Sombor.info

Prema podacima Interpola, globalna ilegalna industrija lažnih lekova najbrže je rastuća kriminalna delatnost na svetu sa ogromnom zaradom, i bez ograničenja u pogledu tipa lekova i mesta falsifikovanja. Prema procenama, ova industrija godišnje obrne od 75 do čak 200 milijardi dolara, čineći je "uspešnijom" od trgovine klasičnim narkoticima. Posledice su katastrofalne: 700.000 mrtvih godišnje.

Davno je povodljivi Don Zaluči (inače baziran na stvarnom, legendarnom mafijašu – kralju Detroita Džozefu Zeriliju – saradniku Al Kaponea lično) ubeđivao velikog Korleonea da podrži trgovinu narkoticima od strane mafije. Kum se opirao, smatrajući da su kocka, alkohol, čak i prostitucija – osnovne oblasti delovanja Koza nostre, i da tako treba i da ostane, piše rts.rs.

Pitam se, je li na nekom tajnom sastanku neke savremene mafijaške „Komisije“ najmoćnijih porodica, poput one imitirane u Kopolinom klasiku, postavljeno pitanje da li se treba baviti falsifikovanim iliti lažnim lekovima? I možda je neki drugi, stari a stvarni, i nepoznati nam Kum, razmišljao o rizicima, ne samo na operativnom već dubljem, čak i moralnom nivou – računajući broj žrtava takve delatnosti?

Da bi konačno rekao… ne.

Najgori zajednički sadržalac

A šta su uopšte lažni lekovi i zašto su toliko opasni?

Svi falsifikovani medikamenti predstavljaju ogroman rizik po zdravlje, sve do nivoa pretnje po sam život zbog njihovog objedinjujućeg imenitelja – niskog kvaliteta proizvoda. Oni koji nelegalno spravljaju ove tablete, ali i sirupe, kreme, čak i injekcione pen-ove i vakcine, očigledno nisu zainteresovani za bilo kakvo obezbeđenje njihovog kvaliteta, a kamoli bezbednosti, niti ih brine inspekcija nadležnog ministarstva.

U nekim slučajevima, istražitelji su otkrili da su ovi ilegalni proizvodi čak i sadržali ispravne aktivne sastojke, naročito one baš jeftine, ali da nije postojala homogena distribucija supstance među različitim dozama, koja se može postići samo sofisticiranom i skupocenom opremom u velikim proizvodnim pogonima pravih farmaceutskih fabrika.

Stoga je moguće naći u jednoj tableti zanemarljivu i neefikasanu dozu ključne supstance – na primer opioidnog analgetika oksikontina, moćnog leka protiv bolova – a u drugoj dvostruku i potencijalno letalnu dozu. To je, na primer, uzrok drastičnog porasta broja predoziranja u SAD u poslednjih nekoliko godina – i do preko 100.000 mrtvih godišnje.

Štaviše, falsifikatori dodaju u lažne lekove protiv bolova, koji se izdaju na recept izuzetno efikasan anestetik fentanil, 50-100 puta jači od heroina! Time izazivaju skoro pa instant zavisnost na opioide navučenih pacijenata, ali i verovatnoću da ih ubiju na mestu. Svestan rizik, jer ionako ima još 2,5 miliona drugih mušterija samo u SAD – kojima treba to isto.

Još više zabrinjavaju situacije pronalaženja pravih otrova koji imitiraju izgled pravih sastojaka, kao što je mišomor, teški metali, boja za puteve, vosak za pod, prah cigle – supstance koje niko pri zdravoj pameti ne bi stavio u usta. A koje se koriste prosto jer konzistencijom ili bojom podsećaju na neki od elemenata pravog leka.

Ali taj pacijent ne zna šta pije, i u tome je suština problema.

Mikrobiološka onečišćenja – to jest na te proizvode usput nakačene kojekakve bakterije i virusi, i drugi patogeni koji se pokupe u izrazito nesterilnim podrumskim laboratorijama i drugim šupama i rupama u kojima se isti spravljaju – da ne pominjemo. Zaražavanja raznim boleštinama, oštećenja bubrega, jetre, srčani udari i alergijske reakcije, pa čak i stanja kome, i konačno – smrt, samo su neke od učestalih i širom sveta svakodnevno evidentiranih neželjenih reakcija ovakvih „lekova“. Koji ne da ne leče, već upravo suprotno – razboljevaju, i privremeno ili trajno ugrožavaju zdravlje konzumenata, sve do mogućeg, i uopšte ne tako retkog letalnog ishoda.

Svaki suvišni procenat

Iako su statistički podaci o nivou zastupljenosti falsifikovanih lekova na globalnom nivou promenljivi i blago rečeno diskutabilni, postoji relativno opšta saglasnost, poreklom od Svetske zdravstvene organizacije, o tome da taj procenat varira između 10-15% svetskog farmaceutskog tržišta u vrednosti. Što je nezamislivo mnogo. U nekim regijama sveta, ili pak pojedinačnim zemljama – naročito u podsaharskoj Africi, jugoistočnoj Aziji i centralnoj Americi – taj procenat ide i do 20, čak i preko 30 procenata celokupnog tržišta lekova!

