Sombor.info

Godinama, decenijama čak, u Somboru se kao preduslov ekonomskog oporavka radi na oživljavanju industrijske zone, da bi rezultat bio poprilično mali, odnosno, i pored velikih ulaganja lokalne samouprave i države, od iole ozbiljnijih industrijskih kapaciteta u ovoj zoni bila je otvorena samo jedna fabrika.

Sva je prilika da će se to vrlo skoro promeniti, pošto je ovdašnje gradsko veće ovlastilo zamenicu gradonačelnika Ljiljanu Ticu da overi prodaju 21 hektara i 46 ari zemlje beogradskoj kompaniji „CTP Property Kappa” d.o.o., čime bi grad za 162.690.000 dinara otužio iz svog vlasništva 52 katastarske parcele.

Mada široj javnosti ova kompanija nije previše poznata, podatak da je ona u potpunom vlasništvu češke kompanije „CTP Invest spol s.r.o.“ iz Humpoleca mnogo govori poznavaocima prilika u sektoru industrijske i logističke imovine u Evropi. Kompanija koja bi do početka jula trebalo da realizuje transakciju vrednu 1,4 miliona evra, gradi, poseduje i upravlja poslovnim parkovima sa punom uslugom za različite klijente, koji se, kako navode, „ukorenjuju u lokalnim zajednicama i stvaraju održivu, dugoročnu vrednost”. Logistički centar sa skladišnim prostorom, jedna od ćerki firmi češkog CTP-a, već je otvorena u Srbiji, tačnije u Šimanovcima, na auto-putu Beograd−Zagreb, mada i na čelu beogradskih ogranaka CTP-a stoje državljani Holandije i Velike Britanije.

Zasluga „Osmeha Vojvodine”
Očekujući i zvaničnu kupoprodaju zemljišta, kao i obelodanjivanje planova CTP-a vezanih sa Sombor, jedino je jasno da je dolazak jednog od najozbiljnijih igrača evropske tržišne utakmice, logističara, zasigurno bio motivisan i početkom izgradnje brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“. Ovaj poluautoput od srpskih graničnih prelaza sa Hrvatskom i Mađarskom u okolini Sombora (Bezdan i Bački Breg) do onog sa Rumunijom kod Kikinde (Nakovo), potencijalnim investitorima otvara nove perspektive.

Pravi proboj na evropsku poslovnu scenu češka kompanija, do tada više poznata na domaćem terenu, napravila je prošle godine, kada je obelodanila i krenula u realizaciju planova da u ekspanziju na tržištu Nemačke i Poljske investira čak 600 miliona evra, ne bi li time udvostručila svoj portfolio, koji je u prvom kvartalu te godine iznosio 10 miliona kvadratnih metara površine skladišta, biznis i industrijskih parkova u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Ovako smeli planovi su bili oslonjeni na nešto raniji ulazak „CTP Invest spola“ u Nemačku, kada je za 800 miliona evra kompanija preuzela nemački DIR (Deutsche Industrie REIT-AG) ozbiljnog igrača na berzi, koji je u svom posedu imao objekte od 1,6 miliona kvadratnih metara pod krovom, na površini od 3,9 miliona kvadratnih metara zemljišta.

Ubrzo je nikao “CTP park” u Vedenu, koji se prostire na 44.000 kvadrata, dok je u Bremenu zaživela industrijska i logistička zona na zemljištu površine preko 200.000 kvadratnih metara. Tim akvizicijama, kao i onim poput “CTP parka” u Raštatu, ova češka kompanija bi do kraja dekade trebalo da ostvari prihod od preko milijarde evra od iznajmljivanja svojih industrijskih i logističkih objekata i parkova.
Mada planovi o tome šta se zaista planira sa zemljištem u industrijskoj zoni u Somboru, u čiju kupovinu CTP ulazi, još nisu obelodanjeni, nema sumnje da bi ova akvizicija mogla da doprinese svojevrsnoj reanimaciji ovdašnje odavno posustale privrede. U ogromnoj Industrijskoj zoni je još pre više od decenije i po čuvena italijanska „Kalcedonija“ otvorila fabriku „Fjorano“, u kojoj danas radi preko 1.000 pretežno Somborki. Nakon nje su u toj infrastrukturno opremljenoj industrijskoj zoni zaživeli još neki manji objekti, čiji se uticaj na oporavak privrede gotovo nije ni osetio.

Izvor: dnevnik.rs

Boćari "Ravangrada" poraženi su u drugom kolu Prve boćarske lige Srbije od aktuelnih šampiona, ekipe Novog Beograda sa 6:16 (142:199).

