Sombor.info

Privredni sud u Somboru krajem februara ove godine doneo je presudu protiv JKP Usluga Odžaci, kojom je ovo preduzeće dužno da plati svega 30.000 dinara za pravljenje divlje deponije između Odžaka i Deronja, na kojoj su odlagali otpad. Ovo možda i ne bi bilo tako čudno, da preduzeće čiji je cilj smanjenje zagađenja, zapravo ne stvara još veće, kao i da u trenutku bacanja JKP Odžaci nije posedovalo neophodne dozvole za sakupljanje komunalnog otpada.

Kako portal Nova.rs saznaje, pravno lice JKP Usluga Odžači kažnjeno je sa 30.000 dinara jer je od 10. 3. 2014. do 18.5.2016. otpad odlagalo na deponiju koja ne ispunjava tehničke, tehnološke i druge uslove, kao i koja se nalazi na svega nekoliko stotina metara od naseljenih mesta.

Možda još skandaloznije od mizerno male presude jeste činjenica da je odgovorno lice pomenutog preduzeća Nikola Arsić kažnjeno sa svega 5.000 dinara.

JKP Odžaci, preduzeće koje bi zapravo trebalo da reguliše otpad i radi na njegovom smanjenju, za dve godine napravilo je praktično napravilo divlju deponiju, a po svemu sudeći, nije isključeno da, i pored presude, otpad odlažu na istom mestu.

Takođe, ne treba zameriti činjenicu i da za prestup koje se JKP Odžaci stavlja na teret, bar prema zakonu, preti kazna od 1.500.000,00 do 3.000.000,00 dinara, pa se postavlja pitanje kako je Privredni sud u Somboru doneo ovako nisku kaznu.

Sretenije Bašić, zastupnik Ekološkog udruženja “Da sačuvamo Vojvodinu” koje je podnelo prijavu protiv JKP Odžaci, kaže da su ovako mizerne kazne, nažalost, uobičajena praksa sudova i tužilaštva u Srbiji kada je reč o ekološkim zagađivačima.

“Postalo je uobičajena praksa da donose takve odluke. Postoji mnoštvo prijava za privredni prestupe koje nisu ni procesuirane, upravo zato što je nadležno tužilaštvo dovelo do zastarelosti. Znači, propustili su da postupe po tim dokazima koje smo slali uz prijave. Redovno smo podnosili krivične pijave protiv inspektora za zaštitu životne sredine, koji nisu postupali u skladu sa svojim ovlašćenjima, međutim, nekako od toga na kraju ne bude ništa”, kaže Bašić.

On dodaje i da je Javno komunalno predzeće Usluga Odžači, u vreme kada su podneli prijavu, nisu ni imali dozvolu za sakupljanje i transport komunalnog otpada.

“JKP Usluge Odžaci u tom trenutku, kada smo mi podneli krivičnu prijavu, a pretpostavljam još uvek, nije imalo dozvolu za sakupljanju i transport komunalnog otpada. Ono što je veliki problem jeste to što Ministarstvo za zaštitu životne sredine neosnovano tvrdi da nije nadležno da vrši nadzor nad poverenim poslovima inspekcijskog nadzora, te da oni, po Zakonu o inspekcijskom nadzoru, vrše isključivo koordinaciju inspekcijskog nadzora. Po tome ispada da niko nije nadležan”, kaže Bašić i dodaje:

“Mi smo nemoćni! Mi kao ekološka organizacija pokušavamo da obezbedimo poštovanje zakona. Podnosimo prijave, ali se sve završilo kako se završilo. Po ovoj kazni koja je izrečena može samo da se zaključi da je naše pravosuđe toliko nezavisno i samostalno da može da radi mimo zakona. Ne treba da pominjem da JKP Usluga Odžaci i dalje odlažu otpad na seoskim deponijama, na kojima ne bi trebalo da to rade”, ističe Bašić.

