Sombor.info

Pre tri godine napustio nas je legendarni kantautor Đorđe Balašević.

On je rođen u Novom Sadu 11. maja 1953. godine, a muzičku karijeru započeo je 1977. godine, kada se pridružio grupi „Žetva“.

Solo karijeru je započeo 1982. godine albumom „Pub“ koji je ostvario veliki uspeh. Usledli su ništa manje uspešni albumu, a poslednji, „Rani mraz“, objavio je 2004. godine.

Držao je posećene koncerte širom bivše Jugoslavije, a kako za sebe, hitove je pisao i za druge izvođače. Samo neki od onih za koje je pisao jesu Kiki Lesendrić, Frano Lasić, Zdravko Čolić, Biljana Krstić, Miki Jevremović, Željko Samardžić, Miroslav Ilić, Arsen Dedić, Srebrna krila, Jadranka Stojaković i drugi.

Često je isticao to da je njegov život poptimio potpuno novu dimenziju kada je upoznao Oliveru kojom se kasnije i oženio i sa kojom je dobio troje dece, sina Aleksu i ćerke Jovanu i Jelenu. Svojoj Olji posvetio je većinu svojih pesama i bila mu je večita inspiracija.

Đoletove tri pesme, „De mol“, „Devojka sa čardaš nogama“ i Drvena pesma“ uvrštene su u udžbenike za osnovne škole u Srbiji, dok su „Naopaka bajka“, „Čovek sa mesecom u očima“ i „Neki novi klinci“ uvrštene u Antologiju srpske poezije koju je priredio Nenad Grujičić.

Balašević nije voleo da se previše medijski eksponira, a svoju intimu i porodicu pokušao je da sačuva i zaštiti na sve načine. O njegovom životu ne zna se previše, ali jedan od najtežih trenutaka, kako je on pričao, bio je period kada mu se rodila ćerka Jovana.

Đorđe je u tom trenutku služio vojni rok, a ćerku je prvi put video tek mesec dana nakon rođenja jer nije smeo da prelazi granicu. Naime, njegova supruga Olivera se, zbog epidemije meningitisa koja je tada vladala u Novom Sadu, porodila u Budimpešti.

Imao je ogromnu tremu kada je čekao da se rode Jelena i Aleksa, ali svoju decu je smatrao onim najlepšim što m u se u životu dogodilo. Za velike praznike, letnje i zimske odmore nikada nije nastupao jer je želeo da provodi vreme sa njima.

Jednu od najvećih trauma doživeo je 1999. godine, kada je njegova ćerka Jelena imala tešku saobraćajnu nezgodu. Automobil u kom se nalazila se prevrnuo na krov, a tom prilikom Jeleni su slomljeni vratni pršljenovi, što je izazvalo potpunu oduzetost svih udova. Iako su šanse za oporavak bile male, Jelena je već naredne godine počela da hoda, a Đole je više puta govorio o tome da je ovo period od kog se nikad nije oporavio.

Ona je kasnije priznala i da je njen otac pesmu „Naopaka bajka“ napisao upravo nakon njene nesreće, te da je to jedina njegova pesma koju ona ne voli da sluša.

„To je tatina pesma koju izbegavam da čujem. Bojim je se na neki način. Sećam se kada je došao iz studija, on je meni najavio da će napraviti pesmu koja je vezana za događaj koji se celoj mojoj porodici desio 1999. godine, kada sam ja imala saobraćajnu nezgodu. Ja sam bila teško povređena i to je, nažalost, ostavilo, za ceo život, trag na sve nas. Ipak, iz toga smo zajedno izašli kao pobednici… To je jedina pesma koju izbegavam u širokom luku. Vraća me na taj period koji je izgledao kao jedan tunel, bez i najmanjeg zraka svetlosti. Na sreću smo prevazišli to, svi zajedno“, rekla je ona svojevremeno u emisiji „Mojih 50“.

Jedna od najpoznatijih pesama koju je kantautor napisao u svojoj višedecenijskoj karijeri je „Ne lomite mi bagrenje” iz 1986. godine.

