Stručnjak objašnjava koja bolest ubrzava starenje krvnih sudova i kako to sprečiti

"Stari ste onoliko koliko su stare vaše arterije", rekao je Tomas Sajdenham, engleski lekar još u 17. veku. Međutim, nekada se broj svećica na rođendanskoj torti ne slaže sa brojem godina našeg organizma.

Biološka starost zavisi od genetike, životnih navika i demografije, odnosno, biološka starost označava stanje naših ćelija.

Kao primer za to možemo uzeti arterije koje mogu da stare brže ili sporije, u zavisnosti od načina života.

Sve ima svoj vek trajanja
Kardiovaskularni sistem je od suštinske važnosti za ljudski organizam i obavlja jednu od najvažnijih funkcija za opstanak i funkcionisanje čoveka.

Naime, kardiovaskularni sistem čini srce, čiji je zadatak da ispumpava krv, kao i cirkulacijski sistem, koji uključuje arterijsku, vensku i limfatičku komponentu.

Međutim, kao i sve i on ima svoj vek trajanja. Srce radi kao pumpa koja preko arterijskih krvnih sudova isporučuje krv bogatu kiseonikom i hranljivim materijama do svih organa, tkiva i ćelija tela, a kada se ono razboli sa sobom povlači niz drugih problema.

Krvni sudovi vremenom gube svoju funkciju, pa su brojni poremećaji u telu logična posledica.

- Jednostavno poređenje bi, iako je to u ljudskom telu sve neuporedivo složenije, moglo da se napravi sa nekim sistemom mehanike fluida u, na primer, vodovodnom sistemu - kaže za portal eKlinika dr Miodrag Ilić, vaskularni hirurg iz Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

- Njegovi činioci, a u našem telu su to prvenstveno arterije kroz koje prolazi krv, imaju svoju elastičnost, širinu, debljinu, a srce kao centralna pumpa mora da funkcioniše što "ispravnije". Njihovo stanje može biti odgovarajuće godinama života, međutim, realno je očekivati da se, kako i mi starimo, posle 50. godine, kod velikog broja ljudi pojavi problem. Postoje brojne okolnosti - na neke možemo da utičemo, na neke i ne, koje krvne sudove mogu da "podmlade", ali i da preuranjeno potroše.

Stres pravi spazme na krvnim sudovima
Kada se govori o činiocima koji su važni za određivanje funkcionalnosti i starosti krvnih sudova, uvek bi trebalo krenuti od krvnog pritiska, kaže dr Ilić, i dodaje:

- Sa starošću i propadanjem krvnih sudova, krvni pritisak raste. Slede masnoće, odnosno nivo masnoća u krvi, koji značajno utiče na sužavanje i skupljanje krvnih sudova. Poremećajem metabolizma šećera u krvi, dijabetes direktno formira naslage na arterijskim krvnim sudovima i oštećuje ih.

Najbitniji spoljni faktor koji utiče na starost i stanje krvnih sudova jeste duvan. Hronični ili akutni stres je nešto na šta bi trebalo svi najozbiljnije da obratimo pažnju, uz psihički momenat uopšteno, jer on pravi spazme na krvnim sudovima i time ih takođe sužava, troši i onesposobljava - opisuje proces oštećenja krvih sudova dr Miodrag Ilić.

Od srčanih oboljenja u Srbiji boluje oko dva miliona ljudi
Doktor Ilić dodaje da su, uz sklonost ka kardiovaskularnim oboljenjima zbog genetske predodređenosti, sve ovo činioci koji doprinose nimalo optimističnoj statistici, a ona kaže da su bolesti kardiovaskularnog sistema na prvom mestu po stopi oboljevanja i smrtnosti i u svetu i kod nas.

- Procenjuje se da od srčanih oboljenja u Srbiji boluje oko dva miliona ljudi, a da godišnje život izgubi više od 50.000 obolelih - navodi podatke dr Miodrag Ilić.

Ateroskleroza izaziva ubrzano starenje krvnih sudova
Ateroskleroza predstavlja bolest sužavanja i otvrdnjavanja arterija, usled nagomilavanja masnih naslaga u njima. Bolest je progresivna i vremenom se pogoršava, jer se vremenom naslage, koje se sastoje od holesterola, kalcijuma i drugih štetnih materija, nakuplja u arterijama. One postaju sve uže, i krv otežano struji do područja do kojih treba doći.

