Sombor.info

Stručnjakinja za ponašanje i dresuru pasa ukazala na šta prvo treba obratiti pažnju.

Vlasnici pasa koji su umorni od stalnog lajanja svog ljubimca na druge pse konačno mogu da odahnu – postoji jednostavan način da to zaustave, prenosi Net.hr.

Psi često laju iz uzbuđenja, straha, frustracije ili želje za pažnjom, a lajanje im služi i za komunikaciju sa drugim psima i ljudima. Prekomerno lajanje može biti neprijatno, ali ponekad je i znak problema u ponašanju.

Amelija Stil, dreser pasa i stručnjak za ponašanje, objašnjava da je prvi korak razumeti zašto pas laje.

"Da li se pas plaši? Da li laje iz opreza? Da li je previše uzbuđen ili frustriran? Kada shvatite razlog, fokusirajte se na tu emociju“, kaže ona za The Guardian.

Ako vaš pas laje na druge pse tokom šetnje, proverite da li je uplašen i promenite njegovo druženje sa drugim psima tako da iskustvo postane pozitivno. Kada pas pogleda drugog psa, dajte mu poslasticu da poveže taj trenutak sa nečim prijatnim.

Stil dodaje da neki psi prirodno laju više od drugih, u zavisnosti od njihove rase ili ličnosti.

„Moj nemački ovčar laje na vrata, dok moj zlatni retriver samo sedi i posmatra“, kaže ona.

Važno je da ne grdite psa kada laje, jer ga to može zbuniti ili uplašiti. Umesto toga, nagradite ga kada ostane miran - na taj način uči da je tišina pozitivna i da za to dobija nagradu.

Proteklog vikenda u Кupusini je održana “5. Кobasicijada”, po redu, događaj koji je i ove godine privukao pažnju gurmana i ljubitelja dobre hrane iz zemlje i okruženja.

U konkurenciji 33 tima iz Кupusine, Apatina, Prigrevice, Svilojeva, Doroslova, Кopačeva (Republika Hrvatska) i iz Adnana i Santova (Mađarska), a koji su se borili za titulu najboljeg majstora domaćih kobasica, ovogodišnji pobednik sasvim zasluženo je Nandor Gužvanj iz Кupusine, II mesto pripalo je Tomislavu Pozderu iz Apatina, III mesto osvojio je Dragan Prislinger iz Кupusine.

Pored takmičenja, posetioci su mogli da uživaju u raznovrsnim štandovima sa suhomesnatim proizvodima, paprikom, medom i pčelinjim proizvodima, kao i predmetima domaće radinosti…

Manifestacija je i ove godine privukla goste iz celog regiona, a pokrovitelji Кobasicijade su Ministarstvo za brigu o selu, Opština Apatin i Mesna zajednica Кupusina - piše Radio Dunav.

Srčane bolesti su i dalje vodeći uzrok smrti u svetu. Iako se često razvijaju polako i bez dramatičnih simptoma, mogu da se izleče – pod uslovom da se otkriju na vreme.

Problem je u tome što mnogi zanemaruju prve znakove, pripisujući ih stresu, umoru ili prolaznoj nelagodnosti, piše "Tajms of Indija" (Times of India).

Osobe starije od 40 godina, kao i one sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, povišenim holesterolom ili porodičnom istorijom srčanih bolesti, posebno bi trebalo da obrate pažnju na signale koje telo šalje.

Vaskularni hirurg dr Sumit Kapadiaa ističe šest ključnih simptoma začepljenih arterija.

Bol ili stezanje u grudima
Angina je najčešći znak smanjenog protoka krvi ka srcu. Osećaj pritiska, težine ili žarenja u grudima može da se širi u ruku, rame, vilicu ili leđa. Ako se bol javlja tokom aktivnosti i jenjava pri odmoru – važno je reagovati. Ako se bol nastavi i u mirovanju, može ukazivati na srčani udar i potrebna je hitna pomoć.

Kratak dah i neobjašnjiv umor
Kada srce ne dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom, ceo organizam radi pod većim opterećenjem. Ako ostajete bez daha pri manjim naporima ili osećate hroničnu iscrpljenost, nemojte to da zanemarite – to može biti skriveni znak srčane bolesti.