Gostujući u emisiji „Pesnik panonskog srca“, prijatelj čuvenog muzičara Vuk Žugić otkrio je kako su nastali stihovi jedne od najpopularnijih pesama Đorđa Balaševića.

„Ugovorali smo te tradicionalne novogodišnje koncente. Sektor za kulturu nalazi se iznad velike dvorane i povezan je sa binama sa kojih smo pratili koncerte i on je (Đorđe Balašević) došao da potpiše ugovor za novogodišnje koncerte i tada je bila glavna vest da dolazi voz sa našim građanima sa Kosova koji žele da ih neko primi iz rukovodstva naše zemlje zbog svega što se njima i u njihovim životima dešavalo“, ispričao je Žugić svojevremeno u pomenutoj emisiji i dodao:

„Dok je on sa Balaševićem pregovorao o novogodišnjim nastupima, rukovodstvo zemlje je odlučilo da naši ljudi sa Kosova budu primljeni u velikoj dvorani ‘Sava centra. I Đole je rekao: ‘Hajde da vidimo, da to posmatramo’. Sala je bila prepuna Srba sa Kosova, najšireg dijapazona starosti. I oni su izlazili jedan po jedan i pričali strašne životne priče. Bilo je to dirljivo. I jedan veliki čovek Balašević Đorđe slušao ih je puna četiri sata. Pozdravili smo se, potpisali ugovor, a on mi je kasnije javio da je ‘napisao posebnu pesmu’, a radilo se upravo o numeri ‘Ne lomite mi bagrenje’.“

„Dugo su je povezivali samo sa Kosovom i stradanjem Srba na Kosovu, ali ona je kao i sve njegove jednog filozofskog, metaforičnog značenja. Ne lomite mi život, bilo gde i bilo kome. Ne lomite ono najlepše što osećam prema svojim ljubavima, prema svom bagrenju, prema svemu što su naši životi“, opisao je Vuk Žugić u emisiji „Pesnik panonskog srca“ na RTS-u.

Đorđe Balašević je u novembru 2019. godine doživeo infarkt miokarda i ugrađeni su mu stentovi. U februaru 2021. oboleo je od koronavirusa i bio je na kućnom lečenju sve do 16. februara, kada mu se naglo pogoršalo stanje. Preminuo je tri dana kasnije u KC Vojvodine od posledica upale pluća izazvane koronavirusom.

Grad Novi Sad proglasio je dan žalosti 21. februara, kada je Balašević sahranjen. Komemoracija, na želju porodice, nije održana.

Izvor: nova.rs

U zgradi ambulanti nalaze se i tri ambulante Dečijeg odeljenja u kojima se vrše subspecijalistički pregledi dece iz domena: neurofiziologije sa epileptologijom, dečije pulmologije, kardiologije i endokrinologije. Zalaganjem pojedinaca, zaposlenih na Odeljenju, tokom prošle godine nađeni su donatori koji su uložili značajna sredstva za kompletno renoviranje ovih prostorija.

Fondacija „Mozzart“ je donirala novčana sredstva kojima su urađeni kompletni građevinski radovi u renoviranju svih pedijatrijskih ambulanti. Zamenjena je spoljašnja stolarija, ofarbana unutrašnja stolarija i radijatori, zamenjene podne i zidne pločice, okrečeni zidovi, na pojedinim su postavljene i velike, zidne tapete sa dečijim motivima. Takođe, navedena fondacija, donirala je 7 fotelja i 10 stolica za potrebe dečijih ambuanti i odeljenja.

Ovom prilikom kolektiv Dečijeg odeljenja kao i menadžment Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor zahvaljuje se na ovoj značajnoj donaciji za našu ustanovu koja će prvenstveno doprineti ugodnijem boravku dece u ambulantama kao i olakšati rad zaposlenih.

U Somboru u sredu, 21. februara, od 09:00 do 13:00 časova planirana su iskljjuenja struje u sledećim ulicama:

JOVANA SKERLIĆA 1-19 i 2-20,
JOVANA POPOVIĆA 1-7 i 8-12,
DALMATINSKA 1-9A i 2-10,
ILIJE BIRČANINA 47-53 i 62-76

Raspored sahrana na somborskim grobljima

Gradsko veće grada Sombora održalo je 197. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 10 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće je dalo saglasnost na Pravilnik o uslovima obezbeđivanja i pružanja usluge – Personalna asistencija, kao i na Odluku o utvrđivanju ekonomske cene i participacije za uslugu socijalne zaštite – personalni asistent, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada Sombora.

