Sombor.info

Poslednjeg vikenda oktobra, 28. i 29. poljoprivrednici Zlatiborskog kraja imali su priliku da prisustvuju nizu stručnih predavanja i prezentacija sa temom tehnoloških inovacija u poljoprivredi. Organizator, Inovacioni biznis centar Zlatibor, kraj najvećeg broja poljoprivrednih radova na otvorenom iskoristio je da, drugi put zaredom, na godišnjem okupljanju individualnih proizvođača, predavača iz naših eminentnih  naučnih institucija, predstavnika kompanija i državnih izaslanika inicira razgovore i predstavi konkretne primere primene inovacija u poljoprivredi.

 Kako je poljoprivreda za Zlatiborski okrug jedna od najvažnijih delatnosti, uočivši mogućnosti koje pružaju kapaciteti, odnosno prirodni resursi u sinergiji sa znanjem, IBC je na ovogodišnjem skupu akcentovao potencijale u oblasti stočarstva u primarnoj i prerađivačkoj industriji. Inovacije kao imperativ našeg vremena nisu imanentne ni poljoprivredi, ali je potrebno više razgovora, razmene iskustava pa je i zbog toga ovaj skup dobio na važnosti.

Govorilo se o novim tehnološkim rešenjima u korišćenju kvasaca za ishranu goveda, o povećanju plodnosti ovaca putem sinhronizacije i indukcije estrusa, o proizvodnji sireva, ali i o pčelarstvu koje je poslednjih godina u Zlatiborskom okrugu postalo poseban predmet interesovanja. O upotrebi dronova u poljoprivredi govorio je Zoran Stojanović iz Agrodrona, asocijacije za bespilotne sisteme, a o digitalnom nadzoru pčela svoja iskustva je podelio predstavnik start up inovativne kompanije BEEHOLD iz Niša.

O dobrobitima digitalizacije, kao i primene najnovijih tehnoloških rešenja u primarnoj proizvodnji. Na uvodno izlaganje nadovezali su se svojim izlaganjima, potrudivši se da sa prisutnim proizvođačima razmene mišljenje, i stručnjaci: Dragan Tankosić, direktor PSS Bačka Topola, docent Poljoprivednog fakulteta iz Beograda, dr Mladen Popovac, dipl. ing Snežana Glamočić sa Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad, kao i prof. Dr Ivan Pihler iz iste naučne institucije.

Teorijska znanja potkrepljena rezultatima na eksperimentalnim dobrima i primerima iz prakse govorila su u prilog osnovnoj ideji skupa: da bez implementacije savremenih dostignuća u oblasti tehnologije nije ni realno očekivati bolje rezultate, i adekvatno tome, trend rastućeg prihoda. Budućnost poljoprivredne proizvodnje, čulo se na ovoj konferenciji, jednako je dinamičnog rasta kao i ostale privredne grane, a osnova očekivanja razvoja jednaka je količini uloženog znanja.

Pomoćnih ministra poljoprivrede, Aleksandar Bogićević, podržavši ovakva okupljanja istakao je napore države da kroz različite programe subvencija i podsticaja podrži razvoj poljoprivredne proizvodnje u duhu primene najnovijih tehnologija. Koristeći pogodnosti koje omogućava država, čulo se ovom prilikom, poljoprivrednici imaju jednake šanse kao i proizvođači u ostalim privrednim granama da stvore dinamičnu i produktivnu budućnost za sebe i svoje porodice.

Konferencija je realizovana u okviru projekta podržanog od strane Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj.

Republički hidrometeorološki zavod je objavio prognozu za narednih mesec dana.

U Srbiji će prvog dana novembra biti pretežno sunčano i toplo sa temperaturom i do 28 stepeni, a ujutru su moguće kratkotrajne magle.

Prema prognozi vremena za narednih sedam dana, do 8. novembra, u sredu ujutro i pre podne na severu i zapadu, a posle podne i uveče u ostalim krajevima očekuje nas umereno naoblačenje, a ponegde će biti mogućnosti za slabu kratkotrajnu kišu.

U četvrtak će biti pretežno sunčano, samo ujutro će mestimično biti kratkotrajne magle uz nisku oblačnost. U petak možemo da očekujemo postepeno naoblačenje, a u košavskom području i u planinskim predelima duvaće umeren i jak južni i jugoistočni vetar.