Čak i u razvijenim zemljama sa uređenim sistemima, nabavke i distribucije lekova – u koje se ubraja i naša, gde je procenat paušalno određen na do 1% – kada se preračuna u oko 180-190 miliona evra od skoro 2 milijarde godišnjeg prometa svih medikamenata, to već dobija sasvim novu perspektivu, zar ne?

Uz to, i što je neuporedivo važnije od statistike, je mogućnost da jedna mala količina lažnih lekova koja se pojavi na tržištu može da se pretvoriti u katastrofu po javno zdravlje, kao u slučaju falsifikovanog sirupa za kašalj koji je prema izveštajima SZO širom sveta – uglavnom istočnoj Africi i na Bliskom Istoku – ubio više stotina ljudi, najviše dečice do pet godina starosti u poslednjih godinu i po dana.

Svi raspoloživi pokazatelji pokazuju jasno da je učestalost problema sve veća. Visoka zarada (npr. jedna bočica antikancerogenog proizvoda može da košta više hiljada evra) i niske kazne u poređenju sa drugim nelegalnim aktivnostima, privlače kriminalne organizacije ka farmaceutskom tržištu poput noćnih leptira svetlu.
Ističemo od početka italijansku (farmaceutsku) mafiju, ali se u suštini najveći proizvođači ovakvih kvazilekova nalaze u Indiji, Kini, Pakistanu, Meksiku, čak i Severnoj Koreji! Koristeći mreže distribucije razrađene za klasične droge, oni uspevaju da plasiraju svoje proizvode na ciljana, najlukrativnija tržišta zapadne i severne Evrope, SAD, Australije, Japana, Južne Koreje… Ali se ne libe ni da za marginalnu zaradu preplave i cele kontinente poput afričkog i južnoameričkog jeftinim antibioticima – koji uz to ni ne deluju.

Činjenice koje nam dolazi iz relevantnih izvora, kao što su SZO, Savet Evrope, Evropska komisija, Svetska trgovinska organizacija i većeg broja drugih međunarodnih organizacija i tela koje se delimično ili potpuno bave ovom problematikom, kao i samih farmaceutskih kuća i njihovih asocijacija, su malo je reći zabrinjavajuće – a više alarmantne i šokantne. U doba kada smo posle pandemije desenzitivisani na svake brojke, pa i one o smrtnim slučajevima, brojka od 700.000 smrtnih slučajeva zbog lažnih lekova ipak mora nešto da znači.

Još da naglasim kako su većina tih žrtava deca – koja ama baš ništa nisu bila kriva, niti su sama nabavljala lek, već je on do njih došao kao navodno spasonosna terapija za malariju, sidu, tuberkulozu, žutu groznicu… i nije ih spasio.

Najbrže rastuća kriminalna delatnost na svetu

Prema podacima Interpola u pitanju je najbrže rastuća kriminalna delatnost na svetu sa ogromnom zaradom, i bez ograničenja u pogledu tipa lekova i mesta falsifikovanja. Globalna ilegalna industrija lažnih lekova prema procenama pomenutih tela godišnje obrne od 75 do čak 200 milijardi dolara, čineći je „uspešnijom“ od trgovine klasičnim narkoticima.

Čak do 96% lekova koji se prodaju preko neregistrovanih sajtova su falsifikovani, a prema podacima SZO svaki drugi lek koji se proda onlajn je lažan, čak i u zemljama gde je taj promet dozvoljen. Očigledno je da pacijenti koji tako nabavljaju medicinske proizvode to čine ulazeći u nepotreban rizik po zdravlje. Ali, to se još koliko-toliko može kontrolisati, naročito u zemljama kao što je naša – gde je promet lekova preko interneta zabranjen. Pa je stoga i poruka jednostavna i jasna: ne kupujte lek bilo gde osim u fizičkoj apoteci.

Ipak, kriminalne mreže, prave zločinačke organizacije koje deluju ne samo preko nacionalnih granica već čitavih kontinenata, sada čine nešto mnogo opasnije: prepoznajući veliku zaradu koja se krije u skupim lekovima, napadaju i legalne lance distribucije – veleprodaje i apoteke.

Šta se falsifikuje

Ali, koji se to lekovi uopšte krivotvore?

Najjednostavniji odgovor je… svi. Skoro da nema poznatijeg leka, ili terapijske grupe koja u ovom ili onom trenutku, negde na planeti bar jednom nije falsifikovana. Naravno, postoje favoriti i trendovi. Pre svega, diktirani potražnjom i platežnom moći mušterija. Drastične su i razlike u zonama interesa. U Africi će se češće falsifikovati lekovi protiv HIV infekcije ili malarije, dok će u razvijenim zemljama, gde su takve bolesti retke, fokus biti na nekim drugim, manje esencijalnim ali itekako poznatim proizvodima.

Delovaće pomalo smešno, ali jedan od glavnih faktora neprolazne popularnosti konkretne grupe preparata na ilegalnom onlajn tržištu lažnih lekova… je stid. Stid da se uđe u apoteku i pita za konkretan tip proizvoda, i istrpi eventualni pogled najčešće žene za recepturom – farmaceutkinje ili tehničarke. Zato je lakše i manja sramota kupiti to preko interneta.

Rezultat svega navedenog je da su najčešći „brendovi“ koji se mogu nabaviti preko ilegalnih kanala distribucije dugo godina u razvijenim državama bili lekovi za lečenje erektilne disfunkcije, odnosno mušku potenciju, poput sildenafila (Viagra©) i tadalafila (Cialis©) – odnosno njihove generičke paralele poput indijske Kamagre i bezbroj drugih. Njih čak možemo otkriti kako se reklamiraju i po banderama u svakom većem mestu u Srbiji.

