Hemikalija TFA dospeva u životnu sredinu putem pesticida, lekova i rashladnih sredstava. Pošto se ne razgrađuje, nalazi se, na primer, u vodi za piće i prehrambenim proizvodima.
Mihael Miler je farmaceutski hemičar na Univerzitetu u Frajburgu i istražuje prisustvo trifluorsirćetne kiseline (TFA) u istorijskim uzorcima vina. Njegov zaključak je alarmantan: dok su stara vina – do 1970-ih – još bila bez TFA, od 1980-ih se vidi sve veće prisustvo. Od 2010. godine vrednosti naglo rastu. „Nova vina sadrže izuzetno visoke nivoe TFA, s kojima nismo računali“, kaže Miler, prenosi Dojče vele.
U pojedinačnim uzorcima utvrđene su koncentracije do 300 mikrograma po litru – što je deset puta više u roku od 15 godina. Za Milera je jasno: „Imaćemo toksične probleme. Pitanje je samo kada i u kom obimu.“
Šta je TFA i zašto je opasan?
TFA je bezbojna so trifluorsirćetne kiseline i spada u grupu PFAS – per- i polifluorisanih alkilnih supstanci. Ta grupa obuhvata više od 10.000 sintetičkih hemikalija koje se nalaze u brojnim svakodnevnim proizvodima: tiganjima, odeći za boravak na otvorenom, ambalaži za brzu hranu, pesticidima, pa čak i u lekovima.
Jednom kada dospeju u životnu sredinu, PFAS se teško ili nikako ne razgrađuju. Zato se i nazivaju „večnim hemikalijama“. „Svaki kilogram TFA koji ispustimo trajno povećava opterećenje životne sredine“, upozorava Miler. „Razgradnja se ne očekuje.“
Zabrinutost zbog vode
I snabdevači vodom podižu uzbunu. U regionu Gornje Rajne, koncentracije TFA u reci Rajni su se od 2016. udvostručile. Kompanija Vodovod Bodensko jezero–Rajna (AWBR) govori o „stalnom porastu“ s direktnim posledicama po vodu za piće. TFA je posebno problematičan, jer ne može da se ukloni iz vode konvencionalnim metodama.
Ispitivanje vode za piće, koje je širom Nemačke sproveo javni servis ARD, pokazuje: svi uzorci – bilo iz privatnih domaćinstava ili javnih ustanova – sadržali su TFA. Vrednosti su uglavnom bile ispod jednog mikrograma po litru, ali su u Drezdenu iznosile 1,3 µg/l, a u Kevelaeru (Severna Rajna–Vestfalija) čak 2,4 µg/l.
I mineralne vode su bile pogođene. Dok su marke Gerolštajner i Sprekvel imale relativno niske vrednosti od 0,1 i 0,2 µg/l, u negaziranoj vodi Aqua Mia trgovačkog lanca REWE izmerena je TFA vrednost od 1,8 µg/l. Ulrih Borhers iz Instituta za analizu vode to smatra zabrinjavajućim: „Takva voda jedva da se više može smatrati izvornom i čistom. Ne ispunjava očekivanja potrošača.“
Još veće TFA vrednosti u prehrambenim proizvodima
Još ozbiljnija situacija je kod proizvoda od žitarica. Ekološka organizacija Global 2000 testirala je 48 proizvoda. Svi su bili zagađeni s TFA. Konvencionalni proizvodi imali su tri puta veće vrednosti od ekoloških. Rekorder: jedan konvencionalni keks sa 420 µg/kg – što je sto do hiljadu puta više nego u vodi za piće.
Uzrok je, prema rečima ekološkog hemičara Helmuta Burčera-Šadena, očigledan: „U zemljištu se već nalaze visoke koncentracije TFA – pre svega zbog pesticida koji sadrže PFAS.“ On zahteva hitnu zabranu tih supstanci i svih materija koje se u životnoj sredini razgrađuju u TFA.
Vlasti i politika ne uspevaju da prate
Još 2023. godine više članica Evropske unije, a među njima i Nemačka, podnelo je predlog Evropskoj agenciji za hemikalije (ECHA). Cilj je bio bolja regulacija cele grupe PFAS hemikalija – dakle i TFA. Međutim, taj proces napreduje vrlo sporo.
Stručnjak Miler sumnja da iza toga stoji namerno odugovlačenje od strane industrije: „Namerno se podnosi veliki broj zahteva kako bi se postupak razvukao. Smatram to neodgovornim.“ Ni iz politike ne dolazi jasan signal. U koalicionom sporazumu nemačke vlade izričito stoji da se opšta zabrana čitavih grupa hemikalija odbacuje.
Savezno ministarstvo zdravlja u tome ipak ne vidi kontradikciju. Na upit naglašava: „U osnovi bi trebalo smanjiti unošenje posebno postojanih i teško razgradivih supstanci u životnu sredinu.“
Preteća opasnost
Koncentracije TFA u životnoj sredini i prehrambenim proizvodima godinama rastu – merljivo, između ostalog, u vodi za piće, vinu i proizvodima od žitarica. Iako su većina izmerenih vrednosti trenutno ispod važećih referentnih ili graničnih vrednosti, stručnjaci sa sve većom zabrinutošću prate dalji razvoj.
Koji bi mogli biti zdravstveni efekti dugoročno povišenih koncentracija TFA – za sada još nije konačno razjašnjeno. Ipak, jedno je jasno: što se ranije prepoznaju i ograniče mogući izvori i putevi unošenja u životnu sredinu, to se bolje mogu kontrolisati potencijalni rizici.
