Sombor.info

U četvrtak, 16. maja, u 18.00 časova, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se predstava za decu “Avanture Maše i Mede”, pozorišta “Pan Teatar” iz Beograda.

Karte po ceni od 400 dinara možete obezbediti na biletarnici Kulturnog centra, utorkom i sredom od 10.00 do 13.00 časova, a četvrtkom, petkom i subotom od 15.00 do 20.00 časova.

Kontakt telefon za informacije i rezervacije: 0695622560

Predstava „Avanture Maše, Mede Straška i Čede“ govori o najiskrenijem prijateljstvu devojčice Maše i Mede i o njihovoj spremnosti da u svoj dom i svoje srce prime i nove prijatelje i pomognu im, lastu Čedu i Straška.
Maša i Meda, dva drugara stara, zajedno žive i zajedno svuda idu. Mašini nestašluci brinu Medu i zato iako je pomalo lenj u svaku avanturu sa njom ide. U parkiću blizu kuće su ovog proleća našli lastu sa povređenim krilom, brižna Maša je ubedila Medu da uzmu lastu, zaleče joj krilo i nazovu je Čeda.

Čeda je postao treći član njihove porodice, treći drugar. Došla je jesen, Čeda je danima pokušavao Maši nešto da kaže ali nekako nije mogao. Jedne večeri Maša je odvela Čedu u postelju, poljubila Medu i otišla u krevet kao i obično. Ujutro kad je pošla da probudi Čedu ugledala je prazan krevetac. Šta sve Meda nije pokušao da je oraspoloži. U razne avanture je vodio Mašu ali uzalud, sve dok nisu naišli na čudesnog Straška.

Kako je Straško pomogao Maši i Medi i kako su oni pomogli njemu pogledajte u našoj predstavi „Avanture Maše, Mede, Straška i Čede“.

U petak, 17. 5. 2024. godine, u Somboru, održava se sedmo po redu izdanje festivala Multikulturalnosti pod nazivom “MultiKulti 2024. – Kolo, naokolo – Od Alpskih gora do Panonskog mora”.

U 18.00 časova u Maloj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se stručno predavanje na temu: Ženska oglavlja u Srbiji, čiji su predavači Milan Stepanov i Gordana Staraček.

Nakon toga, u 20.00 časova, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se koncert Folklorno – muzičkog društva “Kolo” Neuhasen.

Besplatne karte možete preuzeti na Blagajni Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, od utorka, 14. maja.

Folklorno-mizičko društvo „Kolo“ Neuhasen postoji od 1983 trece godine. Broje preko 100 clanova u Folklornoj sekciji koja je podeljena u cetiri grupe. Kroz vise od 40 godina postojanja beleže razne uspehe i jedni su od osnivaca danas najveceg takmicenja ansambala dijaspore i regiona EVROPSKE SMOTRE. Nalaze se u najmanjem kantonu Švajcarske Schaffhausen gde su okruzeni sa svih strana Nemačkom tako da je i samo postojanje kroz sve ove godine veliki uspeh. Svi njihovi članovi su druga ili treca generacija rođenih u Švajcarskoj , a poreklo svi vuku iz Srbije i Republike Srpske. Kao jedna zanimljivost o njima je i to sto jedini u dijaspori imaju svoju zgradu koju su od temelja izgradili pre 20 godina i koja danas funkcionise kao Srpska kuća u ovom malenom gradu. Aktivno su ukljuceni u kulturni zivot kantona Schaffhausen gde promošu srpsku kulturu. Kao jedan od vecih uspeha ubrajaju samostalni koncert u gradskom pozoristu Schaffhausen 2023. godine gde su obeležili 40 godina postojanja uz to su imali i velike uspehe na takmicenjima gde su vise puta zavrsili kao najbolji ansambl dijaspore. Danas je predsednik drustva Nenad Jovanović ,a umetnicki rukovodilac Dusan Vujčin.

Somborski polumaraton se održava 19. maja, po 44. put. To ga čini najstarijom uličnom polumaratonskom trkom u Srbiji, a zbog čega nosi nadimak Balkanski Boston i zbog čega se trkači uvek vraćaju ovoj trci, pitali smo Damira Markovića

Sombroski polumaraton je najstariji polumaraton u Srbiji, šta je glavni razlog njegovog dugog trajanja. Zašto se trkači uvek vraćaju u Sombor?
Pre svega velika je odgovornost raditi na trci koja je ‘’duboko’’ u svojoj petoj deceniji. Ekipa koja organizuje Somborski polumaraton poslednjih petnaestak godina unela je svežinu i novu energiju. To je svakako bio dobar impuls događaju koji toliko dugo traje i koji bi mogao upasti u ‘’problem’’ da nije dovoljno atraktivan među svim novim događajima koji se pojavljuju svake godine. Potpuno razumemo i trkače da žele i da vide nešto novo. Jedan od najvažnijih faktora jeste i što su 99% tima Somborskog polumaratona tkz. ‘’Kobra tim’’ najuži deo tima – trkači. Trkači koji razumeju trkače. I to aktivni trkači koji i dalje idu na trke i dobra iskustva ako je moguće primenjujemo i kod nas.