Često su prisutni u ilegalnom prometu i oni lekovi za koje je na mnogim tržištima upotreba ograničena– odnosno izdaju se isključivo preko recepta koji nije lako dobaviti. To su pre svega raznorazni psihoaktivni proizvodi – preparati za smirenje, antidepresivi i moćni opioidni lekovi protiv bolova. Kao i naravno, pravi lekovi za hemijski potpomognuto mršavljenje – naročito u poslednje vreme preko društvenih mreža i od poznatih ličnosti besomučno reklamirani semaglutid (Ozempic©).

Krize poput nedavne pandemije KOVID-19 generišu privremene potrebe tržišta za različitim lekovima, kao što je na primer i dalje popularni ivermektin – za kojeg nikada nije dokazana efikasnost protiv SARS-KoV-2 virusa. A čak su se tokom pika interesovanja za imunizaciju pojavile i lažne vakcine protiv korone!

Lažni dijetetski suplementi su novi trend u ovoj oblasti, što praktično znači da kriminalci koriste ove manje regulisane proizvode kao nosače za aktivne sastojke iz lekova, ili kao alternativu za skuplje lekove.

Imajući u vidu porast broja falsifikovanih lekova u Evropi ali i regionu, kao i zabrinjavajući trend da se umesto dosada najčešćeg falsifikovanja rekreativnih lekova („lyfestyle medicines“), kao što su pomenuti proizvodi za erektilnu disfunkciju i mršavljenje, anabolički steroidi ili preparati za rast kose, sve češće krivotvore lekovi za životno ugrožavajuća stanja i bolesti („life saving medicines“), npr. Antineoplastici, lekovi protiv raka, zatim lekovi za imunološke poremećaje, retke bolesti i hronična stanja poput dijabetesa i kardiovaskularnih problema, jasno je jedno. Da se svi akteri zdravstvenog sistema – od farmaceuta i drugog osoblja u apotekama, lekara svih mogućih praksi i drugi nadležni organi – sa ovim problemom moraju suočiti što radikalnije, kako kroz zakonske odredbe tako i u pogledu radu na terenu, počev od svesti da problem postoji. I u našem dvorištu.

Konačno, neophodno je podizanje i odgovornosti kod opšte javnosti o opasnosti od falsifikovanih lekova. Pre svega ponavljanjem činjenice da se nabavkom lekova izvan legalnog distributivnog lanca, odnosno apoteka, višestruko uvećava rizik od prisustva ovakvih proizvoda na tržištu – jer gde ima potražnje biće i ponude. Ali i da time raste i rizik samih pacijenata da postanu ne samo žrtve prevare, već i bukvalne žrtve trovanja ili nelečene bolesti.

Uže gledano, falsifikovanje lekova i onlajn trgovina lekovima su dve blisko povezane pojave koje su nedavno dostigle veoma opasne razmere, posebno zbog njihovog uticaja na javno zdravlje. Bez interneta, društvenih mreža i pametnih telefona, trgovina lažnim lekovima se nikada ne bi proširila do te mere u poslednjih nekoliko godina, naročito u razvijenim zemljama – ali i u Srbiji.

Onlajn mafija

Korišćenje interneta i pratećih onlajn rešenja za laku i diskretnu komunikaciju omogućava pravim pravcatim lokalnim kriminalcima, ali i članovima organizovanih kriminalnih mreža da prodaju potencijalno opasne proizvode u velikim količinama, i to direktno kupcima, a zaobilazeći sve uobičajene i sigurne kanale distribucije.

Osim toga, nije lako pozabaviti se onlajn tržištem falsifikovanih lekova zbog tehničkih i pravosudnih problema: na primer, oni koji vode ovakvu „trgovinu“ dovoljno su pametni da redovno sami obaraju sajtove, ili pak deluju preko društvenih mreža, zatvorenih grupa za komunikaciju na Viber-u, WhatsApp-u, Telegram-u, pa čak na skrivenom, tajnom delu interneta – dubokoj mreži Deepweb ili mračnom internetu Darknet. Sve kako bi se izbegli pokretanje istražnih i krivičnih postupaka policije i tužilaštva.

Rizici vezani za ovo ilegalno tržište su još veći danas, jer izgleda da kupci, odnosno pacijenti, potcenjuju opasnost. Procenjuje se da se više od dva miliona Evropljana svaki dan oslanja na samomedikaciju i posetu sajtovima i forumima na kojima naručuju lekove ne pitajući pre toga nikoga za profesionalno mišljenje.

Kontrola ove, uslovno rečeno paralelne mreže, skoro je pa nemoguća zbog njene neverovatne dinamike i upravo je to pravac novih razvoja kako ilegalne trgovine uopšte, ali sve više, trgovine lekovima ili nečim što na lekove podseća. Mogućnost da kupite najrazličitije proizvode „ispale iz kamiona“, odnosno kradenu, švercovanu, ili mimo poreskih kontrolora proizvedenu i distribuiranu robu, po naravno značajno nižim cenama od zvaničnih mesta prodaje uključujući i apoteke, eksplodirala je u poslednje vreme na društvenim mrežama.

