Majčino mleko je savršena hrana za rast i razvoj bebe. Ali, da bi mleko bilo maksimalno korisno, majka treba da vodi računa o ishrani.
Ako dojite, kalorijski unos bi trebalo da bude veći za oko 300 kalorija, nego u obrnutom slučaju. Možete da gubite od 500 grama do dva kilograma mesečno, bez ugrožavanja produkcije mleka. Ukoliko suviše smanjite kalorijski unos, možete da narušite zdravlje, jer će telo da koristi hranljive sastojke iz rezervi – kako bi produkovalo mleko. To može da izazove umor i da redukuje imune faktore u mleku, pa će beba da bude manje otporna na prehladu i infekcije. Što je još gore, nećete imati dovoljno mleka. Brži gubitak telesne mase (više od 500 grama nedeljno) je povezan sa otpuštanjem štetnih materija (koje se nalaze u masnom tkivu) u mleko.
Najveće potrebe za kalorijama ćete imati prvih četiri do šest meseci, tj. u fazi dok beba samo sisa. Dovoljno je da dodate, npr. tri serviranja ugljenih hidrata više (tri parčeta hleba), 100 grama mesa ili živine, jedno serviranje voća ili povrća, i jedno dodatno serviranje mlečnih proizvoda. Kada beba počne da uzima nemlečnu hranu, ove “dodatke” možete da ukinete.
Osnovni vodič zdrave ishrane
Ukoliko sledite navedena uputstva, obezbedićete dovoljan unos kalorija, a samim tim i dovoljnu količinu kvalitetnog mleka za vašu bebu:
– Jedite kada ste gladni. Uzmite čašu vode ili svežeg, ceđenog soka uvek kada dojite bebu.
– Ishrana mora da bude uravnotežena.
– Doručak daje “pun gas” metaboličkoj brzini, sagorevajući kalorije brže nego kada preskačete obroke.
– Neka žitarice budu osnova obroka (jedite integralni, smeđi, pirinač), jer sprečavaju konstipaciju (zatvor).
– Jedite raznovrsnu hranu, jer će različitost mirisa i ukusa u mleku pomoći vašoj bebi da lakše prihvati nemlečnu hranu.
– Voće i povrće su naročito važni, jer sadrže potrebne minerale i vitamine.
Izbegavajte:
– grickalice umesto obroka
– intenzivne, stroge dijete(nezdrave su, garantovano ćete biti gojazni)
Važan je i adekvatan unos proteina. Meso obezbeđuje odgovarajuću količinu proteina u vašoj ishrani (kao dojilji, potrebno vam je oko 65 grama dnevno). Takođe, obezbeđuje povećane potrebe za vitaminom B6, gvožđem i cinkom. Proteine možete uzeti i iz mleka, jaja, ribe, ili živine.
– Izbegavajte slatku i masnu hranu, kao i slatke sokove.
– Pijte pre nego što postanete žedni, jer je žeđ rani simptom dehidracije (pijete dovoljno ako vam je urin svetlo žut). Zdrava pića sadrže vitamine i prirodne šećere iz voća i povrća. Vodu slobodno pijte, naročito u toplim letnjim mesecima. Zdrava pića su: voda, prirodni sokovi od voća i povrća, mleko, supa…
– Vitamin B podstiče stvaranje mleka. Ima ga u kvascu, žitaricama. Manjak ovog vitamina može da izazove uznemirenost deteta.
– Lekovi prelaze u mleko. Ako morate da ih uzimate, neka to budu oni koji ne štete bebi.
– Izostavite pušenje i alkohol.
– Kofein je jak stimulans, pa ponekad može da uzrokuje gasove kod bebe.
– Određena hrana jakog mirisa (luk, brokoli, kupus, karfiol, začini ili pasulj) može da mleko učini neprijatnim i da kod pojedinih beba izazove uznemirenost. Ako dođe do toga, napravite pauzu u uzimanju te hrane. – Neke bebe ne tolerišu proteine kravljeg mleka, a majci koja doji je potreban kalcijum. Nemlečni izvori kalcijuma su: brokoli, kupus, sok od narandže, žitarice, bundeva, losos. Poslednja istraživanja su pokazala da kalcijum i druge komponente iz mlečnih proizvoda potiskuju hormone koji potpomažu nagomilavanje masti.
Predlog jelovnika za majke koje doje
Doručak
– izblendirati šolju jogurta, šolju sitnog voća, 1/3 šolje mleka, integralna pogačica, kašičica butera, list presovane šunke
Užina
– velika narandža, tri kašičice suvog grožđa, čaša oligomineralne vode
Ručak
– pileća supa, pečena piletina sa parmezanom, zelena salata
Užina
– voćni kolač, velika narandža
Večera
– proja, šolja jogurta, oligomineralna voda
izvor:bitiroditelj.com