Gosti su opravdali ulogu favorita i bez problema su došli do novih prvenstvenih bodova. U dresu Beograđana nastupio je Somborac Dejan Kovačević, aktuelni svetski šampion u boćanju. Poene za Somborce upisali su Kristijan Tot, par Leković/Berić odnosno trojka Leković/Berić/Grujić.

Nakon dva odigrana kola Novi Beograd je vodeći sa šest bodova, dok je Ravangrad četvrti sa dva osvojena boda. Treće kolo na programu je narednog vikenda (12. maja). Ravangrad očekuje gostovanje zemunskom Zeletu koji je na pretposlednjem mestu bez bodova. Prošle nedelje startovalo je i prvenstvo Druge lige Sever. Ekipa Riđice je na startu odmarala, Stanišić je poražen (5:9) od novosadske Vojvodine, dok su Foks i Sombor identičnim rezultatom (12:2) izgubili svoje mečeve od Fruške Gore odnosno Siriga.

U drugom kolu Sombor je slobodan, Foks će dočekati Stanišić, dok će Riđica ugostiti Frušku Goru. Svi mečevi su na programu u nedelju, 12. maja od 10 časova.

Izvor: somborsport.org

Ne postoji način da okupate vašu mačku. Ona nije jedina koja ne podnosi vodu, i postoje razlozi zašto ona ne voli kupanje.

Ako mislite da mačke ne vole vodu jer ne umeju da plivaju, varate se.

Koliko god dobro umeju da plivaju, neke veoma retke mačke to pokazuju i u praksi, ali većina njih ne voli vodu, piše Metropolitan.si.

Kako su mačke dobile takvu averziju prema vodi da im je sve što je veće od njihove činije za piće prirodno odbojno?

Prvo objašnjenje su preci.

Predak pripitomljene mačke je afrička divlja mačka. Nisu morale da prelaze reke da bi preživljavale, one su preživljavale i sa najmanjim izvorom vode koji su mogle da nađu.

Drugo objašnjenje je da mačke jednostavno ne vole promene.

One vole da imaju rutinu kako bi znale šta mogu da očekuju. Ako im dan teče po određenom rasporedu tokom cele godine, ne možemo očekivati da će leti, kada na primer postavimo bazen u bašti, ona sva srećna uskočiti u njega.

Treće objašnjenje se može sasvim dobro razumeti: nije joj prijatno kada je mokra. Čovek se presvlači, ali mački je potrebno dosta vremena da joj se krzno potpuno osuši.

Izvor: n1info.rs

Filijala Carrefoura u Grčkoj potpisala je ekskluzivna prava za zastupanje Carrefoura i na srpskom tržištu, saznaje Retail Serbia. Kompanija Retail & More A.E. planira da dovede Carrefour u Srbiju, ali i na još nekoliko tržišta na Balkanu.

Grčka kompanija je u saradnji sa partnerima u Bugarskoj nedavno otvorila prve Carrefour supermarkete u Bugarskoj. Novi plan predviđa da se u narednom periodu otvorio 70 novih objekata u Grčkoj i Bugarskoj.

Carrefour je tokom prošle godine preuzeo sve hipermarkete Cora u Rumuniji i najavio nove investicije. Svi objekti su nedavno rebrendirani i od sada posluju pod okriljem Carrefoura.

Izvor: b92.net

Astrologija može biti mnogo komlikovanija nego što se čini, zato ćemo verovatno pronaći neke pogrešne interpretacije osobina i karakteristika horoskopskih znakova. Ovo su neke od zabluda o vašem horoskopskom znaku koje zapravo, prema astrolozima, uopšte nisu utemeljene.

Ovan: Ne znaju što je samokontrola

Ovnovi su vatreni. Ali to ne znači da su opasno temperamentni ili da im nedostaje kontrola nagona. Ovnovi su inicijatori Zodijaka, pa često imaju burnu reakciju - međutim, to se događa nakon što Ovan ispita sve činjenice. Oni su zapravo vrlo metodični u svojim reakcijama prema drugima. Zato nemojte pretpostavljati da Ovan ne može da bude dobar partner ili prijatelj zbog onoga što ste čuli o ovom znaku; zapravo mogu prilično dobro da se nose sa sobom.

Bik: Poznate horoskopske lenčuge

Za Bika se često čuje da je lenj. U stvarnosti, to je jako daleko od istine. Bikovi su vredni radnici Zodijaka. Oni su graditelji i neprestano naporno rade na postizanju stvari koje žele... Opuštanje je na drugom mestu - nakon što njihovi dugi i teški dani završe. Dakle, ako primetite da Bik izgleda mirno i nezainteresovano, velika je verovatnoća da se samo odmara, nakon što je sve obavio.

