Sombor.info

Na prvi pogled, sa određene distance, ovo izgleda kao idilična peščana plaža. Ali kada joj se približite… Situacija se drastično menja.

Plaža na japanskom ostrvu Okinava izgleda kao savršena destinacija za sve one turiste koji traže sitan beli pesak i tirkizno more, što znači, otprilike, sve turiste na svetu. Baš zato je potpuno neverovatna činjenica da je ova plaža uvek prazna. Ali, sve će vam postati jasnije kada vam kažemo da ovo na slici nije zapravo plaža već…

… more prekriveno vulkanskim plovućcem po kom je potpuno nemoguće hodati.

Šta je vulkanski plovućac?

Vulkanski plovućac je laka, bela ili siva stena, tačnije delići stene koji plutaju po površini mora i stvaraju izgled peščane plaže. Ovaj „problem“ je izazvala podvodna vulkanska erupcija u avgustu 2021. godine, koja se nalazi u oblasti lanca ostrva Bonin (Ogasavara).

Međutim, ovi plovućci ne prave probleme samo nasumičnim posetiocima, već su izazvali i veliku katastrofu na plažama, prave velike probleme i ribarima i transportu uopšte, jer začepljuju brodske motore, ali i turističkoj industriji.

Šta se dešava ako odete na ovakvu plažu?

Pa, za početak, propadnete u vodu, okruženi sitnim, šupljikavim kamenčićima. A, da li će se ova „situacija“ uskoro rešiti? Još uvek se ne zna.

Istraživači sa Instituta za nauku i tehnologiju na Okinavi od oktobra 2021. prate situaciju i pokušavaju da saznaju koliko će plovućci ostati u okolini Okinave. Istovremeno, istraživanje bi moglo da pomogne i u razumevanju mrešćenja korala i drugih bioaktivnih supstanci, smatra profesor Emil Tuber i drugi uključeni u istraživanje, piše Aktivni.si.

„Ako se rak debelog creva rano otkrije, većina pacijenata se izleči i može da ima normalan život“.

Rak debelog creva je relativno čest. Američko društvo za rak (ACS) procenjuje da je to treći najčešći rak (isključujući rak kože) i više od 106.000 ljudi će imati dijagnostikovan rak debelog creva samo u 2024. godini. ACS primećuje da se stope novih slučajeva kod osoba mlađih od 55 godina povećavaju za 1 do 2% svake godine. Međutim, sveukupne stope raka debelog creva se smanjuju – velikim delom zato što se sve više ljudi pregleda i menja svoje navike kako bi smanjili rizik, prenosi Yahoo.

Skrining je vitalan iz još jednog razloga: rano otkrivanje raka debelog creva može spasiti živote. „Ako se rak debelog creva rano otkrije, većina pacijenata se izleči i može imati normalan život’, kaže hirurški onkolog dr Anton Bilčik. Osim skrininga, označavanje simptoma raka debelog creva takođe može podstaknuti rano otkrivanje.

Nažalost, „često se simptomi raka debelog creva pogrešno mešaju s drugim uobičajenim stvarima poput sindroma iritabilnog creva ili hemoroida, a zatim se zanemaruju’, kaže dr Rosario Ligresti, šef Odela za gastroenterologiju u Medicinskom centru Univerziteta Hakensak. Lekari su podelili znakove raka debelog creva koje nikad, baš nikada ne treba zanemariti, plus uvide u mogućnosti lečenja i prognoze.

Gastroenterolozi upozoravaju da ne ignorišete krv u stolici. „Krv u stolici jedan je od češćih simptoma raka debelog creva kod starijih pacijenata – manje kod mlađih pacijenata“, kaže dr Ligresti.

Zašto rak debelog creva može izazvati krv u stolici? „Kako se prekancerozni polipi, takođe poznati kao adenomi, povećavaju i postaju sve abnormalniji i mogu napredovati do raka, potrebna im je povećano snabdevanje krvlju“, objašnjava gastroenterolog dr Bruks Keš, „Budući da su adenomatozna i kancerogena tkiva nezrela i abnormalna u smislu njihove ćelijske strukture u odnosu na normalno tkivo debelog creva, krvni sudovi koji snabdevaju te lezije takođe su abnormalne i sklonije su curenju krvi što može biti vidljivo u pokretima creva“.

