Sombor.info

Čak i potpuno zdravi ljudi često u svom organizmu nose viruse kojih nisu ni svesni. Ti „prikriveni“ patogeni mogu godinama ostati neaktivni, ne izazivajući nikakve simptome, ali u određenim okolnostima mogu se ponovo aktivirati i dovesti do bolesti. Dok miruju, uspešno izmiču imunološkom sistemu, čime izbegavaju potpuno uklanjanje iz tela.

Nova studija baca dodatno svetlo na uobičajene viruse koji se kriju unutar ćelija zdravih ljudi, kao i na količinu virusa koju ljudi obično nose, piše Science alert.

Tim istraživača sa „Harvard Medical School“ analizirao je podatke iz uzoraka krvi i pljuvačke više od 917.000 ljudi iz tri medicinske baze podataka. Proučavali su obrasce količine virusne DNK koja cirkuliše u telu kada infekcije ne prelaze u bolest, prenosi N1.rs.

Analizom genetskih fragmenata izračunavali su takozvano virusno opterećenje, meru koja pokazuje koji su virusi prisutni i koliko se imuni sistem uspešno bori protiv njih.

Istraživači su povezali nivo virusnog opterećenja sa određenim delovima ljudske DNK, dovodeći u vezu genetske karakteristike sa faktorima poput starosti i pola, kao i sposobnošću organizma da potisne viruse.

Čak i najzdraviji među nama obično nose viruse u svom telu.

Ovi „skriveni“ virusi mogu se kasnije ispoljiti kao bolest, ali u suprotnom ostaju uspavani, izbegavajući detekciju kako ne bi bili potpuno eliminisani.

„Dolazimo do tačke gde možemo koristiti ljudsku genetiku da odgovorimo na osnovna pitanja o bolestima koje izazivaju virusi“, rekao je genetičar i glavni autor Nolan Kamitaki.

Podaci su otkrili 82 specifične lokacije u ljudskom genomu povezane sa količinom virusne DNK, naročito u takozvanom Major Histocompatibility Complex (MHC) – ključnom kontrolnom centru imunog sistema.

Uočeni su i različiti obrasci kod pojedinih virusa. Na primer, Epstein-Barr virus (EBV) postaje češći sa godinama, dok se herpes virus HHV-7 smanjuje nakon srednjih godina. Nivo EBV-a raste tokom zime, a opada tokom leta, dok su drugi virusi stabilniji.

Korišćenjem statističke metode poznate kao Mendelian randomization, istraživači su dodatno ispitali veze između virusa i određenih bolesti.

Tim je utvrdio da visok nivo EBV-a predstavlja direktan faktor rizika za razvoj Hočkinovog limfoma kasnije u životu.

Međutim, ista veza nije potvrđena između EBV-a i multiple skleroze, iako je poznato da EBV može pokrenuti ovu bolest.

Ovo je zanimljivo jer ukazuje da veza između multiple skleroze i EBV-a zavisi od načina na koji imuni sistem reaguje na virus, a ne samo od količine virusa u telu.

„Ovaj nalaz pokazuje zašto su istraživanja virusa u velikim genetskim bazama podataka važna“, dodaje Kamitaki.

Kada je reč o vezi između EBV-a i Hočkinovog limfoma, rezultati ukazuju na to da bi antivirusni lekovi potencijalno mogli smanjiti rizik – ali tu hipotezu tek treba potvrditi.

Na virusno opterećenje utiču i faktori koji nisu genetski, uključujući starost, pol i pušenje. Većina virusa bila je češća kod muškaraca nego kod žena.

Istraživači mogu dalje razvijati ove nalaze kako bi bolje razumeli zašto se rizik od bolesti razlikuje među ljudima – čak i kada nose iste viruse.

Ovi virusi su rasprostranjeniji nego što se misli. Tri virusa koje su istraživači pratili, poznata kao anelovirusi, prisutna su kod 80 do 90 odsto opšte populacije, ali njihov odnos sa bolestima još uvek nije potpuno razjašnjen.

Važno je imati na umu da su, zbog podataka o sekvenciranju genoma koje su koristili, istraživači u ovoj studiji analizirali samo DNK viruse, koji se skrivaju u DNK i „preuzimaju“ njene funkcije.

Dodatna istraživanja mogla bi obuhvatiti i RNK viruse, poput koronavirusa, koji funkcionišu na drugačiji način.

