Ukrašavanje jelke jedan je od najlepših delova praznične sezone, a sam običaj je često savršen razlog za porodično druženje.
Mnogo pre hrišćanstva, biljke i drveće koje je ostalo zeleno cele godine imalo je posebno značenje za ljude zimi.
Baš kao što ljudi danas ukrašavaju svoje domove za prazničnu sezonu, drevni narodi su okačili zimzelene grane preko svojih vrata i prozora. U mnogim zemljama verovalo se da će odvratiti veštice, zle duhove i bolesti.
Mnogi drevni narodi verovali su da je sunce bog i da je zima dolazila svake godine jer je sunce postalo slabo i bolesno.
Slavili su solsticij, što je značilo da će bog početi da se oporavlja, a zimzelene grane su ih podsećale na sve zelene biljke koje će ponovo izrasti kada bog sunca ojača i leto se vrati.
Stari Egipćani su obožavali boga Ra, a tokom solsticija, kada bi on počeo da se oporavlja od bolesti, Egipćani su svoje domove ispunjavali zelenim palmama, koje su simbolizovali trijumf života nad smrću.
Stari Rimljani su slavili solsticij gozbom zvanom saturnalije u čast boga Saturna, boga poljoprivrede. Solsticij im je značio da će farme i voćnjaci uskoro ponovo biti zeleni i plodni.
Povodom ove prilike, kuće su bile ukrašene zimzelenim granama.
U severnoj Evropi, misteriozni druidi su takođe ukrašavali hramove istim granama kao simbol večnog života.
Vikinzi su zimzelene grane smatrali posebnim biljkama boga sunca Baldera.
Kićenje jelke je, dakle, ostatak prehrišćanstva kao element obožavanja prirode, to je etnološka tradicija. Drvo je simbol veze neba i zemlje, koreni su mu u zemlji i idu ka nebu.
Kada je počela današnja tradicija?
Za početak tradicije kakvu danas poznajemo zaslužni su Nemci u 16. veku. Tada su hrišćani u svoje domove unosili okićeno drveće. Neki su pravili božićne piramide od drveta i ukrašavali ih zelenim granama i svećama.
Rašireno je verovanje da je protestantski reformator Martin Luter prvi dodao sveće na drvo. Jedne zimske večeri, prema priči, išao je prema svojoj kući i sastavljao besedu, kada ga je zapanjila sjaj zvezda koje su svetlucale među zelenim drvećem. Da bi prizor preneo svojoj porodici, u dnevnu sobu je postavio drvo na koje je stavio upaljene sveće.
Običaj kićenja jelke proširio se po celom svetu. Danas se okićene jelke nalazi na svakom koraku, od domova, preko gradskih ulica i trgova do poslovnih prostora, prenosi Zadovoljna.hr.
