Sombor.info

Dok je na rafovima prodavnica 80 odsto falsifikovanog meda, sve više pčelara odustaje od posla. Oni koji su nakon prethodne, teške godine za pčelarstvo ostali sa manjim brojem košnica, ne nameravaju da povećavaju broj. Uvoz falsifikata je obiman, te znatno obara cene domaćeg meda. Analize koje bi rešile problem nisu ni standardne ni obavezne, a prilikom uvoza se veruje papirima i ništa ne proverava, navode sagovornici portala N1. Inovativna laboratorija u Srbiji koja je zaustavila 200 tona takvog meda na granici, iako je postojala - ubrzo je i uništena.

Usled masovnog pomora i nepovoljnih vremenskih uslova, prošle godine zabeležen je gubitak od 35 odsto pčelinjih društava.

Oko 50 odsto pčela je nestalo, a pčelari su cenom meda obeshrabreni da ih ponovo vrate i razroje, objašnjava za portal N1 Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

A cena domaćeg meda je pala usled obimnog uvoza višestruko jeftinijeg, falsifikovanog meda. Ili proizvoda, najčešće od pirinčanog sirupa, koji podseća na med.

U 2025. godini, uvezeno je hiljadu i dvesta tona, kako kaže Živadinović.

"Trgovci kojima je bitan samo novac se sve više okreću tom medu na kom mnogo više mogu da zarade, jer ga jeftinije plate. Na taj način je sve manje kupaca za pravi med - i u EU i kod nas. Kad je manja potražnja za pravim medom – cena mora da padne, to se i dogodilo. Uvozna cena tog meda je između 1.3 i 2 evra za kilogram, a to je tri, četiri, pet puta manje nego što je proizvodna cena meda. Sa takvom konkurencijom je nemoguće raditi", navodi Živadinović.

Kako falsifikovani med prolazi kontrole i analize?

Urađena su dva istraživanja - jedno Pokreta potrošača i jedno državno. Utvrđeno je da oko 80 odsto meda u marketima, u zvaničnoj prodaji, nije ispravno po nekom parametru, dodaje Živadinović.

„Falsifikata je uvek bilo i biće, ali je situacija trenutno takva da su međunarodni falsifikatori pre tri, četiri godine uspeli da naprave lažni med, odnosno šećer koji prolazi brojne sofisticirane analize tako što u njega dodaju razne hemikalije koje pomažu da se uređaji zavaraju", objašnjava.

Kako bi se utvrdilo da je neispravan, potrebne su skupe analize. Ipak, one se nigde ne rade rutinski, čak ni u Evropskoj uniji.

U svim zemljama sveta, postoji osnovna, stara analiza meda gde se utvrđuju osnovni parametri kvaliteta i takva analiza je obavezna kako bi se med stavio na tržište i ništa više od toga nije obavezno, objašnjava naš sagovornik.

"Međutim, postoje metode koje mogu da utvrde autentičnost meda – da li je šećer u medu od nektara bagrema, livadskog cveća, lipe ili je iz kukuruza, pšenice, pirinča, krompira. Te analize nisu standardne i obavezne po zakonu i zato nijedan nesavesni paker ne želi da ih radi ako ne mora. Tamo gde kontrola nije adekvatna ili gde je utvrđivanje autentičnosti veoma retko ili nepostojeće, te države su u problemu “, dodaje Živadinović.

Šta rade nadležni da zaštite domaću proizvodnju?

Evropski pčelarski savez osnovan je pre dve godine - a da nađu rešenje, bore se pred Evropskom komisijom.

"Sve može da se reguliše kad se hoće, mi i prema sadašnjim zakonima možemo mnogo da učinimo. Ali jednostavno, nema takvih akcija", dodaje Živadinović i objašnjava da su Ministarstvu podneli 20 zahteva.

Od toga, 16 ne zahteva gotovo nikakav veći novac za implementaciju. Jedan od njih je da inspekcija ode u firme koje pakuju med i utvrdi istinitost porekla meda, čime bi se, kako objašnjava, bez ijedne analize, na rafovima smanjili falsifikati za 50 odsto.

