Sombor.info

Vlada Srbije donela je odluku o utvrđivanju iznosa novčanih sredstava u 2026. za ostvarivanje prava na bespovratna novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini ili kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana, a po osnovu rođenja deteta.

Maksimalni iznos koji se može odobriti za te namene je 20.000 evra.

Kako je objavljeno u Službvenom glasniku, dinarska protivvrednost ovog iznosa određuje se po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije (NBS) na dan isplate.

Navedeno je i da su sredstva za ove namene u 2026. u ukupnom iznosu od 1.151.536.000 dinara obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za ovu godinu.

Precizira se da se pravo na novčana sredstva u 2026. za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu kuće ili stana po osnovu rođenja deteta, ostvaruje za izgradnju kuće u jedinicama lokalne samouprave koje su utvrđene kao devastirana područja u skladu sa propisom kojim se utvrđuje razvijenost regiona i jedinica lokalne samouprave i to u visini 50 odsto vrednosti radova na izgradnji kuće na osnovu tehničkog opisa sa popisom radova i predmerom i predračunom radova koji je overen od strane odgovornog projektanta - piše B92.

Sredstva su namenjena i za izgradnju kuće u ostalim jedinicama lokalne samouprave u visini od 20 odsto vrednosti radova na izgradnji kuće na osnovu tehničkog opisa sa popisom radova i predmerom i predračunom radova koji je overen od strane odgovornog projektanta;

Bespovratna sredstva moguće je dobiti i za kupovinu kuće ili stana u visini 20 odsto vrednosti nepokretnosti procenjene od strane nadležnog poreskog organa, a najviše u iznosu od 20 odsto kupoprodajne cene utvrđene predugovorom o prodaji nepokretnosti, odnosno ugovorom o prodaji nepokretnosti.

I za učešće u kupovini kuće ili stana putem stambenog kredita moguće je bespovratno dobiti sredstva i to u visini od 20 odsto vrednosti procenjene nepokretnosti na osnovu koje se odobrava kredit, a najviše u iznosu od 20 odsto prodajne cene utvrđene predugovorom o prodaji nepokretnosti, odnosno ugovorom o prodaji nepokretnosti.

Iskustva sa suplementima magnezijuma se u većini slučajeva međusobno razlikuju, ali kod citratnog oblika te razlike postaju posebno izražene. Razlog nije u subjektivnom utisku, već u načinu na koji se ovaj oblik ponaša u digestivnom sistemu i brzini kojom ulazi u cirkulaciju.

Kod nekih se efekti primećuju brzo i vidljivo, dok se kod drugih javljaju reakcije koje prekidaju upotrebu već posle nekoliko dana. Razumevanje tih razlika zahteva da se ovaj oblik magnezijuma posmatra kao funkcionalna supstanca sa konkretnim fiziološkim posledicama, a ne kao blagi mineralni dodatak koji može da se uzima bez razmišljanja.

Kako se magnezijum citrat ponaša u organizmu

U poređenju sa slabije rastvorljivim oblicima, poput oksida, magnezijum citrat se lako rastvara u tečnosti i brzo prolazi kroz digestivni trakt. Upravo zbog toga se preporučuje osobama koje ne reaguju na druge oblike, ali i onima kod kojih je potrebna brža raspoloživost magnezijuma u organizmu.

Međutim, ta rastvorljivost ima i drugu stranu. Citratni deo vezuje vodu u crevima, što utiče na peristaltiku, odnosno prirodne pokrete mišića creva zadužene za prolazak hrane i tečnosti. Kod osoba sa usporenom probavom to dovodi do olakšanja, dok kod onih sa osetljivim sistemom za varenje može da izazove nelagodnost.

Dakle, razlika u iskustvu ne dolazi iz samog proizvoda, već iz stanja organizma u trenutku suplementacije - piše Direktno.

Koji su najčešći efekti koje korisnici primećuju?

Kod većine onih koji uzimaju magnezijum citrat promene se javljaju u kratkom roku, naročito ako je prethodno postojao manjak magnezijuma. Najčešće se primećuje smanjenje grčeva u mišićima, posebno noćnih, kao i lakše pražnjenje creva kod osoba sa usporenom probavom.

Kod dela korisnika javlja se i osećaj veće telesne opuštenosti u večernjim satima. Taj efekat je povezan sa ulogom magnezijuma u regulaciji nervno-mišićne aktivnosti, a ne sa direktnim sedativnim delovanjem.