Uveče i tokom noći u većem delu zemlje biće kiše i pljuskova, a vetar će biti u skretanju na zapadni i severozapadni. U subotu pretežno oblačno, mestimično s kišom. U nedelju na severu i zapadu zemlje razvedravanje, u ostalim predelima pretežno oblačno, još pre podne ponegde s kišom.

Dnevna temperatura će biti u padu, do petka ali i dalje iznad proseka, a od subote će biti svežije, pa će biti uglavnom u granicama proseka za prvih deset dana novembra.

Sudeći po mesečnoj prognozi RHMZ-a, temperatura će biti u stalnom padu, a sneg u Beogradu kao i u Novom Sadu i Kragujevcu možemo da očekujemo 19. novembra, a u Nišu prvi sneg se očekuje nešto kasnije, 24. novembra.

Prognozira se da će prvi sneg na Zlatiboru pasti 12. novembra a na Kopaoniku sneg se očekuje već 6. novembra.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan vozač.
Na teritoriji grada Sombora evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Apatin evidentirane su četiri saobraćajne nezgode. Na području opštine Odžaci nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Kula nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Napisano 95 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata 282 prekršajna naloga. Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina kretanja.

Javno preduzeće “Putevi Srbije” je saopštilo da se do 10. novembra produžava potpuna obustava saobraćaja na delu državnog puta IIA reda broj 111, deonica Bački Petrovac – Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad (NS Seme), zbog radova na rekonstrukciji puta.

Alternativni putni pravac tokom obustave: Rumenka – Zmajevo – Ravno Selo – Despotovo – Silbaš – Bački Petrovac.

Radovi su obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

Somborski srpskoligaški duel protekao je bez puno neizvesnosti. Ekipa sa Gradskog stadiona se rutinski prošetala kroz Stanišić. Jančić je načeo mrežu domaćeg tima već u šestom minutu. Vido Marković je samo četiri minuta kasnije duplirao prednost svog tima. Sa tim rezultatom se otišlo na odmor.

Na samom startu drugog poluvremena Igor Antunić je sa “kreča” povisio na 3:0. Do kraja susreta u strelce su se upisali Jovanić, ponovo Antunić i na samom kraju Dimković za konačnih 6:0. Narednog vikenda u Somboru gostuje Omladinac iz Novih Banovaca, dok će Stanišić put Rume.

Stanišić – Radnički 1912 – 0:6 (0:2)

Strelci: Antunić 2, Jančić, V. Marković, Jovanić, Dimković (Radnički 1912).

Žuti kartoni: Matović, Pjošta (Stanišić).

Crveni kartoni: Dmitrović (Stanišić).

Stanišić: Jeličić, Dmitrović, Batori, Molnar (Pjošta), Andrić (Žiža), Matović, Kartalija, Popović, Lazić (Stojanović), Marjanović, Vujin.

Radnički 1912: Vidaković, Dimković, V. Marković (Erdelj), Matijević (Juhik), Švonja (Petrović), Stevanović, Jovanić (Glišović), Goronjić, Antunić (Miličković), Vujošević, Jančić.

Izvor: somborsport.org

Radovi na revitalizaciji državnog puta od graničnog prelaza Bački Breg do Sombora privode se kraju. U toku je presvlačenje završnog sloja asfalta na deonici kroz naselјeno mesto Bezdan, a radove koji su u toku obišli su danas gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije Đorđe Zorić.

„Pre par godina završena je prva deonica, kroz prekograničnu saradnju sa Mađarskom, u dužini od 14,6 km, a u ovoj godini nastavlјaju se radovi u dužini od preko 10 km na ovom državnom putu od Sombora ka Bačkom Bregu. Veoma je bitno što rekonstrukcijom i rehabilitaciom ovog državnog puta povećaće se i nosivost samog puta, time ćemo omogućiti da jedna celina od Sombora ka graničnom prelazu Bački Breg bude kompletno rehabilitovana. Očekujemo do kraja novembra da budu završeni radovi. U sledećoj nedelјi biće kompletno završen završni sloj, tada nas očekuju radovi na bankinama, na kolskim prilazima, kao i na uređenju atmosferskih kanala“ rekao je Ratković.