Izgleda da su vremena šanera koji robu valjaju iz gepeka ili stanova na periferiji prošla. Ovo novo doba im naravno pogoduje, i pitanje je kada će i kako uopšte bilo koja država ili međunarodna zajednica moći da stane na put ovom sivom tržištu, odnosno sajtovima, stranicama i postovima koji se pojave kao pečurke posle kiše, i isto tako nestanu prema potrebi. A sve na plodnom tlu i za promet lekova na crno, od kojih su većina falsifikati.

Štaviše, nova filozofija koja se propagira od prošle godine, naročito iz Italije, zemlje odakle dolazi veliki broj kradenih lekova, jeste da sve lekove koji makar i na kratko izađu iz legalnog lanca snabdevanja – treba smatrati falsifikatima. Zašto?

Pa, pre svega, jer se ne zna na koji način su čuvani, naročito ako se radi o proizvodima za koje je neophodan takozvani „hladni lanac“, odnosno da se konstantno čuvaju na temperaturi od recimo 2-8°C. Čak i za druge lekove koji se mogu da se drže na sobnoj temperaturi nema garancije da nisu bili izloženi Suncu, vlazi, pali na pod… i da se tako razvio neki nusproizvod, potencijalno toksičan a svakako nepoznat i neželjen. Odnosno najprostije: ti lekovi su lažni jer je lažirano njihovo poreklo, i to je više nego dovoljno. Stoga tako i pojam „švercovanog“ leka treba da ode u prošlost.

Ponuda koja mora da se odbije

I za sam kraj – par sočnih primera kako to deluje naslovna „prava“ farmakomafija.

Jedan od ključnih slučajeva koji je pokazao vunerabilnost zdravstvenog sistema konkretno u EU, a posebno kompleksnog modela nabavke lekova sa većim brojem aktera koje je teško kontrolisati, jeste takozvana „Operacija Vulkan“, poznata i kao „Slučaj Herceptin“, koji je započet 2014. godine sa istragom koja se razvlači evo već desetu godinu.

Ovaj slučaj je pokrenut nakon upozorenja od strane medicinskih sestara na odeljenjima onkoloških instituta i bolnica u Nemačkoj. One su primetile dve stvari. Najpre, kako pacijentkinje posle hemoterapije nakon odstranjivanja dojke zbog kancera ne dobijaju uobičajene nuspojave. A onda i kako su gumeni čepovi na bočicama iz kojih su izvlačile lek – Herceptin© (trastuzumab) za infuziju – već bušeni, pa su rupice nevešto maskirane lepkom i lakom za nokte.

Ispostavilo se da su bočice i pakovanja ukradene iz bolnica u Italiji, ponovo korišćene, odnosno falsifikovane tako što su punjene običnom vodom, i iznova uvedene u legalni lanac snabdevanja odnosno u bolničke apoteke drugih zemalja. Lekovi su bili praćeni i lažnim dokumentima od strane nekih neovlašćenih ali čak i potpuno autorizovanih veleprodaja – saučesnika u kriminalnoj šemi.

Zaplene falsifikovanih bočica su sprovedene od strane nadležnih u Nemačkoj, Finskoj i Velikoj Britaniji, a dokazana je distribucija ovog falsifikovanog leka i u drugim državama Unije. Nakon temeljne istrage od strane italijanske policije i Agencije za lekove AIFA, identifikovani su dodatni lekovi koji su ukradeni u Italiji i takođe kasnije uvođeni u bolnice u drugim državama, opet uz odgovarajuću, ali falsifikovanu dokumentaciju o kvalitetu i autentičnosti. A sve to je činila kriminalna organizacija povezana sa moćnom italijanskom mafijom iz regiona Napulja – Kamorom.

U leto 2015. godine, u organizovanoj akciji na 8 lokacija širom Italije uhapšeno je 60 ljudi, a krađe lekova iz bolnica, kojih je bilo i do 3 nedeljno pre toga, efektivno su zaustavljene na duži period.

Važno je napomenuti kako je ceo ovaj proces, koji zbog svoje složenosti izuzetno otežava posao tužilaštu i sudovima, omogućen kroz saučestvovanje više kompanija i organizacija koje su imale formalna sedišta na Kipru, u Mađarskoj, Letoniji, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji i Grčkoj. One su izdavale lažne fakture kako bi se realizovala prodaja ukradenih lekova od strane ovlašćenih veleprodaja iz Italije i sa Malte. Te veleprodaje, odnosno brokeri lekova, potom su izvozili ove proizvode na druga tržišta EU. Komplikovano, zar ne?

Daleko se došlo od kurpulentnog, besprizornog čoveka u belom odelu koji reketira bakalnice iz Kuma 2…

Mnogo friškiji slučaj desio se prošle, 2023. godine, kada su italijanski karabinjeri specijalizovani za upravo farmaceutske zločine, otkrili logističku bazu kriminalne grupe koja je delovala iz mini-države San Marina. Istražitelji su identifikovali podzemnu laboratoriju u zabačenom selu, namenjenu za proizvodnju, obeležavanje i pakovanje doping proizvoda koji se koriste u teretanama ali i na sportskim takmičenjima.