Grčevi u nogama koji nestaju kada se odmorite
Bol u listovima, butinama ili zadnjici tokom hodanja, koji nestaje nakon kratkog odmora, može biti simptom periferne arterijske bolesti. Sužene arterije u nogama ne mogu da zadovolje povećane potrebe mišića za kiseonikom, a s vremenom se otežava čak i kraće hodanje.

Utrnulost ili slabost u udovima
Nedostatak kiseonika oštećuje nerve, zbog čega može da se javi trnjenje, hladnoća ili slabost nogu i ruku. To može da oteža svakodnevno kretanje i poveća rizik od padova – i znak je da je potreban lekarski pregled.

Rane na stopalima koje sporo zarastaju
Loša cirkulacija usporava oporavak tkiva. Rane koje se ne povlače nedeljama povećavaju rizik od infekcija, a u najtežim slučajevima mogu dovesti i do gangrene. Brza reakcija sprečava ozbiljne komplikacije.

Hladan ud i promena boje kože
Ako je jedna noga ili ruka primetno hladnija, bleđa ili plavičasta, dotok krvi je verovatno oslabljen. U tom području moguće je primetiti i gubitak dlačica ili sjajnu kožu, a to je – jasan signal za brzu lekarsku procenu - piše B92.

Stručnjaci upozoravaju da telo često daje suptilne signale, koje ne treba ignorisati. Donosimo vam pet najčešćih ranih pokazatelja trudnoće.

1. Osetljive i natečene grudi

Hormonske promene koje prate ranu trudnoću često uzrokuju osetljivost, napetost ili bol u grudima. Neke žene primećuju da im bradavice postaju tamnije, a vene vidljivije.

Ovaj simptom može se javiti već nedelju dana nakon začeća i rezultat je povećanog nivoa estrogena i progesterona.

2. Umor i pospanost

Neobjašnjiv osećaj iscrpljenosti jedan je od prvih znakova trudnoće. Povećanje hormona progesterona, kao i prilagođavanje organizma novom stanju, može uzrokovati nagli pad energije.

Žene često primećuju da im je potrebno više sna nego inače, čak i nakon dovoljnog odmora.

3. Blaga mučnina i gađenje na mirise

Iako se jutarnje mučnine obično povezuju sa kasnijim fazama trudnoće, kod nekih žena se mogu pojaviti vrlo rano.

Osim mučnine, mnoge trudnice postaju osetljivije na mirise i ukuse - hrana koju su ranije volele može im odjednom stvarati gađenje.

4. Promene raspoloženja

Hormonski disbalans u ranim nedeljama trudnoće može izazvati nagle promene raspoloženja, slične onima pred menstruaciju.

Žene mogu osećati pojačanu emotivnost, razdražljivost ili iznenadne izlive tuge bez jasnog razloga.

5. Blago krvarenje ili grčevi

Suprotno popularnom verovanju, manja količina krvi ne mora uvek značiti da menstruacija dolazi. Takvo krvarenje može biti tzv. implantacijsko krvarenje - znak da se oplođeno jajašce pričvrstilo za zid materice.

Obično traje kraće i blaže je od uobičajene menstruacije.

Stručnjaci naglašavaju da nijedan od ovih simptoma sam po sebi ne potvrđuje trudnoću, ali njihova kombinacija može biti razlog da se uradi test ili poseti ginekolog.

Ukoliko sumnjate da biste mogli biti u drugom stanju, najbolje je da se obratite lekaru koji će potvrditi trudnoću i dati potrebne savete za dalje praćenje i negu.

Kolagen je poslednjih godina sve popularniji. Napici i suplementi sa kolagenom neretko se reklamiraju po društvenim mrežama i televizijama, gde se ističu njegovi „čudesni“ efekti na kožu, kosu i zglobove, a građanima sugeriše da ga kupe jer će ih podmladiti i učiniti pokretnijima.

Farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije Kristina Kovačević potvrđuje za Danas da je kolagen danas jedan od najtraženijih dodataka ishrani, ali napominje da je važno razlikovati marketing od naučno potvrđenih činjenica.