Blizanci: Nepouzdani i dvolični

Blizance često pogrešno označavaju kao dvolične i nepouzdane osobe. Međutim, to je nepravedan prikaz. Kao znak Zodijaka koji je najviše orijentisan na vezu, Blizanci imaju tendenciju da pokušavaju da ugode drugima - što stvarapogrešan utisak da su dvolični, dok u stvarnosti pokušavaju da stvore sklad među svima. Osim toga, budući da njima vlada Merkur, oni su najbolji horoskopski znak kad je reč o odgovaranju na vreme na pozive, poruke i mejlove.

Rak: Pravi su cmizdravci

Iako nema apsolutno ničeg lošeg u plakanju, Rakovi puno bolje kontrolišu svoje emocije nego što se to misli. Pod vladavinom Meseca, Rakovi su emocionalno najpromenjiviji znak Zodijaka. Međutim, imaju čvrst i otporan oklop koji nose i koji štiti njihove osećaje, zbog čega ih je teško uzrujati. Ovaj kvalitet emocionalnog oklopa sprečava da emocije ovladaju njima.

Lav: Kraljice i kraljevi drame

Iako to nije potpuno neistinito, ovaj kliše o Lavovima ipak je preterivanje. Svi smo čuli glasine da su Lavovi jako dramatični. Međutim, jednostavno su previše ponosni, što se ponekad može pomešati s dramatikom, jer žestoko ističu svoju moć. Sledeći put kada Lav pokaže svoje snažne osećaje u vašoj blizini, setite se da bi to moglo da bude zbog toga što se u tom trenutku tako oseća, a ne zato što drami i želi pažnju.

Devica: Kontrol frikovi

Device vole kontrolu na određeni način. Ali to apsolutno ne znači da ne mogu da postignu kompromis. Pod vladavinom Merkura Device vole red i konciznu komunikaciju, jer su analitički nastrojene. Promatraju druge dok dešifruju činjenice iz fiktivnih priča, dajući drugima do znanja svoja iskrena mišljenja. Nemojte automatski pretpostavljati da se ne možete družiti s Devicom ili joj predložiti mesto za ručak - biće iskrene, ali su otvorene za predloge.

Vaga: Neodlučne do nepodnošljivosti

Samo zato što Vage pokušavaju da uravnoteže svoju unutrašnju lestvicu ne znači da su stalno nezadovoljne. Iako im je ponekad teško da održe ravnotežu, Vage je zapravo pronalaze upravo u vaganju svake nepoznate situacije i donošenju odluke analizirajući obe strane. Kao i svi vazdušni znakovi (Blizanci, Vaga i Vodolija), Vage vole slobodu... Međutim, verne su u vezama, pa iako su koketne i uvek u pokretu, vratiće se kući onome koga vole.

Škorpija: Otrovni i opsesivni

Škorpije možda simbolizuje otrovna bodlja, ali to ne znači da su otrovne, opsesivne ili da ih je loše imati u blizini. Škorpije gledaju na stvari s obe strane, koristeći svoju procenu utemeljenu na činjenicama, a sve kako bi dešifrovale dobro od zla. Možda će im biti potrebno mnogo vremena da se odluče, samo zato što žele da upotrebljavaju svoja “klješta” da procene i saznaju potpunu istinu. Kad jednom saznaju šta žele, to će i dobiti.

Strelac: Zli(kovci) među znakovima

Iako su Strelčevi skloni iskrenosti, izbegavajte pretpostavku da su zli i sarkastični. Strelac koristi svoj luk i strelu kada je isprovociran, međutim, koriste svoje verbalno grube i brze reči kako bi pokazali svoju poštenu prirodu, ali ne nameravaju da povrede druge rečima.

Jarac: Emocionalno hladni

Bez obzira na to što se priča, Jarčevi nisu hladni radoholičari bez emocija. Oni su osetljivi i skloni zabavi — jer mogu da se snađu u emocionalnim vodama, kao i da divljaju po zemlji. Jarčevi su dragi, puni ljubavi i brižni prema svima. Da, naporno rade, ali to je zato što su jako pametni i izvrsni u korišćenju svog znanja i odlučnosti da brzo izvrše svaki zadatak. Ako poznajete Jarca koji je previše usresređen na svoj posao i ne reaguje tako dobro na vas, možda samo ima stresan posao. Zaslužuju odmor, jer su zaista vrlo ljubazan znak.

Vodolija: Najotkačeniji i ludi

Iako vole malo avanture, Vodolije nisu baš „lude i neuhvatljive“. Svi vazdušni znakovi vole slobodu; međutim, Vodolije imaju reputaciju „znaka slobodne ljubavi“, dok u stvarnosti vole strukturu - oni samo umetnički razmišljaju izvan okvira i uvek su u toku s aktualnim trendovima. Zato, nemojte još sumnjati u svog prijatelja Vodoliju, jer on bi mogao da zna pre vas za novo zabavno mesto za izlazak i bude zaista sjajna osoba s kojom se možete odlično provesti.

