Vrućine predstavljaju veliki rizik po naše zdravlje, a ovo leto je na putu da bude još toplije nego inače. Klima-uređaj je spas u ovim uslovima, ali mnogo starija tehnologija bi mogla da zaštiti našu bezbednost, budžet, a na kraju i planetu. Održavanje hladovine u našim domovima u narednih nekoliko meseci moglo bi da se vrti oko lopatica osvežavajućeg ventilatora.
„Ventilatori su odličan način da uštedite novac i energiju“, kaže dr Nikol Miranda, viši istraživač na Univerzitetu u Oksfordu.
Dok klima-uređaji funkcionišu tako što hlade vazduh i isušuju ga – što je zadatak koji zahteva mnogo energije – ventilatorima je potrebno mnogo manje električne energije dok kovitlaju vazduh po našem telu da bi nas rashladili.
Kako bismo izvukli maksimum iz ovih uređaja, pomaže eksperimentisanje sa nekoliko načina njihovog korišćenja. Svaki dom je drugačiji, a osećaj prijatnosti je subjektivan, napominje Patriša Fabijan, profesorka ekologije na Univerzitetu u Bostonu. „Nije jedinstven za sve.“
Evo nekoliko saveta kako najbolje da iskoristimo ventilator u svom domu.
Kombinujte ventilator i klima uređaj
Ako imate ispravan klima-uređaj, vredi pokušati da ga podesite na manje hlađenje, odnosno višu temperaturu, a dodate venilator. Ovaj pristup bi mogao da učini čuda vašem letnjem računu za struju. Verovatno ćete se osećati potpuno isto kao da je klima uključena na najnižu temperaturu.
Oli Džej, profesor termalne fiziologije na Univerzitetu u Sidneju, skreće pažnju na istraživanje koje pokazuje da ljudi ne primećuju nikakvu razliku kada se hlađenje ventilatorom kombinuje sa klimatizacijom podešenom na višu temperaturu, u poređenju sa klima-uređajima koji su podešeni na arktički udar, bez ventilatora.
„Osećali biste se jednako rashlađeni u prostoriji u kojoj je 26 stepeni Celzijusa sa ventilatorima, kao u sobi u kojoj je 22 stepena sa klimom i bez ventilatora“, naglašava profesor Džej.
Ovaj metod će ublažiti opterećenje električne mreže, što znači manje nestanka struje. I to bi moglo da pomogne da se prekine začarani krug, kaže Džej, gde toplota izaziva ljude da pojačaju svoje klima uređaje, što generiše ugljenik koji dovodi do toplije klime – čime se stvara još veća potreba za klima-uređajima. Ova eskalacija se već desila poslednjih decenija, pri čemu se doprinos klimatizacije emisiji ugljenika više nego udvostručio.
„Kada je veoma vruće, ljudi moraju da koriste ventilatore zajedno sa klima-uređajem kako bi bili sigurni da su bezbedni, a i dalje će uštedeti novac na računu za struju“, kaže Stefano Skjavone, profesor arhitekture i inženjeringa na Univerzitetu Berkli.
Izaberite omiljeni tip ventilatora
Kada su u pitanju tipovi ventilatora, opcija ima napretek, ali mnogi stručnjaci kažu da plafonski ventilator nema konkurenciju – bar kada je u pitanju hlađenje, ali ne i stil.
Ovi ventilatori potiskuju stub vazduha koji teče „preko svih površina u prostoriji“, objašnjava prof. Džej. Oni takođe pomažu u cirkulaciji ustajalog, vrućeg vazduha uskladištenog u gornjim delovima prostorije, to jest na plafonu.
„Veoma su efikasni“, ističe dr Miranda, „iako većina potiče iz sedamdesetih godina prošlog veka“. Nabavka plafonskog ventilatora ne znači da će vaš dom podsećati na epizodu TV serije Vesele sedamdesete. Sada imaju mnogo moderniji dizajn.