Ovi efekti nisu podjednako izraženi kod svih. Kada su rezerve magnezijuma već adekvatne, dodatni unos obično ne dovodi do primetnih koristi i može da se ispolji samo kroz reakcije digestivnog sistema.

Zašto su iskustva ša magnezijum citratom kontradiktorna

Razlike u iskustvima sa magnezijum citratom se neretko pogrešno pripisuju kvalitetu samog suplementa, ali to retko ima presudnu ulogu. Ono što jeste presudno je način na koji se ovaj oblik magnezijuma uklapa u postojeće stanje organizma. Doza, vreme uzimanja, sastav ishrane i individualna osetljivost digestivnog trakta zajedno određuju da li će efekat biti povoljan ili neprijatan.

Mnogi ne prave razliku između ukupne količine magnezijum citrata i stvarnog sadržaja magnezijuma, pa nesvesno uzimaju više nego što im je potrebno. Kod osoba koje nemaju izražen manjak, višak se ne skladišti, već prolazi kroz digestivni sistem i ispoljava se kroz proliv ili nelagodnost.

Veće količine uzete na prazan stomak gotovo uvek povećavaju verovatnoću dijareje i grčeva, jer citrat brže povlači vodu u creva. Ista doza uz obrok prolazi sporije, pa se reakcije često ublažavaju ili potpuno izostanu. Zbog toga dva korisnika mogu imati potpuno suprotna iskustva sa identičnim suplementom.

Ishrana bogata vlaknima već podstiče rad creva, pa dodavanje magnezijum citrata može da pojača taj efekat. Slično važi i za osobe koje koriste druge suplemente ili preparate sa laksativnim delovanjem, uključujući određene biljne ekstrakte ili veće količine vitamina C.

Osobe sa iritabilnim crevima, čestim nadimanjem ili promenljivom stolicom reaguju intenzivnije na osmotsko delovanje citrata, odnosno sposobnost supstance da veže vodu u creva i ubrza pražnjenje, čak i pri nižim dozama. Kod njih iskustvo može biti negativno iako je unos u granicama preporučenog.

Zbog svega navedenog, kontradiktorna iskustva nisu znak da magnezijum citrat nekome odgovara, a nekome ne bez razloga. Ona su posledica različitih polaznih uslova u organizmu i načina upotrebe, što ovaj oblik magnezijuma čini posebno osetljivim na kontekst u kome se koristi.

Neželjene reakcije koje se najčešće javljaju

Najčešći razlog prekida suplementacije nije izostanak efekta, već gastrointestinalna nelagodnost. Proliv, nadutost i osećaj prebrze probave nisu znak alergije niti toksičnosti, već posledica osmotskog dejstva citrata.

Ređe se javljaju osećaj slabosti ili blagi pad krvnog pritiska, naročito kod osoba koje već koriste terapiju za hipertenziju. Zbog toga se kod hroničnih stanja ne preporučuje samostalno povećavanje doze bez praćenja reakcije organizma.

Kada se magnezijum citrat najčešće koristi

Iskustva pokazuju da se magnezijum citrat najčešće bira kada je potreban brz efekat ili kada drugi oblici nisu dali rezultat. To uključuje povremene grčeve, stresne periode sa smanjenim unosom minerala, kao i funkcionalni zatvor koji nije povezan sa ozbiljnim gastrointestinalnim oboljenjima.

Za dugoročnu suplementaciju, naročito kod problema sa snom ili hronične napetosti, mnogi korisnici se kasnije odlučuju za oblike koji manje opterećuju digestivni trakt.

Kako smanjiti rizik od neželjenih reakcija

Većina negativnih iskustava može se svesti na minimum pravilnim doziranjem i načinom uzimanja. Postepeno uvođenje, niže početne količine i uzimanje uz obrok značajno smanjuju verovatnoću problema.

Kontinualna, visoka dnevna doza bez jasnog razloga često vodi u nelagodnost, a ne u dodatnu korist. Zato je važno je razumeti da brži efekat ne znači i bolji izbor za svakodnevnu upotrebu.

