоpа оbоljеnjа sličnih gripu је iznаd оsnоvnоg nivоа u 18, a stоpа акutnih rеspirаtоrnih infекciја је pоvišеnа u dvе zеmlje (Špаniја i Uјеdinjеnо Кrаljеvstvо). Акtivnоst gripа nа rеgiоnаlnоm nivоu pокаzuје znаке stаbilizаciје, аli i dаljе оstаје visока i širоко rаsprоstrаnjеnа imајući u vidu i smаnjеnо tеstirаnjе tокоm nеdаvnоg prаzničnоg pеriоdа i znаčајnе rаzliке mеđu zеmljаmа које sе nаlаzе u rаzličitim fаzаmа svојih sеzоnsкih еpidеmiја. Оsоbе stаrоsti 65 gоdinа i višе i dаljе činе nајvеći udео hоspitаlizаciја zbоg gripа. Influеncа tip A(H3) оstаје dоminаntni virus u cirкulаciјi, аli је prisutаn i A(H1).

U cеlоm rеgiоnu prоcеnаt pоzitivnоsti sеntinеlnih uzоrака nа grip prеšао је еpidеmiјsкi prаg i u 1. nеdеlji iznоsiо је 36%. Nа primаrnоm nivоu zdrаvstvеnе zаštitе svi dеtекtоvаni virusi gripа bili su tip А, sа dоminаntnim učеšćеm A(H3) оd 70% i A(H1)pdm09 – 30%.

Оd 30 zеmаljа i tеritоriја које su izvеštаvаlе о intеnzitеtu gripа, 19 је priјаvilо srеdnji ili viši intеnzitеt, dок је 24 priјаvilо rеgiоnаlnu ili širоко rаsprоstrаnjеnu distribuciјu gripа, piše na kraju saopštenja Batuta.

U Srbiji je počelo postavljanje novih takozvanih „super radara“, savremenih uređaja za automatsko merenje brzine, koji beleže i druga saobraćajna prekršaje. Radari su raspoređeni na različitim državnim putevima, prolazima kroz naselja, kao i na lokacijama koje slove za crne tačke. Prema navodima sajta Idrive.rs, radari su postavljeni na 30 lokacija.

Nadležni organi su još ranije najavili postavljanje velikog broja ovih detektora prekršaja na potencijalno rizičnim mestima, a kako su tada naveli, biće postavljeni na 99 lokacija, prenosi Nova.rs.

Ipak, prema podacima sajta Idrive.rs, poznato je 30 lokacija na kojima se nalaze ovi „super radari“.

Novi sistemi postavljeni su, između ostalog, na deonicama Užice – Bela Zemlja, Gajdobra – Čelarevo, Preljina – Mrčajevci, Niš – Svrljig, Mataruška Banja – Ušće, kao i na više pravaca u okolini Čačka, Kragujevca, Valjeva, Zrenjanina i Šapca. Posebna pažnja posvećena je i prigradskim zonama Beograda, gde su super radari instalirani na potezima Batajnica – Ugrinovci, Ostružnica – Umka i Orlovača – Rušanj.

Radari su postavljeni i na graničnim i međunarodnim pravcima, poput deonice Kelebija – Subotica, ali i na putevima kroz Vojvodinu, zapadnu i istočnu Srbiju, uključujući Kanjižu, Knjaževac, Boljevac i Ivanjicu.

Ovi uređaji mogu istovremeno da prate više vozila, da automatski prepoznaju registarske tablice, ali i da evidentiraju druge prekršaje poput prolaska na crveno svetlo ili nepropisnog preticanja, odnosno automatsko prepoznavanje rizičnog ponašanja. Kazne se, po pravilu, šalju poštom na kućnu adresu vlasnika vozila.

Kako je Nova.rs pisala, sistem stacionarnih radara aktivan je od 22. decembra i oni vrše automatsku detekciju prekršaja, pa nema potrebe za policijskim službenicima i zaustavljanjem vozila.

Nadležni ističu da je cilj postavljanja „super radara“ smanjenje broja saobraćajnih nesreća i stradalih, dok vozačima poručuju da poštuju ograničenja brzine jer su novi sistemi aktivni 24 sata dnevno.

Lista lokacija na kojima se nalaze super-radari:

Užice – Bela Zemlja (Užice)
Kljajićevo (Bački Sokolac) – Kula (Bačka Topola), Sombor
Pančevo (Kovačica) – Alibunar (Plandište), kroz naselje – Alibunar
Pančevo (Kovačica) – Alibunar (Plandište), van naselja – Topola
Pančevo (Kovačica) – Alibunar (Plandište), kroz naselje – Lazarevac
Gajdobra – Čelarevo (Bačka Palanka)
Požarevac (Ošljero) – Salakovac (Malo Crniće)
Vlaško Polje – Mladenovac (Dubona)
Kragujevac (Divostin) – Ravni Gaj
Sombor (industrijska zona) – Srpski Miletić
Granica AP Vojvodine (Pančevo) – Pančevo (Kovin)
Mataruška Banja – Ušće (Kraljevo)
Batajnica (Ugrinovci) – petlja Batajnica (Zemun)
Preljina – Mrčajevci (Čačak)
Petlja Ostružnica – Umka (Čukarica)
Granični prelaz Kelebija – Subotica
Trbušani – Čačak (Ljubić)
Pakovraće (veza sa A2) – Kratovska Stena (Čačak)
Petlja Orlovača – Rušanj (Ripanj)
Arilje – Prilike (Ivanjica)