Sombor.info

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, ove nedelje organizuje nekoliko akcija davanja krvi u srednjim školama i to:

Utorak, 19.03.2024. – Srednja ekonomska škola, od 9.00-11.00 časova;
Četvrtak, 21.03.2024. – Srednja medicinska škola, od 14.00-16.00 časova.

Takođe, organizovaće se i redovna akcija davanja krvi u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, u četvrtak 21. marta, u periodu od 9.00-11.00 časova.

Pored toga, akcija dobrovoljnog davanja krvi biće organizovana i u Domu kulture u Gakovu, u subotu, 23. marta, u periodu od 9.00-13.00 časova.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akcijama davanja krvi kako bi pomogli onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Treću godinu za redom ovdašnja lokalna samouprava je učestvovala na javnom pozivu za dodelu subvencija za finansiranje programa energetske sanacije porodičnih kuća, stambenih zgrada i stanova.

Naime, zahvaljujući saradnji sa resornim republičkim Ministarstvom rudarstva i energetike koje je obezbedilo šest i po miliona dinara (koliko je namenjeno i iz varoške kase), ove godine je za program energetske sanacije na području Sombora obezbeđeno ukupno 13 miliona, koje će iskoristiti 97 porodica ne bi li povećali energetsku efikasnost svog životnog prostora.

Ugovore je aplikantima na konkursu uručio gradonačelnik Antonio Ratković, ističući da je zadovoljan zainteresovanošću svojih sugrađana za učešće na ovom konkursu. Uskoro će biti raspisan novi konkurs kako bi i preostali zaniteresovani mogli da apliciraju za ovu vrstu subvencija.

- Uspećemo da poboljšamo kvalitet života za 97 porodica sa teritorije Sombora – rekao je Ratković, uz opasku da je zadovoljan pozitivnim reakcijama svojih sugrađana – Oni su na ovakav način učinili pozitivan pomak ne samo u smislu uštede u sopstvenom domaćinstvu, već će i svojim učešćem u ovom programu doprineti ekologiji i zaštiti životne sredine.

U protekle tri godine na ovaj način su sredstva namenjena za zamenu stolarije, ugradnju termoizolacije, solarnih panela ili zamenu postojećih grejača prostora na čvrsta i tečna goriva ili električnu energiju daleko efikasnijim i ekološki prihvatljivijim kotlovima na gas dospela do 330 porodica na području grada Sombora.

Izvor: dnevnik.rs

Postoji niz pametnih funkcija ugrađenih u Eplov iOS softver, ali mnogi ne znaju da na ajfonu postoji još jedno "tajno dugme".

Kako piše Pocket-lint, u ajfonu možete da aktivirate opciju „Back Tap“, koja pretvara poleđinu ajfona u tajno dugme.

„Back Tap“ nije automatski uključen, ali ga je dovoljno lako podesiti. Ako ga aktivirate, možete odabrati nekoliko opcija koje će se aktivirati kada dvaput ili tri puta dodirnete poleđinu ovog pametnog telefona.

Ovo su koraci:

Otvorite podešavanja (Settings)

Idite na dostupnost (Accessibility)

Idite na touch

Idite na „Back Tap“ na dnu liste

Idite „Double Tap“ ili „Triple Tap“

Izaberite prečicu koju želite da se aktivira kada dvaput/ triput pritisnete Apple logo

Jednom kada aktivirate Back Tap, korišćenje ove funkcije je veoma lako, navodi Pocket-lint.

Izvor: n1info.rs

Toksini zamaraju telo i kao rezultat toga usporavaju metabolizam.

Akumulacija toksina u telu opterećuje bubrege i jetru, usporava metabolizam i otežava apsorpciju vitamina i mineralnih soli, prenosi Novi List.

Zbog toga je veoma važno povremeno vršiti detoksikaciju organizma kako bi se izbeglo preopterećenje toksinima.

Međutim, postoje jasni pokazatelji akumulacije toksina u telu.

