Predsednik sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković rekao je da u petak počinju pregovori sindikata i poslodavaca o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu, kao i da je zahtev sindikata da minimalac bude povećan na 37.000 dinara, ili vrednost minimalne potrošačke korpe, što je povećanje od oko 25 odsto.
"Tražiti minimalac na ovom nivou nije nikakava socijalna neodgovornost. Mi smo spremni da dodatno napravimo taj napor i ovaj cilj odložimo eventualno za sledeću godinu", imajući u vidu trenutnu pandemiju koronavirusa i ekonomske recesije, rekao je Stojiljković u N1 Studio Live, dodajući da u Srbiji minimalac prima oko 350.000 ljudi.
On je pojasnio da pandemija dodatno komplikuje situaciju, kao i da postoji realna opasnost od gubitka poslova u nekim sektorima, ali je otežava i činjenica da Srbija nema još novu vladu, a postojeća ima ograničen tehnički kapacitet.
"Zakonski okvir je takav je da se do 15. septembra izvrši dogovor sindikata i poslodavaca. Ako ne dođe do dogovora, onda tu cenu određuje vlada. Ovog puta su ti pregovori, koji će praktično imati predpočetak u petak na sednici kolegijuma Socio-ekonomskog saveta" dodatno otežani pandemijom, ekonomskom recesijom i mogućim gubitkom poslova u najugroženijim sektorima. Takođe, "nemamo novu vladu, a može se desiti ni da je ne dobijemo do 15. septembra. Može se desiti da taj dogovor ne postignete, a da interventna uloga vlade izostane", ocenio je Stojiljković.
On je istakao da je, imajući pomenuto u vidu, veća odgovornost na poslodavcima i sindikatima.
Dodao je da povećanje minimalca ne bi trebalo da utiče na povećanje plata u javnom i privatnom sektoru, jer to nije ista priča.
Naveo je da je dvaput odlagan zahtev da minimalna cena rada dostigne cenu potrošačke korpe, koja je "korpa za preživljavanje", jer, kako je ukazao, tu nema sredstava ni za kulturu ni za letovanje.
Naglasio je da svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti, kao i da postoji širok manevarski prostor, koji finansijski treba da pokrije vlada, prevashodno relaksirajući poziciju poslodavaca, i to smanjivanjem fiskalnih nameta, naplaćivanjem PDV-a po realizaciji, a ne po plasmanu, kao i podizanjem neoporezivog dela zarada i njegovim postepenim izjednačavanjem sa minimalcem.
Ukazao je da su najviše opterećene najniže zarade i da je njihova donja pregovaračka granica da minimalac bude 34.000-35.000 dinara, kako se ne bi dalje "obezvređivao rad i da krizu ne plaćaju samo najsiromašniji".
Na pitanje da li će u predstojećem periodu, uprkos merama vlade, biti otpuštanja, Stojiljković je ocenio da će "otpuštanja biti daleko veća tamo gde ih ne možete registrovati – u sivoj ekonomiji i u sektoru privremenih i povremenih poslova", kao i da će biti manje primetna "kod onih koji su zaposleni", a biće, takođe, evidentnija u najugroženijim sektorima.
Dodao je i da su još ranije sindikati konstatovali da se i u prvom i u drugom paketu mera novac neracionalno trošio, odnosno dasu benefiti dodeljivani i onima kojima profit uopšte nije opao, ili je opao između 10 i 15 odsto.
"Neke pare su potrošene neracionalno, ali to ne znači da ovu vrstu pomoći ne treba da imate", zaključio je Stojiljković.
Izvor: N1