nova.rs

MEĐU žiteljima Zapadnobačkog okruga vlada veliko interesovanje za imunizaciju,tako je prema poslednjim podacima ovdašnjeg Zavod za javno zdravlje u ovom regionu oko 16.000 građana primilo obe doze vakcine, odnosno završilo proces imunizacije.
Prema rečima dr Zdravka Hlodika, koordinatora za masovnu imunizaciju u Somboru, situacija uovom gradu je što se tiče vakcinacije dosta povoljna. Prvom dozom je vakcinisano 22.730 ljudi, što predstavlja 29 odsto populacije grada Sombora. Od tog broja je 21 odsto građana, odnosno njih 8.733 primilo i drugu dozu vakcine.On je dodao da vakcinacija protiče uredno i podsetio da je u toku pelcovanje nepokretnih osoba, na terenu.

-Do sada je vakcinisano 500 osoba koji su nepokretni, od toga je 260 revakcinisano. I dalje radimo po ustaljenom sistemu gde se građani prijavljuju preko E-uprave. Vakciniše se i revakciniše sa svim vrstama vakcina, sem AstraZeneke, koja još nije došla na red za revakcinaciju- veli dr Hlodik.

Ovde kažu da nema gužvi,niti čekanja,jer je sve dobro organizovano,a Crveni krst i volonteri daju svoju doprinos da sve protrknu u najboljem redu.

novosti.rs

Kako su saopštili u somborskoj Opštoj bolnici “dr Radivoj Simonović” na Odeljenju za kovid trenutno se leči 37 pacijenta obolelih od korona virusa.

"Prošlog ponedeljka imali smo 28 pacijenata na lečenju, a danas već 37, od kojih je jedan pacijent na respiratoru, a većina od njih je na nekom od vidova kiseoničke terapije.Tokom jučerašnjeg dana pregledan je 31 pacijent u respiratornoj ambulanti”, kaže za RTV dr Dragan Rastović, direktor OB Sombor.

Broj obolelih od korona virusa na nivou Zapadnobačkog okruga popeo se na 900, kažu u Zavodu za javno zdravlje i dodaju da je pogoršanje epidemijske situacije i te kako vidljivo. U Zapadnobačkom okrugu je 15.288 lica revakcinisano,a u imunizaciji stanovništva je najzastupljenije kinesko cepivo.

“U Somboru je inficirano 187 ljudi, u Kuli najviše 494, u Apatinu 81 pacijent, a u Odžacima 156 pozitivnih. Kada je reč o imunizaciji građana, najviše je revakcinisano u Somboru 7.812 građana, u OB Sombor 963, u Apatinu 2.169, dok je u Kuli oba cepiva primilo 2.366 građana, a u Odžacima 1.978”, objašnjava za RTV dr epidemiologije u Zavodu za javno zdravlje Tatjana Medić.

Komunalna inspekcija i milicija saopštile su da nisu uočene nepravilnosti u toku dežurstva niti je bilo prijava za kršenje mera na području grada Sombora tokom vikenda.

Izvor: RTV

Jedna bara pored Dunava, u vikend naselju Daražifok, kraj Bezdana, postala je prava atrakcija, a razlog je crvena boja kojom je bara obojena već duže vreme. Tako nešto ne pamte ni najstariji vikendaši u tom vikend-naselju....
Crvena bara u Daražifoku dovela je mnoge radoznale ljude, pa je ovo mirno vikend-naselje bez struje postalo ovih dana posećeno mesto.

Crvena bara prirodna je pojava. Nastaje od plivajuće paprati koja živi u simbiozi sa algom i menja boju od zelene do tamno crvene u zavisnosti od količine svetlosti. S obzirom na lepo vreme i visoku temperaturu došlo je do brzog razmnožavanja i prekrivanja cele vodene površine.

Izvor RTV

Grad Sombor dobio je 13 meteo stanica u okviru projekta „Digitalizacija opštinskog upravljanja zemljištem“, koji je podržan kroz Program razvojnog partnerstva (develoPPP.de) Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a koji sprovode Nemačka razvojna saradnja (GIZ), TeleGroup i NALED.