Šta nas sve očekuje na 44. Somborskom polumaratonu?

Ono što mi radimo jeste, kada se završi jedno izdanje trke i sledi drugo jeste da kažemo ‘’hajde sad opet dižemo lestvicu gore’’. Tako da smo je za ovu godinu ponovo podigli. Činimi mi se onako dobrano. No mi volimo izazove. Svakako nas čeka pun trkački događaj. Sjajna i prelepa staza jednog od najopevanijih gradova koji želimo da predstavimo u njegovom najlepšem izdanju – potpunom zelenilu. Proširili smo ‘’fan zonu’’, ulepšavamo starno ciljnu zonu, još više nagrada za trkače u kategorijama – čak 150 trkača će izaći na pobedničko postolje. Sve četiri trke su ravnopravne i po startnom paketu, medalji, kategorijama. Ne pravimo razlike – želimo da svako po svojim mogućnostima izabere distancu i uživa.

Dan pre ponovo organiujemo besplatne obilaske, vožnje fijakerima, lađicom…i još dosta toga.

Nova trka je na 14km. Odakle ideja da ubacite novi format?

Kako sam spomenuo i to je došlo sa nekog od naših učešća na trkama na koje idemo. Samo distanca jeste prilagođena našem krugu od 7 kilometara i predstvlja dva kruga Somborice. Ali to je trećina maratona i za svakog ko se sprema za maraton može biti dobra priprema, a to je i dve trećine polumaratona za sve koji još uvek misle da nisu spremni za 21km. Očejemkujemo da trkači zavole ovu distancu. Očekujemo puno ličnih rekorda na 14 km u Somboru ????

Koliko učesnika je prijavljeno i koliko ih očekujete na 44. Sombroskom polumaratonu

Somborski polumaraton trenutno obara sve svoje rekorde u svojoj dugoj tradiciji. To je dobro ne samo zbog nas već možemo sa sigrunošću da kažemo lepe vesti – trkačka zajednica se oporavila od pandemijskog šoka. Bio bih slobodan da kažem da se beleže i bolji trendovi i od rekordne 2019. godine. Iskreno pošto lično pratim sve oko trčanje i sa jedne šire strane, drago mi je i srećan sam zbog svih trka i trkača što ulazimo u jedan bolji period. Koji naravno neće biti bez svojih izazova.

Do kad trkači mogu da se prijave

Prijave su otvorene do 10. maja, ali kao što sam spomenuo, može se očekivati da će biti ranije zatvorene. Prosto smo kao organizatori imamo za cilj kvalitet po svaku cenu za trkače koji se prijave za Somboricu.Te je za očekivati da će se u jednom momentu ograničiti broj učesnika kako bi imali jedan sjajan događaj. Prijave su bile otvorene od 19. januara te bilo je dosta vremena za odluku da li trčati u Somboru. Ne samo u Somobru ima baš dosta lepih i kvaltitetnih trka kod nas, tako da verujem da neće biti greške.

Koje su još aktivnosti Somaratona planirane za ovu godinu?

Na jesen organzujemo našu žensku trku Dame trče, pregovaramo sa partnerima iz Republike Mađarske da ponovo obnovimo ultramaraton Sombor – Baja. Tu je svake subote Trkačka liga Somaraton koja okuplja po tridesetak trkača vikendom. Putovanja na trke, državna takmičenje i puno osmeha i druženja jer to je naša misija.

Kako vidite svet trčanja u Srbiji za 5 godina?

Vidim dalji razvoj svakako. Prihvatnje novih trendova i globalnih ciklusa. Naravno ne po svaku cenu. Mislim da bi im mogli neke stvari da nametnemo kao trend. Pre svega više poštovanja, uvažvanja i saradnje. Da ne zaboravimo ono zbog čeka se okupljamo – trčanja. Znate priču svi kad smo kretali sa trčanjem – treba vam majica, šorts i patike…To ne trebamo zaboraviti.

Kako vidite Somborski polumaraton za 5 godina.