Ribe: Udaljene od sveta i nestalne

Nisu sve Ribe nepouzdane ili nedostupne. One možda misle drugačije od vas, ali ne zaslužuju ovaj stereotip. Ribe vide materijalni svet drugačije od većine, zahvaljujući svom kreativnom umu. Iako često plivaju daleko od drugih i žive u sopstvenom podvodnom svetu, one su odane i ne žele da uvrede druge - samo žive u sopstvenom “balonu”. Zato, oprostite Ribama ako su malo udaljene i pokušajte da doprete do njih.

Izvor: prva.rs

Glumica Branka Katić otvoreno priča o odrastanju sa majkom koja je bolovala od bipolarnog poremećaja.

Brankina majka je bolovala od depresije kada je glumica bila dete, a šta se sve dešavalo kroz godine dobro pamti.

- Moja mama je prvi put pala u depresiju kada sam ja imala 10 godina. Prestala je da jede, da priča, da se kupa, nije htela da ide kod doktora, to je bio potpuni šok jer nismo znali šta se dešava. Kada smo uspeli da odemo kod doktora, a ni to nije htela jer je mislila da je to sramota, da znači da je ona luda ako ide kod psihijatra, to je još jedna od stvari za koju se nadam da je sada malo bolje... U to vreme malo ko je išao na psihoterapije, makar iz tog kruga ljudi koje smo znali - rekla je glumica, dodajući da su majci bili potrebni lekovi.

- Tata, moja starija sestra i ja u prvi mah smo bili u čudu. Nismo znali šta se dešava. Kao da je odjednom postala neka druga osoba. Pre toga je bila vesela i nežna mama. Odjednom je dobila izgubljen, prazan pogled, svega ju je bilo strah. I nije želela pomoć. Dugo je odbijala da odemo kod lekara, kasnije je vrlo teško prihvatila da mora redovno da uzima terapiju, zauvek - kazala je Branka u svojoj ispovesti jednom prilikom.

- Najviše me plašio taj njen pogled i odsutnost, zatvorenost, nesposobnost da podeli svoju muku sa nama i oseti bilo kakve lepe osećaje. Plašila sam se hoće li se ikada uspeti vratiti i opet biti ona moja mama koju volim i znam - dodala je glumica.

- U fazi depresije je bila potpuna otuđenost, izgubljenost, nemogućnost obavljanja bilo koje aktivnosti. Ništa je nije interesovalo, nije htela da bilo ko dolazi - isticala je Branka, kojoj je majka Nada preminula 2022. godine.

"Mama je imala herojske podvige"

Sa druge strane, tu su bile i faze neverovatne energije i ushićenja.

- U plus fazama je umela biti jako naporna, na sasvim drugi način. Tada je bila poput sile koju niko ne može da obuzda. Nije spavala, bila je na momente i jako razdražljiva, ali je par puta i imala herojske podvige. Recimo, uplakanom ocu devojčice iz Irana pomogla je da nađe dobrog hirurga za operaciju kćerke u Beogradu - nastavila je ona za hrvatski "Telegram".

- Moja sestra Maja je požrtvovno uskočila u maminu ulogu i brinula je o svima nama. Kako je devet godina starija, i kako je s mamom uvek bila vrlo bliska, bilo joj je jako teško prihvatiti tako veliku promenu. Tata je tugovao na svoj način, i na početku pogrešno tumačio mamino ponašanje. Mislio je da se mama njemu inati, da sve to radi namerno… - iskreno je ispričala glumica.

"Osetila sam njenu tugu"

Kako kaže, iako je bila veoma mala kada je njena majka ispoljila prve simptome bipolarnog poremećaja, učila je da na nju ne treba da se ljuti.

- Znala sam osetiti tu njenu tugu, razumeti da svet može izgledati i nesavršeno i ružno. Trudila sam se da je nikada ne krivim. Kada sam malo kasnije naučila da je bipolarna depresija pre svega hemijski poremećaj, bilo mi je još više žao što prolazi kroz sve to - istakla je Branka na kraju za pomenut medij.

Izvor: blic.rs

Teya Dora je spremna za takmičenje Evrovizija 2024, održala je svoju drugu probu i sada čeka utorak i zvaničan nastup.

Teya Dora nastupa u prvom polufinalu, a svi učesnici ovog polufinala imali su dve probe i sada su na redu oni koji nastupaju u četvrtak, 9. maja.

Iako se ljudima u Srbiji ne dopada jedan detalj sa druge probe, reakcije su mahom pozitivne.

A šta na sve to kažu kladionice o mogućoj verovatnoći prolaska u finale, a šta gledaoci?