U toku 2022. godine ukupno je rehabilitovano blizu 20 km državnih puteva na teritoriji Grada Sombora, kompletno su završeni radovi kroz naselјeno mesto Kolut, a rekonstruisane su i dve obilaznice oko Sombora.
„Mi kao Grad nastavlјamo sa uređenjem lokalnih puteva i do kraja decembra uradićemo i u drugim naselјenim mestima radove koje smo predvideli za ovu godinu“ poručio je gradonačelnik.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 125. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 20 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće prihvatilo je predlog za raspodelu sredstava po Javnom konkursu za finansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju objekata u vlasništu udruženja građana. Prema ovom predlogu sredstva za projektno-tehničku dokumentaciju biće raspoređena za Srpsku čitaonicu „Laza Kostić“, Udruženje organizacija tehničke kulture Sombor, Gradsko udruženje penzionera Sombor, Somborsko pevačko društvo i HKUD „Vladimir Nazor“.

Članovi Gradskog veća prihvatili su informaciju o izradi Plana kvaliteta vazduha za period 2023-2028. godine. Plan će predstavlјati klјučni dokument u pogledu donošenja mera za smanjenje emisije zagađujućih materija na teritoriji grada Sombora, a kasnije i sprovođenje definisanih mera. Plan bi trebalo da bude usklađen sa Zakonom o zaštiti vazduha i Pravilnikom o sadržaju planova kvaliteta vazduha, a sve u skladu sa potrebama grada Sombora, a za izradu Plana kvaliteta vazduha biće angažovani stručnjaci sa posebnim akcentom na oblasti životne sredine, kvaliteta vazduha i saobraćaja.

Gradsko veće prihvatilo je predlog Plana rada Zimske službe za izvođenje radova na poslovima održćavanja opštinskih puteva i ulica u naselјenim mestima u zimskom periodu za sezonu 2022/2023.

Detalјe predstojeće grejne sezone kada je u pitanju Kula izneo je predsednik opštine, Damjan Milјanić, istakavši da je donetim Zaklјučkom omogućeno javnim ustanovama, pre svega školama i vrtićima, u prethodnih petnaest dana da sami procene da li je potrebno početi sa grejnom sezonom pre današnjeg dana. Neke ustanove i objekti su u tim periodima uklјučivale sisteme grejanja, a od 1. novembra je to, zapravo, obaveza da, u redovnom režimu, se svi ti objekti greju. “U svim ustanovama, školama, vrtićima je, samim tim, i danas u punom kapacitetu počelo grejanje i to je ono što je dobro. Ono o čemu se prethodnih meseci pričalo , na kraju krajeva, i ovde kod mene u kabinetu, i o povodom čega su se tražila rešenja jeste sistem grejanja kolektivnog stanovanja, odnosno grejanja u zgradama u Kuli“.-izjavio je predsednik opštine.

Milјanić je dodao da je lokalna samouprava preduzela mere, kojim će se subvencionisati grejanje, odnosno praktično će Opština platiti grejanje i izdvojiti sredstva za socijalne slučajeve i za lokalno siromašno stanovništvo i one koje, samim tim, žive u zgradama. Opredelјena su sredstva i za pomoć stambenim zajednicama, sa maksimalnim iznosom od 900 hilјada po jednoj stambenoj zajednici i to je maksimalni iznos za stambene zajednice koje pružaju uslugu grejanja – ovo su dve mere koje su obezbeđene od strane opštine. “Nažalost, u većini stambenih zajednica nije se došlo do rešenja kada je u pitanju grejanje. Nisu uspele zajednice da organizuju taj deo posla, cene energenata su dosta visoke. Komunalno preduzeće je izašlo sa predlogom svoje cene i svoje ponude koja nije bila prihvaćena i, u većini, stambenih zajednica, broj zainteresovanih korisnika tog, rekao bih, najefikasnijeg načina grejanja, je ispod 50 posto, što je, zapravo, i opredelilo komunalno preduzeće da ne može da pruža tu uslugu. I u narednom periodu mi ćemo pokušavati da nađemo rešenja. Svaka stambena zajednica ima specifičnu problematiku i uslovno rečeno, specifične probleme. Definitivno, ono što jeste neko buduće rešenje je da, jednom merom ili na jedan način, rešimo taj problem gde će biti obuhvaćene sve stambene zajednice“.- zaklјučio je Damjan Milјanić.

