Sombor.info

Mnogi od nas peru lice toplom vodom kako bi otvorili i očistili pore, a za kraj koriste hladnu vodu, da ih zatvore. Ali može li izlaganje kože različitim temperaturama doneti više štete nego koristi?

Evo šta kažu dermatolozi o tome koliko je zaista loše pranje lica toplom vodom

Pre svega, vaše pore se zapravo ne otvaraju ili zatvaraju, iako je to mišljenje vrlo popularno.

- Istina je da pore nemaju mišiće, tako da se ne mogu fizički otvoriti ili zatvoriti kao odgovor na temperaturu - rekla je dr Hana Kopelman za Huff Post.

- Vruća voda može privremeno da olabavi ulja i ostatke na koži, čineći pore čistijim, ali zapravo ne menja njihovu veličinu. S druge strane, hladna voda može privremeno da suzi krvne sudove, dajući koži zategnutiji izgled, ali ni ona ne smanjuje pore. Dok je veličina pora uglavnom određena genetikom, postoji nekoliko drugih faktora koji mogu učiniti da pore izgledaju uočljivije.

Dakle, koja je savršena temperatura za pranje lica?

Čišćenje kože toplom vodom može delovati umirujuće, ali može ukloniti prirodna ulja. Pošto ova ulja pomažu u zadržavanju vlage i održavanju hidratacije kože, izlaganje vaše kože vrućoj vodi može smanjiti njenu sposobnost da zadrži vlagu, čineći je osetljivijom i sklonom isušivanju, crvenilu i iritaciji.

- Vremenom može da pogorša stanja kao što su ekcem ili rozacea i doprinese prevremenom starenju oštećujući kolagen i elastin - objasnila je dr Nikol Li, dermatolog za Huff Post.

To ne znači da je i hladna voda rešenje za pranje lica. Izlaganje kože visokim ili niskim temperaturama može stvoriti nepotreban stres.

- Korišćenje vode koja je previše hladna za pranje lica može da osveži i privremeno smanji natečenost, ali možda neće tako efikasno očistiti ili omogućiti proizvodima za negu kože da se dobro upijaju. Vremenom bi to moglo dovesti do začepljenih pora i manje efikasne nege kože.

Za optimalno zdravlje kože i izvlačenje maksimuma iz vašeg sredstva za čišćenje, dermatolozi se slažu da je mlaka voda pravi način.

- Mlaka voda je idealna za čišćenje jer efikasno uklanja prljavštinu, ulje i šminku, a istovremeno čuva prirodna ulja kože, omogućavajući proizvodima za negu kože da se bolje apsorbuju - objašnjava dermatolog za Huff Post.

Mnoge već hvata praznična euforija. U redu je da se opustite, ali je važno da ne sedate za volan ako ste popili čašicu više. Pre svega zbog bezbednosti sebe i drugih, a i zbog kazni.

Dejstvo koje alkohol ima na vas zavisiće od više faktora: pola, godina, metabolizma, težine, vrste alkohola, onoga što ste jeli pre pića, nivoa stresa kojem ste izloženi itd., navodi britanska organizacija za bezbednost saobraćaja Road Respect.

Ista organizacija analizirala je i konzumaciju alkohola i sposobnost za vožnju. Izdali su, na osnovu toga, preporuke koliko bi trebalo da čekate nakon pića, odnosno koliko dugo alkohol ostaje u organizmu, što zavisi od toga šta ste popili.

• Čaša vina (13,5% alkohola)
• Jedno piće - 3,5 sata
• Dva pića - 7 sati
• Tri pića - 10,5 sati
• Četiri pića - 14 sati
• Pet pića - 17,5 sati
• Čašica žestokog pića (40% alkohola)
• Jedno piće - 1,5 sat
• Dva pića - 3 sata
• Tri pića - 4,5 sati
• Četiri pića - 6 sati
• Pet pića - 7,5 sati
• Pivo, lager (5% alkohola)
• Jedno piće - 2,5 sata
• Dva pića - 5 sati
• Tri pića - 7,5 sati
• Četiri pića - 10 sati
• Pet pića - 12,5 sati

Dok neki uživaju u zimskim čarolijama, lampicama i toplim napicima, postoje ljudi koji zimu doživljavaju kao unutrašnje povlačenje.

Hladnoća, manjak svetla i tišina kod njih ne izaziva osećaj mira, nego težinu, nostalgiju ili nemir.