Zamislite ovo: Svratili ste u lokalni supermarket na putu kući s posla da kupite nekoliko stvari za večeru, uključujući piletinu, teglu dresinga i kesicu seckane rimske salate. Neko vreme nakon toga, vi i vaša porodica ste neočekivano bolesni i sigurni ste da je problem u piletini. A ispostavlja se da je kesa zdrave, hrskave salate krivac.

Velike epidemije kontaminiranog lisnatog zelenila poput spanaća i zelene salate dospele su na naslovne strane poslednjih godina – naići ćete na podatak da je lisnato povrće povezano sa čak 22% svih zabeleženih epidemija trovanja hranom u poslednjih deset godina – i prema mnogim stručnjacima za bezbednost hrane, iseckana salata u kesi „oprana i odmah spremna za upodrebu“ je najopasnija namirnica koju možete da izaberete u supermarketu - piše Nova.rs.

Često se u takvim kesama nalazi mešavina različitih vrsta salate, ponekad i sa dodatkom začinskog bilja i deluje kao idealna doza zeleniša na tanjiru – ali nije. Iz više razloga.

Povrće iz više izvora

„Konzumiranje povrća, uključujući lisnato zeleno povrće, važan je deo zdrave, uravnotežene ishrane, ali stručnjaci za bezbednost hrane često izbegavaju prethodno upakovane salate, jer mogu biti rizičnije od cele glavice zelene salate“, objašnjava dr Vanesa Kofman, direktorka Alijanse za zaustavljanje bolesti koje se prenose hranom.

Ona objašnjava da „pakovano zeleno povrće obično dolazi iz više izvora i obrađuje se zajedno, što povećava šansu da se kontaminacija iz jedne serije proširi na više kesa“, te da sam proces sečenja može čak i da zarobi i proširi štetne patogene.

Samo pakovanje je rizično

Pored obrade prethodno isečenih ili pakovanih mešavina zelene salate, samo pakovanje može predstavljati rizik, dodaje dr Darin Detviler, vanredni profesor na Koledžu za stručne studije Univerziteta Nortistern i autor knjige „Bezbednost hrane: prošlost, sadašnjost i predviđanja“. On kaže da vlaga u pakovanju može „stvoriti idealno okruženje za bakterije poput E. koli, listerije i salmonele“. Promene temperature tokom transporta i skladištenja takođe mogu omogućiti razmnožavanje patogena, piše Allrecipes.

Britanski istraživači su utvrdili da salata u kesama može biti posebno pogodna za razvoj bakterija koje izazivaju trovanje hranom. Razlog je sledeći: kada se listovi salate seku i pakuju, oni oslobađaju vlagu. Ta vlaga se zadržava u kesi i vremenom postaje idealno mesto za razmnožavanje bakterija poput salmonele. Još jedan problem je što ta tečnost oblaže listove, stvarajući „lepljive“ uslove zbog kojih je bakterije teže isprati.

Više tačaka moguće kontaminacije

Bakterije mogu poticati iz zemljišta, vode za navodnjavanje ili se mogu preneti tokom berbe. Još na njivi, salatu mogu kontaminirati životinje, ptice, pa čak i sami radnici, a kada salata stigne u fabriku na obradu i pakovanje, rizik se dodatno povećava.

„Pakovana zelena salata i spanać su posebno podložni kontaminaciji zbog višestrukih tačaka rizika u lancu snabdevanja hranom“, objašnjava Kofman. „Kontaminacija se može dogoditi već na nivou farme. Polja mogu biti izložena štetnim bakterijama iz obližnjih stočarskih farmi, divljih životinja, radnika ili kontaminirane vode za navodnjavanje ako se ne poštuju striktno odgovarajući protokoli za bezbednost hrane.“

Kontaminirana voda je često uzrok epidemija, nedavno je jedna velika epidemija trovanja hranom povezana sa rimskom zelenom salatom, a izvor zaraze bila je voda za navodnjavanje zaražena bakterijama. Tokom te epidemije oko 200 ljudi se razbolelo, a petoro je preminulo. Ipak, ako postoji neka „svetla tačka“, to je činjenica da lisnato povrće, uključujući salatu, nije povezano sa najvećim brojem smrtnih ishoda – tu neslavnu titulu drži živinsko meso.

Bakterije koje prete iz seckane zelene salate

Nekoliko bakterija čine ovu namirnicu tako problematičnom.