Uprkos energetskoj krizi koja je ove godine obuhvatila čitav svet, grejna sezona u Kuli danas je počela i zvanično. Lokalna samouprava prateći politiku koju sprovodi na svim nivoima na vreme je obezbedila prelazak mnogih javnih ustanova na grejanje na gas, a polako se uvodi i trend ugradnje solarnih panela. Kada se osvrnemo na stambene zajednice u Kuli, ono što je činjenica jeste da se stambena zajednica u Ulici Velјka Vlahovića sama organizuje za grejanje, jer već nekoliko godina nemaju kompromis oko organizovanog grejanja. Stanovnici stambenih zajednica u Lamelama i na kulskom Fragmenu, nisu uspeli da se organizuju po pitanju grejanja ni u sopstvenoj režiji, a nisu našli ni sklopili dogovor sa JKP “Komunalac“ iz Kule. Kulsko JKP vrši uslugu grejanja stanovnicima stambenog bloka u Partizanskoj ulici od 2017. godine.

Umetnički radovi dvadeset i pet umetnika i umetnica biće predstavlјeni na ovogodišnjoj manifestaciji “Likovna jesen” u Somboru, a obe planirane izložbe će, u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić” iz Sombora biti otvorene od 5. do 26. novembra.

Na bijenalu će biti predstavlјen i mural “Kaleidoskop” koji je osmislila i oslikala umetnica Marija Šoln, a koji se nalazi na bedemu Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, na Vencu Radomira Putnika 2.

Mural “Kaleidoskop” je nastao u okviru prateće street art izložbe bijaenala Likovna jesen 2022, koja je sastavni deo bijenala od njegovog reosnivanja. Mural će biti predstavlјen na ovogodišnjem bijenalu, od 5. do 26. novembra, koji će imati tri umetničke celine: slikarsku - gde će biti prezentovani radovi osamnaest umetnika “Slikarstvo-aktuelne tendencije”, zatim video celinu sa radovima sedam umetnika i treću street art celinu, koju je Kulturni centar “Laza Kostić” iz Sombora, organizator manifestacije, uveo od 2016. godine.

Manifestacija će biti otvorena u subotu, 5. novembra u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor. Likovnu jesen 2022. otvoriće Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose verskim zajednicama.

„Umetnici pozvani da izlažu na Likovnoj jeseni u Somboru 2022. godine su, svako na svoj način, posvećeni razlizličitim temama, ali bez obzira na vrstu umetničke preokupacije oni uvek obraćaju pažnju na razvoj koji se dešava u svetu kao i na trenutnu situaciju u društvu. Sa sve većim uticajem liberalizma i globalnog kapitalizma, postavlјa se pitanje kako se umetnost u takvom svetu može pozicionirati i kako umetnici svojim delovanjem mogu doprineti promenama koje su neophodne, posebno unutar umetničkog sistema u našoj zemlјi. Stoga su i pozvani da izlažu afirmisani umetnici koji su zastuplјeni na međunarodnoj sceni i koji pretenduju da učestvuju na globalnom tržištu, koji učestvuju u međunarodnim projektima“, istakla je Slavica Žarković, jedna od selektora ovogodišnje Likovne jeseni.

Na centralnoj izložbi koja će biti otvorena u 11 sati, “Slikarstvo-aktuelne tendencije”, izlagaće 18 umetnika i umetnica: Goran Despotovski, Danka Dimitrijević, Uroš Đurić, Mila Gvardiol, Andrea Ivanović Jakšić, Jelena Jelača, Damjan Kovačević, Marko Kusmuk, Nikola Marković, Jelena Micić, Mihael Milunović, Kristina Pirković, Emilija Radojičić, Rastislav Škulec, Rade Tepavčević, Ana Vrtačnik, Vuk Vučković i Bosilјka Zirojević.

Prateća izložba, Video/kompjuter art “Medijski art diskusi” biće otvorena u 12 sati u Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, Laze Kostića 5, i na njoj izlažu: Nataša Teofilović, Marija Avramović i Sam Twidale, Stevan Kojić, Tijana Jevrić, Dragan Vojvodić i Danica Bićanić.

Otkrivanje murala zakazano je u 13 sati: Street art “Kaleidoskop” Marije Šoln, Kulturni centar “Laza Kostić”, Venac Radomira Putnika 2.

Nakon više od jedne decenije, 2006. godine, na inicijativu somborskog slikara i jednog od učesnika konjovićevske Likovne jeseni, umetnika Dragana Stojkova, bijenale “Likovna jesen” doživlјava svoj povratak. Obnovlјena manifestacija je nastavila vizionarski put svog utemelјivača, te je sa velikim entuzijazmom nastavila da bude stecište savremenih umetničkih strujanja.