„Proizvodnja kolagena u telu prirodno opada već od sredine 20-ih godina života. Procenjuje se da se svake godine izgubi oko 1% kolagena u koži, ali ovaj procenat varira u zavisnosti od tipa tkiva. Taj proces ubrzavaju UV zračenje, pušenje, stres i neuravnotežena ishrana. Kolagen jeste važan protein – on obezbeđuje strukturu, čvrstinu i elastičnost kože, kostiju, tetiva i zglobova“, ukazuje ona.

Iako proizvodnja kolagena opada sa godinama, kako kaže naša sagovornica, postoje studije koje ukazuju da suplementacija može doprineti određenim koristima, ali naučni dokazi su i dalje ograničeni i neujednačeni - piše.

„Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) do sada nije odobrila nijednu zdravstvenu tvrdnju za suplemente kolagena, jer postojeća istraživanja nisu dovoljno ujednačena i često su finansirana od strane industrije. Ipak, iako zdravstvene tvrdnje za kolagen nisu zvanično odobrene, EFSA ne zabranjuje njegovu upotrebu već zahteva jasne i proverljive dokaze pre nego što proizvođači mogu tvrditi da kolagen ima određene efekte“, navodi Kovačević.

Šta je kolagen?

Kolagen je, objašnjava farmaceutkinja, protein koji se nalazi isključivo u životinjskom vezivnom tkivu. Kada se koristi kao suplement, najčešće potiče iz goveđih, svinjskih, ribljih ili pilećih izvora.

„Najčešće korišćen oblik u suplementima je hidrolizovani kolagen (kolagenski peptidi), koji se bolje apsorbuje. Nakon oralne primene, razlaže se u peptide i aminokiseline koje telo može iskoristiti za sintezu sopstvenih proteina, ali to ne znači da se direktno pretvara u kolagen kože ili zglobova. Zbog toga efekat nije uvek predvidiv. Vitamin C je esencijalan za sintezu kolagena, pa se često dodaje u suplemente ili preporučuje da se uzima uz njih, jer bez dovoljno vitamina C telo ne može efikasno stvarati kolagen”, pojašnjava Kovačević.

Ona navodi da neka istraživanja ukazuju da redovno uzimanje hidrolizovanog kolagena može doprineti boljoj hidrataciji i elastičnosti kože, kao i da postoje studije koje sugerišu ublažavanje bolova u zglobovima kod osoba sa osteoartritisom koje su redovno primenjivale suplemente kolagena. Prema novijim meta-analizama objavljenim do 2025. godine, dodaci hidrolizovanog ili nedenaturisanog kolagena mogu doprineti ublažavanju simptoma osteoartritisa. Ovi rezultati, kako kaže Kovačević, potvrđuju nalaze meta-analize iz 2019. godine, koja je takođe pokazala smanjenje simptoma nakon uzimanja kolagena.

„Kod zdravih, fizički aktivnih osoba, kolagen može pomoći u smanjenju bolova izazvanih naporom, ali su dokazi i dalje neujednačeni. Suplementacija kolagenom i vitaminom C, uz fizičku aktivnost, može povećati sintezu kolagena u tetivama i mišićima, naročito ako se suplement uzima oko sat vremena pre vežbanja. Zanimljivo je da vežbanje u kombinaciji sa unosom kolagena može dodatno stimulisati stvaranje sopstvenog kolagena, posebno ako se suplement uzima uz vitamin C“, ukazuje Kovačević.

Tipovi kolagena i koliko ga treba uzimati

Prema njenim rečima postoje više tipova kolagena, a u suplementima se najčešće koriste tri.

„Tip I, koji dominira u koži, kostima i tetivama, najčešće potiče iz morskih (riblji) ili goveđih izvora. Tip II se nalazi u hrskavici i najčešće se dobija iz pileće hrskavice. Može takođe poticati i iz drugih životinjskih izvora, zavisno od proizvođača. Posebno je važan za zdravlje zglobova i često se koristi kod osoba sa osteoartritisom. Tip III se uglavnom javlja u kombinaciji sa Tipom I i doprinosi elastičnosti kože, krvnih sudova i mišića“, navodi naša sagovornica i dodaje da kada je reč o obliku suplementa, hidrolizovani kolagen u praškastom ili tečnom obliku ima najbolju biodostupnost – telo ga brže apsorbuje i efikasnije koristi.