Ovi horoskopski znaci posebno su osetljivi na promenu godišnjih doba, a zima u njima često budi tugu, zatvorenost ili osećaj gubitka kontrole. Ne nose se svi s tišinom jednako, a njima je to razdoblje kad im najviše treba toplina drugih ljudi.

Blizanci

Blizanci su znak kretanja, komunikacije, druženja i stalne stimulacije. Zimi, kad se svi više povlače, a dan traje kao treptaj, Blizanci često osete nemir i prazninu. Nedostaje im ritam, ljudi, razgovori i ideje koje lete svuda oko njih. Često se osećaju da gube tempo, i to ih emocionalno umara.

Strelac

Strelac voli širinu, prirodu, kretanje, adrenalin. Zima, sa svim svojim ograničenjima i zatvorenim prostorima, za njih je kao kavez. Iako znaju da budu veseli, zimi im opada entuzijazam. Nisu stvoreni za rutinu, a dugi, hladni dani ih umaraju. Često im tada padne raspoloženje i tada im je potrebno više motivacije nego ikad pre.

Vodolija

Vodolije su mentalno jaki znakovi, ali zima kod njih zna da podstakne emocionalnu distancu od drugih ljudi. Osećaj izolacacije koji dolazi s hladnijim razdobljem zna da ih dovede do unutrašnjeg preispitivanja i usamljenosti. Povlače se, ali ne uvek zato što žele - nego zato što ne znaju kako drugačije da nose težinu koju osećaju.

Naučnici rade na razvoju metode analize krvi koja bi mogla da predvidi stepen rizika od hipetrofične kardiomiopatije (HCM), najčešćeg srčanog oboljenja, prenosi danas "Gardijan".

Milioni ljudi u svetu boluju od ovog oboljenja srčanog mišića izazvanog promenom kod jednog ili više gena, a koje je uglavnom nasledno.

Ovo oboljenje može da dovede do komplikacija kao što su srčani zastoj i abnormalni ritam srca.

Kako se navodi, za ovu vrstu srčanog oboljenja ne postoji lek, a lekari ne znaju koji pacijenti su izloženi najvećem riziku od smrtonosnih komplikacija.

Naučnici sa univerziteta Harvard i Oksford sada su, međutim, pronašli način da predvide taj rizik, navodi britanski list.

Analiza krvi mogla bi da identifikuje kod kojih pacijenata je najveća opasnost od komplikacija.

Naučnici su u okviru najnovije studije merili nivo proteina, N-terminal Pro-B-tipa natriuretičnog peptida, u krvi 700 pacijenata sa oboljenjem HCM.

Visok nivo ovog proteina je znak da srce radi previše intenzivno, a osobe kod kojih se ustanovi su izložene većem riziku od komplikacija, navodi se u studiji.

Direktorka centra za kardiovaskularnu hirurgiju na Harvardu, Karolin Ho, izjavila je da bi ova vrsta analize krvi mogla da pomogne da se adekvatna terapija pravovremeno omogući pacijentima kojima je to potrebno - prenosi B92.

Javno preduzeće "Putevi Srbije" apelovalo je večeras da svi učesnici u saobraćaju budu posebno oprezni i da brzinu kretanja prilagode uslovima na putu nakon upozorenja Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) da se u istočnoj Srbiji očekuju snežne padavine uz formiranje snežnog pokrivača.

Prema najavama RHMZ, u nižim predelima Timočke i Negotinske Krajine očekuje se snežni pokrivač visine od 10 do 20 centimetara, dok se u planinskim predelima Karpatske oblasti prognozira od 30 do 40 santimetara snega, a zbog pojačanog vetra očekuje se i stvaranje snežnih nanosa.

Vozačima se, uz savet da voze pažljivo, sugeriše i da prilagode brzinu kretanja uslovima na putu.

Većina ljudi podrazumeva da svaka država mora da ima glavni grad. Međutim, u svetu postoje samo dve države koje zvanično uopšte nemaju prestonicu.

Ne, ne radi se o Vatikanu, Monaku ili Singapuru, gde su grad i država praktično isto. Reč je o Nauruu i Švajcarskoj, dve zemlje koje su iz potpuno različitih razloga ostale bez formalno proglašenog glavnog grada.

Prva od njih je Nauru, malo ostrvsko ostrvo u Tihom okeanu, površinom manje od Menhetna. Država je podeljena na 14 administrativnih okruga i ima oko 12.000 stanovnika, od kojih većina živi uz obalu - piše N1.

Nauru nema prestonicu zato što zapravo nema klasične gradove. Postoje naselja i administrativni centri, ali nijedan od njih nikada nije dobio status glavnog grada.