Na sajtu eurowisionworld, Teya Dora je i dalje na 24. mestu kada su svi takmičari u pitanju, ali kada se radi o verovatnoći prolaska u finale, situacija je malo drugačija.

Ona se tu nalazi na 10. mestu, sa 67% verovatnoće da prođe u finale. Da podsetimo, iz prvog polufinala u finale ide deset takmičara.

Na sajtu wiwibloggs, Teya Dora se dalje nalazi na 8. mestu favorita iz prvog polufinala, što bi je svakako vodilo u finale.

Taj sajt sproveo je i anketu sa pitanjem ko je imao najbolju drugu probu od učesnika prvog polufinala, a tu su je čitaoci stavili na 10. mesto, sa 2,99% glasova.

Evrovizija je u međuvremenu objavila i da će učesnici revijalnih programa polufinala biti Bendžamin Ingroso, Šarlot Pereli, Elena Paprizu i Sertab Erener, nekadašnji učesnici, među kojima i tri pobednice.

Izvor: danas.rs

Reč mangup koristite stalno i često, a da ne znate odakle je ta reč potekla. Verovatno ovim terminom oslovljavate frajere, šmekere i koga god već ne, koji se mangupiraju.

Ako pogledate u rečnik, to je reč kojom se opisuje nevaljao čovek, skitnica, besposličar, vragolan, šaljivdžija.

Ipak, osnova ove reči ne dolazi iz tog šmekerskog sveta.

A i postojao je zakon koji se ticao tog mangupskog sveta. I uopšte nije bio laskav.

Zakon, koji već duže vreme kruži društvenim mrežama, mangupe definiše kao stoku koja „tumara kojekuda“ a gazde nigde nema.

„Mangup stoka deli se na krupnu, sitnu i odojčad. a) pod krupnom mangup-stokom razume se: vo, krava, june, konj, kobila, omica, magarac, mazga itd. b) pod sitnom mangup-stokom razume se: vepar, krmača, ovan, jarac, koza, samsov, ker, rt, čobanski pas itd“, stoji u zakonu koji je donet petog aprila 1886. godine.

Ovom odredbom predviđena je i kazna za nesavesnog gazdu mangupa o kom je računa vodila opštinska vlast.

„Gazda mangupa, ako se pronađe, dužan je platiti ne samo štetu i troškove na ranu i čuvanje mangupa, no i troškove za obznanu u novinama i druge, ako bi ih bilo“, navedeno je u oglasu.

Pa tako kad sledeći put želite nekog da nazovete beogradskim mangupom, pomislite da li ga volite i cenite ili biste da ga uvredite.

Pored mangupa, kroz istoriju definiciju je imala i reč bitanga – a njeno značenje, kao i reči mangupa, bila je potpuno drugačija od njenog današnjeg značenja.

“Bitanga – kljuse koje se nađe u selju ili u polju, a ne zna se čije je”, definisano je u Vukovom rečniku.

Izvor: danas.rs

Jedan od najporaznijih zaključaka je da su do danas u skoro svim udžbenicima ostali neokrnjeni i Miloševićeva ideologija i njegova dela, ocenjuje istoričarka Dubravka Stojanović, profesorka Filozofskog fakulteta, analizirajući knjige iz kojih istoriju u našim školama uče deca. Upozorava da se Srbi sve više prikazuju kao gubitnički narod, okružen neprijateljima, što može biti pogubno za mlade generacije, koji na osnovu takvih knjiga grade predstavu o svetu oko sebe.

Dubravka Stojanović je u svojoj knjizi “Prošlost dolazi” sabrala istraživanja duga skoro 30 godina o knjigama iz kojih se u školama u Srbiji učila istorija. Obuhvaćeni su udžbenici od balkanskih ratova do današnjih dana i analizira se kako su u njima predstavljeni balkanski ratovi, Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i ratovi vođeni devedesetih, kao i kako se menjalo tumačenje tih događaja.

“Nema nikakve distance i nikakve kritike Miloševićeve politike, nikakve odgovornosti. Čak se koriste i njegovi argumenti. To je najupadljivije u udžbenicima objavljivanim odmah posle 2000. godine. Po njima, raspad Jugoslavije počinje smenom Rankovića 1966. i Ustavom 1974. Dakle odgovorni su komunisti, a ne nacionalisti, Ustav iz 1974, a ne onaj iz 1990. To je idealno, jer jednim udarcem odgovornost bacite na dežurne krivce, a abolirate nacionaliste. Jer proklamovani ratni cilj je bila granica Karlobag-Karlovac-Virovitica, a o tome ni slova nema ni kod Rankovića ni u Ustavu 1974”, ističe.