Takođe, krv u stolici nije uvek vidljiva. ‘Može rezultirati tamnom stolicom, ali mala količina krvi moći će se otkriti samo posebnim testovima stolice koji otkrivaju vrlo male količine krvi’, kaže dr Bilčik. U trenutku kad neko primeti krv u stolici, to možda više neće biti ‘rani simptom’ raka debelog creva. ‘Krv u stolici je relativno kasni znak kolorektalnog karcinoma i ne pojavljuje se kod svakog pacijenta’, kaže dr Keš.

Primećivanje krvi u stolici može biti alarmantno, što je i razumljivo. Iako to može biti rani (ili kasniji) simptom raka debelog creva, ne mora biti. ‘Češće je to zbog lezija blizu dna debelog creva, kao što su hemoroidi ili male pukotine koje se nazivaju fisure’, kaže dr Ligresti, „Moglo bi da dolazi i iz urinarnog trakta ili vagine, što se ponekad može zameniti s rektalnim krvarenjem“.

Dr Bilčik kaže da je krv u stolici koja je povezana s hemoroidima obično jarko crvena. Bez obzira na to, ovaj znak ne bi trebalo ignorisati. ‘Vidljiva crvena krv u stolici poznata je kao hematohezija i nikada se ne sme zanemariti’, kaže dr Keš.

Krv u stolici jedan je od mogućih znakova raka debelog creva, ali nije jedini na koji treba obratiti pažnju. Dr Keš kaže da drugi simptomi raka debelog creva uključuju:

– Nenamerni gubitak težine

– Bolovi u stomaku

– Promena u navikama pražnjenja creva

– Znakovi koji se pojavljuju zato što se rak debelog creva širi na druge organe izvan debelog creva, poput napada s metastazama u mozgu ili preloma s metastazama na kostima

Dr Ligresti se slaže da znakovi raka debelog creva nisu uvek povezani s gastroenterologijom, objašnjavajući: „Mlađi pacijenti takođe često imaju neobjašnjivu anemiju i povezani umor. To bi moglo biti teško razlikovati od anemije zbog menstrualnih problema. Nije normalno biti anemičan“.

Takođe postoji mogućnost da uopšte nećete imati simptome. „Ljudi možda uopšte nemaju simptome, stoga je važno pregledati sve osobe starije od 45 godina, bez obzira na simptome’, kaže dr Bilčik.

„Ako primetite krv u stolici, trebalo bi da kontaktirate svog lekara i razgovarate o svojim simptomima“, kaže dr Keš, „Možda ćete morati da se podvrgnete pregledu debelog creva poznatom kao kolonoskopija“. Kolonoskopija se koristi za otkrivanje raka debelog creva i drugih uzroka krvi u stolici. „Ako se prekancerozni polip pronađe tokom kolonoskopije, često se može ukloniti, kao i neki kolorektalni karcinomi, zavisno od njihove veličine i lokacije“, objašnjava dr Keš.

Dr Bilčik kaže da je hirurško uklanjanje generalno preporučena opcija: „Najbolja šansa za izlečenje je hirurško uklanjanje. Hemoterapija, biološka terapija i terapija zračenjem često se koriste u kombinaciji s operacijom kako bi se poboljšale šanse za izlečenje. Ti se tretmani mogu dati pre ili posle operacije“.

Tokom procesa verovatno ćete imati veliki tim stručnjaka koji će vam pomoći da postignete najbolje rezultate. ‘Rak debelog creva najbolje leči tim lekara — gastroenterologa, hirurga, onkologa i stručnjaka za zračenje’, kaže dr Ligresti.

I opet, postoje dobre vesti u vezi s prognozom raka debelog creva ako se uoči dovoljno rano. ‘Rani kolorektalni rak koji se otkrije pre nego što se proširi kroz zid debelog creva ili na druge organe ima petogodišnje preživljavanje od više od 90%’, kaže dr Keš, „Najnapredniji rak debelog creva je stadijum 4 i identifikuju se kada se rak proširi na druge organe. Rak debelog creva stadijuma 4 ima petogodišnje preživljenje manje od 15%“.

Izvor: danas.rs

Britanka platila snimke mučenja majmuna: Spalili su ih, stavili u miksere...

HOLLI LeGreslei, 37-godišnja Britanka koja je moderirala grupu u kojoj su dijeljeni video snimci mučenja majmuna, izjasnila se krivom da je dio globalne mreže za mučenje životinja.