U međuvremenu, prof. Skjavone proučava tipove ventilatora i nalazi nekoliko razlika u efikasnosti. „Ako koristite tipične ventilatore normalne veličine, većina pruža manje-više isti efekat hlađenja“, kaže profesor. Ali pošto pojedini samostalni ventilatori rade i na baterije, u slučaju nestanka struje biće više od koristi u poređenju sa plafonskim koji ne može bez struje.
Takođe, bolje ćete se rashladiti ako ventilatore usmerite ka pravim mestima na telu, kao što je torzo, a oni mali ventilatori koji mogu da se nose oko vrata, dopuniće efekat stacionarnog, savetuje dr Miranda.
Međutim, kako biste postigli najbolji efekat hlađenja, postavite ventilator tako da zahvata što veći deo tela protokom vazduha, posebno delove koji nisu pokriveni odećom, dodaje prof Skjavoni.
Još jedna stvar koju treba uzeti u obzir je brzina okretanja ventilatora. „Kada je podešen na najvišu brzinu, može da vam isuši oči“, kaže dr Džej. U tom slučaju možete da stavite zaštitne naučare, ali postoji tačka sve manjeg povrata kada se nećete osećati rashlađenije uprkos većim brzinama.
Idealan prag je obično srednja postavka na tipičnom ventilatoru na postolju, kada je udaljen oko metar od nas, kaže prof. Džej.
Probajte samo sa ventilatorom, bez klima uređaja
Kada je napolju toplo – ali nije jako vruće – možete da isključite klimu, otvorite prozor na strani prema kojoj vetar duva i usmerite ventilator tako da protok vazduha ide uvis.
Ovaj pristup funkcioniše posebno dobro kada koristite prozore na strani doma koja je najhladnija, jer će ulazni vazduh biti osvežavajući. Obično je to najzasenčenija strana vašeg doma, možda blizu nekog drveća.
U oblastima koje nemaju mnogo drveća ili druge prirodne hladovine, pokušajte da uredite prostor ispred prozora kako biste dobili hladniji vazduh i podržali posao ventilatora u zatvorenom prostoru.
„Prvo i najvažnije, pokušajte da povećate vegetaciju ispred vašeg prozora“, kaže Haled Tarabej, arhitekta i vanredni profesor održivog dizajna na Američkom univerzitetu u Kairu. Ako je moguće, postavite fontanu sa tekućom vodom ispred ovog prozora ili ventilatore koji prskaju vodu, stvarajući hladnu maglu koja deluje kao tampon od vrućine, dodaje Tarabiej, prenosi rts.rs.
Ne raspirujte vatru
Ako nemate klima uređaj ili nije ispravan, isključite ventilatore kada su spoljašnje i unutrašnje temperature ekstremne, jer će vam jednostavno duvati vreo vazduh.
Prema Agenciji za zaštitu životne sredine SAD, ovaj prag je 32 °C. SZO kaže 35°C, dok prof. Džej misli da je granica za upotrebu ventilatora još veća: 38,8°C za zdrave ljude i 36,6°C za starije osobe sa hroničnim bolestima. U ovim scenarijima, možda bi bilo bolje skloniti se u neki javni rashlađen prostor.
Eksperimentišite
Strategije rashlađivanja bi trebalo da idu dalje od ventilatora i klima-uređaja i uključuje senčenje osunčanih prozora i dobro hidriranje. Kada je unutra (i spolja) veoma vruće, efikasno je i nošenje mokre košulje. „Mokre majice možete spojiti sa lepezama da biste optimizovali njihovu efikasnost“, ističe prof. Džej.
Dobro je eksperimentisati kako različiti pristupi kućnom hlađenju utiču na termometar, ali su važne i individualne karakteristike. Neki ljudi su osetljiviji na toplotni stres, posebno bebe i stariji, trudnice ili dijabetičare. „Otkrijte šta vam najviše odgovara“, kaže profesorka Fabijan.
Izvor: n1info.rs
