Тренутно су активна три конкурса, за која је општина Апатин обезбедила 7 милиона динара.

Национална служба за запошљавање и општина Апатин расписали су јавни позив незапосленима за доделу субвенције за самозапошљавање, као и послодавцима за доделу субвенције за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих на новоотвореним радним местима  у 2021. години. Ови конкурси трају до петка 30. јула а укупан буџет за оба конкурса износи 3.995.000 динара, од чега општина учествује са два милиона.

Што се тиче конкурса за замену столарије, рок за достављање пријава истиче 05. августа и за њега је општина Апатин издвојила 5 милиона динара. Циљ овог конкурса је унапређење енергетске ефикасности у стамбеном сектору у домаћинствима на територији читаве наше општине. Све информације о овом конкурсу као и потребне обрасце за пријаву, заинтересовани могу да добију у канцеларији 33 општинске управе Апатин или да исте преузму са сајта општине Апатин.

The post ДО ПЕТКА ТРАЈУ КОНКУРСИ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ И САМОЗАПОШЉАВАЊЕ – ЗА ЗАМЕНУ СТОЛАРИЈЕ АПАТИНЦИ СЕ МОГУ ПРИЈАВИТИ ДО 05. АВГУСТА appeared first on Radio Dunav.

Отворени базени Бање „Јунаковић“ ће сутра, 29. јула 2021. године наставити са радом, саопштио је менаџмент ове установе.

Подсећамо, базени Специјалне болнице за рехабилитацију „Јунаковић“ су били затворени за купаче од 19. јула, због ванредне ситуације коју су изазвале обилне падавине.

Сутра ће бити настављена и бесплатна школа пливања за децу са територије Оптине Апатин, коју у сарадњи са Бањом „Јунаковић“ организују Спортски савез и Локална самоуправа. Школу пливања ће у трећој смени која почиње сутра, похађати деца из апатинских села.

The post СУТРА ПОЧИЊУ СА РАДОМ БАЗЕНИ У БАЊИ „ЈУНАКОВИЋ“, НАСТАВЉА СЕ И ШКОЛА ПЛИВАЊА У ОРГАНИЗАЦИЈИ СПОРТСКОГ САВЕЗА appeared first on Radio Dunav.

У намери да буду што доступнији обвезницима накнаде за одводњавање, надлежни у ЈВП „Воде Војводине“ упоредо са доставом решења организују и пријем странака у локалним самоуправама широм Војводине. Пријем обвезника накнаде за одводњавање у Апатину биће одржан у четвртак, 29. јула 2021. године од 9 до 15 часова у сали Скупштине општине Апатин, Улица Српских Владара 29.

Сви Апатинци и мештани села наше општине који плаћају накнаду за одводњавање, а имају неке недоумице у вези тога могу доћи на пријем, како би од представника ЈВП „Воде Војводине“ добили појединачне одговоре на питања у вези са решењима, дуговањима, каматама, жалбама и репрограмима. Из овог предузећа напомињу да ће на истом месту моћи да се преузму и копије решења.

The post „ВОДЕ ВОЈВОДИНЕ“ ОРГАНИЗУЈУ ПРИЈЕМ ОБВЕЗНИКА НАКНАДЕ ЗА ОДВОДЊАВАЊЕ У АПАТИНУ appeared first on Radio Dunav.

У Kупусини су пре месец дана кренули радови на реконструкцији саобраћајнице Kупусина-Бачки Моноштор, укупне дужине 5,2 километара, која ће приближити Апатинцима правац који води до мађарске границе или до моста Батина за око 17 километара. Извођач радова је предузеће „Kарин комерц“ из Новог Сада, а вредност радова је око 200 милиона динара.

-Радови су почели пре неких месец дана и интензитет је врло добар. Укупуна дужина пута је 5,2 километра, од тога би ове године требало да завршимо 2.850 метара а остатак на пролеће наредне године. Рок за завршетак радова је годину дана, али очекујем да ће радови бити готови и пре тог рока. У суштини, ради се о проширивању пута на 5,5 метара тако да ћемо добити једну нову деоницу која спаја Апатин и Бачки Моноштор и тиме наравно и скраћује пут ка новом брзом путу Сомбор – Kикинда као и граничном прелазу ка Бездану. То је заиста од великог значаја за општину Апатин, поготово када знамо да се ради о укупној инвестицији од скоро 200 милиона динара што је највећа инвестиција у нашој општини у претходних неколико година, изјавила је председница општине Апатин Дубравка Kораћ приликом обиласка радова.

