Sombor.info

Projekcija dokumentarnog filma

Ljudi s kamerom - istorija južnoregijskih pionira kinematografije Ernest Bošnjak i Aleksandar Lifka
(Scenario i režija: Zoltan Šifliš, H. S. D. – Producent: Ferenc Sohar)

Sreda, 18. februar, 18.00 časova, Legat Miroslava Josića Višnjića.

Broj mesta ograničen, rezervacija na 066 509 74 22

Program za decu

Radionica – Važno je znati o Ernestu

14.00 časova, Dečje odelјenje (privremeno) – ulaz iz ulice A. Mrazovića
Broj mesta ograničen, prijava obavezna na broj telefona 025 431 010

Prateći program:

Zapisi o Somboru
izložba knjiga iz izdavačke produkcije GB Karlo Bijelicki Sombor

Rvački klub "Soko" objavio je izveštaj sa prvog ovogodišnjeg takmičenja. Kako je saopšteno, na upravo održanom prvenstvu Vojvodine za starije pionire i kadete u Somboru, mladi „Sokoli“ osvojili su ukupno jedanaest medalja. Onu najsjajniju osvojio je Aleksej Filipović sa četiri efektne pobede.

Stepenicu niže na postolju našli su se: Aleksandar Mladenović, Nikolaj Lalić, Nikola Divjak, Dušan Nagulov, Vasilije Vukelić i Novak Ivanković, dok su se bronzanim medaljama okitili: Noa Keresteš, Mihajlo Pantelinac, Luka Zelić i Dimitrije Spasojević. Soko je ekipno u generalnom plasmanu zauzeo četvrto mesto kod starijih pionira, a drugo mesto u kadetskom uzrastu.

Povodom Međunarodnog dana poklanjanja knjiga, koji se obeležava 14. februara, pozivamo naše sugrađane da doniraju slikovnice i knjige za decu i mlade.

Sve prikupljene knjige biće prosleđene Školi za osnovno i srednje obrazovanje sa domom Vuk Karadžić i Domu za decu i omladinu Miroslav Mika Antić - Sombor.

Kutija za donacije biće postavljena u holu Pozajmnog odeljenja za odrasle u Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki (Kralja Petra I 11).

Akcija prikupljanja knjiga traje do 21. februara.

Grad Sombor stipendiraće perspektivne studente i tokom akademske 2025/2026. godine, a svečana dodela ugovora organizovana je u prostorijama Gradske uprave. Na ovogodišnji konkurs za gradske stipendije prijavilo se 57 studenata, a vodeći se kriterijuma deficitarnih zanimanja za Grad Sombor i postignutog akademskog i školskog uspeha, nadležna komisija donela je odluku o dodeli ukupno 35 stipendija, koje će se isplaćivati u mesečnom iznosu od 15.000 dinara.

Ugovore o stipendiranju studentima i roditeljima studenata, koji nisu mogli lično da prisustvuju svečanosti, uručila je članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić, koja je poručila studentima da lokalna samouprava želi da perspektivne i mlade ljude podstakne da svoju budućnost planiraju u Somboru.

„Iskreno se nadam da će i stipendiranje uspešnih studenata dugoročno doprineti tom cilju i zbog toga već punih 12 godina na ovakav način podržavamo naše visokoškolsko obrazovanje. Ovde ima i studenata koje prepoznajem iz prethodnih godina kada smo potpisivali ugovore o stipendiranju, a to je znak da ste istrajali i da ste na sopstvenom iskustvu dobili potvrdu da se vredan rad i posvećenost onome što radite u životu uvek isplati“, poručila je Ilić.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 10. februar

Na Mediteranu još uvek postoji jedno ostrvo koje nije izgubilo tišinu, prostor i dušu. Ostrvo gde se pejzaži ne menjaju zbog trendova, gde tradicija nije dekor, već način života, i gde priroda i istorija postoje u savršenoj ravnoteži. Gozo je mesto koje vas osvaja polako i kada ga jednom upoznate, ostaje zauvek urezano u sećanju.

Manje, mirnije i zelenije od Malte, Gozo deluje kao njen stariji, mudriji brat. Ostrvo koje ne pokušava da impresionira količinom sadržaja, već kvalitetom doživljaja. Ovde se dolazi da biste usporili, da biste gledali dalje, disali dublje i osetili Mediteran onakav kakav je nekada bio.