Zanimljivo je da je Nauru tokom druge polovine 20. veka bio jedna od najbogatijih država na svetu po glavi stanovnika. Razlog su bila ogromna nalazišta fosfata, nastala taloženjem ptičjeg izmeta tokom hiljada godina. Kada su zalihe iscrpljene, ekonomski procvat je naglo završen.

Zemlja se danas suočava sa ozbiljnim ekonomskim i ekološkim problemima i u velikoj meri zavisi od finansijske pomoći Australije.

U praksi, najveći administrativni značaj ima distrikt Jaren, gde se nalaze parlament i većina državnih institucija, ali ni on nema zvaničan status glavnog grada.

Druga država bez formalne prestonice je Švajcarska, što mnoge iznenađuje. Ova zemlja ima 26 kantona koji su istorijski funkcionisali gotovo kao nezavisne države. Zbog snažnog insistiranja na ravnopravnosti kantona i decentralizaciji vlasti, Švajcarska nikada nije proglasila zvanični glavni grad.

Umesto toga, ključne državne funkcije raspoređene su između više gradova.

Bern je sedište savezne vlade i parlamenta i nosi naziv federalni grad, ali zvanično nije prestonica. Savezni sud nalazi se u Lozani, dok je Savezni krivični sud smešten u Belinconi. Ovakav sistem odražava švajcarsku političku kulturu kompromisa i balansiranja moći između regiona.

Švajcarska je jedna od retkih zemalja u kojoj je decentralizacija toliko snažna da kantoni imaju sopstvene ustave, parlamente i sudove. Upravo zbog toga izbegnuto je proglašavanje jednog grada kao politički dominantnog centra, što je u skladu sa dugom tradicijom federalizma i direktne demokratije.

Ova dva primera pokazuju da pojam glavnog grada nije univerzalno pravilo, već rezultat istorijskih, političkih i geografskih okolnosti, koje se od države do države mogu drastično razlikovati.

Kontrola hipertenzije (visok krvni pritisak) neophodna je kako bi se smanjio rizik od drugih zdravstvenih problema, poput srčanog ili moždanog udara.

Kako biste što bolje držali pritisak pod kontrolom, možda ćete morati da izbegavate određene suplemente, jer oni mogu uticati na vrednosti krvnog pritiska ili smanjiti efikasnost terapije, piše health.com.

Vitamin D

Vitamin D se prirodno nalazi u pojedinim namirnicama i dostupan je kao suplement. Organizam ga proizvodi i kada je koža izložena ultravioletnim (UV) zracima sunca. Ovaj vitamin je važan za brojne telesne funkcije, uključujući zdravlje kostiju i regulaciju upala.

Neka istraživanja pokazala su da vitamin D može pomoći u regulaciji krvnog pritiska, naročito u dozama od 200 do 8.000 internacionalnih jedinica (IU) dnevno. Međutim, doze veće od 10.000 IU dnevno mogu dovesti do opasnih nuspojava, poput povišenog nivoa kalcijuma u krvi (hiperkalcemije). Vremenom, hiperkalcemija može izazvati brojne probleme, uključujući i visok krvni pritisak.

Visoke doze vitamina D mogu stupiti u interakciju i sa određenim diureticima (lekovima za izbacivanje viška tečnosti) koji se koriste u terapiji hipertenzije. Ova kombinacija može dovesti do zadržavanja kalcijuma u organizmu, povećanja njegovog nivoa u krvi i potencijalnog rasta krvnog pritiska.

Razgovarajte sa svojim lekarom o nivou vitamina D u organizmu. Analiza može pokazati da li vam je suplementacija potrebna i da li je bezbedna u kontekstu krvnog pritiska.

Koren sladića (Glycyrrhiza glabra)

Sladić je biljka koja se koristi kao dodatak ukusa u hrani, slatkišima i duvanskim proizvodima. U tradicionalnoj medicini koristi se za lečenje bolesti pluća i jetre, kao i rana.

Sladić sadrži glicirizinsku kiselinu (GA), supstancu koja može povisiti krvni pritisak i izazvati ozbiljne nuspojave kod osoba koje već imaju hipertenziju. Pokazano je da dnevne doze od svega 100 mg GA mogu dovesti do porasta pritiska.