Policija je zaplenila velike količine doping supstanci u obliku bočica, tableta, kapsula, boca i ambalaže, sve namenjene prodaji u Italiji, kao i oko 180.000 evra u gotovini. Osumnjičeni je navodno uvezao čisti Nandronol, anabolički steroid klasifikovan kao narkotik u Italiji, a njegove rute trgovine protezale su se širom Evrope pa sve do Kine.

A ovakvih slučajeva ima svake godine, i sve više.

U zaključku, ako već nemate tu nesreću da živite u nekog ubogoj sredini gde igrate farmakološki ruski rulet jer je svaki treći lek lažan, a vi nemate izbora pa ih kupujete na pijacama ili vam stižu kao preusmerena „humanitarna“ pomoć, prosto – nemojte. Nemojte kupovati lekove preko interneta. Nema tog popusta, dostupnosti ili stida koji je vredan vašeg zdravlja, a možda i samog života. Budite jači od tog iskušenja, a pre svega pametniji.

„Ne budite budala koja pleše na koncima u rukama moćnika.“

Izvor: n1info.rs

Amerikanka Lora Minton (53) otkrila je kako je prošla s kupovinom jeftinih nekretnina u Italiji koje su zaintrigirale ceo svet.

Lora Minton (53) kaže da je inače dosta putovala, ali da se u Italiji osetila „kao kod kuće“. Priseća se kako je jednom prilikom, pre pandemije, prvi put počela da razmišlja o tome kako bi tamo zapravo mogla da živi i načinima da to ostvari.

„Razmišljali smo kako bismo to mogli da uradimo, izbacujući ideje poput: „Dobro, ovde nemaju kukuruz, hajde da napravimo prodavnicu kukuruza za sve turiste i možemo da živimo ovde““, ispričala je.

Ipak, uskoro joj se ukazala bolja ideja – u Musomeliju u Italiji, gradu sa 10.000 stanovnika na Siciliji.

„Pre par godina sam počela da čitam o programu kuća za 1 evro, gde su neki gradovi prodavali kuće kojima je bilo potrebno veliko renoviranje za 1 evro. Čitala sam mnogo o Musomeliju. Imaju kuće od 1 evro, ali imaju mnogo premijum kuća koje nisu 1 evro. Moja kuća u Musomeliju bila je na listi za 60.000 evra, ili oko 65,5 hiljada dolara. Cenkali smo se i dobila sam je za 57.000 evra. Kuća koju sam kupila ima skoro 3.000 kvadratnih metara“, ističe Lora, koja se ubrzo odlučila za kupovinu još jedne nekretnine.

„Pošto sam bila ovde i upoznala dosta doseljenika, otkrila sam da mnogi ljudi žele da se presele ovde i traže smeštaj. Moj brat i ja smo mislili: „Hajde da kupimo nekoliko kuća i onda ih iznajmimo“. Moja sestra i ja trenutno gledamo treću kuću. To je prvenstveno za ono što nazivaju kratkoročnim iznajmljivanjem, ali to nije Airbnb. To je više kao iznajmljivanje na 18 meseci“, objasnila je.

Cena druge kuće bila je još niža.

„Kupili smo je za 25.000 evra, ali je nakon honorara i drugih dodatnih troškova na kraju bilo 31.000 evra. Trosobna je i ima dvorište, što je neverovatno.“

Bilo je mnogo dodatnih troškova koji su me uhvatili nespremnu

Lora je otvoreno govorila i o tome koliko je para potrošila na renoviranje.

„Često me pitaju koliko trošim na renoviranje, ali mi je teško reći jer postoje želje, a onda i potrebe. Treba mi kuhinja. Trebaju mi zidovi da ne otpadaju us*ane tapete. Da li mi treba druga kuhinja? Ne. Ali kuhinje su ovde mnogo pristupačnije — izgradnja moje dve kuhinje koštala je 5.500 evra.“

Ipak, neki troškovi su je iznenadili.

„Prilikom kupovine prve kuće uplatila sam depozit od 10% i agencijsku proviziju, koja je uglavnom 4% od kupoprodajne cene. Jedna stvar koja me je iznenadila je da je to deponovali na njihov bankovni račun, a ne na escrow račun, što mi je bilo čudno, ali je ovde vrlo uobičajeno. Još jedan iznenađujući deo bio je da sam kupila svoju kuću za 57.000 evra, ali je neki momak u kancelariji odlučio da moja kuća vredi 80.000 evra, pa su porezi iznosili 9% od toga. Ako imate prebivalište, onda plaćate 2% od procenjene vrednosti vašeg primarnog doma… Pretpostavila sam da porezi koje sam platila uključuju poreze na imovinu, ali to je bio samo porez na prodaju. Generalno, porezi na imovinu su između 300 i 600 evra godišnje, ali pošto je moja kuća ogromna, to je 946 evra. Posle svih taksi, ukupan trošak je bio 69.182 evra. Ali, ako bi neko rekao da možete dobiti prelepu kuću od 3.000 kvadratnih metara, šest spavaćih soba, dve kuhinje za 70.000 evra, rekla bih: Dogovoreno“, objašnjava Lora.

Njena kuća u Kaliforniji je trosobna, od 1.500 kvadratnih metara i procenjena je na 504.000 dolara.