Konkretno, to su:

– otok

– osip po koži

– umor

– glavobolja

– višak sebuma

– gastrointestinalna iritacija

– koža bez sjaja

– perut

– gubitak kose

Gde se toksini akumuliraju u telu

Oni imaju tendenciju da se akumuliraju u organima odgovornim za njihovo uklanjanje.U pitanju su: bubrezi, jetra, koža i creva.

Šta jesti za detoksikaciju organizma?

Sada da vidimo koje vrste hrane su korisne za pročišćavanje i detoksikaciju organizma nakon perioda preterivanja.

Poželjna je hrana bogata vodom, vlaknima, vitaminima i antioksidansima.

Ovo su namirnice koje bi trebalo da preferirate:

– integralne žitarice

– povrće: posebno zeleno lisnato povrće (spanać, cikorija, blitva, zelena salata) i povrće iz grupe Crucifera (savojski –
kupus, kupus, karfiol, brokoli, prokelj)

– riba, najbolje plava (skuša, svež losos) jer je bogata omega 3 masnim kiselinama.

– mahunarke

– jaja: 1-2 puta nedeljno

– začini i aromatično bilje po ukusu, umesto soli

– sveže sezonsko voće

– začini: ekstra devičansko maslinovo ulje, sirće, limunov sok, jabukovo sirće.

Vroclav, prelep grad bogate istorije i izuzetne lepote, jedan je od najstarijih i najbajkovitijih u Poljskoj, ali turisti tek počinju da ga otkrivaju.

Ovaj nebrušeni dragulj Poljske 2016. godine je bio Evropska prestonica kulture, a 2018. pobedio je na međunarodnom takmičenju za najbolju evropsku destinaciju.

Konkurencija su mu bili Pariz, London i Barselona. Za Vroclav su tada glasali stanovnici 146 zemalja iz celog sveta. Smešten u podnožju Sudeta, uz reku Odru, presečen brojnim pritokama i kanalima, ovaj izuzetan grad ima čak 12 ostrva i više od 100 mostova.

Zelene površine jedan su od njegovih najjačih aduta. Verovatno najpoznatije Šetalište starog grada (Promenady Staromiejskie) nalazi se u samom centru. U okolini je više od 14 parkova i vrtova, tu su i Botanički vrt sa prekrasnim cvetnim aranžmanima i staklenikom za kaktuse, Zoološki vrt osnovan 1865. godine, ali i park Ščitnicki, u kojem će vas očarati izvorni japanski vrt.

Vroclav je takođe veoma dinamičan kulturni centar. Brojna pozorišta, opere, koncertne sale, noćni klubovi, muzeji, galerije, međunarodni književni, muzički i filmski festivali s vremenom su postali pravi zaštitni znak ovog poljskog grada. A s obzirom na to da ga još nije zahvatila masovna turistička histerija, bićete prijatno iznenađeni relativno niskim cenama. Bilo da se radi o restoranu, pabu, kafiću ili običnoj radnji, kvalitetne domaće proizvode nećete platiti previše, čak i ako planirate da kupujete u centru.

Šarenilo zgrada koje kriju burnu prošlost

Poznat i kao glavni grad pokrajine Donje Šleske, Vroclav je danas najvažnije kulturno,privredno, akademsko i turističko središte jugozapadne Poljske. Tepaju mu da je šareni grad, a kad mu vidite blokove starih zgrada u svim mogućim bojama, biće vam jasno i zašto.

Ali iza šarma grada koji oduzima dah krije se burna prošlost. Pre Drugog svetskog rata pripadao je Nemačkoj i bio je drugi po veličini grad u toj zemlji, odmah posle Berlina, a na kraju rata sovjetske trupe su uništile čak 75 odsto Vroclava. Usledile su bolne godine pod komunističkim režimom, ali su revolucija i procvat demokratije 1989. konačno doneli pozitivne promene u Poljskoj.