Naime, ona je prikupljala sredstva na Telegramu, a potom učestvovala u naručivanju video snimaka mučenja beba majmuna iz Indonezije. Na snimcima koji su u posedu stranih medija prikazani su živi majmuni kako spaljeni, povređeni raznim alatima, pa čak i jedan od njih stavljaju u blender, piše Bi-Bi-Si.

Grupu je predvodio bivši član motociklističke bande

Grupu koju je moderirao LeGresli predvodio je Amerikanac Majk Makartni, bivši član motociklističke bande koji je služio kaznu u zatvoru i poznat kao „Kralj mučenja“. Maccartnei se izjasnio krivim po optužbama za okrutnost životinja u SAD i prijeti mu do pet godina zatvora.

Pored toga, najmanje 20 ljudi širom sveta je pod istragom zbog okrutnosti prema životinjama. Trojica su optužena u SAD, uključujući vođu grupe. Njih dvojica su uhapšeni u Indoneziji.

Izvor: index.hr

U Prigrevici počinju “Majske svečanosti”, tradicionalna četvorodnevna kulturno-sportska manifestacija kojom se obeležavaju četiri važna datuma za ovo selo: Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu, Dan kolonizacije sela, Dan “Spomen biblioteke” i Dan Mesne zajednice Prigrevica. Prigrevčani i njihovi gosti će moći da uživaju u bogatom kulturno-umetničkom programu.

Manifestaciju će sutra od 20 časova otvoriti “Veče narodne muzike” u okviru kojeg će na bini u centru Prigrevice nastupiti bend “Mali mrav”, a nakon toga od 22 sata će biti održan koncert folk zvezde Jovana Perišića.

Drugog dana manifestacije, 10. maja dešavanja će početi u 17 časova, uličnim trkama u okviru kojih će se takmičiti učenici prigrevačke Osnovne škole. Sat vremena kasnije u sportskoj hali će početi prijateljska rukometna utakmica mlađih kategorija, a u isto vreme u “Spomen biblioteci” će biti održano književno veče sa Vladom Arsićem na kojem će biti predstavljen roman “14:14”. Program na bini u centru Prigrevice će startovati u 21 sat, nastupom grupe “Trilodži”.

U subotu, 11. maja od 16 časova u prigrevačkoj Spomen biblioteci će početi program za decu, koji će sat vremena kasnije biti nastavljen u centru sela. Na binu će prvo izaći deca iz prigrevačkog vrtića, zatim će za najmlađe biti izvedena predstava a potom će uslediti i nastup članova KUD-a “Prigrevica”. Subotnji program će svojim nastupom od 21 sat zatvoriti “Bravo bend”.

Poslednjeg dana “Majskih svečanosti”, 12. maja od 11 časova će na “Trgu heroja” biti položeni venci na spomen obeležja, a pola sata kasnije uslediće Svečana akademija u prigrevačkom Domu kulture.

Ličko i Banijsko udruženje iz Prigrevice će tokom “Majskih svečanosti” u centru sela organizovati “Etno sajam”. Zavičajni muzej u Domu kulture za posetioce će biti otvoren 9. 10. i 11. maja od 17 do 20 časova i 12. maja od 10 do 14 časova, a prostorije Udruženja Ličana biće otvorene 10. maja i 11. maja od 10 do 20 časova.

Izvor: Radio Dunav

U Višem sudu u Somboru, bez prisustva javnosti, nastavljeno je suđenje pedagoškom asistentu I. O. (26) iz Bogojeva, koji se tereti za seksualno zlostavljanje dece iz vrtića u Odžacima.

Kako piše Dnevnik, ovaj mladić, kojem se sudi zbog šest krivičnih dela obljuba zloupotrebom položaja, 28 krivičnih dela nedozvoljene polne radnje i krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, ponovo će se sutra naći pred sudijom za kada je zakazan naredni glavni pretres.

I. O. se od hapšenja nalazi u pritvoru, koji mu je poslednji put produžen do 28. maja.

Okrivljeni je predmetne radnje preduzimao u dužem vremenskom periodu u kontinuitetu od leta 2022. do 4. maja 2023. godine prema većem broju dece rođene 2017, 2018, 2019. i 2020. godine, zloupotrebljavajući položaj lica kome su deca iz pedagoške ustanove bila poverena na staranje i negu.