Personalna asistencija je usluga kojom se pruža podrška korisniku u održavanju i unapređivanju kvaliteta njegovog života kroz održavanje što većeg stepena življenja uz aktivno učestvovanje u lokalnoj zajednici. Usluga personalne asistencije dostupna je punoletnim licima sa invaliditetom sa procenjenim I i II stepenom podrške, koja ostvaruju pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, imaju sposobnost za samostalno donošenje odluka, radno su angažovani ili aktivno uključeni u rad različitih udruženja građana, sportskih društava, političkih partija i drugih oblika društvenog angažmana, odnosno uključeni su u redovni ili individualni obrazovni program.

Na 197. sednici, Članovi gradskog veća su odobrili sredstva za potrebe sufinansiranja projekta Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor za razmenu učenika i profesora iz Adane, Turska u iznosu od 245 hiljada dinara. Cilj projekta je da se učenici i profesori iz Adane, upoznaju sa našim gradom, istorijom, kulturom i tradicijom, kao i da naši učenici i profesori posete Tursku.

Drugu godinu zaredom, Gradski Muzej u Somboru i Istorijski arhiv grada zajednički su pripremili izložbu odabranih fotografija grada pod nazivom "Šetnja glavnim sokakom", koja na jedinstven način prepričava događaje sa glavne somborske ulice u različitim vremenskim epohama.

Prepoznatljivo lice bačkog, a po karakteru evropskog grada Sombora, sa glavnim sokakom po sredini venca - pečat je izložbe "Šetnja Glavnim sokakom". Izložba je zajednički projekat Gradskog muzeja u Sombroru i Istorijskog arhiva grada, upriličena povodom obeležavanja Dana grada Sombora.

"Autorke izložbe i mi, kao njihovi producenti, želeli smo da povedemo naše sugrađane u jednu šetnju kroz različite epohe, da osete duh naše glavne ulice, žile kucavice našeg grada", istakao je David Firanj, direktor Gradskog muzeja u Somboru.

Autorke izložbe Milka Ljuboja, muzejska savetnica istoričarka, Anastazija Mako, arhivistkinja Istorijskog arhiva Sombor i Martina Malbaški, kustoskinja istoričarka - posredstvom stotinak jedinstvenih fotografija Sombora ispričale su istoriju grada i prikazale kako je izgledala somborska svakodnevica nekada i kakva je sada.

Obilazak postavke pruža posetiocima jedinstven doživljaj vremenske šetnje centrom Sombora i najpoznatijim somborskim sokacima, dočaravajući fotografijama iz različitih epoha izgled i karakter našeg Sombora, grada koji se diči svojim vekovnim trajanjem, nasleđem iz minulih vremena, te beleži različita stremljenja i hod u skladu sa vremenom.

Izvor: RTV

Karate klub Ravangrad objavio je izveštaj sa upravo održanog prvenstva Bačke. Kako se navodi, predstavnici somborskog kluba na ovom takmičenju osvojili su tri medalje u borbama. Zlatno odličje osvojio je pionir Stefan Lazić (2014. godište, 45 kg).

Srebro odnosno bronza u kategoriji muških nada pripala je Borisu Bodrožiću (2011) odnosno Strahinji Buloviću (2011). Najmlađi član somborskog kluba na ovom prvenstvu bio je Leon Patarčić (2016.godište) kojem je ovo bilo prvo takmičenje ostavio je odličan utisak.

Karate savez Vojvodine je bio organizator, a KK Front (Stara Pazova), tehnički organizator prvog zvaničnog takmičenje u tekućoj godini, koje je održano po pravilima WKF u borbama i katama.

Izvor: somborsport.org

U organizaciji Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor, u Velikoj sali Gradske kuće upriličen je gala koncert profesora i učenika škole pod nazivom „Muzika koja traje“, u okviru obeležavanja Dana grada Sombora.