Iz toga se, kako navodi, jasno vidi da pad Miloševića nije doveo i do pada njegove ideologije.

“To objašnjava zašto se mi i dalje koprcamo zarobljeni u istim pitanjima više od 30 godina. Ne možemo da nađemo izlaz jer nismo promenili odgovor koji dajemo na ta pitanja. A nismo ni postavili nova drugačija pitanja”, naglašava.

U školskim knjigama, kako dodaje, “ne samo da nema pitanja odgovornosti za najnižu tačku na kojoj se Srbija ikada našla, nego se Miloševićevi potezi direktno podržavaju”.

“Žrtve su samo srpske, zločini su samo tuđi. Đacima ništa neće biti jasno, ni zašto više skoro da nema Srba u Hrvatskoj, ni zašto su bile sankcije, kako smo stigli do bombardovanja, kako je izgubljeno Kosovo? Pošto nije opisano šta se dogodilo, time se podržava teza da je ’uvek sve protiv nas’, što je iracionalan odnos prema prošlosti. Mora da se razume kompleksnost tih događaja, da bi se nešto promenilo i da se takve stvari više ne bi ponavljale”, naglašava.

“Ni reči o opsadi Dubrovnika”

Primećuje da se u današnjim udžbenicima “opsada Dubrovnika, koja je trajala osam meseci, uopšte se ne pominje, iako je upravo bombardovanje tog grada koji je svetska baština stvorilo krajnje negativnu sliku srpske strane u međunarodnoj javnosti”.

“Opsada Vukovara, koja je trajala skoro tri meseca i završena je ratnim zločinom na Ovčari i proterivanjem hrvatskog stanovništva, se u udžbenicima od 2000. do danas skoro uopšte nije spominjala. U najnovijim udžbenicima se ti događaji nisu mogli izbeći, ali su, osim u jednom, prikazani u iskrivljenom svetlu. Čak se koristi Miloševićeva terminologija, pa se, na jednom mestu, za osvajanje tog grada kaže da su jedinice JNA ’odblokirale grad’“, objašnjava.

Navodi da se samo u dva udžbenika “danas pominje odbijanje plana Z4 koji je nudio Srbima u Hrvatskoj skoro veću autonomiju nego što je Kosovo imalo u Srbiji”.

“Oluja ostaje potpuno nejasan događaj jer se skoro ni u jednoj knjizi ne navodi da je postojala Republika Srpska Krajina koja je zauzimala trećinu Hrvatske. I umesto da se kaže da je osvajanje značajnih delova Hrvatske bilo pogrešno i da je dovelo do Oluje koja je iskorišćena za proterivanje 200.000 Srba, to je sve prećutano, zahvaljujući čemu se ovde i dalje vodi ista, pogubna politika”, ocenjuje Dubravka Stojanović.

Jezičke vratolomije zbog Srebrenice

Niz je nelogičnosti, ali i istorijskih prećutkivanja i u lekcijama o ratu u Bosni i Hercegovini tokom devedesetih.

“Nije opisano šta se desilo, samo se u jednom današnjem udžbeniku kaže da je RS stavila pod kontrolu najveći deo BIH, ali se ne kaže kako se to desilo. Opsada Sarajeva koja je trajala četiri godine se pominje samo u dve knjige. U jednoj sa tačnim podacima, a u drugoj tako da se stiče utisak da su opsednuti zapravo bili sami Srbi”, prenosi naša sagovornica.

Što se Srebrenice tiče, za nju je, najzanimljivije bilo analizirati koliko energije je potrošeno na prikrivanje, i to posebno u gotovo svim udžbenicima objavljenim posle 2021. godine.

“Neki su prikazali kao da su žrtve pale u borbama, a ne da se radilo o masovnom zarobljavanju i ubijanju civila. Iseljavanje bošnjačkih žena i dece prikazano je kao humanitarna akcija, a ne kao etničko čišćenje. Najzanimljivije je kakve su sve jezičke vratolomije primenjene da se zataška presuda najvišeg suda Ujedinjenih nacija. U jednom udžbeniku se kaže da se još vode pravne debate o oceni tog zločina, u drugom da Srbija nije prihvatila tu presudu. Time se ne samo poništava presuda, nego i Deklaracija kojom je Skupština Srbije prihvatila tu presudu! Da li to autori ne znaju ili namerno ne govore istinu? I šta je gore?”, pita Dubravka Stojanović.

“Priča o Kosovu bez konteksta i odgovornosti”

Kada su u pitanju kosovski problem i NATO bombardovanje 1999. godine, većina najnovijih udžbenika, kako navodi, bez trunke distance svim silama podržava Miloševićevu politiku.