Suplementi sa glicirizinskom kiselinom mogu stupiti u interakciju i sa diureticima i lekovima za snižavanje pritiska, smanjujući njihovu efikasnost i povećavajući rizik od nuspojava. Koren sladića može povisiti nivo natrijuma i sniziti nivo kalijuma u organizmu, što u kombinaciji sa diureticima može dovesti do opasno niskog nivoa kalijuma.

Ako imate visok krvni pritisak, najbolje je da izbegavate proizvode koji sadrže koren sladića.

Kantarion (Hypericum perforatum)

Kantarion je biljka koja se koristi za ublažavanje simptoma depresije i tegoba u menopauzi. Iako ima dugu tradiciju u narodnoj medicini, može opasno da utiče na delovanje brojnih lekova.

Kantarion može oslabiti dejstvo mnogih terapija, uključujući i pojedine lekove za snižavanje krvnog pritiska. Među njima su:

• Procardia (nifedipin)
• Talinolol
• Verelan (verapamil)

Ove interakcije se javljaju jer kantarion može ometati pravilnu apsorpciju leka u organizmu.

Pre upotrebe kantariona, obavezno se posavetujte sa lekarom, koji može proceniti da li postoji rizik od interakcije sa drugim lekovima ili suplementima koje koristite.

Arnika

Arnika je cvet iz porodice suncokreta i često se koristi spolja – za ublažavanje modrica, upala i otoka.

Stručnjaci ne preporučuju uzimanje arnike oralno zbog rizika od ozbiljnih nuspojava. One mogu uključivati povišen krvni pritisak, pojačano krvarenje, povraćanje, dijareju, kao i oštećenje srca i drugih organa.

Gorka pomorandža (Citrus aurantium)

Gorka pomorandža dobija se iz ploda ili kore istoimene biljke. Koristi se za aromatizovanje napitaka i parfema, dok se kao suplement često promoviše za mršavljenje i poboljšanje sportskih performansi.

Ovaj suplement sadrži p-sinefrin, stimulans sličan efedrinu. Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) zabranila je efedrin zbog ozbiljnih zdravstvenih rizika, poput srčanog i moždanog udara. Iako gorka pomorandža nije zabranjena, zahteva poseban oprez.

Studije su pokazale da suplementi gorke pomorandže mogu povisiti krvni pritisak i ubrzati rad srca, kao i povećati rizik od ozbiljnih stanja poput srčanog i moždanog udara. Međutim, gorka pomorandža koja se koristi u hrani i pićima uglavnom nema ovakve efekte.

Pre nego što počnete da uzimate suplement gorke pomorandže, obavezno se posavetujte sa lekarom.

Reakcije na suplemente mogu se razlikovati od osobe do osobe. Na njih utiču genetika, ishrana, godine, zdravlje digestivnog sistema i opšte zdravstveno stanje. Obratite pažnju na sve nuspojave ili simptome koji se jave nakon uvođenja novog suplementa ili vitamina.

Pre nego što počnete da koristite bilo koji novi vitamin ili suplement, razgovarajte sa svojim lekarom. On može proceniti da li je suplement bezbedan i koristan za vas, kao i proveriti moguće interakcije sa lekovima i drugim preparatima koje već uzimate.

Sinoć je u porodičnoj kući u Bezdanu pronađeno telo, a prema prvim informacijama koje prenose mediji, za sada nisu poznate okolnosti pod kojima je do smrti došlo.

U porodičnoj kući u Bezdanu, kod Sombora, je prema nezvaničnim informacijama, pronađeno beživotno telo.

Uzrok smrti još uvek nije poznat.

Uviđaj je u toku.

(Mondo.rs)

Reporteri STIPS iz Kragujevca zabeležili su rast otkupne cene teladi SM rase telesne mase do 160 kilograma u sedmici za nama, pošto je dominirao iznos od 900 din/kg.

Obim ponude bio je prosečan, a broj otkupljenih grla bio je na prošlonedeljnom nivou.

Rast cene tovnih bikova telesne mase preko 500 kilograma evidentiran je na stočnoj pijaci u Somboru, pošto se prodaja ove kategorije goveda odvijala najčešće po ceni od 460 din/kg. Obim ponude bio je na prošlonedeljnom nivou - piše Dnevnik.

Rast cena za telad i tovne bikove

Protekle sedmice nije bilo promena u odnosu na prethodni period u klanicama na području jablaničkog regiona. Naime, vršen je otkup tovnih bikova SM rase telesne mase preko 500 kilograma po dominantnoj ceni od 440 din/kg i krava za klanje SM rase po dominantnoj ceni od 240 din/kg.