Patuljci kao zaštitni znak grada

A priča o Vroclavu i njegovim patuljcima, kojih ima skoro 400 širom grada, dokazuje da istorija nije uvek dosadna! Ove zabavne figurice imaju čak i svoju zvaničnu veb-stranicu, a na turističkim informativnim punktovima se prodaju suveniri i slatkiši posvećeni njima. Lov na leprekona u Vroclavu je nesumnjivo jedna od najpopularnijih aktivnosti za posetioce iz celog sveta. Ali kako je sve počelo, odakle opsesija ovim malim stvorenjima?

Za sve je "kriv" politički protest, odnosno pokret Narandžasta alternativa, koji je osamdesetih godina prošlog veka izražavao nezadovoljstvo zbog komunističkog režima. Kada je vlada farbala antikomunističke grafite u gradu, članovi pokreta bi crtali patuljke preko boje. Zato što bi bilo smešno kada bi vlada cenzurisala patuljaste murale, zar ne? S vremenom je narandžasta boja postala odgovor na komunističku crvenu, a demonstranti su na mitinzima počeli da nose narandžaste kape za glavu koje su podsećala na patuljaste šešire, piše Putni kofer.

I tako je "ustanak patuljaka" u Vroclavu postao tihi, ali očigledan oblik protesta protiv komunizma. Ali prva statua bronzanog patuljka pojavila se tek u junu 2001. godine. Bio je to Papa Krasnal (Tata Patuljak), komemorativna figura protesta u to vreme. Godine 2005. u gradu je postavljeno još pet, a sve ih je izradio umetnik Tomaš Moček. Nakon toga, novi su samo nastavili da niču i danas su nesumnjivo najoriginalniji simboli Vroclava.

Gradski mostovi kao glavna atrakcija Vroclava

Već smo spomenuli da je Vroclav grad mostova. Jedina mesta sa više mostova su Venecija, Amsterdam, Sankt Peterburg i Hamburg. Grunvaldski most je zaštitni znak grada i glavna turistička atrakcija, a zbog impresivne osvetljenosti posebno je lep noću. Obavezno posetite most Tum, na čijoj tirkiznoj ogradi se nalaze stotine ljubavnih brava. Tu je i Veštičji most, najviši u Vroclavu, na oko 14 metara iznad nivoa zemlje, koji povezuje kule gotičke katedrale Svete Marije Magdalene i pruža neverovatan pogled na grad.

A boravak u ovom biseru na jugozapadu Poljske ne može biti potpun bez degustacije medenjaka. Šleska tradicija pravljenja ovih slatkiša seže u 13. vek, što ga čini najstarijim u srednjoj Evropi. Možete čak naučiti da ih pravite u poslastičarnici Piernikarnija vrocłavska. Nezaboravno iskustvo za decu i odrasle! I obavezno ponesite malo kući.

Izvor: b92.net

Gotovo da nema građanina Srbije koji se jednom ili u toku svog radnog veka ili pred njegov kraj zapitao kolika će mu biti penzija. Formula PIO fonda postoji, ali nije nimalo jednostavna, te većina ljudi čeka tu 65. godinu da sazna kolika će im biti primanja u starosti.

Blic Biznis je doneo računicu visine najčešćih penzija i onih za koje su najčešće pitali građani.

Kalkulator penzija: Evo kolika vas primanja čekaju u starosti

- 15 godina radnog staža (minimalac): penzija 10.715 dinara
- 20 godina radnog staža (minimalac): penzija 14.366 dinara
- 20 godina radnog staža (plata 50.000): penzija 17.273 dinara
- 20 godina radnog staža (plata 60.000): penzija 18.840 dinara
- 20 godina radnog staža (plata 70.000): penzija 21.975 dinara
- 35 godina radnog staža (plata 90.000): penzija 47.000 dinara
- 40 godina radnog staža (plata 50.000): penzija 35.722 dinara
- 40 godina radnog staža (plata 70.000): penzija 50.006 dinara
- 40 godina radnog staža (plata 90.000): penzija 64.190 dinara

Kako se tačno računaju penzije u Srbiji?