“Nema ni otklona, kamoli kritike. Gubitak kontrole nad Kosovom prikazan je isključivo kao plod zavere zapadnih zemlja, nema konteksta, nema Miloševićeve odgovornosti za bombardovanje. U najnovijim udžbenicima prvi put počinje da se govori o bici na Košarama, koja se ranije nije pominjala jer se radilo o velikom propustu Vojske SRJ koja je mlade vojnike, većinom regrute, ostavila na toj koti. Sada je taj događaj upotrebljen da bi se izbrisali drugi događaji, kao što je Oluja prekrila sve što se prethodno dešavalo. To je manipulacija i selekcija događaja, a to nas udaljava da počnemo da živimo u realnom svetu i da promenimo politiku koja nas je dovde dovela”, naglašava.

Jednu od najvećih promena u udžbenicima istorije, Dubravka Stojanović primećuje u načinu kako se prikazuju heroji i žrtve.

Put od heroja do žrtve

“Ako su od Balkanskih ratova slavljeni heroji i pobede, a porazi prikazivani samo kao deo pobedničke istorije, od udžbenika iz ranih 1990-ih u centar su žrtve i porazi i to prikazani na traumatičan način, koji ne dozvoljava da se iz tog stanja izađe, koji blokira društvo, koji ga homogenizuje”, objašnjava.

Ocenjuje da “takvo društvo postaje narcisoidno, vidi samo sebe, gubi osećaj za spoljni svet, živi u samosažaljenju i pasivno je”.

“To nema nikakve veze sa našom stvarnom istorijom i činjenicama, već sa nacionalističkom interpretacijom koja je nekrofilna i morbidna. Ona slavi smrt, a ne život.Takvo tumačenje je, nasuprot istorijskoj nauci, preplavilo i udžbenike istorije”, zaključuje.

Mit o generalu Gavriloviću

Kao primer stvaranja mita, koji nema veze sa istorijskim činjenicama, Dubravka Stojanović navodi slučaj majora Dragutina Gavrilovića i njegovog čuvenog govora braniocima Beograda.

“Zanimljivo je da se major Gavrilović prvi put pominje u udžbenicima tek devedesetih. Nema ga u onima koji su objavljivani posle Prvog svetskog rata. Sam Gavrilović taj svoj tobožnji govor nikada nije pomenuo. Utvrđeno je da je njega u svoju romantizovanu priču o odbrani Beograda 1915. uneo Đorđe Roš. Nema drugih podataka koji bi potvrdili da je on to ikada rekao. Ono što je sigurno to je da srpska komanda sigurno nije izbrisala taj vod, ko bi tako nešto uradio? I sigurno je da je Gavrilović umro u dubokoj starosti, 1945. godine, dakle skoro 30 godina kasnije. Ali, je izgrađen mit i to opasan mit o samoubilačkom žrtvovanju kao poželjnom obliku ponašanja. Na tome su izrasle generacije”, objašnjava.

I slika o četničkom pokretu je promenjena, a kako navodi, do toga je došlo već u udžbenicima iz Miloševićevog doba.

“U onim izdatim odmah po dolasku na vlast demokratskih vlasti došlo je do potpune promene, pa se pisalo samo o partizanskim zločinima. Četnički zločini i otvorena kolaboracija od jeseni 1941. nisu pomenuti. U kasnijim udžbenicima dodata je kolaboracija sa Italijanima, ali je potpuno opravdana i navedeno je da je to bilo najbolje ratno rešenje. U najnovijim udžbenicima to je ublaženo, ali su četnici definitivno rehabilitovani, što je moguće učiniti samo ’brisanjem’ kolaboracije i zločina nad drugim narodima i samim Srbima”, ističe.

Kratki pasusi o Šumaricama

To je, kako dodaje, postignuto „zaboravljanjem“ da su četnici zajedno sa ustašama napadali partizane i ranjenike u bici na Neretvi.

“Porazno je da se od udžbenika objavljenih ranih 2000. do najvećeg broja današnjih zločin nad civilima u Šumaricama u Kragujevcu ili u Kraljevu pominje samo u vrlo kratkim pasusima ili u samo jednoj rečenici. S jedne strane to je zbog novouspostavljene hijerarhije žrtava. Sada centralne žrtve Srbi u NDH i žrtve komunističke odmazde 1944-1945. godine, a ostale se stavljaju u drugi plan. Uz to, na taj način se izbegava činjenica da su u hapšenju civila u Kragujevcu i Kraljevu pomagali nedićevci, koji se takođe prikazuju u gotovo pozitivnom svetlu. To je jako opasno jer gubljenje jasne linije između fašizma i antifašizma je gubljenje osnovne etičke linije u jednom društvu. Kad se ona izgubi, sve postaje moguće” naglašava.