„Kapsule i tablete često sadrže manje količine kolagena po dozi, pa se u praksi tečni i praškasti oblici češće koriste jer omogućavaju unos efektivnije količine. Suplement se može uzimati u bilo koje doba dana, ali se preporučuje unos na prazan stomak, uz čašu vode. Pri izboru proizvoda, treba obrati pažnju na preporučenu dnevnu dozu, jer neki preparati zahtevaju uzimanje većeg broja kapsula da bi se postigao željeni efekat. Najčešće preporučena doza za hidrolizovani kolagen iznosi oko 10 grama dnevno, dok se nedenaturisani kolagen koristi u manjim dozama, oko 40 miligrama dnevno, kod osoba sa osteoartritisom“, objašnjava Kovačević.

Prema njenim rečima, efekti se obično ne primećuju pre drugog ili trećeg meseca redovne primene, a studije su pokazale da su se kolagenski peptidi bezbedno koristili i do šest meseci u kontinuitetu.

Farmaceutkinja zaključuje da kolagen nije čudesni eliksir mladosti, ali da može biti koristan dodatak kod određenih osoba, naročito onih sa osteoartritisom ili smanjenom elastičnošću kože.

„Najbolje rezultate daje u okviru zdravog načina života, uz uravnoteženu ishranu, redovno vežbanje, dovoljan san i zaštitu kože od sunca. Ishrana bogata vitaminom C i kvalitetnim proteinima prirodno podržava proizvodnju kolagena, često i efikasnije od samih suplemenata. Prirodni izvori kolagena iz hrane uključuju supu sa mesom i kostima, piletinu sa kožom, ribu i jaja. Iako varenje razlaže kolagen na aminokiseline, ove namirnice obezbeđuju kvalitetne proteine i dodatne nutritivne sastojke koji podržavaju prirodnu proizvodnju kolagena u organizmu“, navodi ona.

Smatra da kolagen može imati svoje mesto u nezi kože i zglobova, naročito kod osoba sa smanjenim unosom proteina, starijih osoba ili onih koji se oporavljaju od povreda.

„Ključ je u realnim očekivanjima, kontinuitetu i konsultaciji sa zdravstvenim stručnjakom. Pre nego što posegnete za suplementom, uvek je dobro da razgovarate sa farmaceutom. Ponekad je uravnotežena ishrana i fizička aktivnost najbolji i najisplativiji način da podržite svoje zdravlje“, poručuje ona.

Kome kolagen može da smeta

Iako se kolagen, kako ističe farmaceutkinja, generalno smatra bezbednim, kao i kod unosa svakog suplementa neophodan je oprez.

„Osobe sa oboljenjima bubrega ili jetre, kao i one koje uzimaju druge lekove, treba da se posavetuju sa farmaceutom ili lekarom. Kod osoba sklonih bubrežnim kamencima preporučuje se oprez pri dugotrajnom unosu većih doza proteina, uključujući i kolagen. Do sada nisu zabeleženi ozbiljni neželjeni efekti, ali ponekad se mogu javiti blage probavne smetnje poput nadimanja ili osećaja punoće”, ističe ona.

Meteorolog Nedeljko Todorović kaže da nam sudeći prema temperaturama i stanju oblaka, sledi zakasnelo miholjsko leto.

„Temperature u Beogradu će biti od 21 do 23 stepena, možda u nedelju, 2. novembra bude čak i 24. Ali to je pik pred promenu vremena. Kada jednog dana temperatura značajnije poraste, znači da sledi promena vremena, koja će se desiti verovatno 3. ili 4. novemba“, naveo je meteorolog.

Prema njegovim rečima, ne očekuju se ozbiljnije padavine, ali temperature će biti niže za tri do pet stepeni, što je još uvek toplo za ovo doba godine, uz nešto oblačnosti i kratkotrajne slabe kiše.

„Posle tog zahlađenja od jednog ili dva dana temperatura bila u blagom porastu za dva-tri stepena, a sledeće zahlađenje predstoji oko 9. ili 10. novembra. U tom periodu se može očekivati da u planinskim predelima bude malo snega. Za sada se ne može reći kolika će biti količina padavina“, rekao je Todorović za RTS.

