Milica Barašin (16) pre 11 godina izbodena je nožem nadomak svoje kuće u Subotici
Navršilo se 11 godina otkako je u večernjim časovima, nadomak svoje kuće u Subotici, pored pruge kojom vozovi idu za Sombor, ubijena šesnaestogodišnja Milica Barašin. I dalje nepoznati zločinac, velikim oštrim nožem devojčicu je ubo više puta u grudi, a potom joj prerezao vrat.
Miličino telo pronašao je jedan od prolaznika, a posekotine koje je imala na rukama i odsečen kažiprst, kažu oni koji se razumeju u forenziku, ukazuju na to da se žestoko branila od napadača.
Milica se te kobne večeri 7. oktobra 2010. godine vraćala iz centra grada u kom je bila sa drugaricama na piću. Veći deo puta prelazila je sama jer niko od njenih drugarica ne stanuje u naselju u kojem je Miličina porodica našla dom po dolasku iz Sombora. U ušima je imala slušalice, piše "Politika".
Na mestu sa kojeg se jasno vidi kuća u kojoj je živela sa majkom, bakom i dekom, s leđa joj je prišao nepoznati muškarac i napao je. Nije je opljačkao, niti seksualno uznemirio. Ubio je i pobegao.
Dostupni podaci pokazuju da je napadač bio desnoruk i da je pokušao da sakrije svoje lice navlačeći kapuljaču na glavu.
Njena majka Svetlana Simendić polako gubi nadu da će ubica njene devojčice ikada biti otkriven. Niko je više i ne zove.
– Niti ko priča o tome, niti je koga briga. Čast izuzecima, ali niko nikada nije pozvao da pita nešto, a kamoli policija. Mislim da su odavno digli ruke, jer mi je rečeno da ne mogu da utvrde motiv ubistva. U početku sam se nadala i da će neko nešto da javi, ali više ne. Sve mi to liči na san... Više ni ne idem u policiju, niti ja imam šta da ih pitam, niti oni šta da mi kažu – priča majka tragično nastradale devojčice.
O identitetu zločinca se svih ovih godina samo nagađalo. Nijedna zvanična informacija nije stigla do neutešne majke, ni javnosti.
– Dok sam odlazila u policiju sve što su mi govorili u meni je budilo lažnu nadu. Zato ne želim više uopšte da se nadam i da mi bude loše. Pomirila sam se sa sudbinom. Verujem da im je ubica umakao i da će ga pronaći jedino ako se ili sam oda ili počini novi zločin, s obzirom na to da imaju njegov DNK i da poređenjem mogu da ga identifikuju – dodaje Svetlana Simendić.
Društvene mrežeSvetlana Simendić
Svaka informacija o nekom ubistvu Svetlanu duboko potrese. Dok se ne otkrije počinilac, razmišlja o tome da je, možda, baš on ubio njenu Milicu.
– Toliko je tragedija oko nas. Svaka me dira. Prošle godine su mi pisale dve devojčice, imaju po 13 godina, išle su uz prugu i posetile su mesto gde je Milica ubijena i čak su uredile taj prostor, počupale travu. Ne znam ko su, imale su samo tri godine kada se ubistvo desilo.
Svetlani je najteže u danima godišnjice smrti njene mezimice. Na dan ubistva odlazi na somborsko groblje gde počiva Milica i dugo ostane. Obavezno ponese buket koji čini onoliko ruža koliko bi njena ćerka te godine napunila godina. Ove je, kaže, ponela jednu ružu više.
– Okružena sam njenim slikama i uspomenama koje sam, pored srca, sačuvala i u njenoj sobi. Zločinac joj nije dozvolio da doživi najlepše godine, da ima decu. Bol se ne smanjuje. Nikada mi neće biti jasno zašto je neko Milici prekinuo mladost – kroz suze priča Svetlana Simendić.
izvor:alo.rs