„Da imam načina, provodila bih svo vreme ovde, ali zbog vize ne mogu. Moram da idem tamo i nazad… Verovatno imam još dve godine pre nego što se penzionišem, ali ću većinu vremena biti u Italiji, a zatim se na kraju vratiti u Sjedinjene Američke Države. Izdaću svoju kuću u Kaliforniji na narednih 15 do 20 godina. A kad poželim da se vratim, onda ću još imati svoju kuću, koja će biti i otplaćena jer sam je izdavala“, kaže Lora.

Izvor: nova.rs

U petak i subotu 03. i 04. maja odražano je još jedno izdanje izuzetno teškog ultra maratona oko jezera Balaton u Mađarskoj.

Popularni Ultrabalaton predstavlja izazov za najspremnije trkače koji pred sobom imaju 212 kilometara koje moraju da pretrče. Ovaj neverovatni izazov kao prvi Somborac i član Atletsko rekrativnog kluba ‘’Somaraton’’ uspešno je istrčao Valentin Vranić. Valentinu je bilo potrebno 22 sata i 28 minuta da pređe više od 200 kilometara.

Iako je cilj bio da se završi trka, Somaratonac je tokom cele trke ostao stabilan i fizički i psihički tako da je trku završio na sjajnom 20. mestu u generalnom plasmanu i kao 17. u muškoj konkurenciji.

Muškarac je izvršio samoubistvo u kući u Ratkovu.

Prema nezvaničnim informacijama, u jednoj kući u Ratkovu muškarac od 30 godina izvršio je samoubistvo. Uviđaj je u toku. Potvrda zasad nije dobijena iz PU Sombor.

Ako ste u depresiji ili pomišljate na samoubistvo, postoji više načina da dobijete psihološku pomoć. Broj SOS linije klinike “Laza Lazarević” je 011/7777-000. Broj Centra “Srce” za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva je 0800-300-303.

Izvor: mondo.rs

Iako zdravlje psa zavisi od mnogih faktora, neke rase pasa imaju manje zdravstvenih problema od drugih.

Najzdravije rase imaju dug životni vek i manje su sklone bolestima, zbog čega im je potrebna samo kvalitetna ishrana i dovoljno vežbanja za održavanje zdravlja.

Pet rasa pasa koje su veterinari portala PetMD izdvojili kao najzdravije.

Australijski govedar

Australijski govedari su jedna od najzdravijih rasa na svetu.

Ovi psi su poznati po svojoj otpornosti, inteligenciji i izdržljivosti. Međutim, ne preporučuju se neiskusnim vlasnicima jer su veoma aktivni i odgajani za rad na farmi, pa im je potrebno mnogo vežbanja i mentalne stimulacije.

Australijski ovčar

Kao i australijski govedari, australijski ovčari su uzgajani za rad na farmi.

Zbog visoke inteligencije traže vlasnike koji mogu da posvete dosta vremena usavršavanju. Iako su uglavnom zdrava rasa, australijski ovčari mogu razviti displaziju laktova i kukova, kao i neke očne bolesti.

Čivava

Čivave su male i nežne, ali su i jedna od najdugovečnijih rasa na svetu.

Ovi mali psi imaju jaku ličnost, žive do 20 godina i veoma su odani svojim porodicama. Međutim, skloni su gojaznosti ako njihovi vlasnici ne vode dovoljno računa o ishrani i vežbanju.

Bigl

Biglovi nisu umereni u hrani, zbog čega su skloni gojaznosti.

Međutim, vlasnici bi trebalo da obrate pažnju na ishranu i dovoljno vežbanja. Biglovi su zdravi psi koji mogu da žive i do 15 godina.

Engleski hrt

Engleski hrtovi su lovački psi poznati po svojoj agilnosti i brzini. Potrebna im je obuka da nauče da žive sa manjim životinjama, kao što su mačke i glodari.

Hrtovi uglavnom nemaju većih zdravstvenih problema, ali su neke osobe sklone torziji stomaka, zbog čega je neophodno da se podvrgnu genetskom testiranju, prenosi Index.hr.

Fizička aktivnost je važna. Međutim, određena zdravstvena stanja, poput hipertenzije, mogu učiniti neke oblike vežbanja opasnima.

Hipertenzija ili visok krvni pritisak pogađa milione ljudi širom sveta i predstavlja značajan rizik za zdravlje kardiovaskularnog sistema ako se ne kontroliše.

Iako se vežbanje često predstavlja kao ključna komponenta u lečenju hipertenzije, nisu svi oblici fizičke aktivnosti sigurni za osobe s ovim stanjem.

Personalni trener, Endrju Vajt, upozorio je na tri vrste vežbe koje bi osobe s visokim krvnim pritiskom trebale da izbegavaju.

1. Dizanje tegova

Za većinu ljudi, dizanje tegova može biti izvrstan način za izgradnju mišića i održavanje forme. Međutim, ako se borimo s hipertenzijom, najbolje je da se klonimo tegova.
"Podizanje tegova može uzrokovati značajno povećanje krvnog pritiska tokom dizanja", kaže Vajt za SheFinds.

Intenzivno naprezanje i mišićna kontrakcija, uključeni u ove vežbe, mogu dramatično da povećaju vaskularni otpor, prisiljavajući srce da radi jače kako bi pumpalo krv. Za osobe s hipertenzijom, ti trenutni skokovi krvnog pritiska mogu biti opasni.