Kako tačno PIO Fond obračunava penzije, nikome nije jasno do kraja. Bilo kako bilo, formula nije jednostavna, a za prosečnog građanina potrebno je da zna da su ključni faktori visina vaše plate i broj godina radnog staža.

Penzija se zvanično obračunava kao proizvod ličnog i opšteg boda. Da bismo dobili ovaj lični bod, potrebno je da se izračuna lični koeficijent, a do njega dolazimo tako što godišnju zaradu podelimo sa prosečnom zaradom za odgovarajuću godinu, a zatim zbir tih iznosa podelimo sa godinama staža. Od 2003. godine zarada se uzima u bruto iznosu.

Kada dobijemo ove brojke, tj. koeficijent njega množimo sa godinama staža i dobijamo lični bod, koji kao što je rečeno množimo sa opštim bodom. Opšti bod ove godine iznosi 1.345,88 dinara.

Kolika je najviša, a kolika je najniža penzija u Srbiji?

Prema zvaničnoj statistici PIO Fonda, prosečna penzija za januar 2024. godine iznosi 45.700 dinara.

Najniži iznos penzije u januaru u Srbiji bio je 24.987 dinara za kategorije samozaposlenih i zaposlenih, i 19.644 dinara iz kategorije poljoprivrednih.

Najviši iznos penzije za januar 2024. godine iznosi 230.145 dinara.

Izvor: direktno.rs

Ako volite pse, a niste sigurni koju rasu da izaberete, evo šta kaže profesionalni trener pasa. Džes, koja se već nekoliko godina bavi obukom i dresurom pasa, veoma je popularna na TikToku, a nakon što je njen video o tome koje rase pasa ne bi imala kao profesionalac, izdvojila je i rase koje lično preferira i smatra zahvalnim u ulozi ljubimca.

Džes više voli velike pse, pa je svoj spisak otpočela sa tri prilično grandizona ljubimca, a potom je navela i tri manje rase pasa do 10 kilograma, koje smatra odgovarajućim za većinu ljudi. Hajde da vidimo koji su to psi!

VELIKI PSI

1. Labrador ili retriver

"Postoji razlog zašto su toliko popularni i zašto važe za porodične pse. Uglavnom su veoma dobri sa drugim psima, sa ljudima, sa decom... To su psi koje umeju da vole", rekla je ona, dodajući u šali da ćete se uvek oseaćati krivim ako ne podelite hranu sa njima.

Džes je istakla da ljudima koji nikada ranije nisu imali pse najradije preporučuje upravo labradore ili retrivere, ili njihov miks.

2. Bernski planinski pas

"Oni su veliki i mekani, ali imaju i zahvalan temperament i uglavnom su veoma druželjubivi", kratko je prokomentarisala svoj drugi izbor.

Ovo su moćni i veliki psi, otporni na hladnoću, ali je njihova priroda mirna - privraženi su ljudima i ne napadaju nepoznate ljude, već se drže distancirano. Imaju slatku, finu prirodu, uglavnom su mirni i veoma su nežni prema deci. Zbog veličine možda nisu pogodni za porodice sa veoma malom decom, a takođe nisu dobar izbor za porodice koje su retko kući, jer ne vole da budu sami.

3. Irski vučji hrt

"Volim ove velike pse. Oni su toliko srećni samo što postoje i što su tu sa vama i pored vas. To su zaista divni psi", kaže ova mlada žena koja se već nekoliko godina bavi treniranjem i obukom pasa.

Ova rasa je neustrašivi lovac, koji u borbi može da ubije vuka, ali su za čoveka veoma ljubazni i smireni saputnici. Imaju puno strpljenja sa decom, a biti vlasnik ovog psa je jedinstveno iskustvo, iako jeste velika obaveza zbog njegove veličine i snage. Oni su tihi, smireni, osećajni i lojalni, a sa vlasnikom neguju veoma snažnu vezu.