"Ako ste vi firma koja uvozi med, na tegli napišete da je iz Srbije i stavite ga na raf prodavnice, učinili ste krivično delo. Iz Italije nam je dojavljen podatak da se u Srbiji pere poreklo meda: uveze se med iz treće zemlje, proglasi se da je srpski i izveze u EU“, kaže.

Navodi i da su imali dobro iskustvo sa nadležnima do pre tri godine.

"Onda neke stvari nisu ispunjavane. Ministar je obećao da će naći neka rešenja, da će se i med dodati u priču o poreklu hrane, kao i meso i drugi proizvodi, i da nam se pojača kontrola", navodi Živadinović.

Ističe i da smo imali rešenje za problem - postojala je inovativna laboratorija koja je pokradena.

U slučaju uništene laboratorije još traje istraga

Početkom aprila 2025. godine, ukradena su oprema, kompjuteri i podaci iz laboratorije Ana lab iz Pančeva koja je jedinstvenom metodom bila u stanju da odredi kvalitet između ostalog i meda.

"Kad se med uvozi, ne proverava se ništa, uzimaju se papiri i papirima se veruje. Nema kontrole, samo procene rizika. Ana lab je zato uništena - jer smo počeli da radimo kontrole na ekonomske prevare u medu, stopirali smo 200 tona falsifikovanog meda na granici po ceni od 1.3 evra po kilogramu“, priča za naš portal Ivan Smajlović, ekspert za autentičnost i kvalitet hrane i nekadašnji vlasnik laboratorije.

Kako objašnjava, u par nedelja od kada su počeli sa radom i kada je 200 tona stajalo na granici, cena meda u Srbiji počela da raste od 1.5 do 1.9 evra - počeo je pozitivan trend i cena je počela da se uspostavlja i raste.

"Mi nemamo takvu laboratoriju, naročito što smo metodologiju koja je razvijena samo mi imali u celom svetu. Ti falsifitkati se utvrđuju korišćenjem vrlo skupih analiza i metoda. Ova naša je bila razvijena kako bi detektovali prisustvo jeftinije sirovine - da to nije med. U svetu se radi detekcija autentničnosti hrane, ali mi smo imali najnaprediju za ceo svet“, dodaje.

Slučaj u kom su mu ukradeni kompjuteri sa svima bazama podataka, dokumentacijom i instrumentima i dalje je u fazi istrage.

"Dobio sam povratnu informaciju da ima osnova za moju prijavu, postoje neke nelogičnosti. Istraga je i dalje u toku, jer je krivična prijava sa svih strana – korupcija, sabotaža, privredni i državni kriminal, pranje novca, teška krađa. Ima dosta osnova, to će potrajati“, dodaje Smajlović.

Ističe i da pčelari u velikom broju odustaju od posla, kao i da ima utisak da je nedavni sajam pčelarstva bio poluprazan.

Šta je potrebno uraditi?

Trebalo bi postaviti jasnu regulativu šta je med i kakve karakteristike treba da ima, a država bi trebalo da uloži napor da promoviše domaći med, priča za portal N1 predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić.

"Nikako se ne ulaže u edukaciju. Godinama se hvalimo kako imamo najveći broj košnica po glavi stanovnika, to je tačno. Ali prećutkujemo podatak da imamo daleko najniži prinos po košnici. Takva politika je dovela do ovakvog stanja u kome se nalazimo sad", objašnjava Rajić.

Kao primer navodi manuka med, koji potiče sa Novog Zelanda i Australije, gde su države uložile veliki novac u marketing kako bi se podigla cena - iako po mnogim karakteristikama ima niže vrednosti od našeg šumskog meda.

Rajić naglašava činjenicu da puno meda sumnjivog kvaliteta ulazi na naše tržište.

"Zalažemo se za jasno deklarisanje proizvoda – med može biti samo proizvod koje su napravile pčele", kaže.

Dodaje da je odustajanje pčelara od proizvodnje logična posledica politike koja se vodila unazad desetak godina.

"Politika je bila - svi u pčelarstvo, bez ikakve obuke i edukacije. Država je subvencionisala pčelare na razne načine, ljudi su kupovali opremu i ulazili u pčelarstvo, nisu imali nikakvo znanje ili nisu imali minumum znanja. Ljudi su stekli utisak da se na takav način može lako doći do para. A pčelarstvo je jedna od najzahtevnijih grana poljoprivrede“, dodaje.