Govoreći o tome kakva nas zima čeka, meteorolog Nedeljko Todorović je napomenuo da se u Beogradu, u poslednjih 130 godina, samo jedne zime dogodilo da su sva tri zimska meseca bila hladna.

„Kao na primer u zimu 2012. kada su se Sava i Dunav zaledili i kada je palo pola metra snega. Tada je zima u jednom dahu trajala nekih 30-35 dana. Decembar je bio kao proleće. Hoću da kažem da je to uobičajena raspodela toplo-hladno i ne može da se prognozira tačno u kom mesecu će biti. Ali ako se oslonimo na verovatnoću, više snega bi bilo krajem januara i u februaru“, naveo je meteorolog Nedeljko Todorović u Beogradskoj hronici.

U Narodnom pozorištu u Somboru, obeleženo je 140 godina postojanja Predškolske ustanove „Vera Gucunja”. Tim povodom, održan je prigodan program koji je okupio decu, zaposlene, saradnike i brojne goste, uz mnogo osmeha, pesme i igre.

Direktorka ustanove, Snežana Gazetić Pavošev, istakla je da je ovogodišnja centralna tema obeležavanja drugarstvo – vrednost koja oduvek predstavlja temelj rada ove ustanove.

„Naši mališani su nam pokazali šta znači biti drug, sarađivati i poštovati različitosti. Program smo realizovali na srpskom i mađarskom jeziku, što simbolizuje zajedništvo i sklad koji negujemo“, naglasila je direktorka.

U znak zahvalnosti za podršku i dugogodišnju saradnju, uručene su plakete i zahvalnice. Plaketa je pripala Gradu Somboru, koju je primio zamenik gradonačelnika Milan Stakić, dok su zahvalnice dodeljene Policijskoj upravi Sombor, brojnim kulturnim ustanovama, kao i pojedincima i penzionerima koji su svojim radom i posvećenošću ostavili trajan trag u razvoju ove ustanove.

Svojim dugim trajanjem i posvećenošću najmlađima, Predškolska ustanova „Vera Gucunja“ nastavlja da bude jedan od najznačajnijih stubova vaspitno-obrazovnog sistema Grada Sombora.

Sve što treba da znate o mandarinama – šta su, koji im je nutritivni sastav, koje zdravstvene koristi donose i kako ih pravilno čuvati.

Mandarine, klementine i pomorandže imaju brojne zdravstvene prednosti jer su sve varijacije iste vrste voća. Jedna mandarina sadrži oko 50 kalorija. Ako zastanete u delu prodavnice sa svežim voćem, sigurno ćete naići na nekoliko vrsta citrusa, piše Nova.rs.

Nutritivni sastav mandarina

Mandarine se izdvajaju izuzetno bogatim nutritivnim profilom.

Jedna srednja mandarina (88 g) sadrži:
- Kalorije: 47

Ugljeni hidrati: 12 g
Proteini: 0,7 g
Masti: 0,3 g
Vlakna: 2 g
Vitamin C: 26% preporučenog dnevnog unosa
Magnezijum: 2,5%
Kalijum: 3%
Bakar: 4%
Gvožđe: skoro 1%

Ovo malo, ali moćno voće obezbeđuje više od četvrtine dnevnih potreba za vitaminom C, koji je ključan za zdravlje kože, zarastanje rana i pravilno funkcionisanje imunološkog sistema.

Mandarine sadrže i značajne količine minerala. Iako nisu naročito bogate bakrom, imaju ga više nego većina voća. Bakar je važan jer učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i apsorpciji gvožđa, čime pomaže prenos kiseonika do tkiva, piše "Healthline".

Jedna srednja mandarina pokriva i oko osam odsto dnevnih potreba za vlaknima. Vlakna hrane korisne bakterije u crevima, pomažu varenje i mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti poput dijabetesa i srčanih oboljenja.

Zdravstvene koristi mandarina

Kao i većina citrusa, mandarine su prepune vitamina, vlakana i biljnih jedinjenja korisnih za organizam. Redovnom konzumacijom mogu doneti brojne koristi. Osim toga, lako se nose kao užina i odličan su dodatak smutijima, salatama ili žele desertima.