MALI PSI

1. Kavalirski španijel kralja Čarlsa

"Oni su prezabavni, toliko jednostavni za obuku, vole da rade i vežbaju, veoma su pouzdani, iako su veoma mali. Sve u svemu ovo je dobar izbor za ljubimca. Morate da ih češljate između dve posete grumeru. Pogledajte koliko mu je tanka i sjajna dlaka, mora da se češlja", objasnila je Džes.

2. Mops

"Možda nema mnogo obožavatelja, ali ja toliko volim mopsa. Izgledaju kao mali krompir. Ponekad su dosta trvdoglavi, izgledaju kao da hoće da urade stvari onako kako hoće, ali na kraju ipak imaju veoma dobro ponašanje, bar po meni. Oni su pouzdani psi", navodi ova Amerikanka.

3. Havanski bišon

"Još jedna rasa koja zahteva četkanje između dve posete grumeru. Oni su toliko nežni i blagi, idealni psi za stan, za starije osobe kojima samo treba malo društva. Nemam nikakve zamerke na njih, osim što im treba malo četkanja, ali to je slučaj sa većinom pasa", zaključila je Džes.

Izvor: blic.rs

Suprotno onome kako su predstavljene u filmovima kao što su "Paklena pomorandža" i "Kad jaganjci utihnu", psihopate zapravo i nisu naklonjenije klasičnoj muzici od ostalih ljudi, kažu psiholozi.

Novo istraživanje je pokazalo da psihopate zapravo najčešće više vole rep i R'N'B muziku.

U ispitivanju koje su psiholozi sa Univerziteta u Njujorku sproveli učestvovalo je 200 ljudi. Njima je pušteno 260 pesama različitih žanrova. Ispostavilo se da su osobe koje imaju najviše psihopatskih odlika najviše uživale u rep pesmama "No Diggity" benda "Blackstreet" i "Lose Yourself" Eminema, piše "Gardijan".

S druge strane oni koji su najviše uživali u pesmama "My Sharona" rok grupe "The Knack" i "Titanium", koju izvode Dejvid Geta i pevačica Sia, pokazivali su najmanje psihopatskih odlika.

Psiholozi ističu da su rezultati preliminarni i nisu želeli da za sada otkriju koje su sve pesme puštali ispitanicima.

Ipak, njihov cilj je ambiciozan, da možda upravo preko omiljene muzike identifikuju psihopate.

- Mediji portretišu psihopate kao ubice sa sekirama i serijske ubice, ali u realnosti oni nisu toliko očigledni, nisu kao Džoker iz Betmena. Oni bi mogli da rade baš tu pored vas i da se potpuno stope sa okolinom. Oni su kao psihološka tamna materija -rekao je Paskal Voliš, vođa istraživanja.

Oko 1 odsto opšte populacije potpada pod opis psihopata, ali je njihov broj mnogo veći u zatvorima, gde jedan od pet zatvorenika ima ovaj poremećaj.

Izvor: blic.rs

Na šta pomislite kada pomislite na flertovanje? Smatrate li ga jednostavnim, ili pak komplikovanim?

Smatrate li da je flertovanje umetnost, ili nešto što se dešava spontano? Odmah ćemo vam reći da nije ni jedno ni drugo, već čista nauka.

Naravno, uvek ima malo umeća u tome, ali ukoliko želite da postanete ekspert u flertovanju, jednostavno morate da preskočite kikotanje i poigravanje sa pramenovima kose.

Jer, čak iako mislite da sve radite kako treba i da tačno znate šta radite, ukoliko vaša taktika ne donosi rezultate, onda verovatno baš i nije dobra.

Dodirnite njegovu podlakticu u toku razgovora

Suptilni dodiri su, u toku razgovora, i više nego preporučljivi, ukoliko flertujete sa osobom koja vam se dopada. Ukoliko to uradite na mestu koje je dovoljno osetljivo, kao rezultat ćete poslati trnce duž celog njegovog tela i ne samo da ćete dobiti bitku, već i rat.

I zato, dodirnite njegovu podlakticu na nežan i maltene neprimetan način. Ovaj deo tela se smatra za tajnu erogenu zonu za koji znaju samo stari znalci zavođenja.