Tim povodom, koncertu su prisustvovali gradska većnica za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov i gradski većnik za oblast ruralnog razvoja Srđan Savić, te pozdravili prisutne sugrađane.

„Sombor je uvek bio prepoznatljiv kao grad kulture, umetnosti, slikara i pozorišta. Kada govorimo o muzičkoj umetnosti, moramo da pomenemo neke događaje koji su obeležili našu slavnu istoriju kao što je osnivanje Somborskog pevačkog društva, a kasnije i Muzičke škole koja i danas na brojnim takmičenjima ima zapažene rezultate. Večeras u sklopu programa Dana grada imaćemo zadovoljstvo da uživamo u koncertu koji su nam priredili nastavnici i učenici škole i ja vam želim da uživate u koncertu i čestitam vam Dan grada Sombora“, rekla je gradska većnica Stojakov.

Publika je imala priliku da čuje veoma zanimljiva dela poznatih autora na harmonici, oboi, klarinetu i gitari. Orkestar harmonika završio je celokupni program uz pratnju dirigentkinje Milice Malidžan.

U utorak, 27.2.2024. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Nova prostranstva”, umetnika Uglješe Colića, s početkom u 19.00 časova.
Postavka izložbe trajaće do 22.3.2024. godine.

Već i pri prvom suočavanju sa prizorima, nemirnim, vrtložnim, u svakom narednom trenu bar za nijansu drukčijim, prividno samo „sasvim prirodnim“, a u stvari sa senzacijama u beskraju, u prostoru bez ivičnjaka, tamo negde između neba i zemlje, u kakvom su znaku i slike u serijalu „Nova prostranstva“ Uglješe Colića, uz utisak o snažnom, konjovićevskom temperamentu, o spontanosti slikarskog postupka, nesvakidašnjoj dinamičnosti i osećanju za meru pri tvorenju dela, biva jasna i sva ta umetnikova bezostatna privrženost klasičnim, „večnim motivima“.

Njima je, tim svih vremena brujem večnosti i najdirektnije izazvan i njegov uveliko znani ekspresionistički „izražaj slikom“ čiji je primarni cilj „samootkrivanje“ stanja svog bića pri zagledeanju u sebe, trenom pri istovremenom pogledu / uvidu u večno, u svevremeno. Očita je takođe i sva ta umešnost u igri koloritom, Colićeva samosvojna paleta znana, uz sve drugo, i po harmoničnosti u spletu, prepletaju, na taj način i u sadejstvu toplih i hladnih boja, po tvorenju slike i nijansama iste boje, po linijama koje su u njegovom delu doista „gradivni element slike“. Po doslednosti u brizi o presudnom značenju zlatnog preseka po stamenost dela zasnovanog na „izmirenju“ tradicionalnog i urbanog, klasičnog i konceptualnog.

Upravo u ovom serijalu su i slike koje odaju utisak da nastaju i na način kako to pri igri olovkom, bojicama čini dete kome je bitno samo to šta se kao trag njegove geste događa i traje belinom hartije, platna. I uvek je to slikom prizor koji je do trena nastanka tajna i čemu se po okon- čanju dejstva izazova za rad više ne vraća, sliku namerno ne dorađuje, ne umiva, ne ulepšava je i ne ispravlja, ma kakva da je, jer nije li upravo u nedovršenosti svega, pa i samog sveta, draž donekle i smisao samog života.

Na takvu misao o spontanosti i draži novine pri, pogledu na ostvarenja u ovom serijalu navodi upravo ta ničim sputana bliskost, sve to gotovo antejsko sadejstvo između slikara i njegovog likovnog eskpresionizma ostvarenog po meri, odnosno po intuitivnom nalogu koji je, u stvari, direktna posledica, eho vlastitog osećanja i objektivnog, zatečenog sveta, svega onog što se tokom procesa njemu svojstvenog brzog nastajanja slike, bez dužeg, mirnog zastoja, dvouma i samokritičkog zagledanja u već stvoreno, kao u magnovenju zbiva pred slikarevim okom.