Bogate antioksidansima

Mandarine su izvrstan izvor flavonoida – biljnih jedinjenja sa snažnim antioksidativnim dejstvom. Antioksidansi pomažu u zaštiti organizma od oksidativnog stresa, koji može doprineti starenju i razvoju bolesti poput raka i srčanih oboljenja.

Flavonoidi mogu delovati tako što potiskuju gene koji podstiču rast tumorskih ćelija i neutralizuju supstance koje pospešuju razvoj raka. Ipak, potrebno je još istraživanja na ljudima da bi se tačno utvrdilo koliko citrusnog voća daje takve efekte.

Jačaju imunitet

Zahvaljujući visokom sadržaju vitamina C, mandarine mogu doprineti jačanju imuniteta. Vitamin C podstiče delovanje imunoloških ćelija u borbi protiv oksidativnih oštećenja i pomaže uništavanju štetnih mikroorganizama.

Takođe doprinosi zdravlju kože i tkiva, a pokazano je da suplementacija većim dozama vitamina C može ubrzati zarastanje rana u određenim slučajevima.

Poboljšavaju zdravlje creva

Vlakna su ključna za zdravu probavu i postoje u dva oblika – rastvorljiva i nerastvorljiva.

Citrusi, uključujući mandarine, bogati su rastvorljivim vlaknima koja u crevima stvaraju gel, privlače vodu i omekšavaju stolicu, što olakšava pražnjenje.

Mandarine sadrže i nerastvorljiva vlakna, kojih ima više nego u mnogom drugom voću. Ona prolaze kroz creva nepromenjena i doprinose redovnom pražnjenju. Oba tipa vlakana povezana su sa smanjenim rizikom od hroničnih bolesti i mogu pomoći u regulaciji telesne težine.

Mogu smanjiti rizik od bubrežnih kamenaca

Velika studija pokazala je da ishrana bogata citrusnim voćem, poput mandarina, može smanjiti rizik od stvaranja kristalizovanih minerala koji se izlučuju urinom i izazivaju jake bolove.

Nizak nivo citrata u urinu doprinosi stvaranju određenih vrsta kamenaca, dok redovna konzumacija citrusa povećava nivo citrata i time smanjuje rizik. Ipak, potrebna su dodatna istraživanja da bi se ova povezanost potvrdila.

Kome se ne preporučuju mandarine

Mandarine u većim količinama nisu pogodne za osobe koje boluju od bolesti bubrega, jer njihov visok sadržaj kalijuma može opteretiti bubrege.

Takođe mogu pogoršati GERB (gastroezofagealni refluks), gorušicu i druge probavne tegobe zbog svoje kiselosti. Pretjerana konzumacija može izazvati nadutost, gasove ili proliv zbog visokog sadržaja vlakana, a kiselina može oštetiti zubnu gleđ.

Posebno oprezni treba da budu:

– osobe s bubrežnim oboljenjima – visok kalijum može biti problem ako bubrezi ne mogu da izbace višak;

– osobe koje pate od GERB-a ili refluksa kiseline – kiselost može izazvati ili pogoršati gorušicu;

– osobe s osetljivim varenjem – nagli unos velike količine vlakana može izazvati nadimanje, gasove, grčeve ili proliv;

– osobe s problemima sa zubima – visoka kiselost može oštetiti gleđ i povećati rizik od karijesa;

– osobe s određenim alergijama – oni koji imaju oralni alergijski sindrom mogu biti osetljivi na citrusno voće.

Mandarine se, dakle, ne preporučuju osobama koje već imaju zdravstvene probleme s bubrezima ili želucem, odnosno one bi trebalo da se posavetuju s lekarom.

Napomena o dodatom šećeru

Obratite pažnju na konzervisane mandarine u sirupu, jer često sadrže dodat šećer, što smanjuje njihove prirodne nutritivne koristi.

Udruženje „Pacijenti protiv psorijaze – 3P" najavilo je da, povodom Svetskog dana borbe protiv psorijaze koji se danas obeležava, organizuje niz aktivnosti u cilju podizanja svesti javnosti o tom kožnom oboljenju i dostupnosti efikasnih i bezbednih terapija.

