Endokrinolog prof. dr Miloš Žarković za portal N1 govorio je zdravlju štitaste žlezde i pojasnio šta su nodusi - čvorići i kada oni mogu da budu opasni.
U Srbiji svaka deseta osoba ima problema u radu ove najveće endokrine žlezde, koja reguliše ključne procese u organizmu.
Na početku razgovora prof. Žarković nam objašnjava da je štitasta žlezda - žlezda sa unutrašnjim lučenjem (endokrina žlezda) koja se nalazi u vratu, neposredno iznad grudne kosti.
"Ona luči tiroidne hormone, tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Tiroidni hormoni regulišu brojne funkcije, a najvažije je regulacija metabolizma i funkcija mozga, dok su kod dece apsolutno kritični za razvoj mozga", kaže dr Žarković.
Šta su čvorići - nodusi na štitastoj žlezdi i zašto su toliko česti?
Endokrinolog Miloš Žarković kaže da su tiroidni čvorići (nodusi) sve promene u kojima se struktura tkiva razlikuje od normalne strukture tkiva.
"Oni su verovatno najčešće strukturne promene koje se viđaju kod ljudi. Učestalost nodusa je oko 50 odsto (svaki drugi čovek ima nodus), ali učestalost zavisi od starosti. Kod mlađih od 30 godina nodusi su retki dok kod osoba starijih od 70 godina skoro svako ima nodus. Moglo bi da se kaže da su nodusi posledica starenja štitaste žlezde", navodi doktor.
Kada mogu da budu opasni?
Kao olakšavajuću okolnost prof. Žarković navodi da je najveći deo nodusa štitaste žlezde benigne prirode i bezopasan.
"Međutim jako veliki nodusi i oni koje su iza grudne kosti mogu da predstavljaju problem i mogu da se uklone ili hirurški ili nekom od metoda termoablacije", dodaje sagovornik.
Sumnja na malignitet, prema rečima profesora, postavlja se na osnovu ultrazvučnog pregleda, nekih laboratorijskih analiza i na osnovu karakteristika i porodične istorije pacijenta.
Kada je potrebna biopsija?
Dalje, prof. Žarković navodi da se biopsija nodusa radi kada postoji mogućnost postojanja maligniteta u nodusu.
"Većina nodusa na kojima je urađena biopsija su benigni. Do pet odsto nodusa su maligni", kaže endokrinolog.
Takođe objašnjava da je prag sumje za biopsiju nizak, jer je intervencija veoma bezbedna, ne mnogo neprijatna, a većina karcinoma štitne žlezde se izleči samo operacijom.
Kontrola jedanput godišnje
Doktor Žarković kaže da je najbolje kontrolisati se jednom godišnje, a laboratorijske analize raditi po potrebi.
"Posle oko pet godina kontrole ultrazvukom mogu da se prekinu", dodaje doktor.
Ciste i čvorići - koja je razlika?
Sagovornik portala N1 kaže da su ciste šupljine ispunjene tečnošću i da su skoro uvek bezazlene.
"Naječešće se ne leče. Retko je potrebna operacija, jedino velike ciste koje smetaju pacijentu. Optimalna metoda lečenja je minimalno invazivna ablacija etanolom", zaključuje prof dr. Miloš Žarković.