Somborski polumaraton posebna trka. Srpski Boston. Svakako to neće biti velika odnosno najveća trka, ali da biće aposolutno najkvalitetnija trka kod nas. Da trkač dobije ono što je najbitnije – urednu, preciznu trasu za trčanje i da svi imaju jednak tretman. Prosto to je naš cilj.

Izvor: trcanje.rs

Sve je više znakova da se trend vožnje vraća na zadnje točkove. Dva su glavna razloga za to, sigurnosni sistemi i električni automobili

Tokom proteklih 40 godina, pogon na prednje točkove je postao dominantan u svakodnevnim automobilima. I sa dobrim razlogom. Za „civilni drumski automobil“ dizajniran za bezbednost i efikasnost, pogon na prednje točkove nudi dosta prednosti u odnosu na pogon na zadnje točkove. Za klasičan automobil sa prednjim motorom, pogon na prednje točkove znači da nema glomaznog pogonskog vratila koje smanjuje prostor u kabini, oduzima snagu na točkovima i dodaje težinu automobilu. Međutim, bezbednost i upravljivost na klizavim putevima su se pokazali kao najvažniji faktor koji je doneo pobedu na prednjim točkovima. Automobili sa prednjim pogonom su jednostavno lakši za vožnju.

Ako pritisnete previše gasa u automobilu sa pogonom na zadnje točkove u krivini, zadnje gume obično prve gube prianjanje, što može dovesti do ozbiljnog proklizavanja zadnjeg kraja. Ova pojava se naziva prekomerno upravljanje, a automobili sa zadnjim pogonom imaju jaku tendenciju ka tome. To može biti zabavno za iskusne vozače, ali manje iskusni vozači redovno gube kontrolu. Kod automobila sa prednjim pogonom, u identičnim uslovima, prednje gume gube prianjanje, a da bi se to ispravilo, dovoljno je samo ispustiti gas. Ovo čini automobile sa pogonom na prednje točkove predvidljivijim i lakšim za vožnju za vozače početnike.

Ali sada ima sve više znakova da se trend vožnje vraća na zadnje točkove. Dva su glavna razloga za to, savremeni sigurnosni sistemi koji sprečavaju proklizavanje zadnjeg dela automobila i električni automobili. Posebno električni automobili sve više imaju pogon na zadnje točkove. Na primer, svi Volksvagen ID modeli u osnovnim verzijama imaju pogon na zadnje točkove, isto važi i za Teslin model 3 i I, a Volvo je takođe prešao na zadnji pogon sa modelima KSC40 Recharge i EKS30... Očigledno, kada je dođe do mogućnosti i potencijala električnih platformi, pogon na zadnje točkove ponovo počinje da ima mnogo smisla.

Šta čini pogon na zadnje točkove boljim?

Fizika daje jasnu prednost zadnjem pogonu u odnosu na prednji. Laički rečeno, uvek je lakše gurati nego povlačiti poene. U automobilu je to malo komplikovanije, ali princip je isti. Prednje gume obavljaju sve zadatke u krivinama, dok zadnje gume podnose sva ubrzanja, što u teoriji znači bolje ukupne performanse.

Da biste pogledali jednu od primarnih prednosti pogona na zadnje točkove, morate uzeti u obzir neke osnovne fizike. Kada ubrzate, težina automobila se pomera unazad zbog inercije. Ovo stoga daje zadnjim gumama bolje prianjanje. Kada je većina automobila sa prednjim pogonom imala manje od 150 konjskih snaga, kao pre 10, 20 godina, to nije bila velika stvar. Ali današnja električna vozila su mnogo snažnija i stoga mnogo efikasnije prenose snagu na zadnje točkove. To se ne odražava samo na bolje performanse već i na potrošnju, jer bolje prianjanje točkova pri ubrzanju znači manji gubitak energije usled njihovog proklizavanja (ili intervencije sistema za kontrolu proklizavanja).

Ali fizika se ne može prevariti i činjenica da je automobil električni ne eliminiše sama po sebi opasnost od proklizavanja njegovog zadnjeg dela. Štaviše, zbog njihove velike snage i zamaha, to bi trebalo da bude još izraženije. Ovde na scenu stupa savremena tehnologija. Svaki novi automobil danas ima ESP sistem koji može da aktivira kočnice na pojedinačnim točkovima kako bi sprečio proklizavanje. ESP radi u kombinaciji sa kontrolom vuče koja pokreće točkove koji se okreću tokom ubrzanja.

