Savet stranih investitora (FIC) u publikaciji Bela knjiga za 2021. godinu između ostalog preporučuje da se izmeni Zakon o porezu na imovinu i vrednovanje imovine po fer vrednosti za svrhe poreza na dobit, kao i da se olakša korišćenje digitalnog potpisa tako da postane dostupan najširem krugu ljudi. U Beloj knjizi analizirano je devet oblasti koje su izabrane kao prioritetne i date su preporuke usmerene na njihov razvoj kako bi se podržao privredni rast i poboljšao životni standard građana Srbije.
Devet oblasti za koje su analizirana poboljšanja od novembra prošle do oktobra ove godine i date glavne preporuke za budućnost su porezi, radno-pravni propisi, digitalizacija i elektronsko poslovanje, nekretnine i izgradnja, borba protiv nedozvoljene trgovine i inspekcijski nadzor, hrana i poljoprivreda, stečaj, devizno poslovanje i farmaceutska industrija.
U oblasti poreza se kao poboljšanje navode izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost i usvajanje jedinstvenog Pravilnika za PDV, kao i činjenica da je Zakona o porezu na dobit pravnih lica usaglašen sa zakonima kojima se uređuju alternativni investicioni fondovi.
Glavna preporuka Saveta jeste da se o svim novim propisima javne rasprave organizuju na vreme kao i da se izmeni Zakon o poreza na imovinu. Takođe preporučuje vrednovanje imovine po fer vrednosti za svrhe poreza na dobit i drugo.
FIC ocenjuje da je u oblasti radno-pravnih odnosa boljitak ostvaren novim rešenjima kojima su olakšane procedure za podnošenje zahteva za dozvole koje regulišu status stranaca u Srbiji.
Kada je o preporukama reč, one se odnose na rešenja koja bi trebalo da obuhvate digitalizaciju radno-pravnih dokumenata, fleksibilnije uslove rada od kuće, kao i fleksibilnije uslove i procedure prestanka radnog odnosa.
Labus: Srbija će imati veći privredni rast nego mnoge zemlje
Glavni urednik Bele knjige Miroljub Labus izjavio je danas da je ova godina za Srbiju u oblasti privrede bolja nego što se očekivalo, kao i da će naša zemlja ostvariti veći privredni rast nego mnoge zemlje u Evropi i svetu, ali da će se već iduće godine te stope vratiti na one pre krize.
Govoreći na predstavljanju Bele knjige, Labus je rekao da su na privredni rast uticale dve stvari – velika finansijska podrška države za privredu i građane i dobri prinosi u poljoprivredi čije su cene bile veće nego ranije zbog inflacije.
– Ova godina je bila dobra godina, bolja nego što smo očekivali. Srbija je ostvarila dobar rast iz dva razloga, prvi je ogromna finansijska podrška koju je država obezbedila privredi i građanima, a drugi je odlični prinosi u poljoprivrednom sektoru. Ove godine će stopa privrednog rasta u Srbiji biti veća nego u mnogim zemljama, ali već će se sledeće godine privredni rast vratiti na dobre i srednje vrednosti – rekao je Labus.
Istakao je da je 2019. godine stopa privrednog rasta u Srbiji bila zasnovana na investicijama i građevinskom sektoru, dok su ove godine pokretači potrošnja i trgovina.
Labus je ukazao da su Srbiji potrebne nove investicije one koje su baziraju na proizvodnji i da je potrebna reindustrijalizacija.
– Moramo da proizvodimo, zato su nam potrebne veće investicije – rekao je Labus i dodao da je potrebno da kompanije više zarađenog novca ulažu nazad u proizvodnju.
Ukazao je da su porasle javne investicije, ali da one moraju biti limitirane kako ne bi ugrozile fiskalnu stabilnost.
Govoreći o rizicima u narednoj godini, Labus je naveo da bi to mogli biti inflacija, javni dug koji ne sme da pređe granicu od 60 odsto BDP-a i fiskalni deficit.
Labus je istakao da je stopa inflacije u Srbiji u oktobru bila 6,6%, najviše zbog skoka cena u oblasti energetike, dodajući da SAD imaju stopu inflacije od 6,2% što je više nego što su imali prethodnih nekoliko godina, a u EU je stopa inflacije 4,5%, te da toliko visoku stopu inflacije nije imala u poslednjih 20 godina.
Istakao je da naša vlada mora da nađe načina kako da se izbori sa inflacijom.
Zbog toga je naveo da su preporuke Saveta stranih investitora da se zadrži fiskalna stabilnost, odnosno da se postavi gornja granica javnog duga u BDP-u, jer se očekuje povećanje kamatnih stopa, druga preporuka je da se kontroliše bolje fiskalni deficit, treća da se javna potrošnja u infrastrukturu kontorliše tako da ne ugrozi fisklanu stabilnost.
Takođe, Labus navodi da članice Saveta žele da imaju iste uslove kao i na nekom drugom tržištu.
– Evidentno je da u ovim sektorima postignut napredak, ali naše kompanije smatraju da poslovno okruženje može biti još bolje zaključio je Labus.
Mišel: Srpska privreda se vraca relativno stabilnom rastu
Predsednik Saveta stranih investitora (FIC) i generalni direktor Telenora Majkl Mišel izjavio je da je Savet stranih investitora prepoznao rešenost Vlade Srbije da poboljša poslovno okruženje u izazovnim vremenima, kakva su sadašnja izazvana pandemijom korona virusa.