Takođe, na naše zdravlje ne utiču samo trenutne infekcije. Ponekad i drevni virusi, koji su se pre mnogo vremena „ugradili“ u naš genom, ali su izgubili sposobnost razmnožavanja, i dalje mogu na neobične načine uticati na organizam.

„Zapanjujuće je koliko nam DNK može otkriti o dinamičnim biološkim procesima i načinima na koje naše navike, geni i biologija oblikuju te procese“, kaže genetičar Stiven Mekerol.

Zašto brzinomeri u automobilima pokazuju veću maksimalnu brzinu od stvarne.

Mnogi vozači su se makar jednom zapitali zašto brzinomer u automobilu pokazuje mnogo veću maksimalnu brzinu od one koju vozilo realno može da dostigne.

Dobar primer je Volkswagen Up, koji u pojedinim verzijama jedva prelazi 160 km/h, dok skala na instrument tabli ide čak do 220 km/h.

Razlog za to nije slučajan. Proizvođači instrumente često dizajniraju tako da se brzine između 100 i 130 km/h, nalaze u centralnom i najpreglednijem delu skale.

Na taj način vozač lakše očitava brzinu pri svakodnevnoj vožnji na auto-putu, piše Revija HAK.

Pored praktičnosti, postoji i marketinški efekat. Kada i mali gradski automobil ima brzinomer koji se završava na 220 km/h, stvara se utisak da vozilo poseduje bolje performanse nego što motor zaista može da pruži.

Tu je i faktor uštede u proizvodnji. Mnogi proizvođači koriste istu instrument tablu za više verzija modela, od osnovnih do snažnijih motorizacija.

Umesto razvoja različitih skala za svaku verziju, jednostavnije je i jeftinije zadržati jedan univerzalni brzinomer.

Zato nije neobično da i automobil od 80 KS ima skalu koja "obećava" brzine rezervisane za znatno jače modele – iako je u praksi nikada neće dosegnuti.

Uskrs se bliži, a sa njim i jedna od najlepših tradicija – farbanje jaja. Dok se mnogi već pripremaju i biraju tehnike, prirodno bojenje ostaje jedan od najproverenijih i najupečatljivijih načina da dobijete lepe, autentične nijanse. Ova metoda, osim što je jednostavna i bez veštačkih dodataka, daje izuzetno efektne rezultate koji svake godine iznova oduševljavaju.

Farbanje jaja prirodnim bojama – recept i trikovi

Farbanje jaja prirodnim bojama je najstariji i najzdraviji način ukrašavanja, a uz nekoliko provereno dobrih mera i trikova daje izuzetno lepe i postojane rezultate:

Najbolje je koristiti bela jaja, jer se na njima boje jasnije vide, ali i braon mogu dati lepe, toplije tonove - piše Danas.
Pre farbanja, jaja operite u mlakoj vodi sa malo sirćeta kako biste uklonili masnoću i omogućili da se boja ravnomerno primi.

Koliko svakog sastojka je potrebno za najbolji efekat?

Za pripremu prirodnih boja važi jednostavno pravilo: što više sastojaka koristite i što je duže vreme stajanja, to će nijanse biti intenzivnije.

Za najpopularniju tehniku sa lukovinom potrebno je oko 2 do 3 pune šake suve ljuske crnog luka na oko 1 litar vode, što daje bogate braon i crvenkaste tonove.
Za žutu boju koristi se 2 do 3 pune kašike kurkume (po želji i više za jači efekat) na 1 litar vode.
Ako želite roze nijanse, potrebno je 2 srednje cvekle (oko 200–300 grama) isečene i kuvane u 1 litru vode, dok borovnice (oko jedne šolje ili 150 grama) daju plavičaste tonove.
Crveni kupus, u količini od pola glavice na 1 do 1,5 litara vode, takođe daje plave nijanse, naročito ako jaja duže odstoje.
Za tamne, gotovo ljubičaste tonove sa blagim sjajem, jaja se mogu kuvati direktno u crvenom vinu (oko 750 ml do 1 litar, bez dodavanja vode).

Postupak

Postupak je isti za sve varijante:

Izabrani sastojak (u gorenavedenoj količini) kuvajte vodi 15 do 30 minuta kako bi se oslobodio pigment.
Dodajte 1 do 2 kašike sirćeta i ubacite jaja.
Kuvajte ih oko 10 minuta na umerenoj temperaturi, a za dublju i postojaniju boju preporučuje se da jaja ostanu u toj tečnosti još nekoliko sati ili preko noći u frižideru.