Prelazak na elektrifikaciju čini sisteme kontrole proklizavanja pogonskih točkova još efikasnijim. Na klasičnim automobilima sa benzinskim ili dizel motorima, kontrola proklizavanja obično funkcioniše tako što automatski skida gas ili čak iseče varnicu na svećici. Oba rešenja su jednostavna i efikasna, ali nijedno ne nudi finoću i brz odgovor koji nude električni motori. Kod električnih motora, količina proizvedene energije nema nikakve veze sa fizičkim stvarima kao što su kablovi za gas ili varnice koje izazivaju eksploziju smeše u cilindru. Zbog toga, sistemi kontrole vuče i stabilnosti na električnim vozilima mogu mnogo brže da reaguju na probleme sa točkovima.

Da li pogon na prednje točkove i dalje ima adute?

Ali fizika bi ponovo mogla da se umeša u bitku između pogona i ponovo favorizuje pogon na prednje točkove. Naime, kod električnih automobila je važno regenerativno kočenje koje vraća automobil nazad

deo energije usporavanja u bateriju. Automobil koji usporava nema najveću težinu pozadi već napred, zbog čega skoro svaki automobil na putu ima veće i jače prednje kočnice. Ali regeneracija za sada nije problem, jer baterija ionako nije u stanju da apsorbuje toliku količinu energije koja se generiše jačim kočenjem, pa je dovoljna energija koja će se proizvoditi na zadnjem delu automobila. Takođe, 99 procenata kočenja je nežno i to je mesto gde regenerativno kočenje pozadi može da obavi sav posao usporavanja "pokupi" svu energiju. Međutim, kako se razvijaju baterije i motori, povećavaće se i snaga regenerativnog kočenja, pa bi pogon na prednje točkove ponovo mogao da dođe u centar pažnje zbog efikasnosti.

Najbolje rešenje, kao i kod automobila na benzin i električnih automobila, je pogon na sva četiri točka. Kod električnih automobila to se postiže ugradnjom motora napred i pozadi i teoretski maksimalno koristi prianjanje sve četiri gume tokom ubrzanja i obezbeđuje poboljšanu regeneraciju.

Izvor: jutarnji.hr

Ovo prolećno povrće bogato je vitaminima, mineralima i vlaknima, neophodnim za održavanje zdravlja.

Njegova raznolikost i svežina čine ga neizostavnim delom uravnotežene ishrane. Zbog toga je nutricionista Džesika Šand, istražujući nutritivne vrednosti, otkrila da špargle nude zdravstvene prednosti koje često prevazilaze nutritivne vrednosti multivitaminskih suplemenata, prenosi City Magazine.

„Špargle su jedan od najboljih prolećnih darova kada je u pitanju smanjenje upale u telu. Sadrže vitamin C koji podržava imuni sistem, vitamin A za zdravlje imuniteta i vitamin K za zdravlje kostiju. Takođe su izvor vlakana koja promoviše zdravlje creva“, rekla je ona.

Prepune zdravstvenih prednosti, od folne kiseline do vitamina E, ovo sezonsko povrće može izgledati jednostavno, ali je daleko od toga.

„Špargle sadrže velike količine biljnih pigmenata zvanih ‘antocijanini’, koji su odgovorni za njihovu boju i imaju snažno antioksidativno dejstvo na organizam. Ovo je važno jer antioksidansi sprečavaju nakupljanje štetnih slobodnih radikala i mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti“, kaže nutricionista.

U svakom slučaju, koju god vrstu špargle da jedete – belu, zelenu, roze ili ljubičastu – ovo prolećno povrće ima mnoge zdravstvene prednosti.

Zanimljivo je da je špargle obožavao i Nikola Tesla. Veliku pažnju posvetio je svom zdravlju, a jelovnik koji je specijalno za njega kreiran 1899. godine u Hotelskoj Auditorijumu uključivao je, između ostalog, i ovo povrće.

Izvor: n1info.rs

Šta je to što žene odbija kod muškaraca, pa požele nekog drugog?

Većina žena koje varaju to čine jer osećaju da im njihovi partneri ne pomažu u dnevnim obavezama, pokazalo je veliko istraživanje sprovedeno u Francuskoj. Anketa s višestrukim odgovorima u kojoj je učestvovalo 10.000 žena otkrila je da je 73 odsto žena od onih koje su bile neverne partneru to učinilo delom i jer je njihova druga polovina bila nezainteresovana u pomaganju oko kućnih i ostalih poslova koji se tiču zajedničkog života.

Anketu je sproveo Gleedon, veb stranica fokusirana na žene koje su u vezama. Na pitanja su odgovarale isključivo korisnice stranice. One su u anketi mogle dati više razloga šta ih je podstaklo na aferu, a najviše njih je među te odgovore uvrstilo – nebrigu partnera o kućnim poslovima.