Jedan od predloga koji je podnet Ministarstvu je i da se falsifikovanje meda proglasi - teškim krivičnim delom.

Dok se problem ne reši, savetuje se da građani med kupuju direktno od pčelara.

Pojedine vrste nezaslađenog čaja, zahvaljujući bogatstvu antioksidanasa, mogu pomoći u prirodnoj regulaciji nivoa šećera u krvi. Zbog toga se često preporučuju osobama koje imaju dijabetes ili su pod povećanim rizikom od njegovog razvoja. U nastavku donosimo pregled čajeva čija su blagotvorna svojstva potvrđena naučnim studijama.

Čajevi koji snižavaju šećer u krvi

Zeleni čaj, koji čini 38 procenata tržišta čajeva u velikim i srednjim prodavnicama, bogat je katehinima. Prema studiji objavljenoj 2023. godine u časopisu Nutrition Research, ova jedinjenja poboljšavaju osetljivost na insulin i olakšavaju transport glukoze u ćelije, što sve doprinosi smanjenju nivoa šećera u krvi, piše Index.hr.

Slično zelenom čaju, crni čaj takođe sadrži katehine. Čaj od hibiskusa, koji se pravi od sušenih latica, poznat je po svojim antiinflamatornim svojstvima i takođe poboljšava osetljivost na insulin, prema studiji iz 2011. godine objavljenoj u časopisu Journal of Medicinal Food. Studija iz 2015. godine objavljena u časopisu Journal of Diabetes Research otkrila je da pijenje čaja od cimeta takođe može pomoći u snižavanju nivoa šećera u krvi.

Studija iz 2019. godine objavljena u časopisu Nutrients otkrila je da čaj od kurkume, pored snižavanja šećera u krvi, pomaže i u smanjenju nivoa masti u krvi.

Posebne koristi za osobe sa dijabetesom

Efekti ovih čajeva mogu biti posebno korisni za osobe sa dijabetesom. Studija iz 2013. godine objavljena u časopisu Diabetes & Metabolism Journal pokazala je da pijenje zelenog čaja može smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Crni čaj ima sličan efekat, prema studiji iz 2017. godine objavljenoj u časopisu Asia Pacific Journal of Clinical Nutrition.

Još jedna studija, objavljena 2018. godine u časopisu Phytotherapy Research, otkrila je da čaj od matičnjaka može pomoći u snižavanju nivoa određenog molekula karakterističnog za ljude sa dijabetesom tipa 2. Konačno, prema studiji objavljenoj u oktobru 2025. godine u Clinical and Experimental Dental Research, antioksidanti u čaju od đumbira ne samo da pomažu u snižavanju šećera u krvi, već mogu delovati i na snižavanje nivoa istog molekula.

HКUD „Vladimir Nazor“ u subotu, 14.2.2026. godine, organizovalo je 92. Veliko bunjevačko – šokačko prelo.

U okviru programa nastupili su Šima Jovanovac i Tamburaški sastav „Žeteoci“ i Tamburaški sastav „Ruže“. Tradicionalna manifestacija okupila je veliki broj gostiju i zvanica, a ispred Grada Sombora prisustvovali su članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić i pomoćnik gradonačelnika za oblast poljoprivrede Davor Francuz.

Prisutni su uživali u bogatom kulturno – umetničkom i zabavnom programu, koji neguje tradicionalni običaj prela u ovim krajevima

Stonoteniski klub “Apatin” je takmičenje u Severnobačkoj ligi nastavio na najbolji mogući način, ubedljivom pobedom protiv ekipe iz Кanjiže rezultatom 4:0.

Apatinci su od samog starta pokazali kvalitet i sigurnost za stolom. Кapiten ekipe, Bogdan Cvjetićanin je savladao svog protivnika maksimalnim rezultatom 3:0 u setovima (11:8, 11:2, 11:9). Siguran nastup zabeležio je i Vlado Кovčin koji je takođe slavio sa 3:0 (11:6, 11:5, 11:6), ne ostavivši rivalu mnogo prostora za igru.