Он је истакла да ће ова саобраћајница поред убрзаног и олакшаног кретања за грађане, имати и велики значај за туристички сектор општине Апатин али и округа.

-Пут има јако велики туристички значај јер пролази уз сам резерват природе „Горње Подунавље“ и он је интересантан и као бициклистичка стаза и наравно и стаза којом ће се кретати туристи који су на путу од мађарске границе према Апатину, изјавила је Kораћ.

Средства за изградњу овог путног правца су обезбеђена на јавном конкурсу за финансирање и суфинансирање пројеката у области саобраћајне инфраструктуре који је половином јанара расписала Управа за капитална улагања Аутономне покрајине Војводине.

The post У ТОКУ РАДОВИ НА НОВОЈ САОБРАЋАЈНИЦИ КУПУСИНА-БАЧКИ МОНОШТОР appeared first on Radio Dunav.

Грађани општине Апатин у недељу 1.августа 2021. године на укупно 14 бирачких места, гласају за нове чланове савета Месних заједница у Апатину, Ромском насељу, Сонти, Свилојеву, Пригревици и Купусини.

Грађани ће добити позив уз обавештење о месту на ком ће гласати, а пет биралишта која ће бити отворена у Апатину су Агроглобе доо Сомборски пут 1, Вртић „Пчелица“ у Огњена Прице 63, ОШ „Жарко Зрењанин“ Српских владара 25, Техничка школа са домом ученика у Пригревачкој улици и Ватрогасни дом.

Мештани Ромског насеља ће гласати у Дому културе у Звезданској улици, док ће Сонћани гласати на 3 бирачка места и то у ловачком дому у Југословенској улици, Библиотеци и железничкој станици. У Пригревици ће такође бити отворена 3 биралишта, прво у месној канцеларији, друго у ОШ „Младост“ и треће у дечијем вртићу „Пчелица“. Купусинци ће на биралиште изаћи у ОШ „Јожеф Атила“, док ће Свилојевчани гласати у својој месној канцеларији.

На биралиштима свих месних заједница, грађани ће заокруживати име испред сваког кандидата ког подржавају за савет месне заједнице, баш као и на претходним изборима одржаним 2017. године. Апатинци ће бирати 11 чланова савета, Сонћани и Пригревчани по 9, док ће у Ромском насељу, Купусини и Свилојеву бити бирано по 7 чланова савета.

Право на гласање на недељним изборима у Апатину имаће 13657 бирача, Ромском насељу 1446, у Сонти 3897, Пригревици 3283, Купусини 1696 и Свилојеву 1143. Укупан уписан број бирача на територији наше општине за предстојеће недељне изборе је 25122.

Извор СО Апатин

The post У НЕДЕЉУ ИЗБОРИ ЗА САВЕТЕ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА appeared first on Radio Dunav.

Последњег дана (недеља) 57. Апатинских рибарских вечери у 18.00 часова испред просторија Шаховског клуба „Вулкан Протектор“ биће одржан брзопотезни шаховски турнир.

На бини на Тргу програм почиње у 19.00 часова дечијом представом, од 20.00 часова наступиће група „Дунавски бисери“. Програм се завршава наступом групе „Банда дрвена“ од 22.00 часа.

У недељу ће се од 20.00 часова одржати и „Апатинска ноћ“, ревијално кување апатинског рибљег паприкаша.

Због велике заинтересованости за вожњу бродићем Апатинка отворен је још један полазак. Тако ће данас прва вожња бити у 11 часова по цени од 300 рсд, а од 17.30 по цени од 350 рсд по особи.

The post ЗА КРАЈ РИБАРСКИХ ВЕЧЕРИ ТАМБУРАШИ И РЕВИЈАЛНО КУВАЊЕ РИБЉЕГ ПАПРИКАША appeared first on Radio Dunav.

У Србији ће сутра бити сунчано и топло време са температуром до 39 степени, саопштио је Републички хидрометеоролошки завод.

Метеоролози су упозорили на веома топло време и високе температуре до недеље, највиша температура у већини места ће бити од 35 до 39 степени.

Сутра ће дувати слаб, северозападни ветар.

Јутарња температура кретаће се од 16 до 24, а највиша од 33 до 39 степени.

У суботу и недељу на северу и западу, а почетком недеље и у централним крајевима уз променљиву облачност и мањи пад температуре могућа је понегде краткотрајна киша или пљускови са грмљавином, преноси Бета.