Od psorijaze boluje između 125 i 150 miliona ljudi širom sveta, odnosno dva do tri procenta svetske populacije. Procenjuje se da je u Srbiji oko 140.000 obolelih, što je slično evropskom proseku.

Uz samu bolest, često se javljaju i pridružena oboljenja poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i gojaznosti, dok se kod oko 30 odsto pacijenata razvija i psorijazni artritis.

Oboleli od psorijaze često se suočavaju sa stigmom i socijalnim neprihvatanjem, što može dovesti do anksioznosti, depresije, pa čak i suicidalnih misli.

"Naš cilj je da ohrabrimo obolele da se obrate dermatologu i time preuzmu aktivnu ulogu u sopstvenom lečenju", poručio je predsednik Udruženja 3P Vladimir Kecić i dodao da je, zahvaljujući najsavremenim terapijama koje su dostupne u Srbiji o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, moguće osloboditi se od simptoma, imati čistu kožu i voditi kvalitetniji život.

U Srbiji je na raspolaganju dovoljan broj lekova za lokalnu i sistemsku primenu, uključujući biološku terapiju. Umerene i teške forme psorijaze mogu se kontrolisati sistemskom konvencionalnim lekovima i biološkom terapijom, a biološke lekove osim što su efikasni pacijenti dobro podnose.

Pacijenti sa srednje teškim i teškim oblicima psorijaze, kao i oni koji se suočavaju sa lošim kvalitetom života zbog te bolesti, imaju pravo na biološku terapiju, a uslov je da je pacijent lečen bar jednom od konvencionalnih sistemskih terapija koja nije dala rezultate. Posebna pažnja se posvećuje onima koji imaju promene na osetljivim delovima tela, uključujući lice, kosmati deo glave, šake, stopala i genitalnu regiju.

"Kada je pacijent informisan i edukovan o svojoj bolesti i lečenju, on je motivisaniji da se aktivno uključi u proces lečenja i zajedno sa svojim dermatologom napravi plan lečenja koji će omogućiti bolju kontrolu psorijaze i samim tim, bolji kvalitet života. Kad razgovarate sa dermatologom, važno je da objasnite kako psorijaza utiče na svaki aspekt vašeg života, a ne samo na kožu. Na taj način, dajući potpunu sliku, vaš dermatolog može proceniti da li su potrebne promene u trenutnom lečenju", rekao je Kecić.

Put ka oporavku od bilo koje vrste zavisnosti nije lak, ali dobra priprema može značajno da olakša taj put. Rehabilitacija od zavisnosti često zahteva posvećenost, otvorenost za promene i podršku iz okruženja.

Pravilno razumevanje i planiranje svih koraka koji prethode samom lečenju može smanjiti stres i povećati šanse za dugoročan oporavak. Iako priprema može delovati kao neka formalnost, ona to svakako nije. Ona je zapravo prvi korak ka stvarnoj transformaciji života.

Zašto je priprema ključna za uspešan oporavak

Pripremu za rehabilitaciju treba shvatiti kao mentalni i emocionalni proces u kom se osoba odlučuje za lečenje i kreće da prati konkretan plan. Sama priprema kroz koju osoba prolazi može da smanji strah, olakša saradnju sa terapeutima, i poveća šansu za izlečenje.

Ako priprema izostane, osoba se može osećati izgubljeno u tom procesu lečenja što može da poveća rizik od odustajanja. Rehabilitacija od zavisnosti je teška i zbog toga je važno imati osećaj kontrole i spremnosti za sve njene izazove, što priprema svakako daje.

Razumevanje sopstvene zavisnosti

Kao što ste verovatno često čuli, prvi korak u pripremi za lečenje je prihvatanje problema. To znači suočavanje sa vrstom zavisnosti, njenim obimom i time kako ona utiče na svakodnevni život i ljude oko nas.

Mnogi se teže odlučuju za rehabilitaciju zbog toga što je zavisnost često prepoznata kao slabost, a ne bolest. Ipak, ona spada u grupu bolesti i zavisna osoba ne treba da oseća nikakvu krivicu ili sram zbog toga što je od neke vrste supstance postala zavisna.