Samo tad, ali za sliku sasvim dovoljno! Iz toga proističe i takva uverljivost u predočavanju doživljaja sebe, stanja svoga bića pod bremenom misli o vlastitoj prolaznosti, tegobnom osećanju trenutačnosti koje je tim pre teže pri suočavanju sa onim što se predočava snažnom simboličnošću nebeskog plavetnila, zvonika koji poput uzvičnika, vertikalom ka večnom ustremljeni, u tišini uvek novim prostranstvima plove, a nebitno je gde su pogledom zatečeni. Važno je da su tu, pred našim okom i u večnosti! Svejedno da li u Rusiji, u Sergejevom Posadu, u Grčkoj, ili u Srbiji, u Sremskim Karlovcima, među visovima i u dolinama Fruškogorja, eho su svega onog što je u tom svetu od nemira, od nespokoja.

Slikom, svejedno da li je sa dominantnom plavom, zelenom, crvenom ili bojom zlata kojom odsijavaju ruski hramovi često i magija: stamena, vekovna zdanja plove / brode nebeskom pučinom, a sa dna nevermora pogledom kroz trepavice prati ih, sledi, oko nečije, anđeosko, oko strepljivo, oko, možda, oko detinje. Jasnije naznake Colićevog „naginjanja“ ekspresionizmu bile su vidljive i u njegovim studentskim godinama, posebno pri radu na portretima, ali za razliku od onog vremenonom preobraženog, umećem dosegnutom i dovedenog do potpune samosvojnosti, pri radu na pejzažima, sada je to sa daleko izrazitijim ličnim likovnim pečatom. Objektivnost realnosti sputavala ga je sve do onog trena kada nastaje bunt svemu o ekspresionizmu i njemu znanom, a slikanje mu postaje igra svojstvena Homo ludensu. U toj igri i takva radost, takav ritam i dinamika, česta i vangogovska (samo u citatima) vrtložnost u konceptu po kome će se Uglješa Colić veoma uspešno izdvojiti iz eskspresionističkog mnogogasja ne samo u savremenom srpskom slikarstvu. Ničim znanim sputan, sada je pred belinom platna doista i dečak i čovek koji se igra i koji se raduje onom što iza igre o(p)staje..

Biće je to pred kojim je na sve strane beskraj i samo beskraj bolno posve nedosežan, ali draž je u samoj misli o mogućem slikom bar providu kroz nebesno, vaseljensko, jednako i blisko i zagonetno, a zasigurno uvek upitno: – A gde je u svemu tome, u besktraju i moje mesto? Pariz, akril na platnu, 70 h 40 cm Pred platnom je biće koje se čudi, bez osećaja dejstva sile zemljine teže, koje hodi sa osećanjem da će, jer to najviše i želi, o tome sanja, svakog trena moći da poleti. I to čudo će se zbilja dogoditi kad za sebe nađe onu startnu liniju, ili kad dođe onaj tren kad će na zov odnekudni i do tad nevidljiva krila za let da izrastu. Krila dovoljno snažna da izdrže let providom kroz sve daljine. Let bez teretne, sputavajuće misli o nužnom povratku u „već viđeno“. Ili bez strepnje od misli da negde u nebeskim visinama postoji i ta žâr od koje se krila, kao ona Ikareva, u zenitnom trenu obesnaže i nastaje pad u ponor od beznadežja. Tamo negde između neba i zemlje.

David KECMAN DAKO

Biografija:

Uglješa Colić (1989, Novi Sad) doktor umetnosti – likovne umetnosti Do sada je imao 72 samostalne i preko 100 grupnih izložbi. Učestvovao je na preko pedeset likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu. Izlagao u Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji, Italiji, Španiji, Portugalu, Turskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Portoriku, Grčkoj, BIH, Kirgiziji i širom Srbije. Istražuje i eksperimentiše u različitim stilovima i tehnikama, tradicionalnim i novim medijima. Pored crtanja, slikanja, grafike i vajanja bavi se i izradom scenografije i kostimografije, oslikavanjem murala, kao i istraživanjem sinergije različitih umetnosti. Organizator različitih umetničkih projekata i performansa, međunarodnih izložbi, projekcija, okruglih stolova, seminara, kao i likovnih radionica i autorskih vođenja kroz izložbe.