Ostrvo katedrala i monumentalne tišine

Gozo je poznat kao jedno od najreligioznijih područja Mediterana, a njegove crkve nisu samo verski objekti, one su arhitektonske i kulturne tačke identiteta ostrva. Gotovo svako selo ima svoju monumentalnu crkvu, često nesrazmerno veliku u odnosu na broj stanovnika, ali savršeno uklopljenu u pejzaž.

Najimpresivnija je Bazilika Ta’ Pinu, duhovno srce Goza i jedno od najvažnijih mesta hodočašća na Malti. Izolovana među brežuljcima, okružena tišinom i otvorenim prostorom, ova crkva deluje gotovo nestvarno. Njena unutrašnjost, mozaici i svetlost koja se lomi kroz vitraže ostavljaju snažan utisak čak i na one koji nisu religiozni.

U Viktoriji, glavnom gradu Goza, nalazi se Katedrala Uznesenja Device Marije, smeštena unutar zidina Citadele. Njena čuvena kupola, koja je zapravo optička iluzija, jedan je od najzanimljivijih detalja sakralne arhitekture na Mediteranu.

Vredi pomenuti i Crkvu Svetog Đorđa u Viktoriji, raskošno ukrašenu, bogatu zlatnim detaljima i umetničkim delima, kao i Rotundu Svetog Jovana Krstitelja, jednu od najvećih kupola u Evropi, vidljivu iz gotovo svakog dela ostrva.

Viktorija i Citadela – srce i duša Goza

U samom centru ostrva nalazi se Viktorija, administrativno, kulturno i istorijsko središte Goza. Grad je živ, ali nikada haotičan. Iznad grada dominira Citadela, masivna tvrđava čija istorija seže još u rimsko doba. Nekada utočište stanovnika ostrva tokom napada gusara i osvajača, danas je simbol izdržljivosti i kontinuiteta. Šetnja njenim zidinama pruža panoramski pogled na čitav Gozo, polja, sela, crkvene tornjeve i more koje ga okružuje.

Unutar Citadele nalaze se muzej, stare tamnice, katedrala i uske kamene ulice koje pričaju priče o vekovima borbe, vere i opstanka. Ovo je mesto gde se najbolje razume karakter ostrva.

Gozo na filmu: ostrvo koje kamera voli

Zahvaljujući dramatičnim pejzažima, netaknutoj prirodi i autentičnoj arhitekturi, Gozo je decenijama privlačio filmske ekipe iz celog sveta. Najpoznatija produkcija snimana ovde je, naravno, „Igra prestola“. Upravo je na Gozu snimana čuvena scena venčanja Deneris Targarien i Kal Droga, u oblasti Dwejra, na dramatičnim liticama.

Pored „Igre prestola“, Gozo je bio lokacija za filmove i serije kao što su „Troja“, „Grof Monte Kristo“, „Sudar Titana“, „Odiseja“, kao i brojne evropske produkcije. Ostrvo često „glumi“ antičku Grčku, biblijske predele ili mitske svetove, jer poseduje autentičnost koju je teško rekonstruisati u studiju.

Mitologija i ostrvo nimfe Kalipso

Gozo nije samo istorijski i filmski fascinantan, on je i duboko ukorenjen u mitologiji. Prema Homerovoj „Odiseji“, upravo se ovde nalazilo ostrvo Ogigia, dom nimfe Kalipso, koja je zavela i zadržala Odiseja punih sedam godina.

Pećina nimfe Kalipso, koja gleda na plažu Ramla Bay, i danas nosi ovu legendu. Bez obzira na istorijsku tačnost, energija mesta je snažna. Pogled na more i tišina lako bude maštu i stvaraju osećaj vanvremenskog prostora. Gozo se često doživljava kao ostrvo između stvarnosti i mita, mesto gde prestaju granice između istorije, legende i prirode.

Gigantija – trag civilizacije starije od piramida

Na Gozu se nalazi jedno od najfascinantnijih arheoloških nalazišta na svetu. Gigantija, drugi najstariji samostojeći kameni objekat na planeti, stariji čak i od egipatskih piramida. Podignut pre više od 5.500 godina, ovaj megalitski hram svedoči o civilizaciji čije znanje, organizacija i duhovni svet i danas zbunjuju naučnike. Masivni kameni blokovi, neki teški i po nekoliko desetina tona, postavljeni su sa preciznošću koja izaziva divljenje i poštovanje. Prema lokalnoj legendi, hram su sagradili džinovi, otuda i ime Gigantija, ali ono što je sigurno, jeste da je ovo mesto nosilo snažan ritualni i simbolički značaj. Šetnja kroz ovaj kompleks nije samo susret sa istorijom, već i sa samim počecima ljudske potrebe za verom, zajednicom i smislom. Gigantija nije samo spomenik prošlosti, ona je tiho podsećanje koliko je Gozo duboko ukorenjen u temelje evropske civilizacije.