Kontakt očima

Nikako nije preporučljivo napadno odmeravanje osobe koja vam se dopada. Naravno da ne želite da se ta osoba oseti neprijatno i poželjno je da uspostavite pogled očima, recimo iza pramena kose koji se, kao slučajno, našao baš između vas, a zatim da, kada izbrojite do tri, lagano spustite pogled na dole, uz blagi osmeh.

Zatim ga lagano podignite i pogledajte u drugu stranu. Upravo u tome je tajna.

Ne forsirajte razgovor

Nije poželjno da razgovarate o vremenu, niti da osobu koja vam se dopada ispitujete šta je u horoskopu, kao ni koju knjigu je poslednju pročitala, ili koje filmove voli. To se jednostavno ne radi, odnosno, određena pitanja se ne postavljaju pri prvom ritualu zavođenja.

Ostavite razgovor o tim stvarima za drugi ili treći sastanak. Prosto, ne želite da ostavite utisak da se on nalazi na ispitivanju, ali ono što vam sigurno neće zameriti jeste ukoliko budete zračili samopouzdanjem.

Izvor: prva.rs

Predškolci koji se spremaju za polazak u osnovnu školu prolaze redovan sistematski pregled. Iz godine u godinu lekari se žale da se suočavaju sa problemima kod mališana koji ranijih godina nisu bili uočljivi. Pored redovnih problema sa ravnim tabanima, krivom kičmom i vidom, lekare šokiraju još tri: problemi sa govorom, gojaznost dece i pojava celulita. Sa druge strane i učitelji i nastavnici bivaju zatečeni onim što zatiču kod učenika kada uđu u fiskulturne sale.

Fizičko vaspitanje nekada je bilo najomiljeniji predmet školaraca, a danas mnogi od njih ne bi mogli da urade ni pola onih vežbi koje su na času fizičkog radili njihovi roditelji pre 30, 40 godina.

Za čuvenu kombinaciju "crni šorts, bela majica, čiste patike" - neizostavne odevne predmete bez kojih školarci nekada nisu mogli ni da priđu sali za fizičko vaspitanje, danas zna tek poneko dete. A fizičko, koje je ranijih godina bilo jedan od važnijih i omiljenijih predmeta, današnji školarci, reklo bi se, odrađuju ili traže najrazličitije razloge da ih izbegnu.

Nekada su dečji dani podrazumevali svakodnevno trčanje, pentranje po drveću, istraživanje seoskih šumaraka, otkrivanje novih potoka, igranje žmurke, jurke, žmurke... Svakim skokom preko ograde, reke, stene, dete je odmeravalo širinu koju je trebalo preskočiti, bilo je potrebno konstantno razmišljati i držati ravnotežu.

Deca ne umeju da se popnu na drvo, uhvate loptu...

- Mislim da danas preko 80 posto učenika četvrtog razreda, a o tome postoje i istraživanja, ne može da se popne na drvo. U srednjoj školi ima učenika koji ne znaju da urade kolut napred ili kolut nazad. Imamo problem i kod učenica da ne umeju da uhvate loptu. Bacanje i hvatanje lopte se rade u predškolskom i u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, a mi nažalost imamo decu koja se plaše lopte, ne umeju da bace loptu kako treba, ne mogu da pogode cilj, banderu, drvo, neku metu - izjavio je ranije za "Blic" dr Miroslav Marković, predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta.

Kako dodaje, mnogo toga deca danas ne mogu, a kada se pogledaju njihove sposobnosti kao što su trčanje i plivanje, mnogo manje mogu da pretrče nego što su mogli učenici ranije.

- Tragedija je da se manje od 15 odsto dece bavi sportom u Srbiji, a onih 85 se samo sistemski sreće sa vežbanjem na časovima fizičkog - ukazuje.

Odnos prema fizičkom vaspitanju je drugačiji, obrazovnih politika i samog društva. Drugačija su deca danas i drugačiji je napredak tehnologije. Deca se danas sve manje igraju napolju, sve više koriste društvene mreže i mobilne telefone, tako da samim tim njihove sposobnosti su lošije nego što su bile kod učenika pre 30, 40 godina, smatra dr Marković.