Radio je kao gostujući predavač u Srbiji, Rusiji i Francuskoj. Osnivač i član Udruženja nezavisnih umetnika Novi Sad od 2013. godine. Od 2018. član Upravnog odbora Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Pokretač i glavni urednik časopisa „UPS – umetnost pre svega“ od 2020. godine. Počasni član Udruženja umetnika „Likovni krug“, Novi Sad od 2023. godine. Radi kao profesor Strukovnih studija na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu

Pored akutnog infarkta miokarda i arterijske hipertenzije danas u najčešće bolesti srca spadaju i poremećaji srčanog ritma, odnosno aritmije, a kao njihov najzastupljeniji oblik izdvaja se atrijalna fibrilacacija.

- Kao poremećaj srčanog ritma, javlja se kod osoba sa koronarnom bolešću srca, odnosno ishemijskom bolesti u koje spada grupa bolesti izazvane smanjenim protokom krvi kroz srčane arterije, zatim kod osoba sa slabošću srčanog mišića, bolešću mitralnog zaliska, posebno mitralnoj stenozi, povećanoj funkciji štitaste žlezde, bolestima srčane kese. A kod jednog broja bolesnika uzrok ne može da se otkrije- objašnjava mr sc.med dr Ognjen Gudelj, internista - kardiolog.

A česta bolest je u progresiji.

- Dve decenije unaza kako u svetu, tako i kod nas, beleži se nezapamćen porast ove aritmije, tako da je stekla epitet nezarazne kardiovaskularne epidemije. Procenjuje se da će njena učestalost biti dvostruko veća u narednih 50 godina, pa se sa pravom na ovu bolest gleda kao na bolest u usponu, a mehanizmi njenog nastanka i lečenja su pod konstantnim medicinskim istraživanjima- naglašava.

Kad se genetika, povezena sa svim oblicima kardiovasklularnih oboljenja ostavi po strani, kao uzroci pomenute aritimije izdavajaju se preterani stres, konzumiranje cigareta, alkohola, korišćenje psihoaktivnih supstanci.

- Kod opasnih aritmija ne moramo da imamo izražene simptome i obrnuto, bezopasne aritmije kod pojedinih pacijenata izazivaju vrlo neprijatne simptome- ističe doktor.

Bolest ne mimoilazi ni mlađu populaciju, sa aritmijom se bore i aktivni i bivši sportisti koji na ovom polju čak i prednjače u odnosu na ostale grupe pacijenata. Kad je reč o razlikama između polova, aritmija ih briše, pa podjednako pogađa i žene i muškarce.

- Rizik da tokom života dobije atrijalnu fibrilaciju ima svaki četvrti muškarac i žene starije od 40 godina- objašnjava dr Gudelj.

Atrijalna fibrilacija može da izazove nastanak tromba, tromboembolijsku bolest ili moždani udar.

- Lečenje ovog oblika aritmije je dosta kompleksno i podrazumeva pre svega ponovno uspostavljanje i održavanje sinusnog ritma, odnosno kontrolu frekvence komora. Može da uključuje primenu beta blokatora i antiaritmika, terapija je ponekad invazivna, u obliku radiofrekventne ablacije (invazivno nehiruško lečenje aritmija, prim.a) - kaže doktor.

Drugi način lečenja primenjuje se i u prevenciji moždanog udara kad pacijent nije u mogućnosti da prima lekovi protiv zgrušavanja krvi.

- Metoda podrazumeva tretiranje izvorišta aritmija radio-frekventnom energijom koja vrši destrukciju tkiva i na tom mestu se stvara ožiljak koji sprečava dalje širenje abnormalnih impulsa kroz srce- objašnjava dr Ognjen Gudelj.

Aritmije treba sprečiti odgovarajućim preventivnim merama. Lekar kao uzrok povećane stope ove bolesti navodi nerazvijenu kulturu brige o zdravlju, odnsono zanemarivanje reedovnih sistematskih pregleda kojima mogu da se spreče ozbiljnija srčana obolenja. Redovnim kontroloma, pravilnom ishranom, držanjem stresa pod kontrolom i zdravim stilom života aritmije se mogu preduprediti.

Izvor: blic.rs