U istoj anketi gotovo devet od 10 ispitanica reklo je da ih nervira nedostatak pomoći u obavljanju kućnih poslova, dok je 84 odsto otkrilo da su se zbog toga već svađale sa svojim partnerima.

Ženi opada libido ako partner ne obavlja kućne poslove

Nedavno je takođe sprovedena studija čiji se rezultati naslanjaju na ovo istraživanje. Naime, istraživanje koje je objavljeno u Archives of Sexual Behavior pokazalo je da žene gube želju za vođenjem ljubavi s muškarcima koji odbijaju da obavljaju kućne poslove, piše Index.hr.

Psiholozi Emili A. Haris, Aki Gormezano i Sari van Anders intervjuisali su više od 1.000 žena koje žive s partnerima i imaju decu, a postavljena su im pitanja o nivou seksualne želje, podeli kućnih poslova s ​​muškim partnerima i kako se osećaju u vezi te podele.

Žene koje su obavljale veći deo kućnih poslova imale su značajno manju želju za seksom sa svojim partnerom u poređenju sa ženama u vezama u kojima su muškarci bili više uključeni u obavljanje kućnih poslova. Drugim rečima, žene su znatno više seksualno uzbuđivali muškarci koji su kuvali, čistili i brinuli o deci.

„Moj muž je jedina osoba s kojom sam bila u vezi“: Kako godinama kasnije izgleda brak sa prvom ljubavi

Zašto sam se razvela: Iskreni razlozi zbog kojih su ove stvarne žene iz Srbije stavile tačku na brak – i nijedan nije prevara
Ali najzanimljiviji deo otkrića bio je razlog: nije samo ženski libido oslabio kao odgovor na obavljanje hrpe kućnih poslova, i nije to bilo samo zato što su žene bile zaposlene i iscrpljene od svega toga. Naime, istraživači su pronašli dva specifična posrednička faktora koji tačno objašnjavaju zašto je nejednaka podela kućnih poslova imala toliki uticaj na želju žena.

Žena ne želi da partneru bude majka

Prvo, studija je otkrila da su žene koje na sebe preuzimaju veći deo kućnih poslova verovatno tu dinamiku doživele kao nepoštenu, a taj osećaj nepravednosti u vezi bio je deo onoga što je dovelo do manje želje za njihovim partnerom.

Ovo je važno, ističu istraživači u radu, jer pobija argument da žene preuzimaju više kućnih poslova jer to žele ili zato što jednostavno uživaju u brizi. Iako bi to moglo biti tačno za neke, ova je studija otkrila da su žene u neuravnoteženim partnerstvima zapravo često ogorčene zbog takve situacije.

Drugo, istraživači su otkrili da su žene koje se kod kuće suočavaju s neravnotežom verovatnije osećale da njihov partner zavisi od njih. Taj osećaj da se vaš muškarac oslanja na vas da se brinete za njega i obavljate osnovne životne zadatke umesto njega bio je drugi faktor povezan s manjom seksualnom željom.

Kao što Haris i tim ističu, pranje nečijeg veša, kuvanje za njih, pospremanje za njima i planiranje njihovog društvenog kalendara zadaci su koje ljudi obično obavljaju za decu. Dakle, kada žena mora da obavlja te zadatke za svog muža bez stvarnog reciprociteta ili priznanja, takav odnos odražava odnos majke i deteta što žene, očekivano, ne smatraju previše seksualno uzbudljivim.

Izvor: nova.rs

 Kako god to danas izgledalo, sa vremenske distance od 30, 40 i više godina, u bivšoj Jugoslaviji vozili su se različiti automobili.

Naravno, ni izbliza kao danas, ali je vozni park Jugoslovena svakako bio mnogo šareniji i bogatiji od onih njihovih najbližih suseda sa istočnih granica, u Rumuniji i Bugarskoj.

Najbrojniji deo voznog parka bili su, naravno, neprikosnoveni modeli kragujevačke Crvene zastave, koji su delom bili popularni i u susednoj Mađarskoj, ali je bilo dosta različitih marki i modela kako sa istoka tako i sa „istoka“. Zapada, kao i sa „pravog“ Zapada.

Lada 1300 i druge Škode i Vartburgi

Sovjetska Lada 1300, derivat italijanskog fijata 124 modifikovana, ojačana i prilagođena za ruske puteve i zime, bila je najrasprostranjeniji automobil iz istočnog bloka na jugoslovenskim putevima. Jednostavan i robustan, pokretan motorom od 1294 kubika sa 68 konjskih snaga, bio je relativno prostran i dovoljan da preveze porodicu gde god je potrebno.

