Svaka varoš na belom svetu se često poredi sa nekom drugom, u drugoj zemlji i kulturi, pa tako i Sombor može imati svoj pandan u Austriji, zemlji sukcesoru nekadašnje zajedničke države, prostranog Habzburškog i potonjeg Austrougarskog carstva.
Bez sumnje, ako se izuzme topografija, svojim položajem na tromeđi zemalja, urbanistički, arhitektonski, kulturološki i mentalitetski njemu najsličniji bi bio Filah, drugi najveći grad u pokrajini Koruškoj, varoš za desetak hiljada stanovnika veća od njega. U kotlini omeđenoj Karavankama i Juliskim Alpama, prosečenoj mutnom Dravom, ovaj grad je zanimljiv amalgam bučnog mediteranskog mentaliteta „pokupljenog“ od susedne Italije, germanske sklonosti ka redu i poštovanju pravila, kao i slovenskog prepuštanja hedonizmu, čemu poslednjih godina i decenija pridonose i brojni doseljenici sa udaljenijih krajeva muslimanskog sveta.
Kao putna transverzala, dolina kojom dominira Filah bila je poznata još u neolitu, za svakog našeg pretka željnog da vidi šta se krije sa druge strane visokih, naizgled neprelaznih Julijskih Alpa, pa je ova ravnica ušuškana monumentalnim snegovitim vrhovima privukla i slovenska plemena, osnivače Karantanije, na koje je živ spomen i u sadašnjem germanizovanom izgovoru imena pokrajine Koruške (Karinten), baš kao što i ime same varoši vuče koren u slovenskoj reči za belo, što nikako nije slučajno, pošto i danas u njenoj okolini rade kamenolomi, uz one granita, i blistavo belog mermera. Kako bilo, tek 1060. Filah postaje trgovište, a postepeno rastući prvi put se pominje kao grad 1240. Burni Srednji i ništa manje turbulentni Novi vek je donosio brojne političke, ali i promene usled zemljotresa i požara, tek možda i najznačajnija godina,1864. u njegovom procvatu je izgradnja južnog kraka austrijske železničke pruge, kojom je konačno sigurno povezana Centralna Evropa i Italija.
Danas je Filah grad koji se pre svega opisuje kao turistička meka Koruške, koliko zbog zimskih sportova na okolnim vrhovima, toliko i zbog celogodišnjeg turizma proisteklog iz prirodnih lepota od kojih zastaje dah. Zdanja strogog centra grada, očuvana u svom iskonskom izgledu, sa habzburški širokim najznačajnijim ulicama, trgovima, bujnim perivojima i monumentalnim crkvama i državno-gradskim zdanjima, ali i sa bezbroj mediteranskih uskih ulica-prolaza do onih širih, privlače brojne, većinom domaće turiste, koji se u ovo doba godine najčešće odlučuju za duge vožnje biciklima po okolini kojom pleni nekoliko jezera ili pak za klasičan italijanski običaj, naizgled besciljnog sedenja i uživanja u baštama brojnih restorana i kafea. Prosečnom Balkancu je gotovo neshvatljiv savršen mir u kojem koegzistiraju automobili i bezbrojni biciklisti, kao i potpuno ekološki i besplatan gradski prevoz elektro-autobusima, potpuno odsustvo vozačke nervoze i uljudno ponašanje svih učesnika u saobraćaju.
Grad je gotovo besprekorno čist, ali oku posvećenijeg posmatrača ne promiče da se ne radi toliko o samom podrazumevajućem ponašanju samih stanovnika i posetilaca, već se ogromna zasluga za to može pripisati i varoškim vlastima i komunalnim radnicima. Naime, za razliku od srpske i opštebalkanske navade da se za svaki segment komunalnog posla prave posebne firme, u Filahu funkcioniše samo jedno gradsko komunalno preduzeće, koje se stara za sve. Od održavanja travnjaka i zelenila, odnošenja smeća i čišćenja ulica, parkinge, u zimskim mesecima uklanjanje snega sa ulica, održavanja vodovodne i kanalizacione mreže... sve to radi samo nekih 350 zaposlenih, dokazujući da gde ima reda, ima i rezultata.
Svega po nekoliko kilometara od granice sa Italijom i Slovenijom, Filah je leksički i kulturološki moderni Vavilon koji polako, ali konstantno povećava broj stanovnika, pa pored sveprisutnog nemačkog i engleskog, bučna ćeretanja na italijanskom smenjuju ništa manje uglađenija dovikivanja „naših ljudi“ sa bezbroj lokalno-balkanskih akcenata, dok prolazničke gusto tetovirane i obnažene noge i ruke zamenjuju burke i feredže pridošlica sa nekih drugih kontinenata.
Gradska arhitektura, gastronomska i sportsko-rekreativna ponuda ne mogu ostaviti ni jednog putnika ravnodušnim, tu su i godišnji najveći austrijski i evropski festival folklora i, sa izuzetkom SAD, najveće svetsko okupljanje ljubitelja bučnih „Harli Dejvison“ motora, ali ipak, ako bi se nešto moralo izdvojiti to je zaslepljujuća lepota okolnih visokih alpskih planinskih venaca u kontrastu sa pitominom filaške ravnice ispresecane jezerima Osiah, Zilber i Faker, Dravom i njenom pritokom Gejl. Ako pri tome imate sreće i domaćine kao što su bili naši Mihael i Valtraud Ajhman, ovu lepotu ćete najbolje videti sa preko 1.700 metara visokog izletničkog bisera, vrha Drobač. A kad ste već tamo, proslavite i kriglom domaćeg, „Filaher“ piva. Živeli!
izvor:dnevnik.rs
