Elektronski servis eAgrar, koji je predstavljen kao revolucionarno rešenje za unapređenje poljoprivrednih domaćinstava, u praksi ipak ne radi “na klik”, kako je najavljeno, već je potrebna gomila papira. Ovo su potvrdili poljoprivrednici iz Šumadije, koji su za podsticajna sredstva aplicirali preko eAgrara, ali su i pored toga, tu istu dokumentaciju, morali u papiru da nose u Poljoprivrednu stručnu službu.
“Nama je eAgrar samo zakomplikovao život”, počinje svoju priču poljoprivrednik iz Rače Milan Mlošević, koji je preko ove platforme konkurisao za povraćaj sredstava za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije.
On priča da je kupio novu tanjiraču koju je platio 920.000 dinara i da se kao registrovani poljoprivrednik prijavio za povraćaj sredstava koji je objavljen preko javnog poziva.
Svedoči, da bi u okviru podsticajnih mera države, trebalo da mu bude vraćeno 378.000 dinara.
“Uredno sam preko eAgrara aplicirao za povraćaj novca. Uneo sam račun od mehanizacije, garanciju, sve što je trebalo. Dobio sam obaveštenje da je zahtev na čekanju i mislio sam da je to to”, priča on.
Međutim, dodaje da je kasnije od jednog kolege poljoprivrednika saznao da mora da “obnovi apliciranje”.
Kaže da se o toj obnovi raspitao u Poljoprivrednoj stanici u Rači, iz koje su ga uputili da sa svom dokumentacijom koju ima, ide u Kragujevac.
“Otišao sam sa dokumentacijom, bila je velika gužva ispred Poljoprivredne stručne službe. Bili su ljudi iz više opština, svi smo bili zbunjeni i iznenađeni. Čekali smo četiri pet sati. Kada sam došao na red, sve papire koje sam doneo su kopirali, sve su ponovo skenirali, račune, garanciju, to je obimna dokumentacija. Kada sam im rekao da sam sve to već jednom uradio, rekli su mi da ne važi i da moraju oni da stave svoj elektronski potpis”, rezigniran je Milan zbog “duplog posla” i izgubljenog dana.
On objašnjava da je za ceo ovaj postupak, saznao sasvim slučajno.
“Nikakvo zvanično obaveštenje nisam dobio, ništa mi nije stiglo preko eAgrara i siguran sam da postoje ljudi koji nisu ni znali da treba da prođu kroz ovu proceduru”, kaže on.
Voćar iz Šumadije: Zvali su me da donesem “dopunu” dokumentacije
Sličnu situaciju koju je imao poljoprivrednik iz Rače, doživeo je i jedan voćar iz okoline Kragujevca (ime i prezime poznato redakciji).
I ovaj naš sagvornik je za povraćaj sredstava za kupovinu sadnica voća, sve uradio preko eAgrara, ali je i on morao lično da nosi dokumentaciju na, kako kaže, “dodatnu digitalizaciju”.
Razlika je u tome što su voćara pozvali iz Ministarstva poljoprivrede i uputili ga da svu dokumentaciju koju je podneo elektronskim putem, odnese lično u Poljoprivrednu stručnu službu.
“Sve sam skenirao, od računa gde sam kupio sadnice, potvrdu da se ne dužim porezom, potvrdu da za istu stvar nisam konkurisao za subvencije na nekom drugom mestu, izvod iz katastra. Sve te potvrde sam morao prvo da vadim, pa da skeniram i unosim u eAgrar. Čak mi je dolazila i poljoprivredna inspekcija, gledali su da li smo posadili voće i da li je sve u redu. Doneli su rešenje da je sve u redu, pa sam i to priložio. Kada su me pozvali iz minisatsrva i tražili dopunu, u aplikaciji mi se ništa nije prikazivalo”, priča nam voćar svoje iskustvo.
Dodaje da je gomilu papira morao da nosi lično, kako bi ostvario pravo na povraćaj novca.
“Poljoprivredni savetnik mi je rekao da svu dokumentaciju moraju oni da digitalizuju još jednom i da stave svoj elektronski potpis. Kada sam pitao zbog čega istu stvar radimo dva puta, rekao mi je da je takvo naređenje stiglo iz Ministarstva”, priča ovaj voćar.
Iz Ministarstva ne odgovaraju
Povodom svedočenja naših sagovornika da eAgrar u praksi nije zaživeo onako kako im je predstavljeno, naš portal je zatražio odgovore iz Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja.
Naveli smo konkretne primere naših sagovornika i upitali zbog čega je potrebno da se donosi dokumentacija u papiru.
Do objavljivanja ovog testa, nikakve odgovore nismo dobili.
“Nikakvu obuku nismo imali za eAgrar, učimo jedni od drugih i nagađamo”
Milan Milošević, poljoprivrednik iz Rače, za naš portal je opisao kako se on i njegove kolege snalaze sa novouvedenom tehnologijom.
Iskreno piznaje da su ljudi na selu “tehnološki polupismeni ili nepismeni”, kao i da nisu imali nikakvu organizovanu obuku.
“Sve je to lepo zvučalo kada čujemo od ljudi sa televizije. Obećavali su da će nam biti mnogo lakše, ali ja ne vidim da nam je lakše. Sve je to komplikovano, oduzima nam vreme i ne funkcioniše onako kako su oni zamislili. Nismo imali nikakvu obuku, niti nam je bilo ko šta objasnio. Navrat nanos se snalazimo. Skupimo se mi seljaci, po 10 -15, odemo kod jednog i onda ovaj zna jedno, onaj drugo, pa, dal’ je ovako ili onako. Nagađamo šta je ispravno. Nama eAgrar nikakve olakšice nije doneo, samo nam je zakomplikovao život, ništa drugo”, zaključio je ovaj poljoprivrednik.
Izvor: nova.rs