Zbog velikog prtljažnika, karavan verzija je bila veoma popularna kod onih koji su svoje domaće proizvode sa sela prevozili do gradskih pijaca.

Po domaćim putevima su se vozili i drugi modeli istočnoevropskih proizvođača, ali ni približno kao Lade. Bili su istočnonemački trabanati i vartburgi, poznati po karakterističnom zvuku svojih dvotaktnih motora, Moskvić – omiljeni automobil „balkanskog špijuna” Ilije Čvorovića, ali su među najboljima bile čehoslovačke Škode 100 i 120.

Reno 4 – „cipela malog diva“

Automobil koji i danas ima ogroman broj obožavatelja širom sveta i mnogo prisutniji na putevima od većine na ovoj listi je legendarni Reno 4.

Ukupno ih je u svetu proizvedeno više od osam miliona, 575.960 „četvorki” stvoreno je u Jugoslaviji, u fabrici IMV u Novom Mestu.

Sa dužinom od samo 3663 milimetra, reklamiran je kao „Mali džin“, a zbog karakterističnog dizajna poznat je i kao „cipela“. Pokretan, prema današnjim uslovima, malim motorima od 750 do 1100 cc, sa rasponom snage (otprilike) između 25 i 45 KS, ovaj upečatljiv automobil bio je prilično prostran i izdržljiv, sposoban za nošenje i vuču. Svako ko ga je bar jednom vozio pamtiće ga po jednom veoma upečatljivom detalju – čuvenoj „ručici kišobrana” sa ručice menjača.

Zastava 101 - "Stojadin Kec", prvi moderni "hečbek"

Odbačeni projekat fijata 128 sa petoro vrata, za koji su u Torinu mislili da neće privući pažnju kupca pored već izuzetno uspešnog osnovnog modela, postaće legendarni automobil koji je, od svih proizvedenih Zastavinih modela, napustio kragujevačku fabriku godine. najveći broj – 1.045.458 primeraka (uz još 230.000 domaćih 128).

Zastava 101, popularni „stojadin” ili „kec”, kao derivat najaktuelnijeg modela Fijata svog vremena, bila je najsavremeniji domaći automobil i jedan od prvih „hečbek” automobila u istoriji, čija je proizvodnja počela 1971. godine. tri godine pre prvog VV Golfa, a završio se 2008. Tehnički moderan, živahan i prostran, brzo je prihvaćen širom Jugoslavije, a kupce je našao u Mađarskoj, Poljskoj, Grčkoj, pa čak i Nemačkoj.

Zastava 101, popularni "Stojadin"

Pogonjen motorima od 1116 i 1300 kubika sa 55 i 65 „konja“, osim što je za kratko vreme postao najpopularniji porodični automobil u Jugoslaviji, ostaće upamćen i po tome što se 1975. godine „popeo“ na najviši vrh u Africi i četvrti najviši vrh sveta u legendarnoj ekspediciji „Kragujevac – Kilimandžaro”.

Golf – kultni jugoslovenski dizel motor

Dvije godine nakon što je počeo da se proizvodi u Njemačkoj, Volksvagen Golf je 1976. godine stigao u Jugoslaviju, na proizvodne trake sarajevske Fabrike automobila – TAS, u Vogošći, gdje se proizvodio do 1992. godine. U prvih osam godina TAS je proizveo Golfa „keca“, a 1985. godine stigla je legendarna „dvoka“ – automobil posle kojeg više ništa nije bilo isto.

Najjeftiniji golf u Jugoslaviji bio je bar 30 odsto skuplji od najjeftinijeg "stojadina", zato je u početku bio auto za "guzonjine sinove", ali je polako "sišao u narod". Golf je jugoslovenskim vozačima predstavio moderne 1.6 dizel motore, moćne, izdržljive i veoma ekonomične. To se posebno odnosi na „dvojku”, automobil dizajniran tako da se bukvalno može popraviti samo „sa 3 ključa”.

Činjenica da su Golfovi u Jugoslaviji, za 15-ak godina proizvodnje, stekli kultni status najboljih "domaćih" automobila ikada, vidljivo je i danas, posebno širom Bosne i Hercegovine. Tamo je „dvojka” jedan od retkih tridesetogodišnjaka na četiri točka koji se i danas u velikom broju voze. U TAS-u za 16 godina ukupno

Proizvedeno je oko 150.000 Golfova.

Fića Nacional - nema dalje!