Meteo stanice su postavljene u Somboru, Doroslovu, Staparu, Bačkom Monoštoru, Kolutu, Bačkom Bregu, Rastini, Gakovu, Stanišiću, Čonoplji, Telečkoj i Aleksa Šantiću i povezane su sa AgroLIFE platformom koja je namenjena za efikasnije planiranje poljoprivredne proizvodnje.

Poljoprivredni proizvođači mogu da preuzmu na google prodavnici mobilnu aplikaciju AgroLIFE, besplatno se registruju i putem ovog digitalnog asistenta dobijaće informacije o vremenskim prilikama. Informacije se ažuriraju na svakih sat vremena, a senzori meteo stanica prate temperaturu, vlažnost vazduha i zemljišta, jačinu vetrova, vlažnost lista i količinu padavina u realnom vremenu. Svi prikupljeni podaci biće dostupni poljoprivrednim proizvođačima i do godinu dana unazad. U praćenje je uključeno i zdravstveno stanje kultura na pojedinačnim parcelama i razvoj infekcija koje mogu uticati na kvalitet proizvodnje.

Aplikacija je dostupna i besplatna za sve vlasnike privatnih gazdinstava, kao i zakupce državnog poljoprivrednog zemljišta, a podacima se može pristupiti i preko stranice https://farmer.agrolife.world/. Da biste putem ove stranice pristupili podacima sa meteo stanica za Grad Sombor potrebno je da koristite sledeće pristupne podatke:
Korisničko ime: Sombor
Šifra: meteo
Za više informacija o projektu, AgroLIFE aplikaciji i meteo stanicama potrebno je obratiti se Odeljenju za poljoprivredu i zaštitu životne sredine na telefon 468-106 ili 468-163.
Ukupna vrednost svih 13 meteo stanica sa pratećim softverom (uključujući troškove osiguranja od krađe i razbojništva) iznosi 76.700,00 evra bez PDV odnosno 92.040,00 evra sa PDV-om.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su R. V. (1983) zbog sumnje da je juče, oko 17 časova, u Riđici, izazvao saobraćajnu nezgodu u kojoj je jedna osoba poginula.
Osumnjičeni je, upravljajući automobilom "škoda oktavija", udario šezdesetpetogodišnju ženu koja se biciklom kretala u istom smeru i koja je preminula na licu mesta.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Kao jedna od najčešćih tema koja se poteže kada je put Srbije ka Evropskoj uniji u pitanju, dominira pitanje ekologije. Somborci, posebno osetljivi na svoje zelenilo i ekologiju u prilici su, od pre neki dan, da dodatno porade na zaštiti životne okoline, zahvaljujući još jednom u nizu projekata podržanih od zemlje članice EU, Nemačke.

Naime, zahvaljujući projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji je pokrenula Nemačka razvojna saradnja - GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak, Reciklažni centar u Somboru prvi je u Srbiji dobio 150 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu.

Prema rečima Vanje Vlaškalić, pomoćnice direktora za oblast higijene i zaštitu životne sredine ovdašnjeg Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ u čijem okviru radi i Reciklažni centar, u krug ovog JKP je stigao poslednji i kontigent od 50 kontejnera namenjenih prikupljanju isključivo staklene ambalaže. Ovaj zamašni projekat se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini a implementiraju ga NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije.

Gradovi Sombor i Niš su jedini koji su prepoznati kroz ovaj pilot projekat. Ovih 150 kontejnera do kraja marta biće postavljeno u gradskim jezgrima, ugostiteljskim objektima, kao i u svih 15 naselja gradskog područja, pojašnjava osnove celog projekta Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Kako naglašavaju svi uključeni u ovaj projekat njegov prevashodni cilj je da se prikupljanje staklene ambalaže poveća za 20 odsto, pri čemu somborski gradonačelnik ističe da je obavezujuće za jedan Zeleni grad da upravo on učini pionirske korake u ovoj oblasti zaštite životne sredine.

Sombor je 2012. postao prvi grad u Srbiji u kom je uz podršku Fonda za zaštitu životne sredine izgrađen reciklažni centar s dnevnim kapacitetom devet tona u kome se vrši separacija, razvrstavanje različitih vrsta otpada i njegovo pakovanje, podseća Ratković i ujedno dodaje da je napore lokalne samouprave u cilju unapređenja i zaštite životne sredine prepoznalo i nadležno ministarstvo.

