Pitali smo našeg nutricionistu koji je SIGURAN NAČIN DA SMRŠAMO i NIKADA ne vratimo kilograme: U OVA 2 KORAKA je čitava filozofija, a da bi bili mršaviji - MORAMO da jedemo

Borba sa par kilograma gore-dole je neprestana i do sada pojavilo se mnoštvo dijeta koje su u određenoj meri pokazale rezultate. Ipak, nauka je rekla svoje - ako hoćeš da smršaš - moraš da jedeš.

Hrana nam je neophodna, ona telu daje energiju, gradi mišiće, pomaže rast kose, reguliše rad hormona i pravilno funkcionisanje imunog sistema. Iako smo često mišljenja da jedemo previše, naše telo je najbolji pokzatelj da li smo u pravu, zato smo porazgovarali sa Tanjom Olajdžijom, masterom javnog zdravlja, spec nutricionistom-dijetetičarem i kliničkim hipnoterapeutom, ona nam je objasnila zašto je neophodno da jedemo dovoljno i u čemu je ključ adekvatnog mršavljenja.

- Siguran znak da ne jedemo dovoljno jeste osećaj gladi, no taj osećaj posle nekog vremena možemo i da "potisnemo", pa nam nije toliko evidentan. Ipak, u ovim slučajevima uglavnom već govorimo o bolestima poremećaja u ishrani. Drugi znak da ne jedemo dovoljno jeste ukoliko često mislimo na hranu, planiramo šta ćemo jesti, volimo da gledamo recepte, menije, da pričamo o hrani, da gledamo šta drugi ljudi jedu... drugim rečima stalno nam je hrana u glavi.

Zanimljivo je i to da znak u vidu gubitka težine može da se javi, ali i ne mora, ukoliko se periodi izgladnjivanja smenjuju sa periodima prejedanja kada sebi konačno damo oduška i ne želimo više da trpimo glad.

- Rešenje je u svakom slučaju preispitivanje svoje ishrane, motiva za istu, traženje uzroka sa stručnim licima koji se bave ishranom i problemima ishrane, te rad na ishrani, ali i temama koje su dovele do takve ishrane.

Neki od sigurnih pokazatelja da ne unosimo dovoljno hrane su: slab imunitet, pad energije, neredovan ciklus, česte promene raspoloženja, problemi sa spavanjem...

U čemu je ključ adekvatnog mršavljenja?

Za mršavljenje je, najprostije rečeno, potrebno da potrošimo više energije nego što je unesemo.

- To možemo da ostvarimo smanjenjem unosa hrane, većom potrošnjom - fizičkom aktivnošću, ili njihovom kombinacijom. Ako smanjimo ugljene hidrate, a ne smanjimo ukupan unos energije, što znači da u većini slučajeva neće da dođe do održivog i značajnijeg gubitka težine, pa kada ponovo uvedemo ugljene hidrate sve kilograme vraćamo.

Tanja ističe da se ne savetuje izbacivanje ni jednog makronutrijenta iz ishrane, pa tako ni ugljenih hidrata, jer je naročito važno da se unose vlakna koja naše telo ne može da stvori, a koja su takođe ugljeni hidrati.

- Na drugoj strani, moramo imati u vidu i čestu pojavu insulinske rezistencije gde se istina preporučuje ograničenje unosa jedne grupe ugljenih hidrata, a to su prosti šećeri, kako bismo držali stabilan nivo šećera u krvi, a time i insulina. I to je i dobra preporuka za sve nas, i sa insulinskom rezistencijom i bez - održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi - te smanjenje prostih šećera (najviše ih ima u industrijskim proizvodima), ali nikako izbacivanje svih ugljenih hidrata.

izvor:zena.blic.rs

Kutak za roditelje

Šta ćete danas kuvati?

Saveti šefova kuhinje

Neodoljivi deserti

  • Banoffee Pie

    Deserti 01. 08. 2022.

    Banoffee Pie Sastojci: biskvit: 400g banane 225g ili 4 jajeta 225g suncokretovog ulja 300g šećera 240g brašna 7g praška za pecivo prstohvat soli kašičica[…]

    Read more...