2. Izometrijske vežbe

Izometrijske vežbe, kao što su plank ili sedenje uza zid, mogu se činiti bezopasnima, ali prema Vajtu mogle bi da predstavljaju rizik za ljude s hipertenzijom.

"Ove vežbe mogu uzrokovati stalni porast krvnog pritiska tokom trajanja vežbe", objasnio je.

Tokom izometrijskih držanja ograničava se protok krvi, što dovodi do povišenog krvnog pritiska i predstavlja rizik za one koji već imaju problema s regulacijom pritiska.

3. Naporni sportovi

Ako smo zabrinuti zbog visokog pritiska, trebali bismo da izbegavamo takmičarske sportove, powerlifting i intenzivne sprinteve.

"Ove naporne aktivnosti mogu dovesti do naglog porasta otkucaja srca i krvnog pritiska, što može biti opasno za nekoga s hipertenzijom", upozorava White.

Opterećenje kardiovaskularnog sistema tokom ovih aktivnosti može predstavljati značajan rizik za osobe s visokim krvnim pritiskom.

Dakle, iako je vežbanje važno za upravljanje hipertenzijom, određene aktivnosti mogu predstavljati ozbiljne rizike za pojedince s ovim stanjem.

Umesto učestvovanja u ovim potencijalno opasnim vežbama, osobe s hipertenzijom mogu da se usredsrede na vežbe koje pružaju kardiovaskularne prednosti bez ekstremnog opterećenja kao što su joga, pilates ili lagani trening otpora.

Izvor: b92.net

Astrolozi smatraju da svi mi u određenim situacijama gledamo ličnu korist, ali kada je reč o ova tri horoskopska znak, njihova sebičnost se može osetiti na milju udaljenosti.

Ljudi rođeni u ovim horoskopskim znakovima vrlo su ambiciozni, odlučni i često sebični. Oni su sebi na prvom mestu i nije ih briga koga će povrediti kako bi ispunili svoje ciljeve.

Najvažnije im je da im je život dobar i ne brinu toliko o drugima, pogotovo ako smatraju da su ti ljudi mogli sami poboljšati situaciju u kojoj se nalaze.

Škorpija

Strast i odlučnost Škorpije mogu ih dovesti do toga da postave svoje ciljeve i interese iznad svega ostalog. Njihova sklonost tajnovitosti i ponekad manipulativno ponašanje odvode ih u situacije u kojima će više razmišljati o sopstvenim potrebama nego o dobrobiti drugih.

Jarac

Jarčevi su poznati po svojoj ambiciji i želji za postizanjem osobnih ciljeva. Usmeravanje prema karijeri i materijalnom uspehu često ih može odvesti u situacije u kojima će se fokusirati isključivo na svoj napredak, zanemarujući potrebe i osećaje drugih oko sebe.

Vodolija

Vodolije često teže nezavisnosti i slobodi izražavanja svojih ideja. Njihova sklonost idealizmu i revolucionarnom duhu može ih dovesti do toga da zanemare potrebe drugih, jer se previše fokusiraju na ostvarenje svojih vizija i ciljeva.

Izvor: blic.rs

Dođu zrele godine kada žena nauči dosta o ljubavi, ali i sebi samoj.

10 stvari koje zrela žena neće raditi prekos voje volje.

1. Nikad neće ići na utakmice, ako to stvarno ne voli. Neće da sluša muziku, ili da posećuje restorane u kojima joj nije prijatno, samo zato što "njen muškarac voli tu da boravi." Ona zna da je sasvim uredu da on tamo ide sa drugarima, a da ona ima svoj način zabave.

2. Nikad neće čekati da je muž "zabavi", da joj organizuje vreme... Ona zna da svako od njih ima svoje potrebe i da je sasvim uredu da ona posle ručka ide u šetnju ili na kafu sa drugaricom, dok on kod kuće gleda televiziju.

3. Ne oprašta zanemarivanje. Njen muž mora i treba da se seti njenog rođendana, godišnjice, bilo kog važnog datuma - jer to znači da je poštuje i da poštuje vreme koje zajedno provode.

4. Nikad neće ćutati na ono što joj ne odgovara ili joj se ne sviđa. Ona će stvari isterati na čistac, ako može - popraviće odnos koliko je to u njenoj moći.

5. Nikad neće opravdati muškarca koji uvredi ili povredi ženu, koji se opija ili drogira, kocka ili živi onako kako ne treba.

6. Ne plaše se direktnih pitanja. One su sve već "raščistile" pre braka i u brak nisu ušle noseći prtljag tabu tema sa sobom.

7. Zrela žena nikad neće ostati u braku koji je guši, pored muškarca koji joj ne prija.

8. Neće tolerisati bolesnu ljubomoru od muža, pogotovo ako ona nema nikakvog osnova.

9. Zrela žena shvata da je za brak bitna ljubav, ali i vođenje ljubavi i to nikad ne sme da se promeni.

10. Zrela žena se nikad neće fizički promeniti zbog muškarca, jer ona zna da muškarac treba da je voli zbog nje same, a ne zbog izgleda.

Izvor: direktno.rs

Konzumiranje voća i povrća deo je ishrane koji niko ne bi smeo da zanemari, ali kod mnogih to često nije slučaj. Ponekad je lakše izabrati brzo dostupnu i jednostavnu hranu koju ne treba mnogo prerađivati ili samo grickati nešto da prestanete da budete gladni.