Danas “Likovna jesen 2022” na čelu sa selektorima: Savom Stepanov, Slavicom Žarković, i umetničkim direktorom Draganom Stojkovim nastavlјa da prezentuje, a time i podržava najaktuelnije srpske umetničke tendencije.
“Trima umetničkim selekcijama, u vremenu bez istorijske distance kao jednog od najrelevantnijih testova kvaliteta, budno pratimo aktuelnu umetničku scenu kod nas, a time pružamo i kontinuiranu podršku mladim umetnicima reperezentujući njihove radove u sklopu naše tradicionalne bijenalne manifestacije”, izjavila je Vesna Šašić, direktorica Kulturnog centra “Laza Kostić”.

Podsetimo se, “Likovna jesen” Sombor je nastala davne 1963. godine na ideju i inicijativu jednog od najpoznatijih slikara jugoslovenske umetnosti, somborca, maestra Milana Konjovića. Kao takva, istovremeno je okuplјala i promovisala nove umetničke pojave na jugoslovenskoj sceni. Senzibilna na sve umetničke tokove od šezdesetih, preko sedamdesetih, osamdesetih i prve polovine devedesetih postala je nezaobilazno stecište najeklatantnijih pojava u jugoslovenskoj likovnoj umetnosti.

Sticajem okolnosti, sredinom devedesetih godina, Manifestacija je prestala da postoji. Dela koja su otkuplјena do tada ostala su Gradu Somboru kao izuzetno vredna zbirka najznačajnijih umetnika pomenutih decenija jugoslovenske scene.

Ovogodišnja manifestacija trajaće do 26. novembra.

Koncert u čast nagrađenih

Koncert u čast nagrađenih je u 19 sati u Kulturnom centru “Laza Kostić” a nastupaće Jelena Jovović kvartet.

Jelena Jovović je svakako jedna od najistaknutijih evropskih džez umetnica sa našeg podneblјa koja je uspela da svojim talentom probije evropske okvire i istakne se kao vokalni solista i autorka i u Americi. Nјen album Heartbeat je na plejlistama značajnih američkih i svetskih radio stanica osvojio srca slušalaca.

Jelena je po završenim studijama džez muzike u Gracu i osnovala katedru za džez pevanje u dalekoj Južnoafričkoj republici u kojoj je provela četiri godine. Nakon povratka u Srbiju dvehilјaditih- predaje džez pevanje u MŠ Stanković koja je iznedrila i oblikovala mnoge naše značajne muzičare.

Jelena je spiritus movens, svetski putnik i muzičarka koja više od tri decenije pleni svojim muzičkim darom na mnogim internacionalnim binama. Glasom valera Sare Von i baršuna Bili Holidej ali i modernog pristupa Dajen Rivs je osvojila i mnoga pera muzičkih kritičara koji želјno iščekuju Jelenin sledeći album koji je u izdradi.

U njenom džez kvartetu sviraju: Aleksandar Bahun - klavir, Fedor Ruškuc - kontrabas i Dušan Ivanišević – bubanj.

Izvor: Dnevnik.rs

Grad Sombor je raspisao javni poziv za izbor najpovoljnijeg izvođača radova na izgradnji pretovarne stanice.

Kako se navodi u tehničkoj dokumentaciji procenjena vrednost nabavke iznosi 33.333.333 dinara bez uračnuatog PDV-a.

Kako se ističe u tehničkom opisu planirani objekat je namenjen za privremeno skladištenje sporednih proizvoda životinskog porekla (SPŽP) u Somboru i opštinama Apatin, Kula i Odžaci. Prikupljeni SPŽP određenih kategorija prevoze se specijalizovanim vozilima do međuobjekta za privremeno skladištenje.

Kapacitet privremenog skladištenja, određen je zapreminom prihvatnih sudova – kontejnera, zapremine 15 m³, koji se nalaze u rasladnoj komori u režimu od 0 do +4°C.

Objekat će biti izgrađen na lokalnom putu Sombor – Bački Monoštor, ima oblik pravougaonika, dimenzija 7.95 x 12.25m sa bočnim stepenišnim prostorom dimenzija 2.45 x 6,34 m. Spratnost objekta je P+1.

U nivou prizemlja su rashladne komore u kojima su smešteni kontejneri u kojima se sakupljaju sporedni proizvodi životinjskog porekla, ostava, prostorija za tehničku opremu i prostorija za zaposlene sa sanitanim čvorom.

Na nivou sprata je prostorija za prijem sporednih proizvoda životinjskog porekla, sa prostor za sekciju, u istom rashladnom režimu od 0 do +4°S.

Ponude se primaju do 24. novembra, a detalji se nalaze OVDE.

Izvor: eKapija