Treći poen za domaće doneo je Ranko Cvijanović, koji je takođe trijumfovao sa 3:0 u setovima (12:10, 11:4, 11:6), čime je praktično osigurao ukupnu pobedu ekipe.

U dublu su Cvejtićanin i Cvijanović potvrdili dominaciju i stavili tačku na meč pobedom 3:1 (11:9, 13:11, 6:11, 11:8), čime je konačan rezultat postavljen na maksimalnih 4:0 - piše Radio Dunav.

Povodom proslave Dana grada Кulturni centar „Laza Кostić“ organizovao je stručno vođenje i razgovor o izložbama „Međuprostori“ Ane Azdejković i „Zapisi vremeplova“ Sanje Savić Strake.

O trenutnim postavkama, ali i načinu rada Galerije Кulturnog centra „Laza Кostić“ govorila je urednica programa Slađana Dragičević Trošić.

Izložbu digitalnih grafika „Zapisi vremeplova“ posetioci mogu da pogledaju u Maloj galeriji Кulturnog centra do 13. marta, a izložbu akrila i crteža „Međuprosrori“ posetioci mogu da vide do 27. februara 2026. godine u Galeriji Кulturnog centra.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 17. februar

Švajcarske avio-kompanije naplaćuju visoke kazne putnicima koji svoje ljubimce izvode iz transportera tokom leta, a one mogu da iznose skoro hiljadu evra, prenosi danas BFMTV.

Većina avio-kompanija širom sveta dozvoljava kućnim ljubimcima lakšim od osam kilograma da putuju sa svojim vlasnicima, pod uslovom da su u transporteru postavljenom ispod prednjeg sedišta.

Međutim, kućni ljubimci ne mogu da budu pušteni napolje iz torbe, iz očiglednih bezbednosnih i higijenskih razloga.

Ali, kako se navodi, sve češće je primetan novi trend da putnici odlučuju da puste svog psa ili mačku, koji putuju sa njima u kabini, da izađu iz svoje nosiljke.

Švajcarska Savezna kancelarija za civilno vazduhoplovstvo (FOCA) navela je da je 2024. godine prijavljeno 80 prekršaja propisa o prevozu životinja, dok je 2025. taj broj porastao na 117.

Kako se navodi, kazne za ovu vrstu prekršaja su visoke.

Jedan putnik, koji je na švajcarskom letu između Ciriha i Sao Paola u Brazilu, više puta izvodio svog psa napolje iz torbe i odbio da se povinuje naređenjima posade kažnjen je sa 791 švajcarskim frankom, odnosno 867 evra.

"Vlasnik psa, naravno, može da ga hrani i napoji. Međutim, psima, pa čak ni mačkama, nije dozvoljeno slobodno kretanje u kabini", naveli su iz Savezne kancelarije za civilno vazduhoplovstvo.

Kako je moguće da dete premine nakon operacije krajnika? Ovo pitanje postavlja cela Srbija nakon smrti male Eme i muškarca od 38 godina u bolnici u Čačku.

Kada se rutinske operacije mogu iskomplikovati kada operacija krajnika spada u rutinske, a šanse za smrtni ishod nakon toga svodi se na promile.

Dr Vladan Šubarević, specijalista ORL sa Instituta za majku i dete kaže za TV Prva da su komplikacije posle operacije krajnika ekstremno retke, i da ova dva nesretna slučaja u Čačku predstavljaju presedan u istoriji medicine.

"Najpre, velika je razlika u operaciji krajnika i operaciji trećeg krajnika u samom procesu. Operacija trećeg krajnika spada u najbezbednije intervencije, i sam oporavak je lagan. Letalitet kod operacije trećeg krajnika je gotovo zanemarljiv. Dok je oeracija krajnika nešto drugačija", ističe dr Šubarević.

Pojasnio je, u slučaju male Eme, da su je u Beogradu prihvatlil dva vanserijska anesteziloga, ali nešto je u ovom sluaju pošlo po zlu, ali da su u njenom slučaju uloženi maksmimalni napori da je spasu - prenosi B92.