U takvim situacijama mnogi jedu opcije poput brze hrane i hrane bogate šećerima, soli i nezdravim mastima koje loše utiču na organizam, izbegavajući jedenje povrća koje je veoma korisno za celokupno zdravlje.

Grupa dijetetičara za Parade je istakla šta se dešava sa telom ako ne jedemo dovoljno povrća.

Unos vlakana je smanjen

Dijetetičarka Kara Harbstrit ističe da „preskakanje porcija povrća znači da propuštate ključne hranljive materije koje biste dobili takvom ishranom, uključujući vlakna. Konstantno nizak unos vlakana može uticati na zdravlje creva ili opšte zdravlje.“

Sa njom se složio i dijetetičar Danijel Čavez, koji tvrdi da „nedostatak povrća u ishrani implicira nedostatak vlakana, što rezultira nepravilnim pražnjenjem creva i gastrointestinalnim tegobama”.

Povećava se rizik od razvoja bolesti

Voće i povrće treba jesti svaki dan, a poželjno je jesti nekoliko različitih vrsta tokom dana. Međutim, to nije slučaj sa mnogima koji ponekad u toku dana ne pojedu ni jedno voće ili povrće.

„Nedovoljna konzumacija voća i povrća može povećati rizik od mnogih zdravstvenih stanja, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes, visok krvni pritisak i moždani udar“, kaže dijetetičarka Dženifer Hernandes.

Posledice neredovne konzumacije utiču i na imuni sistem. „Bez stalnog snabdevanja vitaminima i antioksidansima iz povrća, imuni sistem bi jedva mogao da se ‘bori’ sa šmrkanjem“, kaže dijetetičarka Kalin Tru, prenosi Parade.

Manjak energije

Zdrava i uravnotežena ishrana je ključ za dovoljan nivo energije tokom dana.

„Povrće obezbeđuje esencijalne vitamine i minerale koji pomažu da se hrana pretvori u energiju. Ako stalno preskačete povrće, mogli biste da se osećate umorno i tromo tokom celog dana, što predstavlja izazov da se koncentrišete ili održavate svakodnevne aktivnosti“, ističe Tru.

Možda ste više žedni

Dok je pijenje tečnosti i dalje najbolji način za hidrataciju, jedenje određene hrane takođe može pomoći.

Harbstreet tvrdi da povrće svojim visokim sadržajem vode doprinosi ukupnom dnevnom unosu tečnosti. Zaista možete dobiti svu potrebnu tečnost pijući vodu i druga pića, ali porcija povrća se „računa” kao vid hidratacije.

Mogu se javiti problemi sa kožom

Povrće je bogato hranljivim materijama i dobrim hranljivim materijama, tako da ne treba da čudi da je ishrana bogata povrćem dobra za kožu.

Čaves objašnjava da povrće „sadrži hranljive materije poput vitamina A i antioksidansa koji promovišu zdravu kožu. Bez dovoljno povrća može doći do suve kože, akni, prevremenog starenja i drugih problema sa kožom“, prenosi Parade.

Izvor: danas.rs

Jelena Karleuša, koja je na Instagramu imala više od dva miliona pratilaca, a svoj profil redovno koristila kako bi objavljivala slike, u poslednje vreme sve češće govor mržnje, ostala je bez istog, potvrdio je njen menadžer Zoran Birtašević na Tviteru / X-u.

Za početak, ovako nešto nije lako proveriti ako ste osoba koja je makar jednom javno rekla da vam se ne dopada Karleušina slika na Inatagramu, jer bi vas ona odmah blokirala.

Šalu na stranu, mnoge medije, javne ličnosti i nekadašnje fanove jeste blokirala, tako da smo pored Zoranovih navoda morali da uđemo i sa nekoliko drugih Instagram profila za koje smo sigurni da Jelena ne zna i koji je nikada nisu pratili da bismo ustanovili da je zaista nema na ovoj društvenoj mreži.

Brisanje njenog naloga dogodilo se nakon što je tokom poslednja dva dana neprestano imala izlive govora mržnje na nacionalnoj i verskoj osnovi prema građanima Crne Gore. Negirala je suverenitet te države, vređala državljane Crne Gore, nazivala ih ekstremistima i pretnjom po Srbe i Srbiju, a za kraj, tražila je i svojim pratiocima da prekinu da letuju u Crnoj Gori.

Ovakvi ispadi samo su kruna njenog prethodnog rada. Tokom protekle dve godine komentarisala je i da su nepobodni novinari oni koji ne pristaju da besomučno hvale Srpsku naprednu stranku – „izdajnici“, prebrojavala je krvna zrna političarima i političarkama, pa je tako na primer govorila da Marinika Tepić ne sme da se bavi politikom u Srbiji jer joj je devojačko prezime Čobanu.

Birtašević, njen menadžer i najbolji prijatelj, na Tviteru / X-u, rekao je da je reč o „botovima“.

U odgovorima, uglavnom državljani Crne Gore, navode da nisu botovi već da su oni pravi ljudi, imenom i prezimenom, koji su odlučili da prijave njen profil.

Instagram ima zvaničnu politiku i pravilnik u kojem je zabranjeno targetiranje, iznošenja govora mržnje prema bilo kojoj manjini, naciji, veriji, grupi, itd. Zbog prijava tog tipa, Instagram briše profile korisnika.

Izvor: nova.rs