Srbija je jedina zemlja u ovom delu Evrope koja ima Muzej parfemskih bočica. Privatna kolekcija sestara Biljane i Jelene Pudar u Bezdanu kod Sombora je svojevrsni vremeplov. I bočice bude emocije, a miris je za mnoge kao miris hleba iz detinjstva, duboko urezan u nama. Parfemi govore o ljudima, oni koji posete jedinstveni Muzej, saznaju više o sebi.
Njihovo detinjstvo bilo je svaštara, sakupljale su sve, od mirišljavih papirića, preko sličica, ambalaža slatkiša. U dečjoj sobi je stalno bio haos, zbog koga je mama bila ljuta. Nije znala da u njihovoj kući nastaje jedinstvena izložba koju će jednog dana činiti skoro četiri hiljade parfemskih bočica.
„Mama je ludela od tih stvari, a obožavale smo i sve vezano za modu, kozmetiku, šminkanje, karmine, lakove, parfeme i dezodoranse. Sve je to bilo po policama u našoj sobi, ali parfemi su i tada zauzimali poseban deo, a mi smo kao male volele da se parfemišemo“, priča nam Jelena, mlađa sestra Pudar.
Kolekcija je rasla, bočice su počele da donose mamine prijateljice, rođake. Preselile su se i na hodnik, pa su zauzele i celu gostinjsku sobu. I nepoznati ljudi su počeli da dolaze, samo da vide kolekciju. Tada su shvatile da mogu da je presele u poseban objekat u roditeljskoj firmi i otvore Muzej, 2014. godine.
Najstarija – kolonjska voda
Razvoj interneta bio je prekretnica u sakupljanju bočica, brzo su dolazile do onih koji vole parfeme, od njih tražile bočice, ali su ih i kupovale. Prvo su sakupljale ambalažu najvećih parfemskih kuća.
„Francuzi i Italijani imaju najviše parfemskih kuća, to se vidi i kod nas u kolekciji, tu su parfemi najpoznatijih, Šanel, Bulgari, Barberi. Tu su pre svega kolekcije koje su nama drage, recimo „Klasik“ Žan Pol Gotjea. Moja sestra Biljana voli taj parfem, kako izađe određena edicija, mi kupujemo i parfem završava u kolekciji“.
U Muzeju je najviše parfema, odnosno bočica, sa početka masovnije proizvodnje, od 1920. Tada zapravo počinju da se pojavljuju parfemske kuće, one zamenjuju male majstorske radionice.
„“Šanel 5“ je proizveden ranije, ali posedujemo bočicu koja je iz 2000. Imamo i druge parfeme proizvedene 40-tih i 50-tih godina prošlog veka, ali je u našoj kolekciji i bočica iz osamdesete. Raritet je bočica kolonjske vode po recepturi sa početka 18. veka. Imamo njegovu bočicu staru više od 40 godina“.
Parfem je stvar emocije
Osobenost ovog muzeja čine bočice, ali je ključan njihov sadržaj. Parfem je upotrebna i stvar higijene, ali je zapravo i stvar emocije. U to su se sestre Pudar uverile bezbroj puta prateći reakcije posetilaca.
„Zaboravili su da su koristili neke, kada dođu, prisećaju se emocija koje su ih vezale za taj parfem. Ljudi pamte mirise, miris nekog drveta, pamte miris hleba koji je neko pekao, iz detinjstva. Miris se jako duboko urezuje u ljudski um. On je retrospektiva, može da asocira na mladalačko doba, ali i na težak period života“.
Jelena i Biljana nikada potpuno ne potroše parfem, ostave malo na dnu bočice, da mogu da osete taj miris, ako nekada požele. Znaju da je ljudima teško kad ne mogu do mirisa koji vole.
Potraga za starim parfemima ne prestaje
Proizvodnja pojedinih je prestala, ali ljudi koji vole da mirišu ne mire se s tim. To nije jedni scenario u kome ljudi tragaju za određenim parfemom;
„Razni zakoni u Evropskoj uniji zabranili su upotrebu određenih sastojaka, jer se smatralo da je neko alergičan na određeni iz starih formula, urađene su reformulacije pojedinih parfema. Zato ljudi često tragaju za parfemom koji je recimo proizveden 2000. ili devedeset i neke, znaju da je to još uvek ona stara nota. Potraga za tim parfemima uvek traje“.
Prvi sličan muzej tek u Barseloni Vlasnice
Muzeja se još nisu odvažile da kontaktiraju velike parfemske kuće i ostvare saradnju. Sigurne su da bi je bilo, jer njihov muzej je jedinstven na ovim prostorima. Prvi sličan nalazi se tek u Barseloni.
„S tim što je on parfimerija koja je evoluirala u muzej. Slična priča postoji u Rumuniji, čovek je imao parfimeriju, a sada ima i muzej sa parfemskim bočicama. Pravi muzej je u Francuskoj , ali to ne treba da nas čudi, jer Francuzi poseduju parfem. Ima ih i na Azurnoj obali, ali reč je o muzejima parfemskih kuća, nemaju bočice drugih brendova“.
Muzej najčešće posećuju turisti koji dolaze u Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, Bezdan je bogat i vikend naseljima. Oni koji dođu prvi put pronađu ih preko društvenih mreža ili Turističke organizacije Sombora, u čijoj su zvaničnoj ponudi. Nekoliko je i agencija koje namenski dovode posetioce, a svraćaju i đaci na mini ekskurzijama.
Mirisi iz Jugoslavije kojih više nema
U Muzeju sestara Pudar je i poseban deo kolekcije, njima jako drag, To su „domaći parfemi“ sa prostora nekadašnje Jugoslavije.
„Imamo jako veliku želju da ih prikupimo što više iz tog perioda, a sada je već jako teško doći do nekih, ali i do same građe o tim parfemima. Te fime su kupili stranci, nekadašnji „Luksol“ u Zrenjaninu, „Daliju Beograd“, nove kompanije nisu sačuvale parfeme, nisu ih nigde izložile kao uspomenu“.
Ova kolekcija je, dodaje, izuzetno draga posetiocima, jer se prisete perioda života u kome je dobar parfem svima bio dostupan. U ovoj kolekciji „Muzej parfemskih bočica“ prikuplja i kozmetiku, karmine, senke za oči.
„Ni jedan muzej u Srbiji, ni jedna druga institucija nije obradila kao temu kozmetika sa naših prostora. To je velika šteta“, zaključuje jedna od vlasnica jedinstvenog Muzeja parfemskih bočica.
Izvor: sputnikportal.rs
