Majke i ćerke tinejdžerke imaju komplikovane odnose otkad je sveta i veka.
Često počinje suptilno, kad se ćerka povlači jer želi da provede više vremena sa svojim vršnjacima, u svojoj sobi ili na svom telefonu.
Dok majke pokušavaju da ih zadrže, ćerke često očajnički žele da se povuku i ispolje svoju nezavisnost i individualnost u svakoj prilici. Ovo često stvara trenje, poput preuske cipele koja se trlja o golu petu. Rezultat su „žuljevi“ koji neprestano izbijaju i nikada ne zarastaju.
Sigurno je da ne pomaže ni to što se i majke i ćerke često suočavaju sa naletom života i hormonalnih promena tokom ovih nezgodnih (pa čak i strašnih!) godina. Mame će pričati o promenama raspoloženja svojih adolescenata, razdražljivosti, iracionalnom ponašanju i zlobnim komentarima. Ćerke će istaći maminu potrebu da sve kontroliše, nespremnost da sasluša, nedostatak razumevanja i vikanje.
Međutim, ono što se često dešava su nesporazumi i neuspeh u komunikaciji. Često vam se čini da se vaša ćerka tinejdžerka udaljava od vas na svaki način, i to najverovatnije boli vas, majku, mnogo više nego njih. Ovo izaziva opipljivu napetost, natezanje konopca kojem se ne nazire kraj.
Ako se borite sa ponašanjem svoje ćerke tinejdžerke, prvo znajte da niste sami u tome. Skoro svaki roditelj doživljava ovo u određenoj meri, neki manje, a neki više nego drugi.
Ponekad u glavi imamo sliku o tome kako želimo da izgleda naš odnos sa ćerkom tinejdžerkom. Majke nekad zamišljaju da će ćerke želeti da provode više vremena s njima. Možda se nadaju da će im se više poveravati ili da će imati više zajedničkih filmskih večeri. A onda, možda svi u nekom trenutku pomislimo da će taj odnos biti drugačiji od onog koji smo imali sa svojom majkom.
Važno je naglasiti da ako se raspoloženje ili ponašanje vaše ćerke promeni značajno i iznenada, to može biti pokazatelj nečeg drugog, kao što je trauma ili problem mentalnog zdravlja kao što je depresija ili anksioznost. Trebalo bi da se odmah obratite lekaru ili licenciranom terapeutu.
Evo nekoliko uobičajenih razloga zašto vaša ćerka tinejdžerka može biti gruba prema vama.
Potraga za nezavisnošću
Adolescencija je vreme kada tinejdžeri razvijaju osećaj za sebe i često pokušavaju različite ličnosti i identitete da vide šta im odgovara. Ovo se često posmatra kao čin pobune ili odbacivanja njihovih roditelja i izaziva sukobe u odnosima majke i ćerke.
Iako je ovo tipično ponašanje tinejdžera, teško je ne shvatiti ga lično.
Umesto da reagujete na svaku promenu ličnosti vaše ćerke, shvatite da ono što može izgledati kao čin prkosa može biti samo njen način da se izrazi. Dajte joj prilike da donosi odluke o svom izgledu, odeći, aktivnostima i slično kako bi se osećala kao da ima izvesnu autonomiju. Na ovaj način se uči da postavi jasne i dosledne granice kako bi bila bezbedna.
Pubertet i mozak tinejdžera u razvoju
Mnogi tinejdžeri, a posebno devojčice, prolaze kroz ogromne hormonalne promene tokom puberteta koje mogu dovesti do promena raspoloženja, lošeg ponašanja i pojačanih emocionalnih reakcija. U suštini, unutrašnjost njihovog mozga je poput teniskih loptica koje se ispaljuju iz automatskog topa različitim brzinama. Sva ova snažna osećanja eksplodiraju u njima, što rezultira plakanjem i neraspoloženjem. Zbog toga tinejdžerke mogu da budu sklonije sukobima, posebno sa svojim majkama koje brzo oproste.
Dodajte ovome izazove predmenstrualnih simptoma i vaša ćerka može biti vulkan koji čeka da eruptira.
Važno je da budete sigurni da vaša ćerka razume šta se dešava sa njenim mozgom i telom tokom ovog vremena, i da se skoro sve žene osećaju isto kao i ona u nekom trenutku. Ne umanjujte njena osećanja, već je naučite kako da se izbori sa situacijama kada oseća da je van kontrole.
Pritisak vršnjaka i želja da se uklopi
Želja za uklapanjem je uobičajena osobina mnogih adolescenata i može dovesti do toga da se vaša ćerka udalji od vas na različite načine. Možda će vas poniziti ili se ponašati s prezirom. Važno je da pokušate da ovo ne shvatate lično (iako je jasno da vas boli).
Nađite utehu u saznanju da tinejdžeri često dođu u vreme kada prepoznaju koliko su njihovi roditelji neverovatni, iako nekoj deci treba više vremena za to.
Stres moderne tinejdžerke
Mlade devojke se stalno bore sa perfekcionizmom i često osećaju napetost i stres zbog pritiska vršnjaka, društvenog statusa, akademskih standarda i viših dostignuća u svojim takmičarskim aktivnostima. Istovremeno, svakog dana osećaju intenzivnu pretnju i strah da neće uspeti u svakoj od ovih oblasti.