I nastavnici su nekada bili drugačiji

- Nastavnici su takođe bili drugačiji, društvo je više ulagalo u fizičko vaspitanje, jer je ono bilo neophodno u ono doba socijalizma, jer je bilo povezano i sa vojskom, policijom i sa odbrambenom sposobnošću našeg naroda - priča.

Odnos između nastavnika i učenika je ranije takođe bio drugačiji. Kako objašnjava, nastavnici su nekada imali mnogo veću slobodu u samom odnosu prema učenicima.

- Danas mnogi nastavnici izbegavaju da rade sa decom gimnastiku i recimo preskok preko kozlića zato što on iziskuje i fizički kontakt sa učenikom ili učenicom, i to može da se protumači na različite načine - kazao je.

Upravo je o tome nedavno govorio i Miloš Ademović, diplomirani nutricionista i sportski trener koji je neko vreme radio i kao profesor fizičke kulture na zameni u jednoj osnovnoj školi. Kako je ispričao, dobio je spisak od direktorke čijoj deci smem da asistira dok preskaču kozlić, a čijoj ne, jer tu ima fizičkog kontakta.

Međutim, otkrio nam je da je Savez, u saradnji sa Ministarstvom izradio pravilnik o bezbednoj realizaciji nastave fizičkog vaspitanja koji je trebalo da se implementira prošle godine, te da će njime pokušati da vrate gimnastiku i fizički kontakt kojim će nastavniku biti omogućeno da jednostavno nauči dete da preskoči kozlić, uradi kolut napred, nazad i slično.

- Uz dobrog nastavnika mogu i današnja deca to da nauče, ali problem je što smo ranije imali nastavnike i u nižim razredima, pa su deca te predvežbe za preskok, neke složenije motoričke elemente mogla da savladaju u nižim razredima, kada i jesu ti senzitivni periodi razvoja kod dece i kada se kod njih razvijaju motoričke sposobnosti, a uticaj vežbe na njihov razvitak je veliki - smatra on.

Postoji još jedan problem, a to je kako kaže što sada fizičko vaspitanje nižim razredima ne drže nastavnici fizičkog.

- Fizičko osnovcima drže učitelji koji, neki manje, neki više, vežbe uspešno rade sa decom. Zato sva struka nalaže, a i Evropska unija ide ka tome, da nastavnici fizičkog vaspitanja već od vrtića počnu da rade sa decom - rekao je dr Marković.

Sadašnja uloga nastavnika je da bude motivator

- Što se same strukture časa tiče ona je ostala ista, ali nastavnik sada prvenstveno treba da bude motivator, neko ko će podsticati decu na vežbanje, jer deca se sve manje kreću i ne vežbaju - ukazuje.

Često možemo da čujemo odrasle kako komentarišu da su deca ranije jedva čekala fizičko i da trče za loptom, a sad ih i to "smara".

"Pustite decu da skaču i padaju"

- Odrastanje uz savremene tehnologije doprinelo je dosta tome da se deca ne igraju više. Tereni su ranije bili puni, sada su nam nažalost sportski tereni po parkovima poluprazni. Tu ima krivice i roditelja, jer oni čuvaju decu pod staklenim zvonom: "nemoj da trčiš, oznojićeš se, pašćeš, nemoj da skačeš, povredićeš se"... Ne shvataju da jedan skok utiče neverovatno na razvoj kostiju i povećanje gustine kostiju. Sutra će to dete biti stariji čovek pa će imati problema - objašnjava.

Skokovi, padovi, sve je to sastavni deo odrastanja, i ne treba da decu štitimo od toga, već kako savetuje, treba da stvorimo bezbedno okruženje, ali treba i da ih pustimo da se okreću, da skaču, padaju. Kako kaže: "ništa im neće biti".