Биометеоролошка прогноза за четвртак, 29. јул 2021. године:

Биометеоролошка ситуација може изазвати уобичајене тегобе код већине хронично оболелих и осетљивих особа, па се свима саветује известан опрез. Нерасположење и смањење радне способности су могући као метеоропатске реакције. Препоручује се адекватна заштита од УВ зрачења.

The post ДО НЕДЕЉЕ ВРЕМЕ ВЕОМА ТОПЛО, ТЕМПЕРАТУРЕ 39 СТЕПЕНИ appeared first on Radio Dunav.

Када је у септембру прошле године на Калемегдану засађено шест палми, првих у новијој и старијој историји Београда, био је то одличан повод за варошке пошалице и традиционални цинизам на друштвеним мрежама. Уз оцене да је питању још један „весићизам”, једнодушно је закључено да егзотични дошљак неће прегурати зиму. Девет месеци касније ударио нас је такав тропски јунско-јулски талас као да је цела Србија под палмом. А не само Јагодина.

У недељама када смо били ближи Африци него у зениту Покрета несврстаности чинило се да нам је читаво глобално загревање испоручено локално. Такав утисак није лишен истине. Југоисточна Европа, којој географски припадамо, један је од региона који се загрева брже од остатка планете. Ово подручје је већ сада годишње просечно топлије за више од два степена у односу на прединдустријски период. А према слову Париског климатског споразума, та два степена су црвена линија коју Земља не сме да пређе до краја века.

– Већ сада имамо четворомесечно лето. У климатологији летњи дани су када максимална температура достиже 25 степени. Већ деценију годишње имамо од 20 до 30 таквих дана више него средином прошлог века. А било је у том периоду и година с вишком од шездесет „25 плус” дана. Дакле, искусили смо и петомесечно лето, на уштрб пролећа и јесени – каже климатолог Владислав Ђурђевић, професор на Одсеку за метеорологију Физичког факултета у Београду.

Према његовим речима, југ наше земље у топлијем делу године све више поприма карактеристике суседне, нама континенталцима толико драге, медитеранске климатске зоне. Но, сви који помисле да је статус кандидата за „медитеранску унију” добра вест за Србију, морали би пажљивије да прочитају и шта пише „ситним словима”: померањем средње вредности глобалне температуре или просечне температуре неког поднебља, помера се и распон екстрема. Тако да наизглед безначајна два степена догревања у пракси значе најезду екстремних појава. А то су тешко подношљиви топлотни таласи, шумски пожари, суше, несташица воде, а с друге стране – преобилне кише, рушилачке олује, изненадни удари градоносних „бомбардера”… Међу климатским „јахачима апокалипсе” су и инвазивне, штеточинске врсте каквих пре није било на нашем подручју, па и болести које су одувек биле негде тамо далеко.

– Климатске зоне не померају се само од југа ка северу него и по надморској висини. Тако је врх Проклетија, који је имао одлике климе тундре, те карактеристике увелико изгубио. Преобликовање климе „по вертикали” прати и миграција шума, и према северу и према већим надморским висинама. То се већ дешавало у историји Земље, али су то били процеси који су трајали хиљадама година, а сада се клима мења унутар сто година – каже Ђурђевић.

Како објашњава Владан Иветић, професор Шумарског факултета БУ, при глобалном загревању од 0,1 до 0,35 степени по деценији, да би опстале, шуме би требало да се померају 1,5 до 5,5 километара у правцу севера, или пак 1,5 до 5,5 метара на вишу надморску висину. С обзиром на то да само ретке врсте могу да достигну ту спасоносну брзину, професор Иветић напомиње да у стратегијама пошумљавања фактор глобалног загревања мора бити узет у обзир, како би се садницама обезбедиле „сигурне климатске куће” и тиме повећале шансе за преживљавање.

Осим шумарства, и пољопривреда ће морати да се равна према фактору климатских промена, уз обиље мера заштите од екстремних временских појава.

– Пре двадесетак година ретко где у Србији сте могли да видите противградну мрежу над воћњацима или систем за наводњавање. Данас је то стандард. Све чешће су у примени и методе за загревање воћњака, као одбрана од мразева који у рано пролеће могу да униште род, након што блага зима измами вегетацију. На пример, кајсије готово сваке треће године страдају од мраза – напомиње др Мирјам Вујадиновић Мандић, доцент на Пољопривредном факултету БУ.