Na stočnoj pijaci u Leskovcu je izostala ponuda teladi, tovne junadi i ostalih kategorija goveda. Otkupna cena tovne junadi telesne mase preko 480 kilograma u odnosu na poslednju sedmicu novembra u klanicama na području srednjebanatskog regiona bila je viša, pošto je dominirao iznos od 530 din/kg.

Ponuda i broj otkupljenih grla bili su slabi. Na pijaci žive stoke u Vranju evidentirana je ponuda teladi SM rase telesne mase do 160 kilograma po dominantnoj ceni od 760 din/kg, dok je ponuda tovne junadi i ostalih kategorija goveda izostala.

U klanicama na području pčinjskog regiona otkupne cene tovne junadi telesne mase od 350 do 480 kilograma i tovnih bikova telesne mase preko 500 kilograma su se izjednačile, jer je kod obe kategorije goveda dominirao iznos od 480 din/kg.

Ponuda tovnih junadi bila je vrlo slaba, dok je ponuda bikova bila prosečna.

Prasad na ceni

U klanicama na području srednjebanatskog regiona evidentiran je pad otkupne cene prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma, pošto je protekle sedmice dominirao iznos od 380 din/kg. Obim ponude i otkupa bio je na prosečnom nivou. Sem prasadi, klaničari sa ovog područja otkupljivali su i tovne svinje telesne mase od 80 do 120 kilograma po dominantnoj ceni od 210 din/kg.

Prasad telesne mase od 16 do 25 kilograma bila su skuplja u odnosu na prethodni period na pijaci žive stoke u Kragujevcu, jer se prodaja najčešće odvijala po ceni od 370 din/kg.Za razliku od njih, niža je bila cena krmača za klanje, jer je dominirao iznos od 170 din/kg, a za prodaju je dovezeno dvadesetak grla. Rast otkupne cene prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma evidentiran je u klanicama na području šumadijskog regiona, jer je tokom protekle sedmice dominirao iznos od 400 din/kg.

Ponuda ove kategorije svinja bila je prosečna. Pored prasadi, klaničari su otkupljivali i tovne svinje, pa je u kategoriji grla telesne mase od 80 do 120 kilograma dominirao iznos od 250 din/kg, a u kategoriji grla telesne mase preko 120 kilograma iznos od 200 din/kg.

Za otkupljene krmače za klanje odgajivači su protekle sedmice dobijali 170 din/kg.Reporteri STIPS iz Niša evidentirali su rast prodajne cene prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma. Na stočnoj pijaci u Leskovcu protekle sedmice je, pored prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma, koja su se prodavala po ceni od 300 din/kg, moglo da se pazare i tovne svinje telesne mase od 80 do 120 kilograma po dominantnoj ceni od 220 din/kg, piše Kamatica.

Ponuda obe kategorije bila je prosečna, dok je prodaja bila nešto slabija.

Skuplja i jagnjad

U klanicama na području Šumadijskog regiona zabeležen je rast otkupne cene jagnjadi, pošto je dominirao iznos od 500 din/kg. Na pijaci žive stoke u Kragujevcu takođe je došlo do rasta cene jagnjadi u odnosu na prethodni period, jer se prodaja ove kategorije ovaca odvijala najčešće po ceni od 500 din/kg.

U ponudi je bilo preko stotinu grla, a prodaja je bila prosečna. Osim jagnjadi, u ponudi je bilo dviski po dominantnoj ceni od 200 din/kg i ovaca čija se cena takođe nije menjala, pošto je dominirao iznos od 180 din/kg. Niža otkupna cena jagnjadi u odnosu na prethodnu sedmicu zabeležena je u klanicama na području Zlatiborskog regiona, pošto se otkup najčešće odvijao po ceni od 420 din/kg. Broj otkupljenih grla bio je mali.

Nije bilo promena u pogledu ponude jagnjadi, jaradi i ovaca u odnosu na prethodnu sedmicu na stočnoj pijaci u Leskovcu. Dominantne cene su takođe zadržale prošlonedeljni nivo. Klaničari sa područja Mačvanskog regiona protekle su sedmice otkupljivali jagnjad po dominantnoj ceni od 400 din/kg, uz prosečnu ponudu, a obim otkupljenih grla bio je na prošlonedeljnom nivou.

Na pijaci žive stoke u Nišu dominantna prodajna cena iznosila je 600 din/kg, što je maksimalna cena za ovu kategoriju ovaca u periodu od 15. do 21. decembra. Ponuda grla bila je veoma slaba.