Prošle godine sredinom jula Srbija je bila na udaru snažne superćelijske oluje koja je opustošila pojedine delove zemlje, i nažalost, osim materijalne štete bilo je i ljudskih žrtava, a prema najavi meteorologa i klimatologa, isti scenario je moguć ali je za njega potrebno da se steknu određeni uslovi u atmosferi.
Meteorolog Ivan Ristić kaže da će narednih dana, iz dana u dan biti sve toplije, a od srede 10. jula temperature vazduha u hladu biće izjednačena sa telesnom temperaturom i kretaće se od 35 do 39 stepeni. Visoke temperature, koje su jedan od uslova za nastanak superćelijskih oluja, biće praćene i velikom sparinom, a prema prvim izgledima dugoročnih prognoza od 13. do 20. jula ponovo se očekuje nestabilan period i manji pad temperatura.
- Datumi se poklapaju sa prošlogodišnjim superćelijskim olujama koje su bile 13. i 19. jula. Od 13. jula popodne stižu nam ponovo oblaci koji će usloviti pljuskove, grmljavinu, ponegde grad i nepogode. Pratimo situaciju, ali je važno reći da je temperatura severnog Jadrana i dalje oko 25 stepeni Celzijusa i nadam se da se to neće bitnije promeniti, jer da bi došlo do superćelijske oluje voda na severu Jadrana treba da dostigne 27 stepeni Celzijusa. Morske pijavice koje se jave u tim uslovima su poput “pumpi” koje usisavaju vlagu i prenose tu vlagu u oblake što povećava potencijal za nastanak superćelijskih oluja. Zato su za sada male šanse za superćelijsku oluju kod nas, pogotovo u istom periodu u kom su nas pogodile prošlog leta – kaže za „Blic“ Ivan Ristić.
Spasava nas još uvek "niska" temperatura severnog dela Jadranskog mora
Kako je rekao, tokom prošlonedeljnih oluja, od superćelijskih oluja nas je i prethodne sedmice spasila još uvek „niska“ temperatura Jadranskog mora koja je 2023. u julu bila oko 30 stepeni Celzijusa.
- Sada dolazimo u period sa deficitom padavina. Temperatura će ići do između 30-35 stepeni, očekuju se izolovani pljuskovi, a u trećoj dekadi jula se očekuje afrički anticiklon. Stiže nam ponovo vreo afrički vazduh i temperature će do oko 40 stepeni Celzijusa - kaže Ristić.
Nove nepogode mogle bi se ponoviti početkom avgusta, istakao je Ristić, i dodaje da bi do kraja jula trebalo da bude mnogo manje kiše i pravo letnje vreme.
Pred nama najtopliji deo leta
Meteorolog amater Marko Čubrilo je objavio da je pred nama najverovatnije najtopliji deo leta, i da se blago osveženje nazire oko 15. jula, ali osetnijeg pada temperature nema na vidiku.
-Pojava retkih pljuskova je moguća posle 8. jula i oni, osim na kratko, neće donositi osetnije osveženje i biće posledica pregrejanosti atmosfere. Malo jače osveženje uz češće pljuskove je moguće tek oko 15. jula, ali neko jače, konkretnije, osveženje se u narednih 14-20 dana za sada ne nazire – navodi Čubrilo u vremenskoj prognozi.
Globalno zagrevanje podstiče jače oluje
Superćelijske oluje i drugi klimatski ekstremi su nešto na šta svakako treba da budemo spremni, i prema rečima našeg čuvenog klimatologa prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, globalno zagrevanje utiče na češće nepogode poput superćelijskih oluja, pijavica ili pojavu „pustinjskog đavola“ i poveća rizik od njih.
-Kada dođe do formiranja olujnog nevremena, bilo kog, svet koji je topliji omogućava da sve vrste oluja budu razornije nego pre, a razlog je što u topliji vazduh može da stane 7 odsto više vodene pare, a kada su okeani topliji onda isparava više vode. Toplija planeta znači da imamo i toplije okeane. Ako su topliji, isparava više vode sa površine, a atmosfera, koja je sada u proseku toplija za 1 stepen može da primi 7 odsto više vodene pare koja je pogonsko gorivo za sve oluje, pa i za superćelijske - rekao je Đurđević za "Blic".
Objasnio je da ako oluji date veću količinu vodene pare ona će da se:
razvije brže
duže će živeti
preći će veću razdaljinu dok bude trajala
oko nje će se formirati jači vetrovi
produkovaće veću količinu padavina za kraće vreme
produkovaće potencijalno više grada
"Ne zna se kada će se desiti superćelijska oluja, ali će se sigurno desiti"
Đurđević je nedavno istakao da živimo u atmosferi koja podržava snažnije i razornije oluje nego oluje koje smo imali u prošlosti. To ne znači da će “svaka oluja koja nastane da bude razorna kao što je bila prošle godine, ali neke će biti razorne kao 2023. godine”.
-Ne znamo kada će se takva oluja desiti, ali da će se desiti u budućnosti je sigurno. Može da se desi ponovo ove godine, a možda nekoliko godina ne bude nijedne, a da se zatim pojavi još snažnije od one koju smo doživeli. Sa sigurnošću možemo da kažemo da će da bude gore, ali ne možemo sa sigurnošću da kažemo kada će da bude gore. U narednih 10 godina nagledaćemo se različitih ekstrema koji će da budu vrlo zbunjujući i za ljude neuobičajeni – rekao je za “Blic” Đurđević.
Izvor: blic.rs