"Nijedna operacija nije rutinska, ne volimo taj izraz, jer svaka osoba je za sebe sa svojim problemima i medicinskom istorijom, ne može se pacijenti prići rutinski, ali da su to intervencije veoma često i da se zbog toga nazivaju rutinskim", pojasnio je on.

Na pitanje kako izgleda sam zahvat dr Šubarević ističe da su intervencije krajnika napredovale, od nekada kada se radilo u poluanesteziji, kad je dete bivalo svesno, uz puno krvarenja, do danas kada se ta intervencija radi u totalnoj anesteziji.

Dodaje da intervencija na trećem krajniku traje svega nekoliko minuta, plus dodatno vreme za zaustavljanje krvi, a sama oporavak traje gotovo jedan dan.

Ističe da simotomi ad dolazaka kod lekara kada je u pitanju bolestan treći krajnik su česte prehlade kod dece, permanentni ssekret u nosu, kaoi česte upale uha.

"Ova intervencija se radi kod dece između druge i četvrte godine života, ređe oko 15 godina, dok odrasli ljudi nemaju treći krajnik i zbog toga je cela situacija u vezi sa muškarcem od 38 godina koji je preminuo ostaje nejasna i ja nemam dovoljno informacija u vezi sa tim slučajem", istakao je dr Šubarević.

Dodaje da je operacija krajnika složenija, jer je teže zaustaviti krvarenje i oporavak traje dve nedelje dok sve rane ne zarastu.

Sve više istraživanja pokazuje da ljudi danas imaju manje seksa nego pre 30 godina i da je kod mnogih primetan pad želje.

To nije stvar samo kod singl ljudi: trend se vidi i kod ljudi u dugim vezama i brakovima. Stručnjaci nude nekoliko mogućih objašnjenja zašto je došlo do toga da ljudi sve manje imaju seksualne odnose, piše LADbible.

Brojke govore svoje

Veliko britansko istraživanje o seksualnim navikama i stavovima (Natsal) pokazalo je da su 1990. mladi od 16 do 24 godine u proseku imali oko pet odnosa mesečno.

Do 2010. taj se prosek spustio na oko tri. Pad se posebno vidi kod parova koji žive zajedno, i kod venčanih i nevenčanih, ali i kod starijih parova. Zašto tačno, teško je navesti samo jedan razlog.

"Tokom godina vidimo pad u svim grupama", kaže Soazig Klifton, akademska direktorka Natsala. "Istina, danas manje parova živi zajedno nego 90-ih pa to može objasniti deo priče, ali čak i kad gledamo samo one koji žive zajedno, i tamo je broj odnosa pao", dodaje.

Stres, ekrani i osećaj usamljenosti

Klifton kaže da nema jednog "krivca" i da nema čvrstog dokaza koji bi sve objasnio, ali razne studije slažu mozaik. Jedna od najvećih promena je digitalni život: ljudi su stalno onlajn, stalno dostupni i stalno im nešto odvlači pažnju. Drugim rečima - teže se "isključiti".

Umesto da u večernjim satima budu zajedno, mnogi završe dan gledajući telefon, seriju ili, pak, rade nešto dodatno za posao.

Kao drugi veliki faktor često se spominje stres. Lekar opšte prakse i seksualni terapeut dr Ben Dejvis kaže da je danas sve češća kombinacija: stres + loše raspoloženje + usamljenost.

"Jasno, tu je tehnologija, ali i porast stresa, depresije i usamljenosti. Sve to umanjuje seksualnu želju", objašnjava.

Hormoni takođe igraju ključnu ulogu

Uz ekrane i svakodnevni pritisak, spominje se i testosteron - hormon koji imaju i muškarci i žene, i koji je bitan za libido. Njegovi nivoi prirodno opadaju nakon 30. godine, ali stručnjaci upozoravaju da kod jednog dela ljudi taj pad dolazi ranije ili je izraženiji.

Profesor Džofri Haket, urolog i član Britanskog društva za seksualnu medicinu, kaže da je kod muškaraca pad testosterona sve vidljiviji - a deo razloga vidi u modernom načinu života: "Nakupljanje masnih naslaga, dijabetes tipa 2 i sve više sedenja - sve to utiče na testosteron. A kad testosteron pada, često pada i seksualna želja", poručuje - piše B92.