Automobil koji je motorizovao Jugoslaviju, uz koji su generacije stasale i u njemu sticale prve vozačke veštine i iskustva, definitivno najpopularniji automobil bivše Jugoslavije – Zastava 750, legendarni Fićo.

I pored toga što su ga pokretali mali motori zapremine 633, 767 i 843 kubika, sa sitnih 21, 25, 29,5 ili 31,5 konjskih snaga, Fića je bio auto koji je mogao sve!

I za prevoz na posao ili na vikend putovanje, ali kada je potrebno i za prevoz sofe ili garderobe. A leti je vozio celu porodicu preko pola zemlje na letovanje.

I to bez klime!

A kada je 70-ih došao „Stojadin” i kada su na tržištu počeli da se pojavljuju noviji i bolji automobili, Fićo se prilično dobro prodavao. Pre svega, zahvaljujući činjenici da je godinama postao veoma popularan, ali i zato što je pred kraj svoje „karijere“ bio najpristupačniji automobil na tržištu, za koji je početkom 80-ih bilo potrebno izdvojiti „ samo“ između 15 i 20 prosečnih plata.

Ukupno 923.487 primeraka Zastave 750 u različitim verzijama sišlo je sa proizvodnih traka u kragujevačkom pogonu Crvene Zastave, tokom 30 godina proizvodnje, od 1955. do 1985. godine. Danas se kao polovno vozilo, zavisno od stanja, prodaje za svega 200-300 i do 15 hiljada evra.

Izvor: bjelovar.live

Za vreme provedeno na bolovanju radnik će dobiti platu u iznosu od 65 odsto svoje zarade. Ovo, međutim, ne važi ako radnik radi za minimalac - u tom slučaju, po zakonu mu sleduje njegova cela (minimalna) zarada i tokom bolovanja. Postoji samo jedan izuzetak, ali on nikako ne podrazumeva da poslodavac "preko noći" odluči da radniku isplati manje od minimalca. Naprotiv.

Redakciji N1 javila se čitateljka koja je, na ime plate za januar proveden na bolovanju, dobila jedva 40.000 dinara. Iako ima ugovor na neodređeno, iako radi puno radno vreme, pa i preko toga, umesto 49.864 dinara, koliko iznosi zakonski minimalac za januar 2024. koji podrazumeva 23 radna dana i ukupno 184 radna sata – dobila je gotovo deset hiljada dinara manje.

I nije jedina.

U praksi se, naime, dešava da ljudi koji rade redovno radno vreme, primaju naknadu ispod minimalca tokom bolovanja.

Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, za portal N1 kaže da su takve isplate – ispod minimalne zarade – veoma sporne.

Svaki takav obračun je, kako objašnjava – nezakonit „ako imaju ugovor o radu sa punim radnim vremenom, bili na bolovanju ili ne“.

„Naime, niko ne može da prima naknadu manju od minimalne zarade, kada je na bolovanju“, ističe Reljanović.

Od podseća na član 115 Zakona o radu, koji kaže da „zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to: 1) najmanje u visini 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno“…

„Dakle, jasno je da naknada za vreme bolovanja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se isplaćuje“, objašnjava on.

Izuzetak – ugovor na nepuno radno vreme

Izuzetak, međutim, ipak postoji ali samo u jednom slučaju.

„Plata zaposlenog sme da bude niža od minimalne zarade samo u jednom slučaju – ako zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom. Dakle, ako zaposleni radi sa (na primer) polovinom radnog vremena, može mu ukupna zarada (za 100 odsto radnog vremena) biti viša od minimalne zarade, ali budući da radi samo 50 odsto radnog vremena primaće manje od minimalne zarade. Na primer, neko ima zaradu od 70.000 dinara za puno radno vreme, ako radi polovinu radnog vremena imaće 35.000 dinara što je niže od minimalne zarade. U svim ostalim slučajevima zaposleni mora imati zaradu koja je bar jednaka minimalnoj zaradi“, navodi Reljanović.

On ukazuje na još jednu bitnu stvar.

„Važno je reći da nepuno radno vreme mora biti ugovoreno – dakle, ne može poslodavac da ga uvede kada mu odgovara, nego mora tako da stoji u ugovoru o radu koji zaključe poslodavac i zaposleni – da se zasniva radni odnos sa nepunim radnim vremenom, kao i procenat radnog vremena koji je radnik dužan da radi“, navodi Reljanović.

Radnici „na lizing“

Česta forma angažovanja radnika u Srbiji je i putem „lizinga“, odnosno, „iznajmljivanjem“ od agencija za privremeno zapošljavanje, koje radnika ustupaju konkretnoj kompaniji.