Ideološka tumačenje istorijskih činjenica u našim udžbenicima, kako ističe Dubravka Stojanović, veoma su opasna jer se njima kreira okvir na osnovu koje procenjujemo svet i svoje mesto u njemu.

“Ovo istraživanje pokazuje da se Srbima sada sugeriše da o sebi misle kao o luzerima koji su izgubili i Prvi i Drugi svetski rat, kao najvećim žrtvama, narodu kojeg svi mrze, okruženog neprijateljima. Sada vlast pokušava i genocidnost da stavi na leđa naroda! Takva slika odgovara autoritarnim vlastima koji tako uplašenim ljudima lako vladaju. Trideset, pa i skoro 40 godina se temeljno radi na iskrivljenoj slici srpske istorije, u to su uključene institucije sa najvećim autoritetom u ovoj zemlji. Počinjem ozbiljno da se pitam da li kao društvo imamo snage iz toga da izađemo? A ako ne izađemo ostaćemo u njemu da trulimo i upadamo sve dublje u samosažaljenje i paranoju” zaključuje autorka knjige “Prošlost dolazi”.

Cvetković: Udžbenici su sada izbalansiraniji kada je u pitanju Drugi svetski rat

Srđan Cvetković iz Instituta za savremenu istoriju, međutim, smatra da je pogled na Drugi svetski rad u školskim udžbenicima sada mnogo izblansiraniji nego pre 30 i više godina, kada su, kako navodi, te knjige pisane po partijskoj direktivi.

“Mislim da sada imamo udžbenike, koji bar što se tiče Drugog svetskog rata, zastupaju jedan uravnoteženiji odnos. Uvažavaju se činjenica da je Srbija imala dva antifašistička pokreta, sa različitom taktikom i ciljevima i da su oba ta pokreta činila zločine, kao i da je jedan od njih zahvaljujući vojnim okolnostima, prvenstveno Crvenoj armiji, pobedio u ratu”, ocenjuje Cvetković, čija je specijalnost Drugi svetski rat.

On ne misli da se u novijim udžbenicima minimalizuju zločini četničkog pokreta Draže Mihailovića, već da se baca svetlo i na “antifašistički karakter tog pokreta, koji je prema njegovim rečima, u bivšoj Jugoslaviji, zbog ideologije bio prećutkivan”.

Kada su u pitanju kolaboraconistički pokreti, on navodi da su to nedićevci i ljotićevci, i prema njegovom iskustvu, to se u današnjim udžbenicima, nigde ne spori.

Cvetković, pak, nije hteo da komentariše delove udžbenika koji se odnose na ratove devedesetih, jer kako tvrdi, nije upućen dovoljno u to kako su ti događaji tretirani u školskim knjigama.

Izvor: nova.rs

Narodno pozorište Sombor objavilo je program za maj 2024. Zbog aktuelnih praznika, biletarnica pozorišta neće raditi do 6. maja i u tom periodu ulaznice za maj mesec mogu se kupovati ONLAJN.

Od 7. maja, biletarnica ponovo otvara svoja vrata, sa ustaljenim radnim vremenom, od 10 do 14 i od 18 do 20 sati radnim danima, i subotom od 10 do 13 i od 18 do 20 sati. U pozorištu isiču da se od tog datuma mogu kupiti i kompleti ulaznica za 32. Pozorišni marathon, a koji će ove godine biti održan u periodu od 5. do 8. juna.

Repertoar Narodnog pozorišta Sombor za maj mesec:

Četvrtak, 9. maj, od 20 sati – Studio 99 – Đorđe Petrović, IZUZETI, u režiji Mie Knežević

Subota, 11. maj, od 20 sati – Velika scena – Tenesi Vilijams, TRAMVAJ ZVANI ŽELJA, u režiji Juga Đorđevića

Subota, 18. maj, od 20 sati – Studio 99 – BEOGRAD – BEČ, u režiji Marine Đorđević, gostovanje Omladinskog pozorišta iz Beča

Sreda, 22. maj, od 20 sati – Velika scena – Dušan Kovačević, RADOVAN TREĆI, režija: Vito Taufer, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa „Grad teatrom“ Budva

Subota, 25. maj, od 20 sati – Velika scena – Koncert dvorskih svečanosti, LA FOLIA, Somborska filharmonija

Utorak, 28. maj, od 20 sati – Velika scena – ANA KARENJINA, u režiji Dejana Projkovskog, predstava na mađarskom jeziku, prevod obezbeđe, gostovanje Novosadskog pozorišta

Četvrtak, 30. maj, od 20 sati – Velika scena – Ken Ludvig, TENOR NA ZAJAM, režija: Olja Đorđević

Petak, 31. maj, od 20 sati – Studio 99 – Đorđe Petrović, IZUZETI, u režiji Mie Knežević