E. coli (naročito E. coli O157:H7) – jedna od najpoznatijih bakterija koja je više puta bila uzrok epidemija trovanja hranom povezanih sa rimskom ili drugom zelenom salatom. Ovaj soj proizvodi Shiga toxin i može izazvati teške simptome i komplikacije ako se unese putem zagađene salate.

• Salmonella – često pominjana kao bakterija koja se može brzo množiti u uslovima vlažnosti unutar kese sa iseckanom salatom i uzrokuje salmoneloze (intestinalna trovanja).
• Listeria monocytogenes – bakterija koja može opstati i rasti na salati, posebno u hladnim, vlažnim uslovima; izaziva listeriozu, ozbiljnu infekciju koja naročito pogađa trudnice, starije osobe i imunokompromitovane ljude.
• Campylobacter – bakterija koja se spominje u kontekstu lisnatog povrća kao potencijalni uzročnik trovanja, mada je češće povezana sa sirovim mesom.
• Aeromonas sp. – vrste bakterija koje su pronađene na salati, ali nisu često identifikovane kao uzrok velikih epidemija trovanja.
• Yersinia (npr. Y. intermedia, Y. kristensenii) – pominju se kao organizmi prisutni na salati, mada su ređe povezani sa ozbiljnim ishodima.

„Oprana i spremna za upotrebu“?

Poseban problem je i to što na pakovanjima seckane salate često stoji oznaka „tri puta oprano“ i „spremna odmah za upotrebu“. To može stvoriti utisak da je salata potpuno bezbedna, ali to, nažalost, obično nije tačno.

Čak i ako je salata oprana pre pakovanja, vlaga koju kasnije oslobađaju oštećeni listovi podstiče rast bakterija koje su eventualno preostale. Gotovo je nemoguće ukloniti baš sve bakterije, čak i uz višestruko pranje.

Neki izvori savetuju da salatu iz kese treba ponovo oprati kod kuće, ali američka FDA to ne preporučuje. Dodatno pranje u nehigijenskom okruženju može čak povećati rizik od kontaminacije.

Kako smanjiti rizik od trovanja?

Kad god možete, birajte svežu, neupakovanu salatu umesto one iz kese.

Ako kupujete pakovanu salatu, vodite računa da birate kese bez vidljive vlage, oštećenja ili promene boje.

Čuvajte lisnato povrće u frižideru i na suvom. Ako postoji datum „upotrebiti do“, bacite salatu nakon tog datuma – ili je još bolje, pojedite ranije.

Pazite na ukrštanje namirnica: ne koristite iste daske i noževe za sirovo meso i salatu.

Budite jednako oprezni sa organskom salatom. Organski uzgoj ne znači automatski da nema bakterija.

Trudnice, osobe starije od 65 godina i ljudi sa oslabljenim imunitetom trebalo bi da izbegavaju salatu iz kese zbog većeg rizika od komplikacija.

Izbegavajte salate sa samouslužnih barova i restorane u kojima ne znate kako se povrće skladišti i priprema.

Ako se razbolite nakon konzumiranja salate ili lisnatog povrća, prijavite to lokalnoj zdravstvenoj ustanovi kako bi se izvor zaraze mogao pratiti.

Republički geodetski zavod saopštio je danas da, i pored niza postojećih digitalnih kanala komunikacije, od sutra omogućava građanima i direktan razgovor sa rukovodiocima službi za katastar nepokretnosti kroz program „Otvorena vrata katastra“.

Građani će svakog radnog dana, od 13.00 do 14.30, imati mogućnost da razgovaraju sa rukovodiocima nadležnih službi za katastar nepokretnosti, uz prethodno zakazan termin - piše Danas.

Taj program predstavlja dodatni mehanizam direktne komunikacije, uveden kao odgovor na konkretne potrebe građana da složena imovinsko-pravna pitanja razjasne u neposrednom razgovoru sa odgovornim licima, navodi se u saopštnju.

Zakazivanje termina za „Otvorena vrata katastra“ moguće je putem mejla, slanjem upita na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., zatim preko aplikacije „Razgovarajte sa operaterom“, koja se nalazi na početnoj strani sajta www.rgz.gov.rs.

Termin za razgovor je moguće zakazati i preko Info centra na telefon 0700 500 500.

„Otvorena vrata katastra“ su vid komunikacije namenjen isključivo građanima, dok profesionalni korisnici nastavljaju komunikaciju sa RGZ-om putem već postojećih i ustaljenih kanala njima namenjenih.