Слике поплава или градом разорених воћњака и поља најдраматичнији су приказ климатских промена. Међутим, у овом веку, рачунајући и катастрофалну 2014. годину, Србија је од поплава претрпела штету од 2,5 милијарди евра, а од суша – пет милијарди. Од 1950. до 2000. наша земља је имала три веома сушне године, од 2000. до 2020. чак седам. Предвиђања су да ће у свакој деценији друге половине 21. века бити по осам сушних година. И с наводњавањем ће бити проблема јер ће се смањити протоци река, нарочито на југу и југоистоку Србије, где се и очекује највећа осека падавина. Уз то, све ређе снежне зиме спустиће ниво влажности земљишта с пролећа, што ће се одразити и на попуну подземних водних ресурса. Парадокс статистике је да имамо сасвим повољан годишњи падавински биланс – проблем је у томе што кише падају кад не треба, где не треба и колико не треба. Оптимално решење, које оптимално и кошта, била би изградња акумулационих језера и резервоара. Ту би се вода прикупљала када је има превише, а одатле би се наводњавало у сушним периодима. Др Вујадиновић Мандић наводи да је амортизовање штете могуће и одабиром сорти отпорнијих на сушу или обилне падавине и пратеће болести и штеточине, у зависности од годишњих прогноза.

– Брзо прилагођавање на климатске промене често је сложен, а увек скуп процес. Постојећа инфраструктура за водну регулацију и одбрану од поплава више није гарант безбедности, а огроман је посао доградити стару или изградити нову. Зато сада нико није заштићен и довољно спреман пред ћудима природе, а тако ће бити и наредних неколико деценија – напомиње климатолог Владимир Ђурђевић, додајући да се то најбоље видело овог јула, када су пострадале Немачка, Белгија и Холандија.

– У вртлогу климатских промена и у Србији је очекивање неочекиваног једино извесно. Оно што данас називамо екстремним временским појавама, убудуће ће бити уобичајено климатско окружење с којим ћемо морати да живимо. Све док човечанство драматично не редукује емисије гасова с ефектом стаклене баште, односно коришћење фосилних горива – закључује проф. др Владимир Ђурђевић.

Градови – кривци и жртве
Индустрија и урбане средине највећи су „емитери” угљен-диоксида и гасова са ефектом стаклене баште, па самим тим и највећи виновници глобалног загревања. Али, градови су и највеће жртве климатских промена, напомиње проф. др Бранислав Стојков, председник Одбора за градове Србије у будућности Академије инжењерских наука.

– Градови генеришу вишу температуру и већу количину прашине која је хидроскопна, зато више немамо пријатне летње пљускове, него потопе – каже професор Стојков. Према његовом мишљењу, климатска стратегија наших градова мора да почива на озелењавању, а саобраћај на јавном превозу и инфраструктури за класичне и електричне бицикле. Нужно је и централизовање даљинског грејања, а не да сваки део града има своју топлану. „Трећи стуб” је повећање енергетске ефикасности зграда, кроз програме попут субвенционисања замене столарије.

– За спровођење ових мера у свакој општини и граду требало би формирати тело које ће се бавити тамошњим специфичностима климатских промена. Упоредо с тим, спроводила би се едукација становништва о овој теми, од основне школе па надаље. О последицама утицаја на животну средину нужно је едуковати и руководства локалних фабрика, уз стално подсећање на мере заштите које су по закону дужни да спроводе – истиче проф. др Бранислав Стојков.

(Не)споразумни развод с угљем
Народна скупштина је 18. марта ове године усвојила дуго очекивани Закон о климатским променама. Овај кровни правни акт углавном се бави успостављањем система за ограничење емисија гасова са ефектом стаклене баште. У параграфима се помињу и механизми за већу отпорност друштва на климатске промене, посебно у секторима водопривреде, шумарства, пољопривреде и здравства. Примена овог закона биће спроведена кроз Стратегију нискоугљеничког развоја, Акциони план за спровођење стратегије и Програм прилагођавања на измењене климатске услове. Усвајање тих докумената је такође годинама најављивано. Према речима проф др Владимира Ђурђевића, главни „кочничари” су у сектору енергетике – они сматрају да је план смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште постављен превише амбициозно. Односно, да Србија није у стању да се са енергетике базиране на угљу тако брзо пребаци на алтернативне изворе.

Извор: Политика

The post ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ-ОЧЕКУЈТЕ НЕОЧЕКИВАНО appeared first on Radio Dunav.