- Najčešća bolest, koja izaziva ubrzano starenje krvnih sudova, i koja zahvata arterije, a koja je, prema statistikama, uzročnik čak 80 odsto svih infarkta srca i mozga jeste ateroskleroza. Naziv potiče od grčkih reči atera (kašasto, plak) i sclerosa (tvrdo).

U zidovima krvnih sudova se formiraju naslage prvenstveno masnog tkiva, ali i nekih drugih jedinjenja kakva su ugljeni hidrati, lipidi, razni drugi krvni produkti, fibrozna tkiva i tkivne ćelije, naslage kalcijuma, a sve to ih sužava, ometa u normalnom radu i utiče na preuranjeno trošenje - objašnjava dr Miodrag Ilić, koji je bio šef Odseka vaskularne hirurgije u Valjevskoj bolnici, kao i načelnik Odeljenja hirurgije do 2009. godine.

Alarmantni simptomi
Osobe koje nemaju nikakve simptome, poručuje dr Ilić, treba da razmišljaju o tome da su krvni sudovi, neodvojivi deo kardiovaskularnog sistema, od vitalnog značaja za kompletno zdravlje. Kod onih koji već imaju dijagnostikovane bolesti ili predispozicije, važno je najpre definisati koji krvni sudovi su ugroženi.

- Ako je reč o krvnim sudovima koji su zaduženi za rad srca, odnosno ishranu srčanog mišića, što je čest slučaj, upozorenja stižu sa tegobama u smislu gubitka snage, bolova, pečenja i stezanja u grudima, naročito pri naporu, stresu ili pri izlasku na hladnoću. Takođe, simptomi mogu da budu vrtoglavice koje ne prolaze, slabost jedne ruke ili jedne noge, problem sa govorom, gubitak vida, padanje usne, dakle, neki neurološki problemi koji takođe mogu da ukažu da postoji suženje krvnih sudova koji ishranjuju mozak - naglašava dr Ilić.

Problemi sa krvnim sudovima nogu, kako kaže, obično počinju bolovima u listovima posle hodanja, odnosno prelaska određene distance.

- Taj bol je izazvan nedostatkom dovoljne količine krvi koja treba da ishrani nožne mišiće, i na to naš organizam reaguje, upozorava bolom da nešto nije u redu sa stanjem određenih krvnih sudova. Postojanje suženja dokazuje se ozbiljnom dijagnostikom koju sprovodi kardiolog i ako je potrebno, vaskularni hirurg - ističe dr Ilić.

Kardiovaskularne bolesti mogu da se preduprede i kontrolišu
Dr Miodrag Ilić konstatuje da starosni vek krvnih sudova može da se produži, jer se i naš životni vek, bez obzira na brzinu i način kako, produžio - bolje su dijagnostičke metode, medicina napreduje, na raspolaganju su i nove tehnološke mogućnosti koje mogu da pomognu u kontroli i prevenciji, pa samim tim kardiovaskularne bolesti mogu u dobrom procentu da se preduprede i kontrolišu.

- Kod nas, a ni u svetu ne postoje preporuke za skrining, u smislu da neko ko nema simptome ipak ide povremeno da se pregleda. Ako uzmemo u obzir da su skoro svi navedeni faktori rizika za kardiovaskularne bolesti okolnosti kojima je najveći deo populacije sklon i predisponiran (visok pritisak, povišen nivo masnoća – holesterol i trigliceridi, dijabetes, stres…), ostaje prevencija, prvenstveno u smislu promene životnih navika - promene ishrane i prestanka pušenja - naglašava dr Ilić.

izvor:telegraf.rs

Šta ćete danas kuvati?

Saveti šefova kuhinje

Neodoljivi deserti

  • BELA PITA

    Deserti 20. 01. 2022.

    BELA PITA Za nas je bela pita oduvek bila limun pita. Ovaj kolač takvog pamtim i takvog želim da ga pamtim. Divne tanke korice[…]

    Read more...