Pretraživanje na Google-u deluje bezopasno, ali stručnjaci za sajber bezbednost upozoravaju da neki pojmovi mogu ozbiljno ugroziti vašu privatnost i sigurnost.

Cyberkriminalci koriste napredne tehnike, poput tzv. „SEO trovanja“, kako bi manipulirali rezultatima pretrage i naveli korisnike na lažne i zlonamerne stranice, piše večernji.hr.

Te stranice često izgledaju potpuno legitimno, ali kada kliknete na link, vaš uređaj može biti izložen malveru koji krade podatke, širi viruse ili čak zaključava važne fajlove dok ne platite otkupninu.

Evo pet termina koje je najbolje izbegavati:

1. „Broj korisničke službe“

Prevaranti često kreiraju oglase za lažne korisničke službe, znajući da mnogi veruju da su najistaknutiji rezultati pretrage pouzdani. Umesto službene podrške, oni preusmeravaju korisnike na lažne brojeve. Kada pozovete, trik je da vas nateraju da otkrijete lične ili bankovne podatke. Zato uvek proveravajte brojeve korisničke podrške direktno na zvaničnoj stranici kompanije.

2. „Lako dostupni krediti“ i „Brze šeme za zaradu“

Ljude u finansijskim problemima prevaranti često mamče obećanjima o „lakim kreditima“ ili „brzim načinima zarade“. Klikom na takve linkove možete se naći na stranicama koje kradu podatke ili instaliraju malver. Često vam nude lažne aplikacije ili programe koji izgledaju korisno, ali u stvari sadrže viruse.

3. „Google Authenticator“

Ova popularna aplikacija za dvostruku autentifikaciju štiti vaše naloge, ali cyberkriminalci su počeli da ciljaju korisnike koji je traže. Kroz plaćene oglase vode vas na lažne stranice koje izgledaju identično kao zvanični Google sajt. Umesto prave aplikacije, možete preuzeti malver koji ugrožava sigurnost vašeg uređaja. Uvek preuzimajte aplikacije samo iz proverenih prodavnica kao što su Google Play ili Apple App Store.

4. „Upitnik o mentalnoj izdržljivosti u sportu“

SEO trovanje ne cilja samo popularne pojmove, već i specifične grupe. Neki hakeri koriste termine poput „sportski upitnik za mentalnu izdržljivost“ da privuku sportske entuzijaste. PDF dokumenti koji izgledaju legitimno mogu zapravo sadržati malver. Zato preuzimajte fajlove samo sa proverenih stranica i redovno skenirajte uređaj antivirusnim programom.

5. „Online Viagra“

Cybernapadi, poput tzv. „pharma hacka“, ciljaju korisnike koji traže lekove online. Kriminalci ubacuju linkove na lažne kopije lekova na hakerske stranice. Iako Google često rangira ove stranice visoko, one mogu ugroziti vaše podatke, dovesti do kupovine opasnih proizvoda ili infekcije uređaja malverom. Uvek kupujte lekove isključivo preko proverenih i zvaničnih apoteka.

I zato, iako pretraga na Google-u deluje bezopasno, cyberkriminalci stalno pronalaze načine da vas prevaru. Budite oprezni, proveravajte izvore i preuzimajte aplikacije i dokumente samo sa proverenih stranica.

Minulog vikenda Sombor je bio dostojan domaćin najvećeg Međunarodnog sajma peradarstva u ovom delu Evrope.

Svečano otvaranje 49. izdanja ove manifestacije održano je u prostoru nekadašnjeg tržnog centra „Ziper“, a ovom činu je svečarski karakter dodao i nastup članova Gradskog KUD-a „Ravangrad“.

Bila je to prilika da se najavi sledeće jubilarno, 50. izdanje ove manifestacije. Goste, saradnike i posetioce su pozdravili direktor Međunarodnog sajma peradarstva Igor Gromilović, predsednik Sudijske organizacije Asocijacije uzgajivača sitnih životinja Republike Srbije Branislav Babić, dok je čast proglašenja sajma otvorenim pripala Nenadu Kataniću, pomoćniku republičkog ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - piše Dnevnik.