Javnost je za zlostavljanje dece saznala kada je jedan četvorogodišnjak roditeljima ispričao kako ga je on u vrtiću nagog fotografisao, nakon čega su oni odlučili da provere detetove navode.

Posle razgovora sa psihologom, utvrđeno je da je detetov iskaz verodostojan, slučaj je prijavljen policiji, a I. O. je uhapšen.

Izvor 021.rs

Obaveštavaju se poreski obveznici da je rok za uplatu druge rate poreza na imovinu 15. maj. Uplatu izvršiti u visini prve rate iz februara meseca ove godine.

Redovnim i blagovremenim izmirivanjem poreza, obveznici izbegavaju obračun i naplatu zakonom propisane kamate zbog kašnjenja uplata, a istovremeno, takvim odgovornim odnosom prema zakonskim rokovima za plaćanje poreza, zajedno doprinosimo bržem i kvalitetnijem razvoju naše opštine.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 8. i 9. maj

U susret 90. rođendanu naše najuspešnije gimnastičarke svih vremena — Tereze Kočiš u Gradskom muzeju Sombor održana je konferencija za medije u cilju promocije Zbirke sportskih legata Istorijskog odeljenja našeg Muzeja koja je 5. aprila 2006. godine obogaćena Terezinim legatom. Ovaj legat čine njena najznačajnija sportska znamenja, plakete, diplome, pehari, medalje značke, fotografije, novinske isečke i prateću dokumentaciju sa jugoslovenskih, međunarodnih takmičenja i Olimpijada od 1948. do 1965. godine.

Tereza Kočiš je rođena 1934. godine u Somboru, detinjstvo je provela u Svetozar Miletiću, gde i danas živi. Gimnastikom je počela da se bavi 1948. godine. Titulom svetske šampionke okitila se na Svetskom prvenstvu u Bazelu 1950. Vicešampionka Evrope postala je 1963. godine u Parizu. Za reprezentaciju Jugoslavije, Tereza Kočiš, nastupala je na Olimpijskim igrama u Helsinkiju (1952) i Rimu (1960).

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 9. maja, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

PRIMEĆENO je odavno da Sombor često i rado nadahnjuje kompozitore, tamburaše i muzičare svih fela,a da bi sve ovo u knjizi bilo potkrepljeno brojčano i notno, pobrinuo se Petar Stojkov,nekada poznati somborski tamburaš koji od sedamdesetih godina prošlog veka živi u Sidneju.

Knjiga će biti predstavljena u sredu,8.maja u Velikoj sali zdanja somborske Županije (19.00).Osim autora Stojkova,o ovom značajnom poduhvatu za muzičku istoriju Sombora,govoriće Dejan Tomić,pisac i nekadašnji dugogodišnji muzički urednik Radio Novog Sada i Milan Stepanović,publicista, urednik ovog izdanja i autor uvodnog poglavlja.

Nadahnut nostalgijom, Stojkov je u knjigu „Sombor, muzičko nadahnuće“(izdavač UG „Norma“ Sombor) sakupio devedesetdevet pesama koje o ovom ljupkom gradu pevaju ili ga u pesmi spominju.Po svemu sudeći,Sombor koga njegovi žitelji vole da oslovljavaju i kao Ravangrad i Zelengrad, najopevaniji je grad u Srbiji, ali i u bivšoj Jugoslaviji.

Podrazumeva se da će svečanost predstavljanja knjige uveličati i somborski tamburaši.U njihovoj interpretaciji čuće se neke od devedesetdevet pesama koje je sabrao Stojkov.Među njima najviše je starogradskih i narodnih („U tom Somboru“, „Fijaker stari“, „Kad se ženi Kostić Laka“, „Fijakerist“, „Ne mogu se tačno setit’ leta“, „Somborski bećarac“, „Stara frajla iz Sombora“…...

Tu su i šlageri , pop pesme „Somborske ruže“, „Bela lađa“, „Boža zvani Pub“ „U Šikari pored Sombora“, "Skeledžija"…Svaka pesma ima adekvatan notni zapis i zaseban tekst, sa naznačenim autorima i sa zanimljivim pratećim pričama o nastanku ili izvođačima pesme, uz izvorne ilustracije.

Izvor: novosti.rs