Važno je da jaja stavljate u hladnu vodu i kuvate bez naglog ključanja kako ne bi popucala.
Za dekorativne šare možete pre kuvanja na jaje prisloniti list biljke, umotati ga u komad najlona ili stare čarape i učvrstiti – nakon farbanja dobićete prirodan otisak.
Kada se jaja osuše, blago ih premažite uljem i ispolirajte krpom kako biste dobili lep sjaj i dodatno naglasili boju.
Uz malo strpljenja i prave mere, prirodno farbana jaja mogu izgledati elegantno i autentično, često i lepše od onih dobijenih kupovnim bojama.

Četvoro astronauta NASA misije Artemis II ušlo je u gravitacionu sferu uticaja Meseca rano jutros, leteći putem koji će ih uskoro odvesti na tamnu, suprotnu stranu Meseca.

Tako će postati ljudi koji su do sada leteli najdalje od Zemlje.

Do jedan posle ponoći, po srpskom vremenu, dostići će maksimalnu udaljenost od Zemlje - približno 252.757 milja (oko 406.700 kilometara), što je 4.102 milje (oko 6.600 kilometara) više od rekorda koji je držala posada Apolo 13, postignutog pre 56 godina, prenosi Rojters.

Na orbitu udaljene strane Meseca stići će Reid Vajzman (Reid Wiseman), Viktor Glouver (Victor Glover), Kristina Koč (Christina Koch) i Džeremi Hensen (Jeremy Hansen).

Misija je deo šireg programa Artemis. Ova serija misija vredna više milijardi dolara ima za cilj da vrati astronaute na površinu Meseca do 2028. godine, pre nego što to učini Kina, i da uspostavi dugoročnu prisutnost SAD na Mesecu tokom naredne decenije, gradeći lunarnu bazu koja će služiti kao testna stanica za eventualne buduće misije na Mars.

Četvoročlana posada se neće iskrcati na Mesec, već ima zadatak, između ostalog, da pošalje podatke i fotografije sa putovanja.

Tim od više desetina naučnika, smeštenih u Sobi za naučnu evaluaciju u NASA Džonson spejs centru u Hjustonu, praviće beleške dok astronauti, koji su proučavali niz lunarnh fenomena kao deo priprema za misiju, opisuju svoje uvide u realnom vremenu.

Tokom predstojećih uskršnjih praznika, obaveštavamo vas da će radno vreme Galerije Kulturnog centra biti izmenjeno.
U petak, subotu i ponedeljak galerija će raditi od 9 do 13 časova, dok će nedelja biti neradni dan.

Odigrani su preostali mečevi 21. kola PFL Sombor. Radnički je došao do boda u poslednjim trenucima susreta, dok je Kordun poražen u Selenči. Obrovčani su na Gradskom stadionu poveli u 18. minutu golom Tihomira Beljina. Izjednačenje je „palo“ u poslednjem minutu kada je Dragan Repac pogodio za izjednačenje.

Kordunaši su doživeli 11. prvenstveni poraz. Gol odluke u četvrtom minutu nadoknade prvog poluvremena postigao je Marko Popržen. Zapisnik… U derbiju začelja Slavija je bila bolja od Mladosti, dok je BSK ubedljivo porazio Polet iz Sivca golovima Veljka Vukadinovića (29 i Dejana Stankovića. Da podsetimo, ŽAK je u subotu „demolirao“ Rusin, Ravangrad je dobio Lipar, dok je Dinamo 1923 poražen u Crvenki.

Tabela: ŽAK 57, BSK 43, Rusin 40, Crvenka 34, Dinamo 1923 – 32, Lipar 30, Polet (S) 28, ČSK 28, Ravangrad 2018 – 26, Borac 46 – 26, Kordun 26, Krila Krajine 26, Radnički 25, Slavija 23, Krivanj 22, Mladost 9.

Parovi narednog (22) kola: Mladost – Žak, Rusin – Crvenka, Dinamo 1923 – Radnički, Borac 46 – BSK, Polet (S) – Ravangrad 2018, Lipar – Krivanj, Kordun – Krila Krajine, ČSK – Slavija - piše somborsport.org.