Tokom tri sajamska dana posetioci su bili u prilici da vide preko 2500 izloženih eksponata, a kao i prethodnih godina u njegovim okvirima održan je Državni šampionat sitnih životinja Republike Srbije, kao i 6. Memorijal „Prim. dr Zoran Parčetić“, koji je ime dobio po dugogodišnjem predsedniku Društva odgajivača sitnih životinja „Sombor 1871“ kao organizatoru sajma.

Upravo kao predstavnik organizatora Igor Gromilović je istakao da najstarije društvo ove vrste na Balkanu nastoji da očuva tradiciju čuvenog sajma.

- Ove godine slavimo 125 godina od osnivanja. Naši preci su nam ostavili ovu jedinstvenu manifestaciju i mi se trudimo svake godine da produžimo tradiciju - poručio je Gromilović.

I ove godine Društvo odgajivača sitnih životinja „Sombor 1871“, u saradnji sa lokalnom samoupravom podelilo je 5.000 besplatnih ulaznica za najmlađe sugrađane, a tradicionalno se u nedelju, poslednjeg sajamskog dana, van zvaničnog protokola i na parkingu ispred sajamskog prostora održala i berza sitnih životinja.

Narodno pozorište Sombor obaveštava da je otpočela prodaja ulaznica za predstave koje će biti na repertoaru ove ustanove kulture tokom februara i početkom marta meseca.

Repertoar Narodnog pozorišta Sombor za februar

Ponedeljak, 2. februar u 20.00

Maršal Brikman i Rik Elis PORODICA ADAMS muzika: Endrju Lipa
mjuzikl
Gimnazija „Stevan Puzić“, Ruma, gostovanje
predstava je na engleskom jeziku
Velika scena

Petak, 6. februar u 20.00

Кen Ludvig Tenor na zajam
Režija: Olja Đorđević
Velika scena

Subota, 7. februar u 11.00

Po motivima basne Tri praseta
Režija: Nemanja Bakić
predstava za decu
Velika scena

Subota, 7. februar u 20.00

Đorđe Petrović Izuzeti
Režija: Mia Кnežević
Studio 99

Četvrtak, 12. februar u 20.00

Aleksandar Radunović STUB SOLI režija: Javor Garder
Кraljevsko pozorište „Zetski dom“, Cetinje, Crna Gora, gostovanje
Velika scena

Subota, 14. februar u 20.00

Džozef Radživ DEČIJE POVREDE režija: Ivan Vuković
Scena ASM, Niš, gostovanje
Velika scena

Subota, 21. februar u 20.00

Autorski projekat ZAŠTO SE SMEJE? režija: Đorđe Nešović
premijera
Velika scena

Ponedeljak, 23. februar u 20.00

Autorski projekat ZAŠTO SE SMEJE? režija: Đorđe Nešović
prva repriza
Velika scena

Utorak, 24. februar u 18.00

Predstavljanje istraživanja ZAŠTO КAŽEŠ LJUBAV A MISLIŠ NA RAT?
Udruženje Кrokodil, Beograd, gostovanje
Velika scena

Sreda, 25. februar u 20.00

po motivima originalne Molijerove drame TARTIF
Režija: Igor Vuk Torbica
Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem, Novi Sad
Velika scena

Četvrtak, 26. februar u 20.00

Danilo Кiš DUH JE NAŠA DOMOVINA režija: Marija Barna Lipkovski
Srpsko pozorište u Mađarskoj, Lovra, Mađarska, gostovanje
dvojezična predstava
Velika scena

Petak, 27. februar u 18.00

po romanu Đorđa Lebovića SEMPER IDEM
Režija: Gorčin Stojanović
Velika scena

Subota, 28. februar u 20.00

po drami Miroslava Кrleže „Gospoda Glembajevi“ Glembajevi
Režija: Gorčin Stojanović
Velika scena

Vodostaj Dunava kod Apatina danas iznosi 25 centimetara, pokazuju najnoviji podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije.

U odnosu na prethodna merenja, zabeležen je blagi porast, ali Dunav kod Apatina i dalje se nalazi u zoni niskih voda, bez značajnijih promena u protoku.

Prema prognozi RHMZ-a, u narednim danima očekuje se postepen i umeren rast vodostaja, ali će nivo reke i dalje ostati na niskim vrednostima. Istovremeno, RHMZ je objavio i hidrološko upozorenje, prema kojem će se na Dunavu od Bezdana do Novog Sada vodostaji kretati oko i nešto ispod niskih plovidbenih nivoa - piše Radio Dunav.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 28. januar