Građani koji imaju određenu ušteđevinu kod kuće često mogu da čuju kako čuvanjem novca u “slamarici”, on zbog inflacije gubi vrednost, pa neretko odlučuju da svoj novac povere banci na čuvanje, u vidu oročene štednje. Međutim, kamate na štednju nisu visoke, pa ko se odluči na ovakav korak, neće baš mnogo prihodovati.
Oročena štednja koju biraju građani koji već imaju određeni iznos “sa strane” znači da se taj iznos ostavlja banci na određeni rok, koji ide od šest do 36 meseci, odnosno tri godine, u zavisnosti od banke. Tokom tog perioda, novac stoji u banci, na njega se obračunava kamata, a kada taj rok prođe, štediša podiže svoj novac nazad. Pored osnovne štednje koju je ostavio u banci, on dobija i kamatu.
Oročena štednja uglavnom je izbor ljudi koji žele da prikupe više novca, za neki skuplji izdatak, poput novog automobila, jer novac ne može da se podigne pre roka koji je dogovoren sa bankom, te tako ne mogu da padnu u iskušenje i potroše sve što su uštedeli na nešto neplanirano.
Ipak, treba imati u vidu da je ovaj vid štenje dobar za one građane koji već imaju “ozbiljnu” sumu novca. Naime, banke će štednju odobriti samo za određeni minimalni iznos, koji je najčešće 5.000 evra.
Iznosi za štednju u dinarima su manji, tako da smo uspeli da pronađemo banku u kojoj je minimalni iznos štednje 100.000 dinara.
Kolike su kamate?
Kamate, pre svega, zavise od perioda ročnosti. Trenutno, u zavisnosti od perioda ročnosti i valute u kojoj se štedi, kamate se u bankama u Srbiji kreću od 1,84 do 4,5 odsto.
S obzirom na to da se najčešće štedi u evrima, proverili smo koliko je isplativa oročena štednja u toj valuti, a koristili smo minimalni iznos, 5.000 evra. Ko ostavi taj iznos u banci na šest meseci, posle tog perioda imaće oko 5.060 evra, posle devet meseci 5.090, a posle godinu dana 5.120 evra.
Ko odabere štednju sa istim iznosom, ali na 18 meseci, na kraju će imati 5.160 evra, a posle tri godine 5.280 evra.
S druge strane, banka u kojoj smo pronašli više kamate, koje idu i do 4,5 odsto, ali na štednju u dinarima, važi pravilo – što duži rok, veća kamata. Tako, primera radi, za minimalni 100.000 dinara sa rokom od svega mesec dana, kamata je 0,3 odsto, a zarada takođe minimalna – umesto 100.000, štediša će imati 100.025 dinara. S druge strane, za isti iznos, ali za rok od tri godine, štediša će umesto 100.000, imati oko 114.120 dinara.
Zašto ljudi biraju štednju u banci?
S obzirom na to da ni najviše kamate koje trenutno nude banke nisu preterano visoke, pa je zarada gotovo zanemarljiva, postavlja se pitanje zbog čega onda neko bira štednju u banci. Oni koji se odluče na ovakav korak najčešće ističu da je to što prinos nije veliki, ali ipak mogu da “zarade” neki dinar ne radeći ništa. Drugi razlog, mnogo “jači” od zarade jeste bezbednost. Naime, čak i oni koji ulože najmanji iznos, 5.000 evra, svesni su da je to za srpske standarde velika količina novca na jednom mestu. Štednja u banci sigurnija je od štednje u kući, jer u kući može da dođe do krađe.
Takođe, štednja može da bude izbor građana koji štede za nešto, recimo novi automobil, ali često padaju u iskušenje i posežu ka svojim “kasicama-prasicama” da bi uzeli novac za nešto drugo, recimo kupovinu.
Izvor: nova.rs