Najlepše plaže na Gozu

Gozo osvaja morem koje menja nijanse tokom dana i obalom koja deluje netaknuto i iskreno. Njegove plaže nisu stvorene za masovnu posetu, već za doživljaj, za trenutke tišine, poglede ka horizontu i sporo uživanje u prirodi.

Ramla Bay je najpoznatija plaža na ostrvu i jedna od njegovih najprepoznatljivijih slika. Crvenkasto-zlatni pesak, koji se pod suncem presijava toplim tonovima, stvara snažan kontrast sa dubokim plavetnilom mora. Okružena blagim brežuljcima i zelenim padinama, Ramla pruža osećaj širine i slobode.

Sakrivena među zelenim padinama, San Blas Bay odiše intimnošću i mirom. Do nje vodi strmija staza, ali upravo ta izolacija čuva njen karakter. Tirkizna voda, tišina i prirodno okruženje čine je savršenim mestom za one koji žele da se potpuno isključe i prepuste ritmu ostrva. Uvale oko Dwejre nude sasvim drugačije iskustvo, sirovu, dramatičnu lepotu i jedne od najboljih lokacija za ronjenje na Gozu.

Praktični saveti i savršeno vreme za posetu

Do Goza se dolazi jednostavno, trajektom sa glavnog ostrva Malte, a vožnja traje oko 25 minuta. Već sam prelazak trajektom donosi osećaj promene ritma i atmosfere.

Najbolje vreme za posetu je proleće i rano leto, kao i jesen. Temperature su prijatne, ostrvo je zeleno, a nije preplavljeno posetiocima. Leto donosi više gužvi, ali Gozo i tada ostaje mirniji od Malte.Iznajmljivanje automobila ili skutera olakšava istraživanje, ali Gozo je dovoljno kompaktan da se može doživeti i sporim tempom.

Ono što Gozo izdvaja nije samo lepota, već i mir. Gozo je ostrvo za one koji žele da pobegnu od buke, ali ne i od sadržaja. Za one koji traže dubinu, a ne površni sjaj. Ostrvo koje ne nudi spektakl, već ravnotežu.

I upravo u tome leži njegova tajna. Gozo ne pokušava da bude najbolje od mediterana.
On jednostavno jeste njegova najčistija, najtiša i najautentičnija verzija.

JКP ''Parking servis Sombor'' Sombor obaveštava građane da od nedelje 15.02.2026. godine do utorka 17.02.2026. godine neće vršiti kontrolu i naplatu parkiranja zbog Dana državnosti Republike Srbije i Dana grada Sombora. JКP ''Parking servis Sombor'' Sombor sa redovnom kontrolom i naplatom parkiranja počinje u sredu 18. februara 2026. godine.

Određene vrste čajeva, koji se piju nezaslađeni, zahvaljujući svojim antioksidativnim svojstvima mogu pomoći prirodnom snižavanju nivoa šećera u krvi.

Zbog toga se često preporučuju osobama koje boluju od dijabetesa ili su pod povećanim rizikom od njegove pojave.

U nastavku donosimo pregled čajeva čije je delovanje potvrđeno naučnim istraživanjima.

Zeleni čaj

Zeleni čaj, koji zauzima 38 odsto tržišta čajeva u velikim i srednjim prodavnicama, bogat je katehinima. Prema studiji objavljenoj 2023. godine u časopisu Nutrition Research, ovi spojevi poboljšavaju osetljivost na insulin i olakšavaju prenos glukoze u ćelije, što sve zajedno doprinosi smanjenju nivoa šećera u krvi.

Slično kao zeleni, i crni čaj sadrži katehine. Čaj od hibiskusa, pripremljen od suvih latica, poznat je po svom protivupalnom delovanju, a takođe poboljšava osetljivost na insulin, pokazala je studija iz 2011. godine objavljena u časopisu Journal of Medicinal Food.

Istraživanje iz 2015. godine u Journal of Diabetes Research pokazalo je da i čaj od cimeta može pomoći u snižavanju nivoa šećera u krvi. Studija objavljena 2019. godine u časopisu Nutrients pokazala je da čaj od kurkume, osim snižavanja šećera, doprinosi i smanjenju nivoa masnoća u krvi - piše B92.