Elektronsko podnošenje prijave vrši se jednostavnim popunjavanjem onlajn obrasca, pri čemu se sva potrebna dokumenta automatski pribavljaju iz Matične knjige rođenih i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Predškolska ustanova „Bambi“ Kula obaveštava roditelje da je počeo upis dece za narednu radnu godinu. Konkurs je otvoren od 6. aprila do 6. maja 2026. godine, a prijave se podnose isključivo elektronskim putem, preko usluge „eVrtić“ na Portalu eUprava.

Elektronsko podnošenje prijave vrši se jednostavnim popunjavanjem onlajn obrasca, pri čemu se sva potrebna dokumenta automatski pribavljaju iz Matične knjige rođenih i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Nakon podnošenja zahteva, predškolska ustanova dodeljuje delovodni broj i putem Portala obaveštava podnosioca o daljim koracima.

Važno je naglasiti da roditelji ne treba da pripremaju dokumentaciju, osim u slučaju da pripadaju društveno osetljivim grupama, kako je navedeno u zvaničnom obaveštenju.

Pravo na prijavu imaju i roditelji dece koja su na prethodnom konkursu ostala na listi čekanja – i oni su u obavezi da ponovo podnesu prijavu.

Za pojedine kategorije (roditelji koji nisu državljani Republike Srbije, deca samohranih roditelja, deca žrtava porodičnog nasilja, deca sa smetnjama u psihofizičkom razvoju, kao i deca iz porodica koje koriste neki oblik socijalne zaštite), prijava se takođe može podneti elektronski, ali je neophodno dostaviti dodatnu dokumentaciju. Dokumenta se mogu poslati na mejl: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili predati lično u PU „Bambi“ Kula, Josipa Kramera 19.

Obaveštavaju se građani da će Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine sprovesti akciju suzbijanja krpelja na teritoriji opštine Apatin dana 07. aprila, sa rokom izvršenja do 30. aprila, na ukupnoj površini od 162,4 hektara.

Tačan spisak lokacija na kojima će se vršiti tretman dostupan na zvaničnom sajtu Opštine Apatin OVDE.

Ova akcija ima za cilj unapređenje javnog zdravlja i smanjenje rizika od bolesti koje krpelji mogu preneti, čime se povećava bezbednost građana prilikom boravka u prirodi, parkovima i drugim javnim površinama.

Mole se građani da u navedenom periodu budu oprezni, posebno prilikom boravka na zelenim površinama, kao i da poštuju eventualna upozorenja i obeležja na terenu.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 7. april

Dok troškovi života u mnogim zemljama ostaju visoki, neke države odlučile su se na revolucionarni potez – plaćaju vam da dođete i ostanete.

Daily Mail pisao je o zemljama koje mame nove stanovnike. Većina ovih programa upozorava se nije besplatan. Naime, postoje određeni uslovi, obnova kuće, pokretanje posla, rađanje dece ili dugoročni ostanak, prenosi Poslovni dnevnik.

Ako se uslovi ne ispune, novac se često mora vratiti. Osim toga, potrebne su odgovarajuće vize, dozvole boravka i prilagođavanje na novu kulturu i infrastrukturu, koja na ostrvima i u ruralnim područjima može biti ograničena. Napominje se da se moraju proveriti službene stranice programa jer se uslovi mogu menjati.

Čile – prilika za preduzetnike

Ako imate ideju za startap, Start-Up Čile nudi finansiranje bez učešća kapitala od oko 15.000 do 100.000 američkih dolara, u zavisnosti od faze programa (Build, Ignite ili Growth).

Novac takođe dolazi sa dvogodišnjom radnom vizom, mentorstvom i podrškom za razvoj poslovanja u zemlji. Program je više fokusiran na izgradnju kompanije nego na selidbu, ali mnogi migranti ga koriste kao kartu za novi život - piše B92.

Hrvatska – kuće za 13 centi u Legradu

U maloj opštini Legrad, program koji je postao viralan i dalje traje. Opština prodaje napuštene kuće i građevinske parcele za simboličnih 13 centi. Program je pokrenut 2018. godine kako bi se zaustavio pad stanovništva, a do danas su prodate brojne nekretnine, uključujući i porodice iz Čilea i Meksika.

Zahtevi su strogi. Podnosioci zahteva moraju biti mlađi od 45 godina, u braku ili vanbračnoj zajednici i nemati drugu imovinu u tom području. Mnogi takođe dobijaju grantove za renoviranje.