Ovde se dešava da radnik za mesec dana rada u kompaniji nema pun fond radnih rati pa, na primer, ima ostvarenih 150 radnih sati umesto 168 sati, koliko je puno radno vreme za februar.

„Zaposleni ne može da dobije zaradu nižu od minimalne zarade, ako radi puno radno vreme. Ako neko radi 150 sati u toku jednog meseca, nema puno radno vreme već radi sa određenim procentom radnog vremena (150 sati je oko 90 odsto ali nije 100 odsto). Ako taj neko ima ugovor o radu na puno radno vreme (100%), onda je poslodavac dužan da mu isplati minimalnu zaradu za taj mesec bez obzira na to koliko je sati radio. Nije, niti može da bude, odgovornost zaposlenog što poslodavac nije obezbedio uslove za puno radno vreme – važno je samo ono što piše u ugovoru. To važi za sve radnike u radnom odnosu, pa i one koji su ustupljeni, odnosno rade putem agencija za privremeno zapošljavanje“, upozorava Reljanović.

Ovo važi za sve radnike u radnom odnosu, nebitno je da li su na određeno ili neodređeno vreme, samo je, dodaje – važno da li rade sa punim ili nepunim radnim vremenom.

„Za sve vreme koje zaposleni provede na bolovanju računa se minimalna zarada, ako bi prema onoj opštoj računici (65% od proseka osnovne zarade koju je primao u prethodnih 12 meseci) naknada bila niža od minimalne zarade. Ako je u toku jednog meseca proveo nekoliko dana na radu, za te dane dobija zaradu (onako kako je ugovorena, po radnom danu, radnom satu, sve se to lako izračuna) a za ostatak dobija naknadu u visini minimalne zarade“, zaključuje Mario Reljanović.

Izvor: n1info.rs

Pet kola ostalo je do kraja šampionata somborskog područja. Tri tima su ponovo u igri za prvo mesto.

Ovog vikenda došlo je do smene na liderskoj poziciji. Ekipa Kulpina neočekivano je poražena na gostovanju u Karavukovu. Ilija Spasić je načeo mrežu gostuju u 10. minutu, da bi Marko Cvetković pogotkom u nadoknadi vremena prvog poluvremena postavio konačan rezultat meča.

Kiks dojučerašnjeg lidera iskoristila je ekipa iz Gložana koja je slavila nad ŽAK-om i sa nova ri boda preuzela prvo mesto na tabeli. Vladimir Tasić je zatresao mrežu gostiju u 5. i 14. minutu, dok je Petar Drvar u nadoknadi vremena ublažio poraz Somboraca. Budućnost iz Paraga je lako izašla na kraj sa Liparom i trenutno ih tri boda dele od lidera.

Važan trijumf na gostovanju u Mladenovu ostvarila je ekipa Crvenke. Iako je domaćin poveo početkom drugog poluvremena, to nije poremetilo goste koji su golovima Milenka Babića i Milana Subotića došli do tri boda. Veliko iznenađenje je pobela (5:3) Kule nad Radničkim 1918 iz Ratkova. Dejan Davidović je bio četvorostruki strelac za Kuljane.

U derbiju začelja BSK je poražen nagostovanju u Čelarevu. Jedini pogodak za goste postigao je Jovan Korać. Narednog vikenda očekuje nas još jedan derbi, sastaće se dva prvoplasirana tima lige, koji može rešiti pitanje prvaka, ali može i dodatno zakomlikovati situaciju u vrhu. Somborski „crno – beli“ ugostiće ekipu iz Mladenova, dok će BSK ugostiti sastava Kule.

Rezultati i izveštaji sa mečeva ovog kola: Budućnost (G) – Žak 2:1, Polet – Kulpin 2:0, Budućnost (P) – Lipar 6:0, Kula – Radnički 1918 – 5:3, ČSK – BSK 3:1, Borac 46 – Krila Krajine 2:1, Rusin – Soko 4:2, Budućnost (M) – Crvenka 1:2.

Tabela: Budućnost (G) 61, Kulpin 60, Budućnost (P) 58, Radnički 1918 – 43, Žak 43, Borac 46 – 38, Budućnost (M) 35, Rusin 31, Krila Krajine 30, Lipar 30, Crvenka 28, BSK 28, ČSK 27, Kula 25, Polet (K) 24, Soko 6.

Parovi narednog (26) kola: Žak – Budućnost (M), Crvenka – Rusin, Soko – Borac 46, Krila Krajine – ČSK, BSK – Kula, Radnički 1918 – Budućnost (P), Lipar – Polet, Kulpin – Budućnost (G).

Izvor: somborsport.org

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 7 - 9. maj