Posebna korist za osobe sa dijabetesom

Delovanje ovih čajeva može biti posebno korisno osobama sa dijabetesom. Studija objavljena 2013. godine u Diabetes & Metabolism Journal pokazala je da konzumacija zelenog čaja može smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tip 2. Sličan efekat ima i crni čaj, prema studiji iz 2017. objavljenoj u Asia Pacific Journal of Clinical Nutrition.

Još jedno istraživanje, objavljeno 2018. u časopisu Phytotherapy Research, otkrilo je da čaj od matičnjaka može pomoći u snižavanju nivoa određene molekule karakteristične za osobe sa dijabetesom tip 2.

Na kraju, prema studiji iz oktobra 2025. godine u Clinical and Experimental Dental Research, antioksidansi iz čaja od đumbira ne samo da pomažu u snižavanju šećera u krvi, već mogu doprineti i smanjenju nivoa iste molekule.

Tiktokerka otkriva genijalan trik za lako čišćenje zagorelih tiganja.

Ako ste primetili smeđe tragove na posuđu uprkos ribanju, to je verovatno zbog zagorele masti, minerala iz tvrde vode ili oštećenja od prevelike toplote. Iako su ove mrlje uglavnom bezopasne, mnogi ljudi ih smatraju dosadnim iz estetskih razloga. El tvrdi da njena metoda, za koju kaže da će vam „promeniti život“, uspešno rešava problem čak i na „zaista prljavim“ tiganjima, piše Danas.

Veoma jednostavan postupak

Postupak je jednostavan. Prvo, stavite šerpu na šporet. Zatim prepolovite limun i iscedite sok u šerpu. Uključite šporet na drugu najjaču temperaturu i dodajte ključalu vodu iz kuvala.

Dovedite vodu i limunovu smesu do ključanja. Kada proključa, nežno pređite drvenom kašikom preko smeđih mrlja, koje bi trebalo da počnu da se odvajaju od površine. To je znak da možete skloniti tiganj sa ringle. Pažljivo sipajte vruću tečnost, a zatim isperite i izribajte tiganj sunđerom. Smeđe mrlje bi trebalo da nestanu.

U čemu je tajna?

Efikasnost ove metode leži u limunskoj kiselini, koja deluje kao prirodno sredstvo za čišćenje. Kiselina rastvara mineralne naslage, uklanja promenu boje i razgrađuje zagorelu hranu i mrlje od toplote, vraćajući metalu prvobitni sjaj. Takođe deluje kao prirodni izbeljivač, pomažući u uklanjanju tvrdokornih smeđih mrlja od hrane.

Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske prerađevine, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.

Prema tabeli koja će će se primenjivati od 15. februara 2026. godine, akciza na bezoovni benzin povećaće se za dva dinara, na 72 dinara po litru, isto koliko i na gasna ulja, za koje će se ubuduće naplaćivati 74,04 dinara po litru - piše Nova ekonomija.

Akciza na tečni naftni gas skače za nešto manje od dva dinara, pa će dostići 56,23 dinara po kilogramu, dok će litar olovnog benzina zbog ovog poreza biti skuplja za dinar i po nego prošle godine (ukupno 76,55 dinara).

Na tečni naftni gas akciza će iznositi 56,23 dinara po kilogramu, dok će kerozin i gasna ulja imati akcize od 86,31 – odnosno 74,04 dinara po litru

Kada je reč o ostalim proizvodima, akciza na prženu kafu iznosiće 144,68 dinara po kilogramu (poskupljenje od četiri dinara), dok će za neprženu kafu ona iznositi 112,71 dinar po kilogramu.

Nameti koji se razrezuju na pivo skočili su nepun dinar i ubuduće će biti 32,91 dinar po litru, a oni za jaka alkoholna pića akciza skuplja za oko 1.000 dinara, što znači da će od sredine meseca ona biti 57.570,84 dinara.

Neznatno su povećane i akcize na cigare i cigarilose, koje će od narednog vikenda biti iznosi 30,48 dinara po komadu.

Uredba definiše i umanjene iznose akciza za specifične namene, poput gasnih ulja koja se koriste kao motorno gorivo za transport putnika i tereta (37,02 dinara po litru) ili za poljoprivredne svrhe (16,41 dinara za litru).

Takođe, po prvi put propisane su akcize na prirodni gas za krajnju potrošnju, koje za pogon vozila iznose 1.264,61 dinara po megavat-času, odnosno 72,96 din/MWh za grejanje.