Podsećanja radi, opština od 2018. godine pokušava i uspeva da privuče mlade porodice, ljude mlađe od 45 godina, tako što im dodeljuje kuće ili zemljište za izgradnju kuća po simboličnoj ceni. Pre uvođenja evra, bilo je za jednu kunu, a zatim od 2023. za 13 centi. Uskoro će biti jedan evro.

"Ljudi su bili malo zbunjeni i stalno su nas pitali zašto 13 centi, koliko je vredela nekadašnja jedna kuna, pa smo radi boljeg razumevanja sada zaokružili na jedan evro", nedavno je rekao gradonačelnik Legrada Ivan Sabolić.

Od 2018. godine, u sam Legrad ili jedno od šest drugih opštinskih naselja doselilo se oko šezdeset porodica.

Grčko ostrvo Antikitera – 500 evra mesečno

Na malom grčkom ostrvu Antikitera, domu za manje od 50 stalnih stanovnika, nude 500 evra mesečno po domaćinstvu tokom tri godine (ukupno oko 18.000 evra), plus kuću ili parcelu zemlje.

Program je namenjen porodicama spremnim da se dugoročno nasele i doprinesu zajednici, posebno onima sa decom ili veštinama poput poljoprivrede, ribolova ili pečenja. Kuće su još uvek u izgradnji, a izbor je strog, ali interesovanje je ogromno.

Irska - grantovi za obnovu ostrva

Kroz politiku "Naša živa ostrva", irska vlada nudi do 84.000 evra za renoviranje praznih nekretnina na udaljenim priobalnim ostrvima (uz dodatni "ostrvski bonus" od 20% na standardni grant za obnovu praznih nekretnina).

Cilj je dugoročno naseljavanje i revitalizacija zajednica. Program traje do 2026. godine i idealan je za one koji žele da renoviraju staru kuću na mirnom ostrvu.

Italija - hiljade evra za mala sela

Italija je najagresivnija u borbi protiv depopulacije. U regionima poput Kalabrije i Sardinije, nude se do 23.000–30.000 evra (ponekad i više) porodicama koje se presele u sela sa manje od 2.000–3.000 stanovnika.

U Kalabriji je uslov često pokretanje posla ili rad u deficitarnim sektorima, dok se na Sardiniji grantovi koriste za kupovinu ili renoviranje kuća u ruralnim opštinama. Mnoga sela takođe nude "kuće za 1 evro" uz dodatne podsticaje. Cilj je sprečiti mlade Italijane da odlaze u velike gradove.

Japan – podsticaji za selidbu iz Tokija

Japan isplaćuje porodicama koje se sele iz prenaseljenih područja Tokija u ruralne opštine. Iznosi se kreću od 1.000.000 jena (oko 6.000–7.000 evra) po osobi ili više po domaćinstvu, plus dodatak po detetu. Program ima za cilj ravnomerniju raspodelu stanovništva i revitalizaciju sela.

Švajcarska – Albinen, planinsko selo s pogledom

U prelepom švajcarskom selu Albinen (kanton Vale, 1.300 metara nadmorske visine), nude 25.000 švajcarskih franaka po odrasloj osobi i 10.000 švajcarskih franaka po detetu. Za četvoročlanu porodicu to može biti preko 60.000 franaka. Uslovi su među najstrožim.

Odnosi se na mlađe od 45 godina, kupovinu nekretnine vredne najmanje 200.000 franaka i obavezu boravka od minimum 10 godina. Program je aktivan godinama i ima za cilj da sačuva malo selo od izumiranja.

Španija

Nudi grantove do 15.000 evra digitalnim nomadima i radnicima na daljinu koji se obavežu da će ostati najmanje dve godine. Ovo se odnosi na preseljenje u dolinu Ambroz (zapadna Španija, graniči se sa Portugalom) na najmanje 2-3 godine. Postoje i drugi ruralni programi sa jeftinim zemljištem ili grantovima za obnovu.

Mauricijus

Za preduzetnike, nude oko 400-440 evra za odobrene startap poslovne planove. To nije ogroman iznos, ali ostrvo nudi niske troškove života, dobru infrastrukturu i poslovne mogućnosti. To je više podrška za pokretanje posla nego direktno plaćanje za preseljenje.