Dodaje i da je Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta podneo inicijativu Privrednoj komori Srbije da povede računa tokom uvođenja takozvanog dualnog obrazovanja i da se posebna pažnja posveti fizičkom vaspitanju.

Deca se upropašćavaju u teretani

Takođe, kao još jedan od problema, a i grešaka koje čine roditelji jeste to što iz raznih razloga oslobađaju decu fizičkog vaspitanja.

- Ne shvataju da je to zločin prema tom detetu. Taj isti srednjoškolac koji ne vežba, će onda posle godinu, dve plaćati neke fitnes centre i ko zna ko će raditi sa njima. Deca se upropašćavaju u teretani i na nekim treninzima, pucaju im leđa, ukrštaju im se ligamenti, to ranije nije bilo moguće - priča dr Miroslav Marković

Da je veliki problem oslobađanje od fizičkog smatra i profesor fizičkog vaspitanja u Osnovnoj školi "Đorđe Natošević" iz Novog Sada, Branislav Tešić.

- Ja nemam moć da nikoga primoram da radi fizičko. Roditelji odu kod lekara i traže da decu oslobode fizičkog - rekao je ranije za Blic prof. Tešić.

Penjanje uz konopac i patkast hod

Ovaj profesor svoje učenike jednom prilikom stavio je na zanimljiv, ali i jednostavan test - penjanje uz konopac. Tom prilikom shvatio je da je situacija alarmantna, budući da je samo nekolicina dece mogla da uradi ovu vežbu.

- U moje vreme u čitavoj generaciji dvoje-troje učenika nije moglo da se popne uz konopac. Sada imamo situaciju da od cele generacije od oko 110 učenika imamo samo dva dečaka koji to mogu da urade i to samo zato što van škole treniraju džudo. Niko drugi ne može. Kao što niko ne može da u usponu pređe preko razboja, što je pre bilo nezamislivo. Ne znaju ni na drvo da se popnu - priča prof. Tešić.

Nastavnici uočili deformitet nogu i kičmenog stuba

Vladimir Aničić, nastavnik fizičkog u OŠ "Slobodan Sekulić" iz Užica jednom prilikom za "Blic" je izjavio da su najčešće anomalije u pogledu fizičke sposobnosti dece deformiteti nogu i kičmenog stuba. U jednom razredu od 22-23 učenika, njih šest ili sedam ima značajne deformitete.

- Od petog do sedmog razreda đaci ne izbegavaju fizičko, već u osmom i tome su sklone uglavnom devojčice. U našoj školi nije veliki procenat takvih, ali znam da u nekim drugim jeste. Određeni broj devojčica ne radi fizičko da se ne bi znojile, a izgovori su od mesečnog ciklusa, o kome naravno vodimo računa, do priče "boli me glava". Dosta pričam sa devojčicama, objašnjavam im da je zbog njihovog zdravlja bitno da zategnu stomak i leđa. Učim ih da pravilno idu, manekenskom hodu i okretu. Nose duboke patike i patkasto koračaju -ispričao je nastavnik Aničić.

A da bi išle kao dame, noga mora ići ispred noge.

- Hod vežbamo po liniji ili niskoj gredi. Ne moraju da nauče salto na gredi, ali mogu da pokušaju da naprave vagu ili urade okret za 180 ili 360 stepeni - dodaje ovaj užički nastavnik.

Kad vide kozlić izbezume se

Jasna Đukić, nastavnica fizičkog vaspitanja u Osnovnoj školi "Đura Jakšić" iz Kaća za "Blic" je jednom prilikom izjavila da se deca izbezume kada vide kozlić.

- Neka deca se prvi put u životu u šestom ili sedmom razredu susreću sa gimnastikom, odnosno preskakanjem kozlića. Izbezumljeni su, jer ne znaju kako da ga preskoče. Susrećem se i sa situacijom da devojčice u sedmom i osmom razredu izbegavaju fizičko i na tim časovima sede. Mnoge od njih traže da budu i oslobođene, a lekari im izlaze u susret - pojašnjava ona.

Izvor: blic.rs