Priča kaže da medved, kad se probudi iz zimskog sna, po šumi prvo traži sremuš da bi očistio creva i regenerisao se posle meseci u hibernaciji, a tek onda traži drugu hranu.
Ova zeljasta višegodišnja biljka javlja se u senovitim šumama, duž reka i voda u proleće, i to kao prva vitaminska bomba.
Zeleniš koji uveliko zovu superhranom bio je u centru pažnje posebno od početka kovid pandemije zbog svojih benefita.
Poznat i kao divlji beli luk, sremuš se bere u proleće kada kreće da lista, pa do cvetanja početkom leta. Na pijacama je jedna veza oko 100 dinara.
Najbolje je da se jede svež, koristi se u raznim salatama, ali i u supama i jelima od povrća. Osim toga, dobar je konzervans – stavlja se na meso da bi se duže održalo.
Pri prženju gubi najveći deo oštrine, ali mu se aroma tako pojačava.
Sremuš je bogat biljnim proteinima, korisnim amino-kiselinama, kao i raznim vitaminima. Zbog visokog sadržaja vitamina C – oko 100 mg na 100 g svežeg lišća, i fitoncida (prirodni antibiotici), smatra se antivirusnom biljkom, piše east-fruit.com.
Sremuš takođe sadrži vitamine B grupe, provitamin A (beta-karoten) i mineralne soli koji održavaju kiselo-baznu ravnotežu u telu, normalizuju metabolizam vode i soli, korisni su za endokrini, nervni i probavni sistem. Sremuš sadrži i kalcijum, kalijum, gvožđe, jod.
Stručnjaci kažu da ova biljka čisti krvne sudove, snižava holesterol i normalizuje krvni pritisak. Trebalo bi da ga konzumiraju oni koji pate od prolećnog nedostatka vitamina i slabog apetita. Odličan je za poboljšanje funkcije creva, a listovi imaju antiinflamatorna svojstva.