Još jedna stvar koja može značajno pomoći u pripremi za rehabilitaciju je i vođenje dnevnika gde se mogu zapisivati svoja razmišljanja i ponašanja tokom celog procesa. Ta iskustva kasnije mogu biti izuzetno korisna i dati neke uvide do kojih nismo odmah došli.

Psihološka priprema za rehabilitaciju

Emocionalna stabilnost i spremnost na promene su ključni za uspešan tretman. Zato psihološka priprema uključuje više stvari poput:

• Razgovora sa stručnjacima ili savetnicima (posebno kada je u pitanju klinika za bolesti zavisnosti).
• Učenje tehnika za upravljanje stresom.
• Upoznavanje sa fazama oporavka i mogućim krizama.
• Postavljanje realnih očekivanja.

U ovoj fazi se takođe radi na samopouzdanju i motivaciji. Važno je zapamtiti da oporavak od zavisnosti, poput skidanja kilaže, nije pravolinijski proces i biće dana sa više ili manje napretka.

Fizička priprema za rehabilitaciju

Zavisnosti često ostavljaju ozbiljne posledice po fizičko zdravlje. Priprema tela za predstojeće izazove, uključujući i proces detoksikacije, može pomoći u lakšem prevazilaženju prvih dana rehabilitacije. Važno je posetiti lekara, proveriti opšte zdravstveno stanje, korigovati ishranu i uvesti blage fizičke aktivnosti. Apstinencija od supstance od koje smo do skoro bili zavisni može snažno da utiče na naš organizam.

U mnogim slučajevima preporučuje se suplementacija, zdrav i redovan san i redovna hidratacija. To su neke osnovne mere koje mogu biti fizička priprema za većinu ljudi. Ipak, dodatne pojedinačne mere će odrediti vaš izabrani lekar.

Priprema okoline i podrške

Podršku prijatelja, porodice i stručnjaka sa kojima zavisna osoba radi nikad ne treba potceniti. To je možda i najvažnija karika u lancu oporavka. Zato je korisno razgovarati sa bliskim osobama i objasniti im koliko su njihovo prisustvo i ljubav značajni. S druge strane, osobe, mesta ili situacije koji su bili okidači za pokretanje zavisnosti treba izbegavati.

Okruženje može da bude presudan faktor u tome da li će osoba istrajati u rehabilitaciji jer onaj ko se oseća bezbedno, podržano i prihvaćeno, će se lakše otvoriti i verovati procesu. U ovom smislu, klinika koja uzima u obzir porodičnu dinamiku i pruža stručnu pomoć u tom domenu može igrati ključnu ulogu.

Praktični koraci pre početka rehabilitacije

S obzirom na to da rehabilitacija traje i zahteva punu pažnju potrebno je da osoba prethodno sredi sve praktične obaveze u svom životu kako je ništa ne bi kasnije ometalo. To uključuje:

• Organizaciju posla ili školovanja (uzimanje bolovanja, zamena obaveza).
• Brigu o kućnim ljubimcima ili deci.
• Finansijsku pripremu (troškovi lečenja, režijski troškovi).
• Pripremu ličnih stvari za boravak u ustanovi.

U ovoj fazi se najčešće donosi i odluka o izboru ustanove za lečenje. Mnogi se odlučuju za specijalizovane centre poput klinike Dr Vorobjev, poznate po multidisciplinarnom pristupu i podršci ne samo pacijentima već i njihovim porodicama.

Zaključak

Na kraju, potrebno je razumeti da priprema za rehabilitaciju nije samo uvod, već važan deo celokupnog procesa lečenja. Psihološka spremnost, podrška bliskih ljudi i organizacija svakodnevnog života omogućavaju osobi da uđe u proces snažno i motivisano.

Proces detoksikacije je jedan od najizazovnijih koraka i zato zahteva da telo i um budu što spremniji za promene. Kada osoba uđe u lečenje pripremljena, šanse za oporavak se značajno povećavaju.

Da li ste i vi ili neko vama blizak prošli kroz pripremu za rehabilitaicju ili proces detoksikacije? Koji koraci su vam najviše pomogli u pripremi za lečenje? Podelite svoja iskustva i savete sa nama kako bismo zajedno pomogli drugima koji trenutno traže način da naprave prvi korak ka zdravijem životu.