Prema njegovim rečima, pandemija je postala nova realnost i ona će i u narednoj godini diktirati pravac kretanja.
– Bela knjiga je ozbiljna analiza 54 sektora srpske privrede uz 346 preporuka koje je dalo više od 50 kompanija. Srpska privreda se oporavlja od šoka i vraća reklativno stabilnom rastu, ali ostaju posledice, dok će na investicije značajno uticati izlazak iz recesije – rekao je Mišel.
Dodao je da nas čeka još mnogo posla i da će zajednička misija biti povećanje produktivnosti i održivih investicija koje stimulišu ekonomski rast.
Žiofre: EU podržava evropski put Srbije
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je na današnjem predstvaljanju Bele knjige Saveta stranih investitira da 68 odsto firmi u ovom Savetu dolazi iz EU i istakao da je EU posvećena evropskoj perspektivi Srbije.
– Odlučni smo za podršku njenom evropskom putu, EU neće biti potpuna bez Zapadnog Balkana, i on je prioritet za EU, što je u proteklom periodu bilo više puta podvučeno od strane predstavnika EU – rekao je on.
Naglasio je da Srbija ima veoma pozitivne makroekonomske rezultate uprkos teškoj situaciji zbog kovida i čestitao Srbiji na tome.
– Lane se srpska ekonomija suočila sa problemima, a ove godine je već zabeležen rast. Brzo je došao oporavak ove godine – rekao je on.
Naglasio je da je Srbija sve bliža EU i da je više od 60 odsto trgovinske aktivnsoti naše zemlje je vezano za EU, odakle stiže i najviše stranih direktnih investicija, oko 68%.
Ukazao je da je neophodno dodatno reformisati javnu upravu i kao problematične naveo vladavinu prava, korupcijuju i nedovojnu delotvornost sistema.
Kao pozitivno je istakao i brže izdavanje građevinskih dozvola, ali zamerio što je Zakon o deviznim transakcijama restriktivan.
Zamerio je i što se dosta podzakonkish akata usvaja bez nedovoljno konsultacija sa privredom.
– Nadamo se još povoljnjijoj klimi za ulaganja – rekao je Žiofre.
Naveo je da EU dosta ulaže u Srbiji, kroz 200 miliona grantova i kreditna sredstva Evropske investricione banke za infrastrukltirne projekte u Srbiji, naglasio je on.
Dodao je da EU želi više inovativnih proizvoda i sprovođenje zelene agende, kao novog modela rasta u budućnosti.
Brnabić: Privreda u teškim okolnostima pokazala žilavost
Premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je da je srpska privreda pod teškim okolnostima pandemije virusa korona 2020. i 2021. godine pokazala izuuzetnu žilavost i otpornost i istakla da je to zajednički rezultat privrede, privrednika i države.
Brnabić je obraćajući se na predstavljanju Bele knjige Saveta stranih investitora (FIC) kazala da je njena impresija i utisak da je uprkos pandemiji pronađen najbolji način da država sarađuje sa Savetom.
– Uprkos pandemiji uspeli smo da nađemo način da nam privreda ne pada, već da raste, ali i da nađemo balans između zdravlja nacije, zaštite zdravstvenog sistema i zaštite ekonomije. Uspeli smo da postignemo napredak koji je lošiji od onog postignutog 2019. godine, ali bolji od mnogo godina pre toga – kazala je Brnabić.
Dodaje da su to uspeli iako je bilo mnogo manje vremena da se usredsrede na preporuke Saveta jer su se bavili drugim stvarima da bi srpska privreda rasla i borili se protiv pandemiji.
– Pod ovako teškim okolnostima privreda pokazala je vanrednu žilvost, vanrednu otpornost i pokazali smo da smo kao zemlja spremni da se suočimo sa ovakvim okolnostima, najtežom krizom nakon Drugog svetskog rata, da nastavimo da rastemo, da naša privreda, a najveći broj predstavnika je u ovoj sali, da nastavi da raste i da pokažemo efikasnost u donošenju odluku i sposobnost da te odluke budu dovoljne dobre da imamo neke od najboljih rezultata u Evropi – kazala je.
Mali: Najvažnije je da smo sačuvali makroekonomsku stabilnost
Posledice krize kao što je ova sa kovidom najbolje se ublažavaju brzom reakcijom a Srbija je to uspela I uspela je da da održi makroekonomsku stabilnost što je za privredu veoma važno, ocenio je ministar finansija Siniša Mali.
On je naglasio da sada postoji potencijalna kriza izazvana inflacijom, koja prema njegovim rečima, ima dva aspekta, pri čemu je jedan, velika količina novca u opticaju, globalno gledano a sa druge su poremećaji u lancima snabdevanja.
– Inflacija će se stabilizovati u drugom kvartalu sledeće godine – istakao je Mali i naveo da država kada jer reč o aktuelnoj krizi u energetici, sluša privredu i građane i da će kao kao što je reagovala na kovid krizu odgvorno i pravovremeno reagovati i sa svakom drugom krizom.
Govoreći o buddzetu za narednu godinu istakao je da Srbija ne odustaje od svojih ekonomskih ciljeva a jedan od važnijih među njima su velike kapitalne investcije, kao jedan od stubova našeg razvoja.
Naveo je da je predviđeno 486 milijardi dinara iz budžeta za 2022, godinu za kapitalne invesricije a njima se, kako je naveo minister uposljava građevinska industrija i celo okruženje čini attraktivnijim za ulaganja.
izvor:025info.rs
