Stanovnici Vojvodine su u nedelju uveče imali priliku da vide pojavu koja je izuzetno retka na ovim prostorima, na noćnom nebu se u vidu crvene svetlosti ukazala polarna svetlost poznata i pod imenom aurora borealis.
U nedelju između 17.30 i 18.30 polarna svetlost mogla se u videti u Somboru, Bačkoj Planci, Novoj Crnji, Kanjiži, zatim u Vrbasu, Kaću.
Polarna svetlost se mogla videti i u delovima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije.
Fotografije crvene svetlosti na noćnom nebu ubrzo su preplavile društvene mreže.
Otkud polarna svetlost na području bivše Jugoslavije?
Otkud polarna svetlost na prostorima bivše Jugoslavije tako daleko od Zemljinih polova, za Danas objašnjava doktorant na Maks Plank institutu za istraživanje Sunčevog sistema u Getingenu, Dušan Vukadinović.
On kaže da ovakva svetlost nastaje u sudarima brzih naelektrisanih čestica, uglavnom elektrona i protona, sa atomima u Zemljinoj atmosferi.
„Ove naelektrisane čestice su izbačene u visokoenergetskim procesima iz Sunčeve atmosfere i čine Sunčev vetar. Pri naletu Sunčevog vetra na Zemljino magnetno polje, naelektrisane čestice bivaju zarobljene i to uglavnom u blizini Zemljinih polova. Ovo je i razlog zbog koga se aurore uglavnom vide daleko na severu ili jugu Zemlje“, objašnjava Vukadinović.
Kako on dalje navodi ovakve pojave se mogu javiti i na nižim geografskim širinama kada je Sunčev vetar dovoljno brz.
„U slučaju kada je Sunčev vetar veoma snažan, iliti brz, on može da savlada jako magnetno polje Zemlje. Time se čestice Sunčevog vetra spuštaju na niže geografske širine i omogućavaju nam da vidimo aurore i iz naših krajeva“, kaže Vukadinović.
On objašnjava i zašto je polarna svetlost iznad Vojvodine bila crvene boje, kako kaže, boju aurore određuje vrsta atoma sa kojima se čestice Sunčevog vetra sudaraju.
„Crvenu boju aurore daje atom kiseonika koji se pobudi pri ovim sudarima i potom emituje svetlost crvene boje. Pri snažnijem Sunčevom vetru, ukoliko bi se čestice spustile niže u atmosferu, onda bi atom kiseonika emitovao više zelenu svetlost. Tako ponekad možemo da vidimo istovremeno crvenu i zelenu auroru“, objašnjava Vukadinović.
Koliko će aurora da se spusti dalje od polova zavisi od intenziteta ekspolizija na Suncu koje i porizvode Sunčev vetar poznat i kao solarna oluja, kao i od jačine magnetnog polja Zemlje.
„Snažnije eksplozije dovodode do oslobađanja veće količine čestica koje imaju i veliku brzinu. Veći broj čestica i njihova velika brzina im omogućavaju da svaladaju magnetnog polje Zemlje“, priča Vukadinović.
On dodaje i da ne može svaka eksplozija na suncu da prouzroksuje auroru borealis na geografskim širinama van Zemljinih polova.
„Sunčevom vetru treba oko 1-2 dana da dođe do Zemlje. Da bi nas Sunčev vetar pogodio, potrebno je da se Zemlja nađe na putu ovog vetra. Veliki broj eksplozija koji se desi na Suncu ne stigne do Zemlje“, navodi Vukadinović.
Ova pojava je jako retka u našim krajevima, jer, kako kaže Vukadinović, nije svaki Sunčev vetar dovoljno snažan da nam omogući da vidimo auroru u našim krajevima.
„Intenzitet Sunčevog vetra varira sa aktivnošću Sunca koje ima period od 11 godina. Kada je sunce najaktivnije, dešava se veliki broj eksplozija koje mogu biti dovoljno snažne da nam priušte aurore u našim krajevima. Tokom 2024. ili 2025. godine se očekuje maksimum aktivnosti Sunce i u narednim godinama možemo očekivati još aurora“, objašnjava sagovornik Danasa.
Prema informacijama koje je objavila agencija FoNet polarna svetlost u našim krajevima je viđana i 1958, 8. i 9, kao i 11. novembra 1991. godine, kao i u noći između 6. i 7. aprila 2000. godine.
„Takođe, aurore su veoma slabog sjaja, i osim u izuzetnim prilikama, potrebno nam je tamno nebo (van gradova) kako bismo mogli lepo da ih vidimo. Međutim, aurore možemo i snimiti korišenjem fotoaparata i koristeći snimak dugačke ekspozicije“, ističe Vukadinović.
Iako aurore predstavljaju jedan lep prizor koji nam pruža zadovoljstvo dok gledamo u noćno nebo, one mogu imati uticaj na našu električnu i telekomunikacijsku mrežu.
„Pošto Sunčev vetar čine brze naelektrisane čestice, pri veoma snažnim udarima Sunčevog vetra, ove čestice mogu da se spuste veoma blizu površine Zemlje i načine štetu na električnoj i telekomunikacionoj mreži. Srećom, ovakve pojave su veoma retke. Međutim, veliki broj satelita koji kruži oko Zemlje može biti oštećen jer je veoma slabo, ako i uopšte, zaštićen magnetnim poljem Zemlje“, zaključuje Vukadinović.
Izvor: danas.rs