Kao roditelji, moramo biti oprezni u tome da ostanemo svesni ovih pritisaka i da preduzmemo hrabre korake da im pomognemo. Majke takođe mogu ponuditi drugačiju priču o sebi: onu koja se zasniva na brizi o sebi, izgradnji samopoštovanja i razumevanju sopstvene vrednosti.
Kao i svima, ponekad nam je potrebno samo uho za slušanje. Iako vam pritužbe vaše ćerke mogu izgledati dosadne ili vam tema može izgledati smešna, nemojte je umanjiti. Njena perspektiva je možda mala, ali njena osećanja su velika.
Komunikacija
Može biti tako frustrirajuće kada svojoj ćerki postavite pitanje, a odgovor je uvek isti. „Znam“, „dobro“, „šta god“. Sa druge strane, tinejdžeri se često osećaju kao da njihovi roditelji samo podsećaju, prigovaraju i ukazuju na greške. Rezultat je frustracija, rasprava i manje komunikacije.
Tinejdžerke često razvijaju svoje komunikacijske veštine pre dečaka (zbog načina na koji se mozak razvija), ali je činjenica da se adolescenti često bore sa efikasnom komunikacijom. Mogu imati problema da izraze svoje emocije, želje ili potrebe. Komunikaciju im služi i kao mehanizam za kontrolu, tako da možda ne dele sa vama stvari o sebi samo zato što znaju koliko očajnički želite da to učine.
Jedan od načina da poboljšate komunikaciju sa svojom tinejdžerkom jeste da prestanete da pričate. Može biti teško, jer postoji toliko toga što želite da je naučite i toliko stvari koje smatrate da morate da ispravite. Ali, toliko se toga dešava u životima naše dece ovih dana i toliko promena. Često im od nas najviše treba samo neko ko je voljan da im dozvoli da isprazne sve ludosti koje im se dešavaju u glavi. Ne žele naše komentare, samo naše uši.
Pravila i granice
Tokom detinjstva, a posebno tokom tinejdžerskih godina, roditelji često postavljaju granice kako bi svojoj deci pružili strukturu, smernice, zaštitu i osećaj sigurnosti. Ove „granice“ često pomažu tinejdžerima da ostanu bezbedni i razviju svoju samopoštovanje. Ali budimo iskreni, nijedan tinejdžer nikada nije rekao: „Hvala, mama, što si mi postavila sva ta pravila. Volim da mi govore šta ne mogu da uradim!”
Tinejdžeri misle da znaju sve i nemaju perspektivu za svet oko sebe. Roditelji često znaju previše i mogu se svega plašiti. Natezanje oko kućnog reda može dovesti do mnogo nesuglasica, prozivki, pa čak i povremenog „Mrzim te!“
Dok mnogi tinejdžeri često veruju da su granice samo pravila koja ih sprečavaju da se zabavljaju, uspostavljanje i sprovođenje granica im pomaže da razviju samodisciplinu, donose odgovorne izbore i razumeju posledice svojih postupaka.
„Granice nam pomažu da budemo odgovorni prema sebi i svojoj deci. Ako ih jasno saopštavamo, to oduzima mnogo drame iz naših odnosa.“
Društvene mreže
U današnjem svetu nemoguće je razgovarati o izazovima u podizanju tinejdžerke bez pominjanja društvenih mreža. Činjenice su jasne. Anksioznost, depresija i nisko samopoštovanje koje viđamo kod naših tinejdžera, a posebno kod adolescentkinja, povezani su sa prekomernom upotrebom društvenih medija. Većina roditelja veruju da znaju šta njihovo dete radi na društvenim mrežama. Ipak, mnogi tinejdžeri kriju svoje ponašanje na mreži.
Tinejdžerima postaje sve teže da razlikuju stvarnost od društvenih profila svojih vršnjaka. Pritisak može biti veliki za adolescente koji provode sate usavršavajući svoj društveni identitet. To može dovesti do ozbiljnih problema kao što su poremećaji u ishrani, samopovređivanje i perfekcionizam. Ujedno sve je ovo mogući razlog zašto su tinejdžerke zle prema svojim majkama.
Mnogi tinejdžeri imaju ozbiljnu zavisnost od mobilnog telefona i od društvenih mreža, što utiče na njihovo raspoloženje, san i odnose.
Bolji odnos sa ćerkom znači rad na sebi
Važno je zapamtiti da je vaša ćerka ta koja raste, ali vi ste odrasli. Ne možemo očekivati da će se naša tinejdžerka promeniti ako ne radimo na sebi. Važno je da prepoznamo svoje emocionalne pokretače, da se suočimo sa svojim prošlim vezama i problemima i da razvijemo mehanizme za suočavanje sa stresom, anksioznošću i strahom od nepoznatog.
Bitno je da ostanemo saosećajne, da praktikujemo zahvalnost i da budemo model ponašanja kakav želimo da vidimo. Od suštinskog je značaja da majke održavaju otvorenu komunikaciju sa ćerkama čak i kada se suočavaju sa izazovnim ponašanjem. Aktivno slušanje, empatija i pokušaj da se razumeju osnovni uzroci ponašanja naše tinejdžerke je ključno.
Setite se da je borba između ćerki tinejdžerki i njihovih majki stara koliko i vreme. Budite sigurni da će vaša veza sutra biti još jača ako se potrudite danas.
Posao tinejdžerke je da se oslobodi. Posao majke je da je čeka da joj se vrati raširenih ruku, piše Zelena učionica.