Након године паузе, настављена је традиција дуга готово шест деценија, а организатори Рибарских вечери у Апатину, ни овај пут нису изневерили бројне посетиоце. Манифестација је протекла уз многобројне наступе, изузетно садржајан програм, као и такмичења у спремању рибљег паприкаша. 

Отварање 57. Апатинских рибарских вечери обележио је спектакуларан наступ Прве трубе света, Дејана Петровића и Биг банда. Дејан је наследник најпознатијег српског трубача Миће Петровића, а апатинској публици и њиховим гостима је приуштио сјајну забаву уз феноменалан перформанс. Прво вече су организоване и квалификације у кувању рибљег паприкаша, а најбољи кулинари су прошли у финале такмичења „Златни котлић 2021“. 

Познате Сарајлије, Жеро и Црвена Јабука, извођењем својих хитова, насталих из вишедеценијске каријере, нису оставили равнодушном многобројну публику, која се на главном апатинском тргу окупила да би са њима певала у глас. Други дан Рибарских вечери је дефинитивно остао у знаку њиховог наступа, али сем тога, проглашени су и победници Отвореног првенства у кувању паприкаша, а награда је отишла у Бегеч, у руке Јанка Пинћира.

У суботу, треће ноћи манифестације, у Апатин је дошло небројено много људи из других места, које је, заједно са домаћинима, забављао чувени Харис Џиновић. Поред њега, апатинској публици се представила и Зорана Павић, популарна певачица која је, како сама каже, и приватно и пословно веома везана за Апатин. Треће, финално вече, сем добре музике, обележило је проглашење победника у такмичењу „Златни котлић 2021“, па је тако Апатин добио новог шампиона у спремању рибљег специјалитета, Бојана Томашевића. 

Последњег дана манифестације организовано је ревијално кување рибљег паприкаша, уз концерте група „Дунавски бисери“ и „Банде дрвене“. Гошћа Дунавских бисера је била солисткиња Зорана Иђушки, која је својим певачким способностима, извођењем познатих народних и староградских нумера, одушевила присутне. 

Сем поменутих концерата и такмичења у кувању познатог рибљег специјалитета, на 57. Апатинским рибарским вечерима организовани су бројни пратећи културни, уметнички, забавни и спортски програми. На самом отварању су се представиле мажореткиње, разна културно-уметничка друштва, а свих дана манифестације су организоване вожње бродићем, такмичења у пецању, као и разне изложбе.

The post (ВИДЕО) Богат програм обележио 57. Апатинске рибарске вечери first appeared on 025 инфо вести.

Грађани општине Апатин у недељу на укупно 14 бирачких места, гласаће за нове чланове савета месних заједница у Апатину, Ромском насељу, Сонти, Свилојеву, Пригревици и Купусини.

Грађани ће добити позив уз обавештење о месту на ком ће гласати, а 5 биралишта која ће бити отворена у Апатину су Агроглобе доо Сомборски пут 1, Вртић „Пчелица“ у Огњена Прице 63, ОШ „Жарко Зрењанин“ Српских владара 25, Техничка школа са домом ученика у Пригревачкој улици и Ватрогасни дом.

Мештани Ромског насеља ће гласати у Дому културе у Звезданској улици, док ће Сонћани гласати на 3 бирачка места и то у ловачком дому у Југословенској улици, Библиотеци и железничкој станици. У Пригревици ће такође бити отворена 3 биралишта, прво у месној канцеларији, друго у ОШ „Младост“ и треће у дечијем вртићу „Пчелица“. Купусинци ће на биралиште изаћи у ОШ „Јожеф Атила“, док ће Свилојевчани гласати у својој месној канцеларији.

На биралиштима свих месних заједница, грађани ће заокруживати име испред сваког кандидата ког подржавају за савет месне заједнице, баш као и на претходним изборима одржаним 2017. године. Апатинци ће бирати 11 чланова савета, Сонћани и Пригревчани по 9, док ће у Ромском насељу, Купусини и Свилојеву бити бирано по 7 чланова савета.
Право на гласање на недељним изборима у Апатину имаће 13657 бирача, Ромском насељу 1446, у Сонти 3897, Пригревици 3283, Купусини 1696 и Свилојеву 1143. Укупан уписан број бирача на територији наше општине за предстојеће недељне изборе је 25122.

The post У недељу избори за нове савете месних заједница first appeared on 025 инфо вести.