Miroslav Kovačić, član Gradskog veća Sombora za komunalnu oblast i investicije ističe da je Sombor ušao u ovaj projekat zahvaljujući činjenici da u ovom gradu već postoji Javno komunalno preduzeće u kojem je već uspostavljen i razrađen sistem sakupljanja ambalažnog otpada. Upravo ova činjenica je pomogla da baš Sombor bude izabran za lokalnu zajednicu u kojoj će se realizovati ovaj pilot projekat, pošto se u njemu već sada godišnje prikupi oko 200 tona staklene ambalaže. Kako kažu ovde, uz novih 150 kontejnera cilj je da se ove količine povećaju za 20 odsto i postigne daleko veća isplativost reciklaže stakla.

Dnevnik.rs

NA području Policijske uprave Sombor,koja pokriva grad Sombor, opštine Apatin, Kula i Odžaci, u minulih sedam dana evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.Jedini na području apatinske opštiine nije bilo saobraćajnih nezgoda,što je za svaku pohvalu.

U odžačkoj opštini bila je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na teritoriji opštine Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.

Napisano 36 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 346 prekršajnih naloga.

Podjednako zastupljeni uzroci saobraćajnih nezgoda su neprilagođena brzina kretanja, neustupanje prvenstva prolaza i vožnja pod dejstvom alkohola,navode u PU.

I na 8. sednici gradskog parlamenta sve odluke usvojene su velikom većinom glasova, pojedine jednoglasno

Jedan čas rada bilo je dovoljno da u velikoj skupštinskoj sali zgrade Županije u petak 12. marta bude održana osma sednica Skupštine grada Sombora kojom je predsedavao predsednik Skupštine Zoran Rus, a odbornici su odlučivali o 13 tačaka dnevnog reda

Usvojili su odluku o uniformi, vozilima, plovilima i opremi komunalne milicije kojom se propisuje izgled, oznake i način nošenja uniforme komunalnih milicionara, boja i način označavanja vozila, plovila, kao i oprema Komunalne milicije grada Sombora.

Skupština je takođe usvojila odluke o osnivanju četiri ustanove u oblasti kulture, Galerije „Milan Konjović“, Kulturnog centra „Laza Kostić“, Narodnog pozorišta Sombor i Gradske biblioteka „Karlo Bijelicki“, a osnivačke odluke su donete kako bi lokalni propisi formalno bili usklađeni sa novim zakonskim aktima.

Za vršioca dužnosti Javnog komunalnog preduzeća Energana imenovan je Đurađ Milanović. Ranije je ostavku kako je naveo, iz ličnih razloga podneo dotadašnji direktor Aleksandar Čorak.

Usvojen je i Lokalni akcioni plan za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Gradu Somboru za period 2021 - 2023. godine.

Izvestioci su bili gradski većnici Sava Dojić, Mirosav Kovačić, Darko Smiljanić, načelnica Gradske uprave Helena Roksandić Musulin, načelnica Odeljenja za društvene delatnosti Nevena Rosić, predsednik skupštinskog Odbora za izbor, imenovanja i administroativno-mandatna pitanja Dejan Matijević. I za ovu sednicu ostaje karakteristično usvajanje svih odluka velikom većinom glasvoa (pretežno 52-3) ili jednoglasno.

Novi Radio Sombor

Kako saznajemo u Kuli se pojavio ptičji grip, otkriven kod labuda koji je pronađen u kanalu.

Ptičji grip otkriven je u kanalu Dunav–Tisa–Dunav gde je pronađen uginuli labud. Analizom je utvrđeno da je slučaj uginulog labuda uzrokovan virusom ptičjeg gripa.

Ptičji grip može da pogodi sve vrste ptica, a može da se širi preko zaražene hrane, vode i mesta gde noće, a ljudi virus mogu da raznose preko obuće, opreme i vozila.

nasemesto.rs